Министар Томислав Жигманов честитао мађарској националној мањини њихов национални празник, 15. март

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов честитао је припадницима мађарске националне мањине у Србији њихов празник, 15. март, дан када је 1848. године почела национална револуција и борба за слободу Мађара у Аустријском царству.

Тога је дана, на таласу револуција у Европи, и у Пешти-Будиму избила и без крвопролића победила мађарска национална револуција. Са идеалима националног суверенитета и грађанске трансформације („Једнакост, Слобода, Братство“) рођена је модерна парламентарна Мађарска. Циљ мађарске револуције 1848/49. године било је окончање владавине Хабсбурговаца, као и стицање независности и успостављање уставног уређења. Због тога се 15. март 1848. године сматра једним од најславнијих дана у историји мађарског народа и њихове тежње за слободом, који према Закону о заштити права и слобода националних мањина празнују и Мађари у Републици Србији.

Мађари у Републици Србији најбројнија су национано-мањинска заједница. Према последњем попису становништва 2021. године, у Србији живи 184.442 припадника ове националне заједнице и чине 2,77 одсто од укупног броја становника наше земље. Као и бројне друге националне заједнице, па и већинско становништво, и Мађари бележе значајан демографски пад у односу на претходни попис становништва.

Највећи број Мађара живи на територији Аутономне покрајине Војводина, у осам градова или општина чине апсолутну или релативну већину, док је Град Суботица њихов образовни, културни и политички центар. Највећи део Мађара је римокатоличке, а мањи реформатске и евангеличке вероисповести.

Мађари у Србији су данас национална заједница која има веома развијену мањинску националну инфраструктуру и спада у заједницу која је највише интегрисана у друштво – од спорта, преко културе и науке, до политике.

Образовање на мађарском језику заступљено је од вртића до факултетског нивоа. Мађари имају свој дневни лист и целодневне радио и телевизијске програме на матерњем језику. Област културе најразвијенија је међу свим мањинским заједницама, а службена употреба мађарског језика и писма обавља се на територију целе АП Војводине. О свему томе брине Национални савет мађарске заједнице у Републици Србији, а политичку артикулацију интереса спроводи најјача политичка странка, Савез војвођанских Мађара.

Власти у Републици Србији, Аутономној покрајини Војводини те јединицама локалне самоуправе и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика – како би Мађари у Републици Србији успешно наставили развијати своје националне институције и перспективу припадника своје заједнице.

Препоручујемо...