Мањинске политике

Република Србија је вишенационална и мултикултурна држава у којој уз већински српски народ живе и припадници великог броја националних мањина и различитих религијских и језичких група које се међу собом разликују по бројности, просторном размештају, етничким, религијским, језичким, културним и образовним,обичајним и другим особеностима.

Према попису становништва из 2022. године, од укупно 6.647.003 становника Републике Србије, највише је Срба – 5.360.239, док преосталих 26 бројнијих група становништва приказаних у табели чини укупно 801.103 лица, или 12,05%. Осим Срба, најбројнији су Мађари, којих је 184.442 (2,77%), Роми којих је 131.936 (1,98%) и Бошњаци којих је 153.801 (2,31%). Од група побројаних у табели, најмање бројни су Пољаци, којих је 615, Грци (690) и Јевреји (709).

                                  Попис 2022. године
  Број %
Срби 5.360.239 80,64
Албанци 61.687 0,93
Ашкалије 1.307 0,02
Бошњаци 153.801 2,31
Бугари 12.918 0,19
Буњевци 11.104 0,17
Власи 21.013 0,32
Горанци 7.700 0,12
Грци 690 0,01
Египћани 1.484 0,02
Јевреји 709 0,01
Југословени 27.143 0,41
Мађари 184.442 2,77
Македонци 14.767 0,22
Муслимани 13.011 0,20
Немци 2.573 0,04
Пољаци 615 0,01
Роми 131.936 1,98
Румуни 23.044 0,35
Руси 10.486 0,16
Русини 11.483 0,17
Словаци 41.730 0,63
Словенци 2.829 0,04
Украјинци 3.969 0,06
Хрвати 39.107 0,59
Црногорци 20.238 0,30
Чеси 1.317 0,02
Укупан број становника 6.647.003

 

 

Положај припадника националних мањина у Републици Србији уређен је Уставом, законима и потврђеним међународним уговорима. Устав припадницима националних мањина, поред права која су зајемчена свим грађанима, јемчи и додатна индивидуална или колективна права. Путем колективних права припадници националних мањина, непосредно или преко својих представника учествују у одлучивању или сами одлучују о појединим питањима везаним за своју културу, образовање, обавештавање и службену употребу језика и писма. Ради остварења права на самоуправу у овим областима припадници националних мањина могу изабрати своје националне савете.

Потврђени међународни уговори саставни су део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењују, а мањинска права се тумаче у складу са важећим међународним стандардима и праксом међународних институција које надзиру њихово спровођење. Република Србија је страна уговорница Оквирне конвенције за заштиту националних мањина и Европске повеље о регионалним или мањинским језицима и спроводи их, што је потврђено и у процесу мониторинга од стране надлежних тела Савета Европе. До сада је у процесу мониторинга поднето пет државних извештаја о спровођењу Оквирне конвеције и шест државних извештаја о примени Европске повеље.

Од посебног значаја за остваривање права националних мањина у Републици Србији су Закон о заштити права и слобода националних мањина, којим је регулисан начин остваривања индивидуалних и колективних права која су Уставом или међународним уговорима гарантована припадницима националних мањина, затим Закон о националним саветима националних мањина, који уређује питања избора, овлашћења и финансирања националних савета и Закон о забрани дискриминације, који детаљно разрађује Уставну забрану дискриминације, између осталог, и према националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима. Осим поменутих закона, остваривање права националних мањина регулисано је и бројним другим законима којима се разрађују поједина важна питања заштите и остваривања мањинских права и унапређује положај националних мањина, од закона из области образовања, културе, информисања и службене употребе језика и писама, до правосудних закона и изборног законодавства.

Република Србија је у процесу придруживања Европској унији, у оквиру Преговарачког поглавља 23, усвојила  посебан Акциони план за остваривање права националних мањина. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у складу са надлежностима, спроводи активности које имају за циљ да унапреде положај националних мањина, а једна од приоритетних активности је припрема новог акционог плана који ће бити базиран, пре свега, на препорукама надлежних тела Савета Европе, као и на извештајима о напретку у процесу приступања Србије Европској унији.