Република Србија је вишенационална и мултикултурна држава у којој уз већински српски народ живе и припадници великог броја националних мањина и различитих религијских и језичких група које се међу собом разликују по бројности, просторном размештају, етничким, религијским, језичким, културним и образовним,обичајним и другим особеностима.
Према попису становништва из 2022. године, од укупно 6.647.003 становника Републике Србије, највише је Срба – 5.360.239, док преосталих 26 бројнијих група становништва приказаних у табели чини укупно 801.103 лица, или 12,05%. Осим Срба, најбројнији су Мађари, којих је 184.442 (2,77%), Роми којих је 131.936 (1,98%) и Бошњаци којих је 153.801 (2,31%). Од група побројаних у табели, најмање бројни су Пољаци, којих је 615, Грци (690) и Јевреји (709).
| Попис 2022. године | ||
| Број | % | |
| Срби | 5.360.239 | 80,64 |
| Албанци | 61.687 | 0,93 |
| Ашкалије | 1.307 | 0,02 |
| Бошњаци | 153.801 | 2,31 |
| Бугари | 12.918 | 0,19 |
| Буњевци | 11.104 | 0,17 |
| Власи | 21.013 | 0,32 |
| Горанци | 7.700 | 0,12 |
| Грци | 690 | 0,01 |
| Египћани | 1.484 | 0,02 |
| Јевреји | 709 | 0,01 |
| Југословени | 27.143 | 0,41 |
| Мађари | 184.442 | 2,77 |
| Македонци | 14.767 | 0,22 |
| Муслимани | 13.011 | 0,20 |
| Немци | 2.573 | 0,04 |
| Пољаци | 615 | 0,01 |
| Роми | 131.936 | 1,98 |
| Румуни | 23.044 | 0,35 |
| Руси | 10.486 | 0,16 |
| Русини | 11.483 | 0,17 |
| Словаци | 41.730 | 0,63 |
| Словенци | 2.829 | 0,04 |
| Украјинци | 3.969 | 0,06 |
| Хрвати | 39.107 | 0,59 |
| Црногорци | 20.238 | 0,30 |
| Чеси | 1.317 | 0,02 |
| Укупан број становника | 6.647.003 | |
Положај припадника националних мањина у Републици Србији уређен је Уставом, законима и потврђеним међународним уговорима. Устав припадницима националних мањина, поред права која су зајемчена свим грађанима, јемчи и додатна индивидуална или колективна права. Путем колективних права припадници националних мањина, непосредно или преко својих представника учествују у одлучивању или сами одлучују о појединим питањима везаним за своју културу, образовање, обавештавање и службену употребу језика и писма. Ради остварења права на самоуправу у овим областима припадници националних мањина могу изабрати своје националне савете.
Потврђени међународни уговори саставни су део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењују, а мањинска права се тумаче у складу са важећим међународним стандардима и праксом међународних институција које надзиру њихово спровођење. Република Србија је страна уговорница Оквирне конвенције за заштиту националних мањина и Европске повеље о регионалним или мањинским језицима и спроводи их, што је потврђено и у процесу мониторинга од стране надлежних тела Савета Европе. До сада је у процесу мониторинга поднето пет државних извештаја о спровођењу Оквирне конвеције и шест државних извештаја о примени Европске повеље.
Од посебног значаја за остваривање права националних мањина у Републици Србији су Закон о заштити права и слобода националних мањина, којим је регулисан начин остваривања индивидуалних и колективних права која су Уставом или међународним уговорима гарантована припадницима националних мањина, затим Закон о националним саветима националних мањина, који уређује питања избора, овлашћења и финансирања националних савета и Закон о забрани дискриминације, који детаљно разрађује Уставну забрану дискриминације, између осталог, и према националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима. Осим поменутих закона, остваривање права националних мањина регулисано је и бројним другим законима којима се разрађују поједина важна питања заштите и остваривања мањинских права и унапређује положај националних мањина, од закона из области образовања, културе, информисања и службене употребе језика и писама, до правосудних закона и изборног законодавства.
Република Србија је у процесу придруживања Европској унији, у оквиру Преговарачког поглавља 23, усвојила посебан Акциони план за остваривање права националних мањина. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у складу са надлежностима, спроводи активности које имају за циљ да унапреде положај националних мањина, а једна од приоритетних активности је припрема новог акционог плана који ће бити базиран, пре свега, на препорукама надлежних тела Савета Европе, као и на извештајима о напретку у процесу приступања Србије Европској унији.
