Uloga društvenog dijaloga
Polazeći od načela poštovanja i uvažavanja drugačijeg mišljenja, u okviru Ministarstva za ljudska i manjinjska prava i društveni dijalog uveden je mehanizam društvenog dijaloga, kao alata demokratije koji omogućava da uključivanjem različitih aktera društvene zajednice zajedno sagledemo i razumemo drugačija iskustva i znanja, postavimo i predložimo, bez isključivosti, rešavanja pitanja od interesa za građane Republike Srbije. Dijalog je nastao iz potrebe da se napravi iskorak u postizanju veće socijalne kohezije, kako bi kao društvo, kroz bolju komunikaciju i saradnju, u podsticajnom okruženju izgradili čvršće odnose poverenja, osećaj partnerstva, te kroz postizanje kompromisa o pojedinim aktuelnim društvenim pitanjima adekvatno odgovorili današnjim izazovima, naročito isključenosti ranjivih i marginalizovanih grupa.
Zato je neophodno da se međusobno slušamo, čujemo i razumemo i poštujemo u duhu pravila „ne govori u tuđe ime“ i „ništa o manjinama bez manjina za stolom“, čega se dosledno pridržavamo na svakoj do sada održanoj debati.
U brošuri „Uloga društvenog dijaloga“ predstavljene su teme o kojima se raspravljalo na dijalozima u prethodnom periodu sa ključnim saglasnostima o postupanjima.
——
Smernice za organizovanje društvenog dijaloga
Vlada Republike Srbije je na sednici od 26.10.2023. godine donela Zaključak kojim se usvajaju Smernice za organizovanje društvenog dijaloga i zadužuje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da organizaciju društvenih dijaloga ubuduće sprovodi u skladu sa postupkom predviđenim ovim dokumentom.
Društveni dijalog, kao posao državne uprave u nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, uveden je u cilju uspostavljanja demokratskog procesa komunikacije među zainteresovanim društvenim subjekatima o pitanjima od opšteg ili društvenog interesa, stoji u obrazloženju Smernica. Time se stvaraju uslovi za bolje razumevanje potreba i načina učešća organizacija civilnog društva i drugih zainteresovanih društvenih aktera u procesima donošenja odluka, uz uvažavanje razlike u mišljenjima, političkim i drugim stavovima.Smernicama se uređuje organizacija i tok društvenog dijaloga, postizanje dogovora svih učesnika i objavljivanje dokumenta o ishodu društvenog dijaloga – Saglasnost o postupanjima i nadalje praćenje tih aktivnosti, te informisanje javnosti o sprovedenom društvenom dijalogu, kao i druga pitanja od značaja za realizaciju ciljeva društvenog dijaloga u skladu sa zakonom.
