Министар Жигманов подржао Иницијативу за поновно успостављање Драме на хрватском језику у Суботици

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов присуствовао је вечерас отварању изложбе „Хрватско народно казалиште у Суботици (1945.-1951.-1980.)“, одржаној у Заводу за културу војвођанских Хрвата, у оквиру Ноћи музеја у Суботици.

Изложба је посвећена Хрватском народном казалишту у Суботици, а настала је након што је вођство хрватске заједнице, средином 2023. године, предало покрајинским телима власти и Граду Суботици Иницијативу за поновно оснивање Драме на хрватском језику у суботичком Народном позоришту.

Организатори су подсетили да је Хрватско народно казалиште у Суботици, основано 19. септембра 1945. године, одлуком Председништва Народне скупштине АП Војводина 1951. године спојено са мађарским у једну установу под називом Народно позориште – Népszinház, са одсецима за хрватску и мађарску драму, те за музичко-сценску делатност, а средином педесетих година прошлога века преименовано је у Српско-хрватску драму.

Један од разлога за изложбу је и најављено свечано отварање нове зграде Народног позоришта – Народног казалишта – Népszinház, а министру су организатори изложбе рекли како до сада одговора на њихову Иницијативу за поновно оснивање Драме на хрватском језику није било.

Министар Жигманов је подржао идеју стварања услова за покретање Драме на хрватском језику при суботичком Народном казалишту, будући да у Суботици живи највећи број припадника ове заједнице, а и културна историја бележи врло развијену позоришну праксу на хрватском језику. Прва представа на овом језику у Суботици одиграна је 1747. године у Граматикалној школи коју су водили фрањевци.

Министар Жигманов је овом приликом изјавио да, у подручју остваривања права на властиту културу мањинских заједница, бележимо неједнаку развијеност уживања овог прва, међу којима Хрвати у Војводини, као нова национална мањина, спадају у заједницу која има мање развијену институционалну инфраструктуру.

Министар је рекао да ваља подсетити да све тзв. старе мањине на подручју Војводине – мађарска, словачка, румунска и русинска – имају своја професионална позоришта, те не постоји ниједна препрека да се исто не реализује и за хрватску заједницу. Тим пре што већ постоји образац за оснивање и рад оваквих културних институција националних мањина, а са друге стране постоји и добро разрађена иницијатива за оснивање једног оваквог позоришта иза које стоје кључне институције хрватске заједнице.

У том смислу, додао је министар Жигманов, очекујем да суоснивачи Народног позоришта – Народног казалишта – Népszinház, Покрајинска влада и Град Суботица, позитивно одговоре на ову Иницијативу. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог ће наставити да се залаже за то да све националне заједнице у Републици Србији имају подједнако развијен институционални оквир и остварене праксе у реализовању мањинских права, рекао је министар Жигманов.

Аутор изложбе је историчар уметности Бранимир Копиловић, а отворила ју је ауторица Иницијативе за поновно оснивање Драме на хрватском језику у суботичком Народном позоришту, мастер драматургије Невена Баштовановић.