Правилник о методологији за обрачун неплаћеног кућног рада један од првих таквих националних докумената у свету

Полазећи од члана 28. став 3. Закона о родној равноправности („Службени гласник РС“, број 52/21), Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог донело је Правилник о методологији за обрачун неплаћеног кућног рада, што представља први корак за регулисање овог питања и за даља поступања надлежних државних органа. Правилник, који је објављен у „Службеном гласнику РС“, број 18, симболично баш 8. марта 2024. године на Међународни дан жена, ступио је на снагу осмог дана од дана објављивања, тј. 16. марта ове године и он представља један од првих таквих националних докумената у свету.

У Радну групу за израду поменутог правилника били су укључени надлежни државни органи, који су дали значајан допринос у изради ове методологије, а, пре свега, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Министарство здравља, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство финансија и Републички завод за статистику, без којих не би било могуће доћи до стручног и мултисекторског сагледавања овог проблема. При том, уз помоћ Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена – UN Women и Немачке развојне сарадње (ГИЗ), сагледана су искуства страних земаља и међународних организација, као и резултати домаћих истраживања, а пре свега Истраживања о коришћењу времена (ИКВ) у Републици Србији, које спроводи Републички завод за статистику, те су заједничким радом постављене основе националне методологије за обрачун неплаћеног кућног рада, односно његовог учешћа у бруто домаћем производу.

Овим правилником, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је прецизирало да се, у складу са Законом о родној равноправности, неплаћени кућни рад односи на послове за чије обављање се не остварује новчана накнада, а који се односе на вођење домаћинства, старање и бригу о деци, о старијим и болесним члановима породице, послове на пољопривредном имању и друге сличне неплаћене послове.

Полазну основу за обрачун неплаћеног кућног рада представљаће поменуто Истраживање о коришћењу времена Републичког завода за статистику, по методологији Евростата. Надаље је прецизирано у правилнику да у обрачун вредности неплаћеног кућног рада, улази минимална цена рада у Републици Србији, у нето износу, на годишњем нивоу, при чему податке о коришћењу времена прикупља Републички завод за статистику, док минималну цену рада одређује Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Такође су овим правилником утврђене и методолошке основе за утврђивање учешћа вредности неплаћеног кућног рада у бруто домаћем производу.

За све грађане и грађанке Републике Србије важно је истаћи да правилник потврђује право у складу са закном који уређује област родне равноправности, да лице које није здравствено осигурано, по било ком другом основу, стиче право на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада у кући, што практично значи да ће ту материју ближе уредити Министарство здравља.
Стога, Правилник о методологији за обрачун неплаћеног кућног рада је почетак процеса који треба да се настави у Републици Србији доношењем и других аката надлежних органа, како би ово питање у потпуности било нормативно заокружено и као такво, укључено у добру праксу.

Текст овог правилника можете да погледате на линку испод.

https://www.minljmpdd.gov.rs/doc/podzakonski-akti/pravilnil-o-metodologiji-za-obracun-neplacenog-kucnog-rada.pdf

Препоручујемо...