Избор чланова Савета

На предлог Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог Влада Републике Србије је у фебруару 2022. године усвојила Стратегију за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022-2030. године (у даљем тексту: Стратегија), а потом и двогодишњи Акциони план за њено спровођење.

Кључна активност Стратегије је оснивања Савета за сарадњу и развој цивилног друштва (у даљем тексту: Савет). Стратегијом је предвиђено да овај нови механизам за сарадњу и дијалог са цивилним друштвом, као саветодавно тело Владе, буде простор за дијалог о кључним питањима која се односе на рад и деловање цивилног друштва. Предвиђено је да Савет представља механизам за јачање принципа партиципације, отворености и инклузивности процеса креирања јавних политика, као и да буде састављен од једнаког броја представника цивилног друштва и представника органа државне управе и то доносиоца одлука. Предвиђено је да се представници организација цивилног друштва бирају се на предлог цивилног сектора.

По усвајању Стратегије током 2022. године Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог (у даљем тексту: Министарство) организовало је два консултативна састанка са организацијама цивилног друштва (у даљем тексту: ОЦД) поводом оснивања Савета.  Састанци су одржани са организацијама цивилног друштва које су активне у стварању подстицајног окружења за развој цивилног друштва са циљем да се добије иницијални предлог за разматрање. Добијени предлог потписан од стране 59 организације цивилног друштва, Министарство је размотрило и упоредило са другим моделима Савета који су формирани и делују у државама у региона. На тај начин настао је иницијални Предлог за оснивање Савета.

У 2023. години Министарство је наставило активности на основању Савета широким консултативним процесом одржавањем јавних презентација Предлога за оснивање Савета у Новом Саду, Београду и Нишу. Истовремено спроведене су и једномесечне online консултације, како би сви они који нису били у могућности да присуствују консултацијама, били у прилици да доставе своје предлоге и сугестије. Процена је да је у консултативни процес било укључено неколико стотина организација.

Након консултација спроведених у више градова Србије и online консултативног процеса, почетком априла месеца одржане су у Београду финалне консултације са цивилним друштвом на завршни Предлог за оснивање Савета како би се креирала оптимална решења која би Савет учинила ефикасним механизмом за дијалог о кључним питањима сарадње организација цивилног друштва и јавне управе.

Током консултативног процеса са организацијама усаглашени су ставови у вези са мандатом, структуром чланова и начином избора чланова Савета, као и да ће мандат Савета обухватити најбитнија подручја и области од значаја за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва. Имајући у виду улогу овог саветодавног тела које ће разматрати опште услове за деловање и развој  цивилног друштва, на консултацијама је предложено да назив овог саветодавног тела буде Савет за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва, што је и усвојено.

У консултативном процесу утврђена је и структура Савета којом је предвиђено да укупан број чланова Савета буде 20, од чега 11 (једанаест) представника организација цивилног друштва, а 9 (девет) представника органа државне управе. Стратегијом је дата могућност да број чланова Савета, представника цивилног друштва, представља већину чланова у Савету.

У складу са Стратегијом усаглашено је да су чланови Савета представници органа државне управе  доносиоци одлука. Имајћи у виду предложени мандат Савета усаглашено је да представници органа државне управе буду из следећих орган: орган државне управе надлежан за сарадњу са цивилним друштвом, орган државне управе надлежан за државну управу и локалну самоуправу, орган државне управе надлежан за културу, орган државне управе надлежан за унутрашње послове, орган државне управе надлежан за финансије, орган државне управе надлежно за рад и социјалну заштиту, орган државне управе надлежан за информисање, Републички секретаријат за јавне политике и Републички секретаријат за законодавство.

На основу увида у компаративну праксу у државама нашег региона избор чланова Савета из цивилног друштва најчешће се врши на тај начин што организације цивилног друштва саме предлажу и бирају своје кандидате за представнике у Савету. У једном броју земаља број чланова које представљају организације цивилног друштва су у већини у односу на чланове који представљају органе државне управе и у тим случајевима председник Савета je један од чланова представника цивилног друштва (Р. Словенија, Р. Хрватска и Северна Македонија). Постоји пример Савета који је образован искључиво од представника организација цивилног друштва, где је и председник из организације цивилног друштва  (БиХ). Процес избора представника организација цивилног друштва спроводи државни орган надлежан за сарадњу са цивилним друштвом.

Имајући у виду регионалну праксу, предвиђено је да избор чланова Савета из цивилног друштва буде јаван и транспарентан путем јавног позива као и да организације гласањем бирају своје представнике у Савету.

У складу са наведеним Министарство је у мају 2023. године објавило Јавни позив организацијама цивилног друштва за чланство у Савету за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва.  Циљ јавног позива био је избор 11 (једанаест) представника организација цивилног друштва који ће бити предложени за чланство у Савету. Jавним позивом је предвиђено да за кандидате из реда цивилног друштва, који испуне критеријуме јавног позива, гласају организације цивилног друштва тако што ће свака регистрована организација имати право на један глас. У складу са постављеним циљем јавног позива предложено је 11 представника организација цивилног друштва и њихових заменика.

Паралелно са процесом избора представника цивилног друштва, Министарство је упутило захтеве органима државне управе који су у консултативном процесу, односно приликом дефинисања структуре Савета, препознати као кључни за чланство у Савету у односу на области његовог мандата. Дописи са захтевом за делегирање представника органа упућени су: Министарству информисања и телекомуникација, Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарству финансија, Министарству унутрашњих послова, Министарству културе, Министарству државне управе и локалне самоуправе, Републичком секретаријату за јавне политике и Републичком секретаријату за законодавство.

На предлог Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог Влада Републике Србије  је на седници одржаној 28. септембра 2023. године Одлуком број: 02-8792/2023 образовала Савет за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва.

Више информација о избору Организација цивилног друштва за чланство у Савету за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва можете видети на следећем линку:

https://arhiva.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-75.php