МЕНИ
 
Насловна » Прес » Саопштења

Честитка министра Жигманова поводом Рамазанског бајрама

9. април 2024.
Честитка министра Жигманова поводом Рамазанског бајрама

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов упутио је данас честитку за Рамазански бајрам свим носиоцима власти исламске заједнице, исламским верским службеницима и свим верницима муслиманске вероисповести у Републици Србији. Он ове године почиње данас са заласком сунца, а први дан се слави сутра, 10. априла. Реч је о верском празнику муслимана који окупља људе у добру, учи их заједништву и позива на солидарност.

„Нека главни духовни смисао Рамазанског бајрама, након месеца поста, одрицања и молитава, буде уједно и потицај свима за остварење и промицање мира, љубави према ближњему, солидарности, заједништва, верске у сваке друге толеранције те да у њему налазимо разлоге за настојања на даљној изградњи међусобног и поштовања достојанства сваке људске особе, те општег добра у Републици Србији. Свима желим да празник Бајрама проведете радосно, у озрачју мира, пријатељства и љубави. Бајрам Шериф Мубарек Олсун!“

Јавни позив организацијама цивилног друштва за учешће у Радној групи за израду Предлога стратегије социјалне заштите

8. април 2024.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, упутили су  Јавни позив организацијама цивилног друштва за  учешће у раду Радне групе за израду Предлога стратегије социјалне заштите.

Јавни позив спроводи се са циљем да се обезбеди транспарентност и учешће цивилног сектора у раду Радне групе за израду Предлога стратегије социјалне заштите
Јавни позив намењен је организацијама цивилног друштва које делују у области социјалне заштите. 

Право учешћа на Јавном позиву имају организације цивилног друштва, основане и регистроване сагласно прописима Републике Србије које делују у области утврђених овим јавним позивом.
Заинтересоване организације цивилног друштва дужне су да своје пријаве заједно са припадајућом документацијом из тачке IV Јавног позива (ДОКУМЕНТАЦИЈА КОЈА СЕ ДОСТАВЉА) у назначеном року, доставе искључиво електронским путем на адресу: javni.poziv@minljmpdd.gov.rs  сa нaпoмeнoм:  “Кандидатура за учешће у раду Радне групе за израду Предлога стратегије социјалне заштите“.

Рoк зa пoднoшeњe пријава траје од 8. априла до 23. априла 2024. године. Текст јавног позива и неопходне обрасце можете преузети на следећем линку: https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-103.php

Неприхватљиво ширење негативних и лажних ставова, предрасуда и стереотипа

8. април 2024.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је са забринутошћу констатовало да се поједини медији у својим програмима у тумачењу стравичног злочина убиства Данке Илић служе ширењем негативних и лажних ставова, предрасуда и стереотипа о припадницима влашке националне заједнице, што је у супротности са прописима и демократским вредностима нашег друштва.

То најчешће долази од стране тзв. аналитичара, који монструозност овог злочина покушавају да повежу с простором и друштвеним амбијентом у којем живе Власи, што не само да је неистинито, већ наноси штету Власима и Републици Србији као вишенационалној и мултиконфесионалној држави.

Министарство апелује на све медијске посленике и оне који учествују у јавном животу да се настоје држати меритума ствари, те да се клоне да у интерпретацију стављају садржаје који нису засновани на чињеницама и вређају достојанство и интегритет појединаца или одређених група становништва.

Међународни дан Рома, 8. април

8. април 2024.
Међународни дан Рома, 8. април

Поводом Међународног дана Рома, 8. априла, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог честита свим припадницима ромске заједнице у Републици Србији њихов најзначајнији празник. То је дан којим се прославља ромска култура, али и подсећа на потребу подизањa свести о изазовима са којима се Роми суочавају.

Према последњем попису становништва из 2022. године, у Републици Србији живи 131. 936 припадника ромске националне мањине. Роми су територијално изузетно дисперзирана заједница – живе у готово свим јединицама локале самоуправе у Србији, њени чланови припадају различитим црквама и већини верских заједница. У говору се служе бројним дијалектима, што отежава међусобну комуникацију и усложњава изазове у процесу стандардизације ромског језика. С обзиром на социјалне, економске и образовне карактеристике, Роми имају друштвени статус маргинализоване групе, а неки од највећих изазова са којима се суочавају су сиромаштво, напуштање образовања, рани бракови, дискриминација и незапосленост .

Влада Републике Србије и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог посвећују велику пажњу унапређењу положаја припадника ромске националне заједнице, њиховом укључивању и интеграцији у друштво. То се чини у партнерству са бројним министарствима, јединицама локалне самоуправе као и ромским организацијама, пре свега Националним саветом ромске националне мањине, на различите начине и са различитим програмским садржајима, свесни да ти процеси никад не иду ни брзо ни лако, као и да све што је до сада урађено, ма колико било значајно, није довољно.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог ради и на јачању институционалних структура и оквира на националном, али и локалним нивоима за решавање изазова са којима се Роми суочавају кроз успостављање Координационог тела за унапређење положаја Рома и Ромкиња, кроз мрежу локалних координатора за ромска питања и кроз усвајање акционих планова на локалном нивоу.

Осми април је званично проглашен празником Рома у читавом свету 1990. године у Пољској, током четвртог Светског ромског конгреса Међународне ромске уније, у спомен на први већи међународни сусрет ромских представника који је одржан у Челсфилду поред Лондона од 7. до 12. априла 1971. године. На том је конгресу донета одлука о ромској химни, за коју је изабрана песма „Ђелем, ђелем“ (ромски: Ишао сам, ишао) и одлука о застави, за коју је одабрана плаво-зелена двобојка са црвеним точком у средини, симболом напретка и покрета, али и миграције Рома током историје.

Министар Томислав Жигманов честитао Ускрс, највећи хришћански празник, свим католичким и протестантским верницима

29. март 2024.
Министар Томислав Жигманов честитао Ускрс, највећи хришћански празник, свим католичким и протестантским верницима

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у влади Републике Србије Томислав Жигманов упутио је честитку за највећи хришћански празник, Ускрс, свим носиоцима црквених власти и верницима Римокатоличке, Словачке евангеличке, Реформатске хришћанске, Евангеличке хришћанске, Румунске православне, делу гркокатолика и других цркава и хришћанских деноминација који Ускрс ове године прослављају у недељу, 31. марта.

„Годишња прослава Ускрса, тог благдана над благданима, сваког верника увек и изнова надахњује у заузетости за сваког човека. Потиче нас нарочито на истанчаније прегнуће према свим оним појединцима и субјектима у нашем друштву којима је потребна наша већа брига и саосећање. Пре свега, ту треба да имамо на уму тежње маргинализованих друштвених група за већом укљученошћу у друштвене процесе, а такође морамо препознати и потребу отклањања различитих облика неправди, дискриминације, неједнакости, сиромаштва и нарушавања темељних људских права. Охрабрени ускршњом поруком – победе светла над тамом, наде над безнађем, мира и правде над безакоњем – Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог ће и даље свесрдно давати свој допринос како би се продубила култура дијалога и социјалне интеграције.

Са таквим опредељењима и надама, свима који славе Ускрс упућујем искрене честитке са жељом да у радости и миру, те у добром здрављу, прославе ове дане. Сретан Ускрс!“

Отворен конкурс за Програм стручне праксе за младе из јужне и југозападне Србије

28. март 2024.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије и Мисија ОЕБС у Србији позивају све заинтересоване да се јаве на јуче расписан јавни конкурс за пријем кандидата у Програм стручне праксе за 2024/2025. годину.

Програм, који се организује пету годину заредом, омогућиће младим људима рад у државним институцијама у трајању од десет месеци, са почетком у мају 2024.

Позивамо све који су недавно дипломирали на универзитету, а заинтересовани су за функционисање државне управе и имају пребивалиште у Бујановцу, Медвеђи, Новом Пазару, Новој Вароши, Прешеву, Прибоју, Пријепољу, Рашки, Сјеници и Тутину да се пријаве на конкурс до 15. априла 2024. године. Учесници ће бити одабрани кроз процес селекције који укључује разматрање пријаве, онлајн интервју и писани тест. Услови који се тичу потребних квалификација и пријаве доступни су  на линку
https://forms.gle/SVrGtuKrh2uksEGZ6

Институције које су у претходном периоду учествовале у Програму су: Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Координационо тело за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, Народна скупштина Републике Србије, Министарство државне управе и локалне самоуправе, Агенција за спречавање корупције, Канцеларија за јавне набавке и Повереник за заштиту равноправности. Од ове године у Програму ће учествовати и Министарство за европске интеграције, Министарство туризма и омладине, као и Национална академија за јавну управу. Учесници Програма биће укључени у свакодневни рад институција, уз подршку ментора током обављања праксе. Учесници ће осмислити и малу пројектну активност, која ће бити спроведена у сарадњи са институцијама домаћинима и Мисијом ОЕБС-а у Србији.

Програм подржава боље разумевање рада државних институција, инклузију и веће учешће младих жена и мушкараца из мањинских, и мање развијених заједница из јужне и југозападне Србије у јавној управи Србије. Текући циклус спроводи се уз подршку Владе Норвешке, Републике Турске и Савезне Републике Немачке.

Министар Жигманов честитао чешкој националној мањини 28. март, Дан образовања Чеха

28. март 2024.
Министар Жигманов честитао чешкој националној мањини 28. март, Дан образовања Чеха

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов честитао је институцијама и припадницима чешке националне мањине у Републици Србији 28. март, Дан образовања Чеха.

На овај дан, давне 1592. године рођен је познати чешки педагог, лингвиста, природњак, филoзоф и политичар Јан Амос Коменски, један од најутицајнијих педагога у Европи и реформатор школства. Његове педагошке, дидактичке и методичке идеје биле су у то време познате и прихваћене у готово читавој Европи. Он је још у 17. веку утврдио како треба да изгледа настава у школи. Неки од тих принципа важе и данас. Увео је наставу организовану по школским годинама, данима, часовима, разредима и предметима, тзв. разредно-предметно-часовни систем, који се у школству одржао више од 350 година.

О правима чешке националне заједници у Републици Србији у области културе, образовања, информисања, те службене употребе језика и писма брине Национални савет чешке националне мањине, самоуправно тело са седиштем у Белој Цркви.

Према последњем попису становништва из 2022. године, у Србији живи 1317 Чеха. Чешка заједница живи у местима на подручју Општине Бела Црква (Бела Црква, Чешко Село, Крушчица и др.) и околним општинама (место Гај у Oпштини Ковин, место Велико Средиште и Вршац у Oпштини Вршац), а знатан број живи и у Београду и нешто мање у Новом Саду, док је остатак разасут по Војводини.

Чеси у Србији су већином католици, а мањим делом евангелисти. Чешки језик је у Републици Србији у службеној употреби само у општини Бела Црква (уз српски, румунски и мађарски језик).

Прошле године је, у присуству чешког председника Милоша Земана, свечано отворен обновљени „Чешки дом“ у Београду, саграђен давне 1928. године. У овом здању тада су били Чешка основна школа, библиотека са читаоницом, друштвене просторије, станови за учитеље, а одржавали су се и велелепни балови и друге забаве па је ово место било омиљено стециште многих Београђана. Након Другог светског рата здање је национализовано, а одлуком председника Србије Александра Вучића враћено је заједници Чеха у Београду те средствима Републике Србије и обновљено.

Власти у Републици Србији, Аутономној покрајини Војводини, те јединицама локалне самоуправе у којима живе припадници чешке националне заједнице, и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика – како би Чеси у Републици Србији успешно наставили да развијају своје националне институције и перспективу припадника своје заједнице.

Позив припадницима националних мањина да децу упишу у први разред основне школе на матерњем језику

27. март 2024.
Позив припадницима националних мањина да децу упишу у први разред основне школе на матерњем језику

Поводом почетка уписа деце у први разред основне школе за школску 2024/2025. годину, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог позива припаднике националних мањина да децу упишу на наставу на матерњем језику.

Mинистарство подсећа да припадници националних мањина у нашој држави имају право да децу упишу у разреде у којима се настава изводи на њиховом матерњем језику, и користи прилику да подстакне и охрабри припаднике националних мањина да ту могућност без икаквих задршки у целости и остваре.

Право на образовање на матерњем језику у Републици Србији гарантовано је Уставом (члан 79), Законом о заштити права и слобода националних мањина (чл. 13, 14 и 15), а детаљније разрађено читавим сетом просветних закона. Оно почива на уверењу да је образовање на матерњем језику важан ресурс за очување и развој националног идентитета припадника сваке заједнице, вредности чијој је доследној примени посвећена Република Србија.

Ради остваривања овог права Република Србија је обезбедила целокупно образовање на матерњем језику – од предшколског до средњошколског образовања, осим на српском језику, на осам језика националних мањина: албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском језику. Оно се остварује у местима у којима живи значајан проценат припадника ових заједница.

Осим тога, за ученике који не похађају наставу на матерњем језику омогућено је похађање 16 изборних предмета/програма Матерњи језик са елементима националне културе. Ови изборни предмети/програми осим на поменутих 8 језика на којима се изводи и целокупна настава, изводе се и на буњевачком, влашком, македонском, немачком, ромском, словеначком, украјинском и чешком језику.

Целокупну наставу на мањинским језицима у основним и средњим школама у Републици Србији у текућој школској години похађају 45.683 ученика.

Правилник о методологији за обрачун неплаћеног кућног рада један од првих таквих националних докумената у свету

22. март 2024.

Полазећи од члана 28. став 3. Закона о родној равноправности („Службени гласник РС“, број 52/21), Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог донело је Правилник о методологији за обрачун неплаћеног кућног рада, што представља први корак за регулисање овог питања и за даља поступања надлежних државних органа. Правилник, који је објављен у „Службеном гласнику РС“, број 18, симболично баш 8. марта 2024. године на Међународни дан жена, ступио је на снагу осмог дана од дана објављивања, тј. 16. марта ове године и он представља један од првих таквих националних докумената у свету.

У Радну групу за израду поменутог правилника били су укључени надлежни државни органи, који су дали значајан допринос у изради ове методологије, а, пре свега, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Министарство здравља, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство финансија и Републички завод за статистику, без којих не би било могуће доћи до стручног и мултисекторског сагледавања овог проблема. При том, уз помоћ Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена – UN Women и Немачке развојне сарадње (GIZ), сагледана су искуства страних земаља и међународних организација, као и резултати домаћих истраживања, а пре свега Истраживања о коришћењу времена (ИКВ) у Републици Србији, које спроводи Републички завод за статистику, те су заједничким радом постављене основе националне методологије за обрачун неплаћеног кућног рада, односно његовог учешћа у бруто домаћем производу.

Овим правилником, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је прецизирало да се, у складу са Законом о родној равноправности, неплаћени кућни рад односи на послове за чије обављање се не остварује новчана накнада, а који се односе на вођење домаћинства, старање и бригу о деци, о старијим и болесним члановима породице, послове на пољопривредном имању и друге сличне неплаћене послове.

Полазну основу за обрачун неплаћеног кућног рада представљаће поменуто Истраживање о коришћењу времена Републичког завода за статистику, по методологији Евростата. Надаље је прецизирано у правилнику да у обрачун вредности неплаћеног кућног рада, улази минимална цена рада у Републици Србији, у нето износу, на годишњем нивоу, при чему податке о коришћењу времена прикупља Републички завод за статистику, док минималну цену рада одређује Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Такође су овим правилником утврђене и методолошке основе за утврђивање учешћа вредности неплаћеног кућног рада у бруто домаћем производу.

За све грађане и грађанке Републике Србије важно је истаћи да правилник потврђује право у складу са закном који уређује област родне равноправности, да лице које није здравствено осигурано, по било ком другом основу, стиче право на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада у кући, што практично значи да ће ту материју ближе уредити Министарство здравља.
Стога, Правилник о методологији за обрачун неплаћеног кућног рада је почетак процеса који треба да се настави у Републици Србији доношењем и других аката надлежних органа, како би ово питање у потпуности било нормативно заокружено и као такво, укључено у добру праксу.

Текст овог правилника можете да погледате на линку испод.

https://www.minljmpdd.gov.rs/doc/podzakonski-akti/pravilnil-o-metodologiji-za-obracun-neplacenog-kucnog-rada.pdf

Међународни дан за елиминацију расне дискриминације, 21. март

21. март 2024.
 Међународни дан за елиминацију расне дискриминације, 21. март

Поводом Међународног дана за елиминацију расне дискриминације, 21. марта, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог позива на толеранцију и разумевање према свима који су различити, као и на наставак изградње друштва у коме дух сарадње и солидарности гарантује достојанствен живот сваког човека. Данашњим даном истовремено почиње и Недеља солидарности и борбе против расизма и расне дискриминације, која траје до 28. марта.

У основи расизма је погрешан став о некаквој културној супериорности једних над другима, као и исказивање нетрпељивости према припадницима других раса, који се од нас разликују бојом коже или неком другом карактеристиком спољног изгледа. Идеологија расизма је у директној супротности са основним принципима људских права. Она шири стереотипе и промовише нетрпељивост, чије спречавање представља посебан изазов у данашње време друштвених мрежа.

Зато је од изузетног значаја да се подиже свест о начинима препознавања различитих облика нетрпељивости, како би се унапредила заштита појединаца или група који припадају другој раси, имају другу боју коже, имају другу етничку припадност или национално порекло. Истовремено се мора борити и да се унапреди знање о лажности и неверодостојности идеологије расизма, која нема никакво научно утемељење.

Како се предрасуде и стереотипи, негативни наративи и дезинформације додатно појачавају у време криза, што највише погађа припаднике најрањивијих група, примена принципа „Да нико не буде изостављен“, на чему Влада Републике Србије доследно истрајава, још више добија на значају. Уз то, Република Србија свој допринос у борби против расизма даје и испуњавајући обавезе преузете Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације. Ваља подсетити да је у нашој држави свака врста дискриминације забрањена Уставом, као и бројним законима у области правосуђа, образовања, здравствене заштите, информисања и слично.

У претходном периоду у Србији је додатно унапређен кровни законодавни и стратешки оквир у области антидискриминације. Закон о забрани дискриминације је усклађен са важећим међународним стандардима у области заштите од расне дискриминације. Конкретне мере и активности у области превенције и заштите од дискриминације предвиђене су антидискриминационом стратегијом до 2030. године и пратећим акционим планом, чији је циљ елиминисање друштвене неједнакости. Посебну улогу у борби против дискриминације има и независно тело – Повереник за заштиту равноправности.

Елиминисање друштвене неједнакости, односно борба против сваког облика расизма и дискриминације Рома, начела су на којима су засновани циљеви и мере Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период до 2030. године. Овом стратегијом је, по први пут, препознат и ,,циганизам'“ као облик расизма и дискриминације, а пратећим акционим планом, међу многобројним активностима, предвиђене су и мере за оснаживање Рома и Ромкиња да пријављују кривична дела мотивисана предрасудама, мржњом, као и говор мржње.

Борба против расизма и свих облика дискриминације може да буде успешна само ако је системски подржана и ако су у њу активно укључени сви актери друштва, а свој допринос може да да свако од нас.

Министар Жигманов честитао празник припадницима хрватске заједнице у Републици Србији, благдан светог Јосипа

19. март 2024.
 Министар Жигманов честитао празник припадницима хрватске заједнице у Републици Србији, благдан светог Јосипа

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов честитао је припадницима хрватске националне заједнице у Републици Србији њихов национални празник, 19. март, благдан светог Јосипа, заштитника хрватског народа.

Благдан светог Јосипа, тесара из Галилеје, заручника Марије и Исусовог хранитеља, један је од четири празника Хрвата који, према Закону о заштити права и слобода националних мањина, празнују припадници хрватске заједнице у Републици Србији. Одлука о томе усвојена је на седници Националног савета хрватске националне мањине средином 2005. године и потврђена од стране Савета за националне мањине. Свети Јосип је као заштитник хрватског народа проглашен одлуком Хрватског сабора из 1687. године.

Хрвати у Србији су аутохтон народ, који просторе, пре свега Војводине, настањује у миграцијама, које су се у неколико таласа одвијале од позног средњег века па све до краја 20. века. Према последњем попису становништва из 2021. године, у Републици Србији живи 39.107 Хрвата, што је, као и у случају бројних других националних мањина, као и већинског српског становништва, значајан демографски пад у односу на попис од пре десет година.

Статус националне мањине Хрвати у Србији стекли су усвајањем поменутог Закона о заштити права и слобода националних мањина из фебруара 2002. године, чиме се сврставају у групу тзв. нових националних мањина. Више од три четвртине припадника ове националне заједнице живи на територији Аутономне покрајине Војводине, знатан број их живи у Београду те у другим већим градовима у Србији. Територијално су изузетно дисперзирана заједница – ни у једној јединици локалне самоуправе нису ни у релативној већини. Град Суботица њихов је образовни, културни и политички центар. Највећи део Хрвата је римокатоличке вероисповести.

Током историје, Хрвати у Србији сачували су свој национални идентитет, а у протеклих 20 година су успели да успоставе респектабилну мањинску националну инфраструктуру. Најразвијеније подручје рада је простор културе – више од 40 друштава, 30-ак објављених књига, научни и часопис за књижевност. Са поносом истичу како је најцитиранији научник у Србији – академик Иван Гутман из Сомбора, припадник хрватске заједнице.

О информисању на хрватском језику брине недељник „Хрватска ријеч“, 15-о минутни дневни информативни програм на Радио-телевизији Војводине, две полусатне емисије недељно на Трећем програму Радио Новог Сада, те неколико листова у оквиру Католичке цркве и културних друштава. Образовање на хрватском језику одржава се од вртића до средње школе, у неколико школа на територију Града Суботице и Бачког Моноштора, а службена употреба хрватског језика и писма је у институцијама АП Војводине, Града Суботице и 15-ак насељених места. О свему томе брине Национални савет хрватске националне мањине у Републици Србији, а политичку артикулацију интереса спроводи најјача политичка странка, Демократски савез Хрвата у Војводини.

Министар Томислав Жигманов честитао мађарској националној мањини њихов национални празник, 15. март

15. март 2024.
Министар Томислав Жигманов честитао мађарској националној мањини њихов национални празник, 15. март

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов честитао је припадницима мађарске националне мањине у Србији њихов празник, 15. март, дан када је 1848. године почела национална револуција и борба за слободу Мађара у Аустријском царству.

Тога је дана, на таласу револуција у Европи, и у Пешти-Будиму избила и без крвопролића победила мађарска национална револуција. Са идеалима националног суверенитета и грађанске трансформације („Једнакост, Слобода, Братство“) рођена је модерна парламентарна Мађарска. Циљ мађарске револуције 1848/49. године било је окончање владавине Хабсбурговаца, као и стицање независности и успостављање уставног уређења. Због тога се 15. март 1848. године сматра једним од најславнијих дана у историји мађарског народа и њихове тежње за слободом, који према Закону о заштити права и слобода националних мањина празнују и Мађари у Републици Србији.

Мађари у Републици Србији најбројнија су национано-мањинска заједница. Према последњем попису становништва 2021. године, у Србији живи 184.442 припадника ове националне заједнице и чине 2,77 одсто од укупног броја становника наше земље. Као и бројне друге националне заједнице, па и већинско становништво, и Мађари бележе значајан демографски пад у односу на претходни попис становништва.

Највећи број Мађара живи на територији Аутономне покрајине Војводина, у осам градова или општина чине апсолутну или релативну већину, док је Град Суботица њихов образовни, културни и политички центар. Највећи део Мађара је римокатоличке, а мањи реформатске и евангеличке вероисповести.

Мађари у Србији су данас национална заједница која има веома развијену мањинску националну инфраструктуру и спада у заједницу која је највише интегрисана у друштво – од спорта, преко културе и науке, до политике.

Образовање на мађарском језику заступљено је од вртића до факултетског нивоа. Мађари имају свој дневни лист и целодневне радио и телевизијске програме на матерњем језику. Област културе најразвијенија је међу свим мањинским заједницама, а службена употреба мађарског језика и писма обавља се на територију целе АП Војводине. О свему томе брине Национални савет мађарске заједнице у Републици Србији, а политичку артикулацију интереса спроводи најјача политичка странка, Савез војвођанских Мађара.

Власти у Републици Србији, Аутономној покрајини Војводини те јединицама локалне самоуправе и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика – како би Мађари у Републици Србији успешно наставили развијати своје националне институције и перспективу припадника своје заједнице.

Министар Томислав Жигманов честитао Рамазан верницима муслиманске вероисповести

11. март 2024.
Министар Томислав Жигманов честитао Рамазан верницима муслиманске вероисповести

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов упутио је честитку за Рамазан свим носиоцима власти исламске заједнице и верницима муслиманске вероисповести у Републици Србији, међу којима су најбројнији Бошњаци, следе Албанци, Турци, Ашкалије, Египћани, Горанци, као и део припадника ромске националне заједнице.

„У име Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и у своје лично име, честитам свим муслиманима у Републици Србији почетак светог месеца Рамазана, речима у духу утемељене традиције: РАМАЗАН ШЕРИФ МУБАРЕК ОЛСУН, да испостите овај месец у кругу породице и најмилијих, у здрављу и општем благостању“, наводи се у четитки министра Жигманова.

Месец Рамазан, који ове године почиње заласком сунца 10. марта, месец је у коме је, према веровању муслимана, свевишњи Бог прописао пост и друга одрицања да би се верници клонили греха. Свако човеково добро дело које учини припада њему самом изузев поста - одрицање од јела и пића - које припада самом Богу, а како се спомиње у исламским предањима, Бог за то посебно награђује оне који посете. Сам пост није само уздржавање од хране и пића, већ и од ружних мисли, ружног говора и неваљаних дела, као и привикавање себе на то како бити бољи човек и када се пост заврши и овај месец прође.

8. март - Међународни дан жена

08. март 2024.
8. март - Међународни дан жена

Међународног дана жена – 8. март, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог обележава у оквиру кампање „Унапреди родну равноправност“, чиме јасно ставља до знања да је борба за људска права жена и даље актуелна и у нашем друштву.

Подсетимо се да је Међународни дана жена установљен на Другој међународној конференцији жена, 8. марта 1910. године, у знак сећања на велике протесте радница у Чикагу 1909. и годину дана раније одржан њујоршки марш 15.000 жена. У Србији је тај датум први пут обележен пре 110. година, док су Уједињене нације службено почеле да га обележавају1975. године, у години која је тада проглашена Међународном годином жене, када су уведени институти попут трудничког боловања, ограничења рада жена у трећој (ноћној) смени, исте плате за исти рад, демократског права гласа и други.

У циљу подршке правима жена у Србији, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је у 2021. години израдило Закон о родној равноправности, који је Народна скупштина Републике Србије донела у априлу исте године, а 2022. године ресорно министарство је израдило и два подзаконска акта: Правилник о вођењу евиденције и извештавању о остваривању родне равноправности и Правилник о изради и спровођењу Плана управљања ризицима од повреде принципа родне равноправности, док је у 2023. години израђен још један Правилник о методологији за обрачун неплаћеног кућног рада. Такође, на предлог ресорног Министарства, Влада је у 2021. години усвојила и Стратегију родне равноправности за период од 2021. до 2030. године, а потом и пратећи акциони план за њено спровођење.

У сарадњи са Немачком развојном сарадњом, а у оквиру пројекта „Подршка социјалном укључивању у Србији“ коју спроводи ГИЗ, ресорно министарство је крајем прошле године покренуло кампању „Унапреди родну равноправност“ како би се подигла свест у друштву о значају родне равноправности, и како би се подстакли сви субјекти који су по Закону о родној равноправности обавезни да ресорном министарству достављају извештаје о примени закона, то и благовремено учине.

Органи јавне власти, послодавци са више од 50 запослених и радно ангажованих лица, политичке странке, синдикати и тела за родну равноправност дужни су да достављају извештаје о остваривању родне равноправности Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог као органу надлежном за праћење остваривања родне равноправности у друштву. Кампања „Унапреди родну равноправност“ шаље поруку да је једини начин да се заиста подигне ниво родне равноправности, редовно праћење и сагледавање колико сви наведени актери активно доприносе томе, а то је могуће остварити кроз редовно годишње извештавање и родну анализу података.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог наставиће да ради на подизању свести о родној равноправности у друштву и редовно ће извештавати јавност о активностима из своје надлежности кад је реч о заштити права жена.

3. март, празник бугарске националне заједнице

03. март 2024.
3. март, празник бугарске националне заједнице

Поводом 3. марта, празника који слави бугарска национална мањина а којим се обележава Дан ослобођења Бугарске од османске владавине, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог честита институцијама и свим припадницима ове националне заједнице у Републици Србији њихов празник.

Овај датум прославља се као подсећање на дан када је 1878. године у истамбулском предграђу потписан Санстефански мировни уговор између Русије и Османског царства. Мирови споразум потписан је по завршетку руско-турског рата који је трајао од 1877-1878. године. Њиме се, након пет векова дуге османске владавине, Бугарска вратила на мапу Европе. Потписивање Санстефанског мировног уговора се у Бугарској слави као национални празник од 1990. године и један је од празника које прославља бугарска национална заједница у Републици Србији.

Према последњем попису становништва Републике Србије 2022. године, бугарска национална мањина у РС броји 12.918 припадника, што представља пад броја у односу на Попис из 2011. године, који бележи и већина других националних мањина, укључујући и већински српски народ. Припадници ове заједнице живе углавном на југу Србије, у општинама Босилеград и Димитровград, где су бугарски језик и писмо у службеној употреби.

Највећи број припадника ове националне мањине православне су вероисповести. Национални савет бугарске националне мањине је тело мањинске самоуправе, изабрано на непосредним изборима, и као такво брине о остваривању права својих припадника, очувању и развоју богате културе и традиције.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Влада Републике Србије наставиће посвећено да раде на обезбеђивању свих потребних предуслова како би бугарска национална заједница у Републици Србији наставила да ужива права која им по закону припадају и развија националне институције у циљу сигурне и стабилне перспективе за припаднике своје заједнице.

Министарство започело јавне расправе за израду предлога акционих планова за спровођење Стратегије за родну равноправност и Стратегије превенције и заштите од дискриминације

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог започело је 1. марта две јавне расправе за  израду предлога акционих планова за спровођење усвојених стратегија.

У складу са Закључком Одбора за правни систем и државне органе Владе, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог започело је Јавну расправу о Предлогу акционог плана за 2024. и 2025. годину за спровођење Стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године.

Истог дана, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог започело је Јавну расправу о Предлогу акционог плана за период 2024-2025. године за спровођење Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године, такође у складу са Закључком Одбора за правни систем и државне органе Владе.

Обе јавне расправе спроводе се у периоду од 1. до 22. марта 2024. године.

Министарство  је позвало представнике државних органа, јавних служби, привредних субјеката, синдиката, удружења послодаваца, организација цивилног друштва, академске заједнице, медија и друге заинтересоване учеснике да доставе сугестије, предлоге и коментаре на текстове оба предлога акционих планова путем портала е-Консултације (https://ekonsultacije.gov.rs/) на предвиђеном обрасцу, на електронску адресу: antidiskriminacija.rodna@minljmpdd.gov.rs, или писаним путем, на адресу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Булевар Михајла Пупина 2, 11070 Београд, најкасније до 22. марта 2024. године.

Смернице за примену Закона о родној равноправностие

01. март 2024.
 Смернице за примену Закона о родној равноправности

Имајући у виду потребу да се у јавности подигне свест о важности родне равноправности у нашем друштву, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу - ГИЗ, а у оквиру пројекта „Подршка социјалном укључивању у Србији“, као и уз експертску подршку проф. Зорице Мршевић, израдило је Смернице за примену Закона о родној равноправности.

Овај својеврстан водич о поступању активно се презентује у оквиру кампање „Унапреди родну равноправност“ коју Министарство са немачким партнерима спроводи у градовима Србије, од Ужица, где је почела 5. фебруара 2024 , преко Новог Сада, Крагујевца, до Ниша и Београда.

Смернице за примену Закона о родној равноправности намењене су, пре свега, органима јавне власти и послодавцима које наведени Закон обавезује на примену посебних мера за остваривање и унапређивање родне равноправности, а то су, према члану 16, органи јавне власти и послодавци који имају више од 50 запослених и радно ангажованих лица.

Поред тога, Закон се примењује од стране ресорних министарства и других органа јавне власти, јавних установа и јавних предузећа, али и послодаваца у посебним областима у којима се одређују и спроводе опште и посебне мере за остваривање родне равноправности (чл. 27-50), а то су органи јавне власти и послодавци у области рада, запошљавања и самозапошљавања; информационо-комуникационих технологија и информационог друштва; одбране и безбедности; енергетике, заштите животне средине; културе; спорта; јавног информисања, те органи јавне власти и послодавци који омогућавају приступ услугама, као и доступност робама и њиховој набавци. Поменути закон по први пут обухвата и актере у области остваривања изборних права и у оквиру политичког деловања, тј. политичке странке, али и синдикалне организације и удружења.

Поред Смерница за примену Закона о родној равноправности, први пут дизајнирани су и иштампани Закон о родној равноправности, Правилник о вођењу евиденције о остваривању родне равноправности и Правилник о изради и спровођењу Плана управљања ризицима од повреде принципа родне равноправности.

Наведена документа, у електронском формату, доступна су на интернет страници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог у делу Прес /Публикације/ Публикације Министарства, а на линку: https://www.minljmpdd.gov.rs/publikacije.php

Република Србија посвећена раду на превенцији и заустављању свих облика дискриминације

29. фебруар 2024.
 Република Србија посвећена раду на превенцији и заустављању свих облика дискриминације

Поводом Дана нулте толеранције на дискриминацију, који се у свету обележава 1. марта, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог истиче да је  Република Србија посвећена раду на превенцији и заустављању свих облика дискриминације у нашој земљи, потврђујући то кроз усвајање закона и стратешких докумената који препознају и санкционишу ову негативну друштвену појаву, те доследну примену закона као и функционисање законом предвиђених нових институционалних оквира.  

Дискриминација представља неједнако поступање и стављање особе у неповољнији положај по основу било ког личног својства, као што је пол, род, национална, верска и етничка припадност, језик, порекло и друго.

Ова друштвена појава препозната је као један од изазова са којима се суочава свако демократско друштво и забрањена је, како међународним конвенцијама, чији је Република Србија потписница, тако и националним законодавством.

Уставом Републике Србије загарантована су, између осталог, лична права и слободе, људска и мањинска права, једнака законска заштита свих лица, као и забрана сваког облика дискриминације.

Према Универзалној декларацији о људским правима Уједињених нација, као и према циљевима Агенде 2030 Уједињених нација за одрживи развој, све државе имају моралну и правну обавезу да уклоне дискриминаторне законе из свог законодавства и донесу законе који штите лица од дискриминације.

У оквиру надлежности Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са другим органима и организацијама цивилног друштва, током 2021. и 2022. године,  израђено је неколико нацрта закона и предлога докумената јавних политика намењених остваривању и заштити равноправности. Међу њима посебно истичемо Закон о забрани дискриминације и Закон о родној равноправности, затим Стратегију превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године, Стратегију за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године, као и Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022–2030. године – сва три стратешка документа са пратећим акционим плановима за њихово спровођење.

Све ово указује на посвећеност државе заштити људских права и слобода, подстицању друштвене једнакости и прихватања различитости кроз право сваког појединца на достојанствен живот.

Светски дан невладиних организација, 27. фебруар

26. фебруар 2024.
 Светски дан невладиних организација, 27. фебруар

Поводом 27. фебруара, Светског дана невладиних организација, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог указује на важну улогу коју цивилно друштво има у најразличитијим областима друштвеног деловања, подстичући, креирајући, али и спроводећи бројне активности од директног значаја за грађане и грађанке.

Из тог разлога, од посебне је важности обезбеђивање подстицајног окружења за деловање и даљи развој цивилног друштва, али и дијалог и успостављање системске сарадње цивилног и јавног сектора, што представља основу за квалитетније креирање и имплементацију јавних политика и прописа.

Влада Републике Србије и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог континуирано спроводе бројне активности како би подстакли партнерство два сектора, те је у том циљу током 2023. године формиран Савет за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва. Ово саветодавно тело Владе, и нови механизам сарадње два сектора, састављен је од представника цивилног друштва и представника органа државне управе доносиоца одлука. Он представља простор за дијалог о кључним питањима која се односе на рад и деловање цивилног друштва са циљем јачање принципа партиципације, отворености и инклузивности у доношењу одлука и процесу креирања јавних политика.

Кроз формирање и рад овог Савета, Републике Србија, њена Влада и ресорно министарство, показују да у невладином сектору виде партнере за разговор и сарадњу у циљу доношења што квалитетнијих одлука на добробит читавог друштва.

Поводом данашњег дана, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подсећа на препознавање значаја и улоге цивилног друштва у унапређењу стања у бројним реформским процесима које Република Србија спроводи и потребу подршке даљем развоју дијалога и сарадње на креирању бољег и квалитетнијег друштва заснованог на демократским вредностима.

Јавни позив организацијама цивилног друштва за предлагање кандидата за чланство у Радној групи за израду Нацрта закона о заштити ваздуха

23. фебруар 2024.
 Јавни позив организацијама цивилног друштва за предлагање кандидата за  чланство у  Радној групи за израду Нацрта закона о заштити ваздуха

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Министарством заштите животне средине упутили су Јавни позив организацијама цивилног друштва за предлагање кандидата за  чланство у  Радној групи за израду Нацрта закона о заштити ваздуха.

Министарство заштите животне средине је започело активности на изради Нацрта Закона о заштити ваздуха у оквиру пројекта „ЕУ за Зелену агенду у Србији“,  који спроводи УНДП у сарадњи са Амбасадом Шведске и Европском инвестиционом банком (ЕИБ).

Нови Закон ће дати основ за усвајање подзаконских аката који ће помоћи Републици Србији на путу ка спровођењу и даљем усклађивању са прописима ЕУ. У том циљу, планирано је формирање Радне групе за израду Нацрта закона о заштити ваздуха која ће бити сачињена од представника органа јавне управе, привреде, стручне и научне заједнице, представника цивилног друштва и других заинтересованих страна. Главни задатак чланова Радне групе је активно учешће у припреми прописа у свим фазама израде нацрта документа.

Право учешћа на Јавном позиву имају организације цивилног друштва, основане и регистроване сагласно прописима Републике Србије које делују у области утврђених овим јавним позивом.

Заинтересоване организације цивилног друштва дужне су да своје пријаве заједно са припадајућом документацијом из тачке IV Јавног позива (ДОКУМЕНТАЦИЈА КОЈА СЕ ДОСТАВЉА) у назначеном року доставе искључиво електронским путем на и-мејл адресу:  javni.poziv@minljmpdd.gov.rs  сa нaпoмeнoм:  “ Кандидатура за чланство у Радној групи за израду Нацрта закона о заштити ваздуха “.

Рoк зa пoднoшeњe пријава траје од 23.02.2024. године до 08.03.2024. године.

Текст јавног позива и неопходне обрасце можете преузети на следећем линку:
https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-102.php

Коментар Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог на најаву Заштитника грађана о покретању поступка оцене уставности одредби Закона о родној равноправности

22. фебруар 2024.

У саопштењу Заштитника грађана поводом Дана матерњег језика од 21. фебруара 2024. године, руководилац те институције Зоран Пашалић најавио је једном реченицом, у закључку текста и без додатног објашњења, „покретање поступка оцене уставности одредби Закона о родној равноправности које се односе на употребу родно осетљивог језика”. Не улазећи у мотиве изненадне спознаје Заштитника грађана о могућем кршењу највишег правног акта, поготово у контексту обележавања дана матерњег језика српског народа и матерњих језика националних мањина, ради истинитог и потпуног информисања јавности, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подсећа јавност на следеће чињенице:

1.         Приликом израде Нацрта закона о родној равноправности, Заштитник грађана је имао два представника у Посебној радној групи за припрему текста Нацрта закона о родној равноправности, (формирана 3. фебруара 2021. године), које се ни на једном састанку нису успротивиле, довеле у питање, нити пренеле негативан став заштитника грађана Зорана Пашалића о увођењу одредби о родно осетљивом језику у садржај поменутог Закона.

2.         Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог информисало је јавност 3. фебруара 2021. године преко портала е – Управа да отпочиње рад на припреми Нацрта закона о родној равноправности и позвало све заинтересоване стране да до 20. фебруара 2021. године учествују у јавним консултацијама. Прилог Заштитника грађана током јавних консултација, као једног од учесника, доступан је и на интернет страници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у коме нису изнете сумње о противуставном садржају текста закона.

3.         На основу Закључка надлежног одбора Владе Републике Србије, Министарство је организовало Јавну расправу о Нацрту закона о родној равноправности када су сви учесници позвани да у периоду од 26. фебруара до 17. марта доставе предлоге, сугестије, иницијативе и коментаре на текст Нацрта закона, а у назначеном периоду свој прилог је доставио и представник Заштитника грађана. Ни у овом прилогу нису биле садржане примедбе да су одредбе о родно осетљивом језику у Нацрту закона у супротности са Уставом.

4.         У Мишљењу Заштитника грађана на Нацрт закона о родној равноправности, од 14. 4. 2021.године, који је потписао Зоран Пашалић, посебно је истакнут квалитет текста Нацрта закона и његових решења („Заштитник грађана поздравља израду Нацрта закона о родној равноправности и похваљује значајна, квалитетна, потребна и иновативна решења садржана у њему, с обзиром да, као што овај орган годинама истиче важећи Закон о равноправности полова није на одговарајући начин уредио област родне равноправности и није усклађен са преузетим међународним обавезама и супсидијарним законодавством….”.). Иако су већина сугестија достављених из ове независне и контролне институције инкорпориране у Нацрт поменутог закона, потребно је напоменути да је Министарство одбило предлог Заштитника грађана да се у финалну верзију текста  унесе и  појам „родни идентитет“, на чему је Заштитник грађана у поменутом мишљењу највише инсистирао. О неуставности одредби о родно осетљивом језику у Нацрту закона о родној равноправности у поменутом Мишљењу Заштитника грађана није било ни речи!

5.         Приликом процедуре усвајања Предлога Закона о родној равноправности у Народној скупштини (усвојен 24.4.2021. године) Заштитник грађана није искористио додатну могућност  да достави амандмане на одредбе Предлога закона о родној равноправности, које се односе на родно осетљив језик, што је могао учинити у случају да је тада уочена могућност повреде Устава.

Подсећамо да је Влада Републике Србије усвојила Предлог Закона о родној равноправности 22. априла 2021. године са 14 гласова за и један против и упутила га Народној скупштини на усвајање. Гласовима 163 народних посланика за и 10 против (уздржана 2, нису гласали 11, нису присуствовала гласању 64 посланика) Народна скупштина усвојила је Закон о родној равноправности.

Заштитник грађана се од тада није оглашавао, а није нашао за сходно да то учини ни у 2023. години, када су се захуктале дискусије у јавности о примени родно осетљивог језика, иако је иницијатива за увођење недискриминативног говора потекла из ове институције.

Подсећамо да је 2010. године управо Заштитник грађана објавио Упуство за стандардизован недискриминативни говор и понашање  што се у то време сматрало пионирским подухватом у области увођења и примене недискриминативног говора, укључујући и родно осетљивог језика.  Још пре 14 година  ова институција у свом тексту наводи да је „неприхватљива  језичка невидљивост жена – подразумевање да су жене обухваћене именицама и заменицама у мушком граматичком роду”…“Неопходно је свуда и увек, како у унутрашњој, тако и у спољашњој комуникацији, употребљавати родно диференцирани језик, тј. користити доследно женски граматички род за жене”, само су неке од констатација и сугестија у Упутству Заштитника грађана. Посебна активност ове институције је иницијатива за израду Закона о родној равноправности у 2014. години, при чему су сачињена чак два модела тог закона, па се то сматра претечом свих каснијих активности у тој области.

Заштитник грађана Зоран Пашалић обавља своју функцију у другом мандату, а једна од његових надлежности је родна равноправност. Сматрамо да је било довољно времена да се упозна са делокругом свог рада и документима која излазе из његове институције, те да као руководилац независног института допринесе унапређењу области заштите права жена, а не да им то право  оспорава.

Република Србија обезбеђује образовање за 60.000 деце на језицима националних мањина

20. фебруар 2024.
Република Србија обезбеђује образовање за 60.000 деце на језицима националних мањина

Поводом Међународног дана матерњег језика, 21. фебруара, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог жели да подсети да је неговање и чување матерњег језика, како већинског народа, тако и језика националних мањина, од изузетне важности за идентитет сваког појединца, те да је обавеза државе да обезбеди све претпоставке да се овај прокламовани циљ у пракси и остварује.

Са том идејом, Република Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним или мањинским језицима Савета Европе, чиме је показала жељу да допринесе заштити и очувању мултикултурализма и вишејезичности у Србији и Европи. Ратификацијом овог међународноправног акта, посвећеног заштити и унапређењу мањинских језика, Република Србија се обавезала да штити све језике којима се служе припадници националних мањина и то у образовању, медијима, управним и судским поступцима, економском, друштвеном и културном животу. Ова права прописује и Устав Републике Србије и имају богату и разнородну примену у пракси.

Свесна значаја образовања на матерњем језику у контексту очувања језика националних мањина, Република Србија обезбеђује, осим на српском језику, целокупно образовање на матерњем језику на још осам језика: албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском језику. Осим тога, још осам језика се изучава у оквиру наставног предмета Матерњи језик са елементима националне културе: буњевачки, влашки, македонски, немачки, ромски, словеначки, украјински и чешки језик. Око 60.000 деце похађа наставу на мањинским језицима на свим нивоима образовања.

Право на информисање на језику националне мањине остварује се у штампаним и електронским медијима. На мањинским језицима се издају новине, часописи, публикације, зборници, а електронски медији, радио и телевизија, емитују програме на језицима националних мањина, док се, у новије време, језици националних мањина користе као средство информисања, и уопште јавне комуникације, на интернет порталима и друштвеним мрежама.

У Републици Србији је у службеној употреби, поред српског језика, још 12 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, буњевачки, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на целој територији 42 јединице локалне самоуправе, осим тога влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.

Република Србија је поносна на политике мултикултуралности које постоје, нарочито у делу вишејезичности у јавности. То је друштвена и културна вредност која ни од кога и никада не сме да буде доведена у питање или оспоравана, него мора да се негује и стално развија, што су и праксе власти у Републици Србији.

Генерална скупштина УНЕСКО 1999. године прогласила је 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки, у Источном Пакистану, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен зa званични. УНЕСКО указује да је језичка разноликост све угроженија и да више од 40 посто светског становништва нема приступ образовању на језику који говори или разуме.

Вебинар и нове инфо сесије о ЕУ програму ЦЕРВ

20. фебруар 2024.
Вебинар и нове инфо сесије о ЕУ програму ЦЕРВ

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог обавештава заинтересоване учеснике да је у наредном периоду планирано неколико инфо сесија намењених презентацији ЕУ програма „Грађани, једнакост, права и вредности“ и тренутно отворених позива за подношење предлога пројеката у оквиру овог програма. Презентације се одржавају у Зрењанину, Алексинцу и Крагујевцу. Такође за 23. фебруар планиран је и вебинар намењен искључиво представницима јединица локалних самоуправа.

У петак, 23. фебруара 2024. године у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина одржава се вебинар за представнике локалних самоуправа са почетком у 10:00.
Своје учешће можете да пријавите на следећем линку: https://us06web.zoom.us/meeting/register/tZcsdO-hrz4iGNZnWX_6JvtWD7aez5uEZ_Lh

Затим, 28. фебруара 2024. године, у сарадњи са Народним музејом града Зрењанина одржава се презентација ЕУ програма „Грађани, једнакост, права и вредности“ и програма Креативна Европа у Зрењанину. Презентација се одржава у сали Народног музеја са почетком у 11:00. Молимо заинтересоване учеснике да пријаве своје присуство најкасније до понедељка 26. фебруара 2024. године. на адресу: cerv@minljmpdd.gov.rs

Позивно писмо – Зрењанин

Следећег дана, 29. фебруара 2024. године, у сарадњи са Креативном Европом организује се представљање оба програма у Центру за културу и уметност у Алексинцу. Више информација: https://www.kreativnaevropa.rs/vesti-i-dogadjaji/kultura/225520/info-dan-u-aleksincu-prezentacija-programa-kreativna-evropa-i-cerv.html

Коначно, 5. марта 2024. године у сарадњи са Градском управом Града Крагујевца одржава се презентација Програма у Крагујевцу, у сали 105 Скупштине Града са почетком у 11:00. Молимо заинтересоване учеснике да пријаве своје присуство најкасније до петка 1. марта 2024. године на адресу: cerv@minljmpdd.gov.rs

Позивно писмо Крагујевац

Светски дан социјалне правде, 20. фебруар

19. фебруар 2024.
Светски дан социјалне правде, 20. фебруар

Генерална скупштина Уједињених нација 2007. године прогласила је 20. фебруар Светским даном социјалне правде и посветила га борби против неједнакости, социјалне искључености и сиромаштва, те промоцији права на достојанствен рад, родну равноправност, остваривање једнаких шанси и социјалне правде за све.

Уставом Републике Србије експлицитно je препозната социјална правда као темељ праведног друштвеног поретка, чиме је највиши правни акт уједно дефинисао и основни предуслов за достизање мирног и просперитетног живота свих грађана Републике Србије.

Тежећи хуманом друштву по мери свих људи који у њему живе, и поштујући солидарност и одговорност, ми негујемо достојанство свих грађана и обезбеђујемо једнаке шансе за напредак и развој, не заборављајући најугроженије и најрањивије друштвене групе, које без помоћи шире друштвене заједнице не би могле да реше основне егзистенцијалне проблеме.

За постизање социјалне правде, потребно је да заједничким снагама радимо на изградњи праведнијег и друштва једнакости, које осигурава приступ здравственој заштити, образовању, сигурном стамбеном простору, радним местима и другим ресурсима и услугама.

Степен ризика од сиромаштва значајно опада са повећањем образовног нивоа становништва, зато је важно константно улагати у образовање и стварати подстицајнe услове за децу и младе, нарочито младе из осетљивих друштвених група и Рома и Ромкиња, као посебно осетљиве друштвене групе, како би њихов пун потенцијал био остварен, а друштво остварило просперитет.

Посвећеност Владе и председника развоју економије, повезивању тржишта, као и повезивању тржишта са образовањем, на најбољи начин доприносе смањењу социјалне искључености и побољшању економског положаја наших грађана.

Прихватањем Агенде 2030 за одрживи развој, Република Србија се обавезала на примену једног од њених основних принципа „Да нико не буде изостављен“ и тиме показала недвосмислену посвећеност унапређењу стања људских права, окончању дискриминације и искључености, као и смањењу неједнакости и додатне рањивости осетљивих група. У планирању, изради и имплементацији закона и докумената јавних политика посебна пажња је усмерена управо на групе које су до сада често биле невидљиве и искључене приликом доношења кључних стратешких докумената.

Међународно правни оквир заштите економских, социјалних и културних права је заокружен крајем прошле године усвајањем Закона о потврђивању Опционог протокола уз Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима.

У односу на актуелна питања повезивања сектора бизниса са људским правима, приступило се реализацији препорука Уједињених нација за израду Националног акционог плана за бизнис и људска права, кроз који ће бити промовисана сарадња и добре праксе у региону, што за крајњи циљ има заштиту појединаца од повреде људских права од стране предузећа.

Министар Жигманов честитао Дан државности Републике Србије, 15. фебруар

14. фебруар 2024.
Министар Жигманов честитао Дан државности Републике Србије, 15. фебруар

Поводом 15. фебруара. Дана државности Републике Србије, Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов честитао је свим становницима Републике Србије државни празник.

Овај дан обележава се у знак сећања на два историјска датума у новијој српској историји - на почетак Првог српског устанка 1804. године и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије 1835. године.

Дубоко уткани у традицију и културу српског народа, оба догађаја представљају почетак развоја модерне српске државе, која је још почетком 19. века утемељена на слободарском духу, владавини права и правној држави.

Бунт против угњетача који је ујединио устанике на збору у Орашцу и, три деценије касније, хуманистички и визионарски дух Сретењског устава, идеје су и дела на којима данас почива модерна српска држава, подсећајући нас колико је важно неговање сећања на историјске догађаје и храбре претке.

Данас се сећамо Карађорђевих устаника и јунака срца слободног, као и творца Сретењског устава Димитрија Давидовића, који је уградио најлибералније идеје тог времена у највиши правни акт, чиме се Милошева Србија сврстала у мали број правно и политички уређених држава.

Сретење нас подсећа на обавезу неговања слободарске и демократске тежње српског народа, које су уткане у ова два значајна историјска догађаја. Славна традиција српске државе, осим што нас надахњује и инспирише у свом свакодневном послу, доприноси поштовању људских и мањинских права и слобода, темељних вредности нашег друштва. Демократско друштво, у чијем је средишту грађанин са гарантованим и оствареним људским правима и слободама су принципи које данашња Република Србија дели са модерним европским државама.

Отворени јавни позиви у оквиру програма „Грађани, једнакост, права и вредности“ (ЦЕРВ)

09. фебруар 2024.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подсећа потенцијалне кориснике да је у оквиру ЕУ програма „Грађани, једнакост, права и вредности“ (CERV) отворено неколико јавних позива за достављање пројектних предлога.

  1. Промоција родне равноправности / Рок: 29. фебруар 2024.
  2. Права деце и дечја партиципација / Рок: 26. март 2024.
  3. Мреже градова / Рок: 18. април 2024.
  4. Превенција и борба против родно заснованог насиља и насиља над децом / Рок 24. април 2024.
  5. Европско сећање / Рок: 6. јун 2024.

Све информације налазе се на званичном порталу Европске комисије https://ec.europa.eu/info/funding-tenders/opportunities/portal/screen/programmes/cerv

Министарство је на располагању за сва додатна питања у вези Програма на и-мејл адреси medjunarodnasaradnja@minljmpdd.gov.rs

Отворени јавни позиви у оквиру програма „Грађани, једнакост, права и вредности“ (ЦЕРВ) Отворени јавни позиви у оквиру програма „Грађани, једнакост, права и вредности“ (ЦЕРВ) Отворени јавни позиви у оквиру програма „Грађани, једнакост, права и вредности“ (ЦЕРВ) Отворени јавни позиви у оквиру програма „Грађани, једнакост, права и вредности“ (ЦЕРВ) Отворени јавни позиви у оквиру програма „Грађани, једнакост, права и вредности“ (ЦЕРВ) Отворени јавни позиви у оквиру програма „Грађани, једнакост, права и вредности“ (ЦЕРВ)

Реаговање на изјаве расизма у Скупштини Србије

07. фебруар 2024.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог са жаљењем констатује и најоштрије осуђује изјаву расизма према Ромима изговорену у Народној скупштини Републике Србије од стране народног посланика др Бранимира Несторовића.

Поводом тог недопустивог и кажњивог чина, желимо поново да истакнемо да је у Републици Србији вређање нечијег достојанства на основу расне, националне или верске припадности, те личног својства, чин дискриминације и део говора мржње који је друштвено апсолутно неприхватљив и законима строго забрањен.

У том смислу, очекујемо адекватну реакцију свих институција, која треба да садржи и примерену санкцију.

Министар Жигманов у Ужицу: Постизање родне равноправности једно је од темељних начела људских права

05. фебруар 2024.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигмнаов присуствовао је данас у Великој сали Градске управе у Ужицу почетку кампање „Унапреди родну равноправност“, коју Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог спроводи у сарадњи са Немачком развојном сарадњом (ГИЗ), у оквиру пројекта „Подршка социјалном укључивању у Србији“.

Министар Жигманов у Ужицу: Постизање родне равноправности једно је од темељних начела људских права

Аутор: МЉМПДД

Према Закону о родној равноправности, сви органи јавне власти, послодавци који запошљавају више од 50 радника, синдикати, политичке странке и тела за родну равноправност – обавезни су да Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог доставе Годишњи извештај о родној равноправности. Циљ кампање је да све њих подсетимо на ову обавезу и пружимо им смернице за припремање извештаја.

Министар је, на почетку, нагласио да се кампања „Унапреди родну равноправност“ спроводи пре све имајући у виду потребу да се у јавности подигне свест о важности родне равноправности у нашем друштву. Министар је изразио задовољство што кампању започињемо баш у Ужицу, граду који је, како је рекао, у претходним годинама учинио значајне кораке ради унапређења родне равноправности на локалном нивоу и реализовао бројне пројекте.

Међутим, већина органа јавне власти и предузетника, политичких организација и синдикалних организација у Републици Србији током 2021. и 2022. године није испунила своје законске обавезе и није доставила своје извештаје о остваривању родне равноправности, рекао је министар и додао да је то разлог због кога смо сматрали да је од изузетне важности спровести широку кампању ради информисања јавности и свих надлежних субјеката о обавезама које проистичу из примене Закона о родној равноправности.

Министар Жигманов је на крају подвукао да је постизање родне равноправности једно од темељних начела људских права и представља принцип једнаких могућности за мушкарце и жене у остваривању људских права у свим сферама друштвеног и приватног живота.

У својству домаћина, данашњи скуп је отворила градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић која је нагласила да годинама уназад Ужице ради на унапређивању родне равноправности, да су у Градској управи Ужице на више од 40 одсто руководећих позиција жене, а велики број јавних предузећа, такође, воде директорке. Роберт Бу, вођа компоненте пројекта Немачке развојне сарадње „Подршка социјалном укључивању у Србији” најавио је да ће Пројекат у будућности подржати Министарство у креирању дигиталног решења за извештавање по Закону.

На данашњој инфо-сесији представљене су обавезе које обвезници треба да испуне, подзаконска акта којима се ближе одређује начин извештавања, као и Смернице за примену поменутог закона. Поред Ужица, инфо-сесије у оквиру кампање „Унапреди родну равноправност“ биће реализоване и у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Београду.

Министар Жигманов у Ужицу: Постизање родне равноправности једно је од темељних начела људских права Министар Жигманов у Ужицу: Постизање родне равноправности једно је од темељних начела људских права Министар Жигманов у Ужицу: Постизање родне равноправности једно је од темељних начела људских права Министар Жигманов у Ужицу: Постизање родне равноправности једно је од темељних начела људских права Министар Жигманов у Ужицу: Постизање родне равноправности једно је од темељних начела људских права Министар Жигманов у Ужицу: Постизање родне равноправности једно је од темељних начела људских права

Министар Жигманов одлучно одбацује нападе државног секретара

31. јануар 2024.
Министар Жигманов одлучно одбацује нападе државног секретара

У последњих неколико дана, регистровани су учестали покушаји државног секретара Нинослава Јовановића да у простору јавности дискредитује рад Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и доведе у питање одговорно поступање мене као министра кроз нетачно навођење и погрешно интерпретирање појединих ставова које сам као министар износио у јавност. Иако је сасвим неуобичајено, и досад незабележено, да један државни секретар јавно износи неутемељене критике на рачун рада свог министарства и самог министра, то за министарство није изненађење, јер је он то, ничим изазван, и раније чинио више пута за овог кратког мандата.

Због важности теме, овог пута сам приморан да одлучно демантујем и као лажне одбацим наводе да је у активностима Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, и у мојим ставовима као министра, икада било речи о „непризнавању српских жртава“, што је најновија тема напада државног секретара, те да смо на било који начин. и као институција, и ја лично као министар, вршили било какву деетнификацију жртава, нарочито не жртава који је поднео српски народ током историје. То се лако може проверити из свих јавно објављених саопштења Министарства те мојих јавних наступа. Они, наиме, говоре сасвим супротно! Као што сасвим супротно говоре и моја залагања као политичког првака хрватске заједнице у Републици Србији на плану сталне сарадње са институцијама српске заједнице у Републици Хрватској на челу с Милорадом Пуповцем, која имају и снажне обрисе политика помирења и повратка поверења у односе двају народа, те нормализације односа између двеју држава.

Премда неистините и крајње злонамерне, споменуте активности државног секретара Јовановића вероватно своју оправданост налазе у потреби нечијег што бољег позиционирања пред избор будуће владе. Но такво препоручивање, које иде уз лажно оптуживање евентуалних других такмаца, више говори о нарави разумевања вођења државних послова онога који се на тај начин препоручује. У тако чему, не од сада, ја не учествујем!

Томислав Жигманов, министар 

27. јануар – Међународни дан сећања на жртве Холокаустар

27. јануар 2024.
27. јануар – Међународни дан сећања на жртве Холокауста

У поводу обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог наглашава да је Република Србија предана неговању културе сећања на ужас Холокауста, исказивања пијетета страдалим невиним жртвама, те борби против верске и националне мржње и сваког облика насиља.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста – 27. јануар, установљен је Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 1. новембра 2005. године, а обележава се на дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, вероватно најозлоглашенији логор смрти за Јевреје, Роме и друге народе у Другом светском рату у Европи.

„Сећање на недужне људе, који су убијани и над којима је спроведен геноцид само зато што су друге нације и вере, као жртве најтежег облика дискриминације, треба да буде опомена и обавеза свих нас да се свакодневно заузето боримо да се овакви злочини никаде не забораве, да одлучно одбацујемо све стратегије њиховог негирања и да у корену сасецамо сваки облик мржње и насиља, који су у основи сваког злочина“, поручио је поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

„Дужност и обавеза свих нас као одговорних чланова друштва је да поколењима осигурамо будућност у којој владају мир, толеранција, разумевање и прихватање различитости и да се боримо против говора и злочина из мржње, предрасуда, сваког облика дискриминације и нетолеранције на различитост“, додао је Жигманов. Том вредносном оквиру и таквим настојањима Влада Републике Србије ће и даље бити предано посвећена.

Као једну од потврда таквог залагања, министар Жигманов је навео да је Влада Републике Србије, у циљу борбе против говора мржње, пре четири године  усвојила Радну дефиницију антисемитизма, коју је дао Комитет за антисемитизам и порицање Холокауста Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА). У контексту правичног решавања учињене неправде, укључујући насиље и дискриминацију верских мањина, а у складу са Законом о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста који немају живих наследника, министар Жигманов је истакао да се Савезу јеврејских општина, почев од јануара 2017. године до 2042. године, опредељују средства у износу од 950.000 евра на годишњем нивоу. Подсећамо да и преживели потомци жртава Холокауста који сада живе у Србији и Израелу годинама остварују своја права пред Агенцијом за реституцију.

Оснивањем установе културе Меморијални центар „Старо сајмиште“ и почетком радова на обнови овог стратишта, након више деценија, Србија је показала да је посвећена неговању културе сећања на жртве нацистичких концентрационих логора Јеврејског пролазног логора Београд – Топовске шупе и логора на некадашњем Београдском сајмишту, Јеврејског логора Земун и Прихватног логора Земун. Захваљујући иницијативи председника Републике Србије Александра Вучића учињен је историјски искорак да се доношењем Закона о Меморијалном центру и оснивању установа културе, Старо сајмиште учврсти у нашем колективном сећању и времену и ода дужно поштовање свим жртвама. У претходном периоду је доста урађено на радовима на рехабилитацији логорског простора и логорских зграда које се у њему налазе. Рехабилитација иконичког имиџа логора на Сајмишту, Централне куле, треба да буде ускоро завршена, а у њој ће бити инсталирана прва стална изложба Меморијалног центра посвећена логору на Сајмишту.

Средствима из буџета Републике Србије континуирано се подржава реализација пројеката и програма којима се преносе сећања на жртве Холокауста, геноцида и злочина против човечности током Другог светског рата који су почињени мад Србима, Ромима и Јеврејима.  

Такође усвајањем Закона о музејској делатности у октобру 2021. године, Музеј жртава геноцида је постао матични музеј у Републици Србији за неговање културе сећања на жртве геноцида и холокауста, тиме и јединствена и референтна установа културе не само на подручју Републике Србије, већ и читаве југоисточне Европе.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подржава иницијативе којима су у систем образовања уводе учења о Холокаусту и обележавања сећања на жртве Холокауста, као и учење о геноциду почињеном над Србима и Ромима имајући у виду значај обарзовања у очувању културе сећања на жртве најтежих облика повреде људских права и достојанства, ко и борби против дискриминације

Неговањем културе сећања изражава се пијетет према жртвама и чува се достојанство њихове личности. Уједно се обезбеђује и превенција, јер се у друштву шаље јасна порука да је такво понашање неприхватљиво. Истовремено се развија и осећај емпатије код појединаца и појединки, што је нарочито значајно када су у питању деца и млади, јер се на тај начин гарантује трајно утемељење вредности и поштовање људских права и људског достојанства сваког лица.

Дан Русина у Републици Србији, 17. јануар

17. јануар 2024.
Дан Русина у Републици Србији, 17. јануар

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов честитао је припадницима русинске националне заједнице њихов национални празник 17. јануар, Дан Русина у Републици Србији.

Национални празник Русина установљен је поводом 17. јануара 1751. године, када је Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору, потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Био je то официјелни почетак данашњег Руског Крстура, најстаријег, највећег и најпознатијег насеља Русина у Србији. Taj дан je већ више деценија прихваћен као дан званичног досељавања Русина на ове просторе.

Иако малобројна заједница, Русини су били и остали важна и драгоцена коцкица у богатом мултиетничком мозаику Војводине и Србије. Према попису становништва из 2022. године ова заједница броји 10.486 грађана, територијално дисперзираних у 10-ак насеља у Бачкој и Срему.

Током историје дуге више од 270 година на подручју Србије оснивали и развијали своје образовне и друге институције од значаја за очување и развој националног идентитета тако да су до данас сачували своје име, језик те богато културно наслеђе.

Чувајући своје националне вредности, уз усвајање других цивилизацијских достигнућа, Русини у Србији су данас национална заједница која има развијену мањинску националну инфраструктуру у подручју образовања, информисања, културе и службене употребе русинског језика и писма, о чему брине Национални савет русинске нациоанлне мањине.

Међу истакнутијим културним ствараоцима Русинима истичу се Володомир Хнаћука, који је сакупио и објавио усмену русинску књижевност крајем 19. века, Гаврило Костељник који је стандардизовао русински језик и Михајло Ковач, кључна особа за одржавање континуитета русинске књижевности. Од интелектуалаца треба споменути песника и филолога, академика Јулијана Тамаша, који је русински идентитет утемељио у светској књижевности, те браћу – публицисту Михала и научника Јанка – Рамача, који су превели Свето писмо на русински језик.

Власти у Републици Србији, Аутономној покрајини Војводини те јединицама локалне самоуправе и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од примене закона, преко материјално-финансијских средстава, до мањинских сензитивних политика – како би Русини у Републици Србији успешно наставили да развијају своје националне институције и перспективу припадника своје заједнице.

Дан националне културе Румуна, 15. јануар

15. јануар 2024.
Дан националне културе Румуна, 15. јануар

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов честитао је свим припадницима румунске националне мањине у Републици Србији Дан националне културе Румуна, 15. јануар. Према одлуци Националног савета румунске националне мањине, ово је један је од четири празника Румуна у Републици Србији, а установљен је да подсећа на дан рођења највећег румунског песника Михаја Еминескуа.

Михај Еминеску (1850-1889) био је румунски романтичарски песник, романописац и новинар који се сматра најутицајнијим и најпознатијим румунским песником, као и први модерни песник у румунској књижевности. Прве песме је објавио са 16 година, а његова рукописна заоставштина састоји се од 46 томова и око 14.000 страница. Дела су му превођена на више од 60 језика. Поред румунског, говорио је грчки, латински, италијански, француски, шпански, турски, албански и српски језик. У листу Тимпул (Време) објављивао је и српске народне песме косовског циклуса: „Бој на Косову”, „Косовска девојка”, „Смрт мајке Југовића” и друге. У Румунији, као и свуда по свету где се налазе Румуни, овај дан се обележава пригодним културно-уметничким програмима.

Према резултатима пописа становништва из 2022. године, у Србији живи 23.044 Румуна, што чини 0,35% укупног становништва РС. Од укупног броја припадника ове заједнице, 3.449 Румуна живи на територији централне Србије, највише на подручју Неготинске крајине, док 19.595живи у Војводини, претежно у централном и јужном Банату. Када су у питању појединачне локалне самоуправе, највећи број Румуна живи у Панчеву, Алибунару, Вршцу, Ковачици, Зрењанину, Житишту, као и у Београду. Међу најпознатије Румуне у Србији спадају књижевник Васко Попа и стонотенисер Илије Лупулеску.

Румуни у Републици Србији имају своје самоуправно тело – Национални савет румунске националне мањине. Први сазив овог савета изабран је на електорској скупштини одржаној 7. децембра 2002. године у Вршцу, где му је и седиште. Кроз свој рад дуг више од двадесет година, постигнути су значајни резултати у областима културе, образовања, информисања и службене употребе румунског језика и писма, који је један од шест језика у службеној употреби у Војводини.

Средства за финансирање рада Националног савета обезбеђују се из буџета Републике Србије, АП Војводине, јединица локалне самоуправе, донација и осталих прихода. Осим средстава за рад националних савета националних мањина, надлежни републички, покрајински и локални органи издвајају финансијска средства и за рад институција (установа и верских организација), које су од значаја за румунску националну мањину, као и за пројекте који афирмишу културу и образовање румунске националне мањине и информисање на румунском језику, које се одвија у оквиру Радио-телевизије Војводина и Новинско-издавачке установе „Либертатеа“, која више од 75 година издаје истоимени недељник.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Влада Републике Србије наставиће посвећено да раде на обезбеђивању свих потребних предуслова како би румунска национална заједница у Републици Србији наставила да ужива права која им по закону припадају и развија националне институције у циљу сигурне и стабилне перспективе за припаднике своје заједнице.

Саопштење за медије

06. јануар 2024.
Саопштење за медије

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов упутио је данас честитку за Божић патријарху Српске православне цркве Порфирију, епископима и свим верницима најбројније Цркве у Србији, као и католицима источног обреда, који га славе по Јулијанском календару.

 „Слава на висини Богу и на земљи мир…“ (усп. Лк 2,12)
Ова радосна песма светих анђела у ноћи рођења Богомладенца, како нам преноси апостол Лука, неослабљеним и сталним заносом одјекује кроз векове. Јер, темељна је порука Божића да је од искона силни и вечни Бог у пунини времена узео путем Исуса тело човека како би нас надарио својим божанством. Ова света размена оспособљује сваког хришћанина и соколи да узме учешћа у тајни божанског живота, да се и у нама људима оваплоте духовне и моралне вредноте мира, међусобног разумевања и прихваћања те братске љубави.

У свету обележеном многоврсним немирима, острашћеностима, неправдама, ратовима и страховима, пројављује нам се дете рођено у штали, суштина божићне тајне: „походио нас је Исток с висине, да обасја оне који сједе у тами и сјени смрти; да управи ноге наше на пут мира“ (усп. Лк 1,78-79).
У настојању да са Мироносцем и ми будемо мироносци те градитељи праведнијег друштва на засадама хришћанских вредности љубави, дијалога и једнакоправности, желим свим православним верницима, као и католицима источног обреда, срећне божићне и новогодишње празнике!
Мир Божји  – Христос се роди!

Министар Томислав Жигманов честитао најрадоснији хришћански празник верницима који славе Божић по Грегоријанском календару

25. децембар 2023.
Министар Томислав Жигманов честитао најрадоснији хришћански празник верницима који славе Божић по Грегоријанском календару

У поводу најрадоснијег хришћанског празника – Божића, Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов упутио је честитку свим носиоцима црквених власти и верницима Римокатоличке, Словачке евангеличке, Реформатске хришћанске, Евангеличке хришћанске, Румунске православне и других цркава, као и хришћанским деноминацијама који га славе по Грегоријанском календару.

„Божић, празник којим се слави рођење Господиново, и Божићни празници, код свих верника треба да увек и изнова доноси озрачје у којем господаре радост, добро, сусретљивост, мир, слога и солидарност. Ријечју, кршћанска људскост у својој пунини.

Подсећамо како најдубља исходишта ових општељудских нагнућа хришћани проналази у Богу-Логосу, у Речи која се упушта у човекову в(б)ременитост. Ова Реч налаже дијалог како са својим створењем у лику човека тако и стални дијалог између људи. У овој слици света, Бог, Онај који је бескрајно већи, учинио се рођењем у лику маленог детета равноправним човеку, а посебно онима најмањима, маргинализованима и обесправљенима. Истодобно, бескрајно недокучив и далек, учинио се блиским и разумљивим свима, без обзира на нацију, боју коже или пол. На концу, бескрајно силан, развластио се како би одагнао страх и донео мир у срце сваког човека и у свако друштво.

Сматрајући ове саставнице хришћанства потицајима и одређењу темељне мисије сваке власти – служењу за опште добро друштвене заједнице, у своје лично име и у име делатника Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, свим верницима који га славе по Грегоријанском календару желим срећан и благословен Божић.“

Међународни дан људске солидарности

20. децембар 2023.
Међународни дан људске солидарности

Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 2006. године 20. децембар за Међународни дан људска солидарности, са циљем скретања пажње на изазове савременог друштва, као што су сиромаштво, глад, епидемије, као и неравноправна расподела ресурса, насиље и тероризам, како би заједничким залагањима свих друштвених актера ове појаве спречиле искорениле.

Обележавањем овог датума промовише се култура солидарности и дељења вредности, поручио је поводом обележавања овог датума Томсилав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Солидарност, као унивезална људска вредност основ је за достизање просперитетног живота грађана. Она нас на крају дефинише као друштво, јер сви смо ми онолико добри колико добро поштујемо људе око себе и колико смо спремни да једни друге видимо, чујемо и помогнемо међусобно.

Неговањем права на различитост, поштовањем и остваривањем људских права и слобода превазилазимо баријере у остваривању социјалне правде као што су сиромаштво, неједнакост и насиље, поручио је Жигманов. Како је навео, тежећи хуманом друштву по мери свих људи који у њему живе и поштујући солидарност и одговорност, негујемо достојанство свих својих грађана и обезбеђујемо једнаке шансе за напредак и развој, не заборављајући најугроженије и најрањивије друштвене групе, које без помоћи шире друштвене заједнице не би могле да реше своје основне егзистенцијалне проблеме.

Уједињене нације су кроз Агенду 2030 усвојиле 17 циљева оџивог развоја, као универзални позив на заједничку акцију у циљу искорењивања сиромаштва, заштите планете и обезбеђивања мира и проспреритета за све људе. Ови циљеви су међусобно повезани, будући да кључ успеха једног циља често лежи у сагледавању изазова који су својствени неком другом циљу, а развој је неодвојив од равнотеже између социјалног, економског и аспекта одрживости животне средине и не сме бити на штету ових аспеката.

Прихватањем Агенде 2030 за одрживи развој, Република Србија се обавезала на примену једног од њених основних принципа „Да нико не буде изостављен“ и тиме показала недвосмислену посвећеност унапређењу стања људских права, окончању дискриминације и искључености, као и смањењу неједнакости и додатне рањивости осетљивих група, истакао је Жигманов. У планирању, изради и имплементацији закона и докумената јавне политике посебна пажња биће усмерена управо на групе које су до сада често биле невидљиве и искључене приликом доношења кључних стратешких докумената.

Међугенерацијска солидарност кључна је компонента оптималног развоја сваке друштвене заједнице која жели да буде здраво друштвом и пут ка остваривану хуманијег друштва, зато је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у протеклим годинама организовало активности са старијим суграђанима и младима, као и активистима и доносиоцима одлука указивајући на њен значај.

Ово Министарство је, такође, у претходном периоду са партнерима покренуло иницијативе како би се скренула пажња на невидљива лица, оне најмаргинализованије друштвене групе и поједнице, као што су лица у ситуацији бескућништва, правно невидљива лица, лица која су лечена од болести зависности и лица која су одслужила казну затвора. Организовани су бројни дијалози како би та лица постала видљива, како би се чуло са којим проблемима се суочавају и сагледали најбољи начини за њихово решавање.Формиран је и Радни тим за бескућништво, додао је министар, као резултат друштвених дијалога, кога чине представници институција, организација цивилног друштва, независних институција, представник Тима за људска права УН-а у Србији, медија и академске заједнице, а покренута су питања које се односе на остваривање права на лична документа, приступ здравственим, социјалним и другим услугама, као и стамбене политике.Он је нагласио да смо дужни, као друштво и држава, да заштитимо лица која су немоћна и који сами не могу да изађу из лавиринта сиромаштва и беде и да учинимо даље кораке за њихов излазак из зачараног круга.

Шта год да радимо, у свакодневном животу, као и у правцу напретка и развоја не смемо да заборавимо на солидарност и њено значење. Министарство позива на солидарност према осетљивим друштвеним групама, на солидарност међу генерацијама, етничким и верским групама, као и свим грађанима како би били хуманије и успешније друштво.

15. децембар, Дан оснивања Националног савета хрватске националне мањине

15. децембар 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов честитао је 15. децембар, Дан оснивања Националног савета хрватске националне мањине у Републици Србији.

15. децембар, Дан оснивања Националног савета хрватске националне мањине

Дан избора првога сазива Националног савета хрватске националне мањине (Хрватског националног вијећа) један је од четири празника који, према Закону о заштити права и слобода националних мањина, празнују припадници хрватске заједнице у Републици Србији.

На тај дан, пре 21 годину, конституисан је први сазив овог самоуправног тела, кровне институције хрватске мањинске заједнице у Републици Србији. Ово је за Хрвате у Србији био историјски догађај, јер јој је тада признат формално-правни статус националне мањине у Републици Србији, што је омогућио Закон о заштити права и слобода националних мањина из фебруара месеца 2002. године.

Током последње две деценије, хрватска национална заједница у Републици Србији остварила је континуитет у образовања, и то од јаслица до лектората, формирана су и оснажена хрватска културна удружења, основан је Завод за културу војвођанских Хрвата и Новинско-издавачка установа »Хрватска ријеч«.

Уз подршку Републике Хрватске изграђен је Хрватски дом – Матица, свечано отворен ове године у присуству премијера две земље. Раде се три нова вртића, а уз подршку, тада председника Владе Републике Србије Александра Вучића, купљен je део родне куће Бана Јелачића у Петроварадину и добиjен простор за рад Хрвата у Београду. Такође, уз подршку Републике Хрватске реализују се пројекти прекограничне сарадње, што су све активности које посвећено води Национални савет ове националне мањине на добробит свих Хрвата у Републици Србији.

Према последњем попису становништва, хрватска национална заједница у Републици Србији бележи демографски пад, као и већина националних заједница, скупа са већинским народом. Хрвата је у Републици Србији, према последњем попису 39.107, а највише њих живи у Суботици, Сомбору, Новом Саду, Апатину, Сремској Митровици, Руми и другим местима углавном у АП Војводина.

Током историје, Хрвати у Србији су сачували национални идентитет, а у протеклих 20 година су успели успоставити респектабилну мањинску националну инфраструктуру. Најразвијеније подручје рада је простор културе – више од 40 друштава, 30-ак објављених књига годишње, имају научни и часопис за књижевност.

С поносом истичу како је најцитиранији научник у Србији – академик Иван Гутман из Сомбора, припадник хрватске заједнице. О информисању на хрватском језику брине недељник „Хрватска ријеч“, 15-о минутни дневни информативни програм на Радио-телевизији Војводина, две полусатне емисије недељно на Трећем програму Радио Новог Сада, те неколико листова у оквиру Католичке цркве и културних друштава. Образовање се одвија од вртића до средње школе, у неколико школа на територију Града Суботице и Бачког Моноштора, а службена употреба хрватског језика и писма је у институцијама АП Војводине, Граду Суботица и 15-ак насељених места. О свему томе брине Национални савет хрватске националне мањине у Републици Србији, а политичку артикулацију интереса проводи најјача политичка странка Демократски савез Хрвата у Војводини.

Власти у Републици Србији, Аутономној покрајини Војводини те јединицама локалне самоуправе и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од доследне примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика – како би Хрвати у Републици Србији успешно наставили развијати своје националне институције, чували и развијали свој национални идентитет те градили перспективу припадника ове заједнице.

У Новом Пазару одржан завршни панел кампање „Стоп фемициду!“

12. децембар 2023.

Нови Пазар, 11.12.2023. - У Новом Пазару одржана је 11.12.2023. завршна панел дискусија у оквиру кампање „Стоп фемициду!“, коју је покренуло Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог са циљем да подигне свест свих грађана и мобилише органе јавних власти, локалних самоуправа, организација цивилног друштва и медија у борби са овим друштвеним проблемом. Од почетка кампање, 24. новембра, панел дискусије у оквиру кампање одржане су у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу.

У Новом Пазару одржан завршни панел кампање „Стоп фемициду!“

Аутор: ГИЗ

Говорећи на панелу у Новом Пазару, државни секретар проф. др Рејхан Куртовић је нагласио да је повод за реализацију ове кампање чињеница да је 27 жена ове године убијено од стране мушкараца и потреба да се овај негативан тренд заустави, као и да се политика Владе Републике Србије о нултој толеранцији према било ком виду насиља у нашем друштву доследно примењује.

Овом кампањом, рекао је државни секретар Кутровић, Министарство са осталим актерима, између осталог, жели да пружи подршку надлежним органима у примени постојећих закона и мера из Стратегије за спречавање и сузбијање родно заснованог насиља.

У исто време, подвукао је др Куртовић, жена која је преживела насиље мора да се осећа безбедно, прво у свом најближем окружењу, односно породици, међу пријатељима, колегама, да би онда имала поверење да се обрати и институцијама. Први предуслов да се жена осећа сигурно је и да буде економски оснажена, стабилна, како би се лакше одлучила да пријави насиље, a касније да изађе из њега. Следећи предуслов је да подижемо девојчице и дечаке тако да сматрају да је живот жена подједнако важан и да нико нема право да располаже њиме, нити да га одузме, нагласио је он.

У име домаћина, Града Новог Пазара, учеснике панела је поздравио Февзија Мурић, члан Градског већа за здравство и социјална питања. На панелу су говорили Тања Јовановић, саветница на пројекту Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), др Биљана Стојковић, виша саветница у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Емир Паламар, виши јавно тужилачки сарадник Основном јавном тужилаштву у Новом Пазару, Фазила Јуковић из Центра за социјални рад Нови Пазар, др Мајда Иковић из Завода за јавно здравље и Зибија Шаренкапић, председница удружења „ДамаД”.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог покренуло je кампању ,,Стоп фемицид!“ 24. новембра 2023, у оквиру пројекта Немачке развојне сарадње ,,Подршка социјалном укључивању у Србији'' који спроводи Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Подразумева кампању у медијима и на друштвеним мрежама, емитовање спота на локалним и телевизијама са националном фреквенцијом, као и одржавање панел дискусија у пет градова на тему фемицида које су укључивале представнике свих сектора друштва, Владе, организација цивилног друштва, приватног сектора, медија и појединаца.

У Новом Пазару одржан завршни панел кампање „Стоп фемициду!“ У Новом Пазару одржан завршни панел кампање „Стоп фемициду!“ У Новом Пазару одржан завршни панел кампање „Стоп фемициду!“

Министар Томислав Жигманов отворио Конференцију „Бизнис и људска права“ и потписао два меморандума о сарадњи

11. децембар 2023.

У оквиру Програма „75 дана за 75 година Универзалне декларације о људским правима“ и дан након обележавања Међунарондог дана људских права, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов отворио је у здању Дома Народне скупштине конференцију „Бизнис и људска права“ током које је потписао два меморандума о сарадњи – са Привредном комором Србије и Републичком агенцијом за мирно решавање радних спорова.

Министар Томислав Жигманов отворио Конференцију „Бизнис и људска права“ и потписао два меморандума о сарадњи

Након што је испред домаћина, Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине, окупљене поздравила народна посланица Наташа Кнежевић Тасић, министар Жигманов је кратко обраћање започео речима да „данас започињемо једно узбудљиво путовање – рад на развијању плана за бизнис и људска права“.

Он је рекао да је „наша визија да заједничким деловањем свих субјеката, а ту мислим не само на послодавце и синдикате, већ и на организације цивилног друштва, академску заједницу, медије и институције усмерене на едукацију, успоставимо основу за заједничке стандарде који ће важити за све“ у подручју бизниса и људских права.

Ово из разлога, објаснио је министар Жигманов, што пословно окружење има можда и најмоћнију улогу у друштву. То је амбијент у коме проводимо трећину дана, значајан број година свог живота, и који битно утиче на наш живот и ставове.

Утицај није само у економској сфери, додао је он. Пословно окружење битно утиче и на то да ли се осећамо поштовано и уважено, али и одређује како ћемо се односити према другом. У том смислу, пословни амбијент и поштовање људских права и различитости битно утичу на искорењивање предрасуда и дискриминације и то не само у радном окружењу већ у друштву у целини, закључио је министар Жигманов.

Уводна обраћања имали су и Јакуп Бериш, стални представник Програма Уједињених нација за развој, Веран Maтић, председник Савета за друштвену одговорност компанија Привредне коморе Србије и Соња Тошковић, извршна директорка Београдског центра за људска права.

Током конференције, одржане су две панел дискусије - Улога корпоративног сектора у постизању међународних и националних стандарда у пракси и Заштита људских права у корпоративној сфери.

Конференцију одржану у Малој сали Дома Народне скупштине организовало је Министарстсво за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Програмом Уједињених нација за развој (UNDP), Привредном комором Србије и Београдским центром за људска права, уз подршку Мисије ОЕБС у Београду.

 Министар Томислав Жигманов отворио Конференцију „Бизнис и људска права“ и потписао два меморандума о сарадњи  Министар Томислав Жигманов отворио Конференцију „Бизнис и људска права“ и потписао два меморандума о сарадњи  Министар Томислав Жигманов отворио Конференцију „Бизнис и људска права“ и потписао два меморандума о сарадњи  Министар Томислав Жигманов отворио Конференцију „Бизнис и људска права“ и потписао два меморандума о сарадњи  Министар Томислав Жигманов отворио Конференцију „Бизнис и људска права“ и потписао два меморандума о сарадњи  Министар Томислав Жигманов отворио Конференцију „Бизнис и људска права“ и потписао два меморандума о сарадњи  Министар Томислав Жигманов отворио Конференцију „Бизнис и људска права“ и потписао два меморандума о сарадњи  Министар Томислав Жигманов отворио Конференцију „Бизнис и људска права“ и потписао два меморандума о сарадњи  Министар Томислав Жигманов отворио Конференцију „Бизнис и људска права“ и потписао два меморандума о сарадњи  Министар Томислав Жигманов отворио Конференцију „Бизнис и људска права“ и потписао два меморандума о сарадњи  Министар Томислав Жигманов отворио Конференцију „Бизнис и људска права“ и потписао два меморандума о сарадњи

На свечаности поводом Међународног дана људских права министар Томислав Жигманов доделио захвалнице

10. децембар 2023.

Поводом Међународног дана људских права и 75 година од доношења Универзалне декларације о људским правима, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовало је данас у Педагошком музеју у Београду свечаност на којој је министар Томислав Жигманов доделио захвалнице партнерима из јавне управе, медија, цивилног друштва, локалне самоуправе, академске заједнице и других организација и институција као и истакнутим појединцима за подршку унапређењу људских права у Србији.

 На свечаности поводом Међународног дана људских права министар Томислав Жигманов доделио захвалнице

Аутор: ОСЦЕ и МЉМПДД

Обраћајући се окупљенима, министар Жигманов је нагласио да је Министарство у току прошлих годину дана све активности усмеравало на то да увек подсећају на вредности и визије које су садржане у Универзалној декларацији људским правима Уједињених нација.

Вероватно најзначајнија од свих активности, додао је министар, била је ратификација Опционог протокола уз Пакт о економским, социјалним и културним правима, како је било и обећано прошле године управо на овај дан.

Министар Жигманов је истакао да данашњи велики јубилеј обележавамо управо у Педагошком музеју и уз изложбу радова студената Академије уметности из Новог Сада, јер је наша жеља да на овај начин кренемо у сусрет следећем јубилеју Универзалне декларације о људским правима Уједињених нација, спајајући будућност оличену у младости и енергији и креативности младости, са непролазним вредностима којима сви стремимо.

Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН у Србији, у свом обраћању подсетила је да је Универзална декларација о људским правима донета после два светска рата, холокауста, разарања од атомских бомби, велике економске кризе тадашњег света и колонијалне експлоатације, те нагласила да људска права треба да буду у центру не само оваквих говора већ и политика и закона, као и њихове примене.

Свечаност је увеличао Хор дечјег културног центра који је отпевао химну Републике Србије Боже правде и Оду радости уз дириговање Невене Ивановић. Захвалнице су ове године добили новинарке Сандра Мандић за серијал „Мале велике приче“ ТВ Инсајдер, Јасмина Пашић за подизање свести о положају деце из рањивих и маргинализованих друштвених група на истој телевизији и новинарка РТС Тамара Танкосић за медијско извештавање у домену људских и мањинских права и маргинализованих група.

За посебан допринос и ангажман академским радом у области унапређења људских и мањинских права и положаја посебно рањивих и маргинализованих друштвених група признање су добили проф. др Ивана Крстић са Правног факултета у Београду и проф. др Дејан Матић са Правног факултета у Крагујевцу. Мр сци. Дарко Вуковић са Академије уметности у Новом Саду добио је захвалницу за посебан допринос академским радом и уметничким изразом у области унапређења људских и мањинских права и маргинализованих група.

Доцент др Валентина Бошковић Марковић добила је захвалницу за допринос у области родне равноправности. Ана Јанковић Јовановић и Александра Петровић из Тима УН за људска права добиле су захвалницу за подршку у раду Министарства у остваривању и примени стандарда УН у области људских права.

Др Гордана Дамјановић, чланица Градског већа за социјалну и здравствену заштиту Града Крагујевца, добила је захвалницу за иновативне приступе у области унапређења положаја рањивих група у граду Крагујевцу, а др Наташа Тањевић за ангажман у заштити људских права и подршку друштвеном дијалогу у области борбе против дискриминације лица која су била лишена слободе.

Захвалница је додељена Управи за обавезе одбране, Сектору за људске ресурсе Министарства одбране за допринос у области планирања и припрема за одбрану и пружање стручне помоћи представницима Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог у изради планских докумената, коју је примила пуковница Снежана Васић, Академији уметности Универзитета у Новом Саду чији су студенти израдили плакате за изложбу на тему вредности које су промовисане у оквиру програма 75 дана за 75 година Универзалне декларације о људским правима, коју је примио декан Синиша Бокан.

За посебан допринос и ангажман у унапређењу људских и мањинских права и положаја осетљивих друштвених група у локалним самоуправама, захвалницу Министарства добила је Стална конференција градова и општина коју је примио генерални секретар СКГО Никола Тарбук.

Захвалнице су примиле и представнице Мреже организација цивилног друштва за борбу против бескућништва за посебан допринос у борби против дискриминације у тој области, Покрет за ментално здравље за промовисање и заштиту менталног здравља као људског права, Омладински савез удружења „Опенс“ из Новог Сада и Центар за интеграцију младих из Београда за за унапређење положаја и људских права младих.

Поводом данашњег дана у Педагошком музеју у Београду били су изложени радови студената Академије уметности из Новог Сада на тему људских права.

 На свечаности поводом Међународног дана људских права министар Томислав Жигманов доделио захвалнице  На свечаности поводом Међународног дана људских права министар Томислав Жигманов доделио захвалнице  На свечаности поводом Међународног дана људских права министар Томислав Жигманов доделио захвалнице  На свечаности поводом Међународног дана људских права министар Томислав Жигманов доделио захвалнице  На свечаности поводом Међународног дана људских права министар Томислав Жигманов доделио захвалнице  На свечаности поводом Међународног дана људских права министар Томислав Жигманов доделио захвалнице

У Етнографском музеју одржане панел дискусије и изложба „Култура људских права и култура сећања: Хилда Дајч – симбол и инспирација“

08. децембар 2023.

У оквиру програма „75 дана за 75 година Универзалне декларације о људским правима“ и уочи Међународног дана људских права (10. децембар), Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовало је у Етнографском музеју панел дискусије и изложбу под насловом „Култура људских права и култура сећања: Хилда Дајч – симбол и инспирација“. Догађај је организован у сарадњи са удружењем Terraforming и уз подршку Етнографског музеја и амбасаде Савезне Републике Немачке у Београду.

У Етнографском музеју одржане панел дискусије и изложба „Култура људских права и култура сећања: Хилда Дајч – симбол и инспирација“

Аутор: МЉМПДД и Етнографски музеј

Отварајући скуп, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов је нагласио да је Министарство своје активности ове године посебно посветило подсећању и обележавању великог јубилеја – 75 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима, апострофирајући значај јубилеја једног од најважнијих докумената у новијој историји када су у питању људска права и људско достојанство.

Знајући да је усвајање Повеље Уједињених нација, а потом и Универзалне декларације о људским правима, био одговор човечанства на све ужасе Другог светског рата, јасно је зашто је један од догађаја морао бити посвећен сећању на жртве, рекао је он.

Министар Жигманов је нагласио да је сећање на свирепост страдања недужних, које је незамисливо људском уму и људској души, једини начин да не дозволимо, не само да се такви злочини никада не понове, већ и да опомињемо да се свирепост није десила преко ноћи. Њој су претходили говор мржње, нетрпељивост, дискриминација, шовинизам и ксенофобија. Јевреји, Срби и Роми су поднели највеће жртве само због своје националности. Због тога нас сећање на жртве опомиње да се морамо борити и против оваквих негативних друштвених појава, рекао је министар Жигманов.

У култури сећања, додо је он, морамо бити свесни чињенице да су људи страдали због своје националне припадности, али морамо увек имати на уму да је сваки човек јединствена, уникатна творевина и зато је свака жртва превелика, без обзира на националну припадност. Културу сећања морамо неговати непрекидно, морамо је преносити на млађе нараштаје, јер ако је изгубимо, осуђени смо да изгубимо оно што нас као човечанство дефинише, а то је хуманост, солидарност, поштовање и љубав према ближњем, нагласио је министар Томислав Жигманов.

Међу уводничарима говорили су Горан Алексић, државни секретар у Министарству спољних послова и шеф Делегације Републике Србије у Међународној алијанси за сећање на Холокауст – ИХРА, Данијела Ванушић, в.д. помоћнице министарке културе, Сејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, Марко Крстић, директор Етнографског музеја и Мишко Станишић из удружења Terraforming.

У панелима који су уследили говорила је амбасадорка Савезне Републике Немачке у Србији Анке Конрад која је истакла значај сећања на злочине из Другог светског рата како се они не би више никад поновили. Ладислав Трајер, заменик председника Савеза јеврејских општина говорио је о драматичном порасту антисемитизма у свету од почетка нових сукоба на Блиском Истоку, док је Златомир Јовановић, књижевник и члан Националног савета ромске националне мањине подвукао да треба више да се говори о страдању Рома и њихове целокупне културе у Другом светском рату.

У другом панелу о култури сећања на жртве холокауста и Другог светског рата говорили су Марко Терзић, из Спомен-парка „Крагујевачки октобар“, проф. др Драгана Стојановић, професорка Факултета за медије и комуникације у Београду, Асја Драча из Меморијалног центра „Старо сајмиште“ и Маја Каскинов, професорка филозофије 14. београдске гимназије и представница НВО „Едукација за 21. век“ из Београда.

Панеле је пратила поставка изложбе у знак сећања на храбру Хилду Дајч која је у децембру 1941. године добровољно отишла у логор Сајмиште да помогне као медицинска сестра. Страдала је 1942, а из логора је написала четири писма, која су остала као сведочанство на ужасе логора на Сајмишту.

У Етнографском музеју одржане панел дискусије и изложба „Култура људских права и култура сећања: Хилда Дајч – симбол и инспирација“ У Етнографском музеју одржане панел дискусије и изложба „Култура људских права и култура сећања: Хилда Дајч – симбол и инспирација“ У Етнографском музеју одржане панел дискусије и изложба „Култура људских права и култура сећања: Хилда Дајч – симбол и инспирација“ У Етнографском музеју одржане панел дискусије и изложба „Култура људских права и култура сећања: Хилда Дајч – симбол и инспирација“ У Етнографском музеју одржане панел дискусије и изложба „Култура људских права и култура сећања: Хилда Дајч – симбол и инспирација“ У Етнографском музеју одржане панел дискусије и изложба „Култура људских права и култура сећања: Хилда Дајч – симбол и инспирација“ У Етнографском музеју одржане панел дискусије и изложба „Култура људских права и култура сећања: Хилда Дајч – симбол и инспирација“ У Етнографском музеју одржане панел дискусије и изложба „Култура људских права и култура сећања: Хилда Дајч – симбол и инспирација“ У Етнографском музеју одржане панел дискусије и изложба „Култура људских права и култура сећања: Хилда Дајч – симбол и инспирација“ У Етнографском музеју одржане панел дискусије и изложба „Култура људских права и култура сећања: Хилда Дајч – симбол и инспирација“

Србија потписала Споразум о учешћу у програму „Грађани, једнакост, права и вредности“ вредног 1,5 милијарди евра

08. децембар 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов потписао је у име Владе Републике Србије Споразум о учешћу Републике Србије у програму Европске уније „Грађани, једнакост, права и вредности“.

 Србија потписала Споразум о учешћу у програму „Грађани, једнакост, права и вредности“ вредног 1,5 милијарди евра

Аутор: МЉМПДД

Ово је програм који даје највећу подршку на нивоу ЕУ пре свега организацијама цивилног друштва али и јединицама локалне самоуправе, образовним, културним и научним институцијама у областима Програма. Укупан буџет Програма је 1,5 милијарди евра за период од 2021-2027 године.

Потписивањем Споразума ступила је на снагу привремена примена овог Споразума док је Србија  званично постала једна од земаља равноправних учесница овог Програма. Сви пројекти одобрени у току 2023. године корисницима из Републике Србије, ускоро ће моћи и званично да крену са имплементацијом.

Mинистарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог ће у наредном периоду званично поднети захтев Европској комисији за именовање Министарства за Националну контакт тачку за овај Програм у Републици Србији. У складу с тим, Министарство планира низ догађаја у вези са промоцијом самог програма, отвореним позивима и могућностима које овај Програм нуди како организацијама цивилног друштва, тако и органима јавне управе на сва три нивоа власти, институцијама у области образовања, културе, науке и многим другим потенцијалним корисницима.

Општи циљ Програма „Грађани, једнакост, права и вредности“ је заштита и промовисање права и вредности садржаних у Уговорима, Повељи о основним правима и у међународним конвенцијама о људским правима, нарочито кроз подршку организацијама цивилног друштва и другим актерима који су активни на локалном, регионалном, националном и транснационалном нивоу, те подстицање грађанског и демократског учешћа, ради очувања и даљег развоја отворених, демократских, равноправних и укључивих друштава утемељених на правима и владавини права. Програм посебно подстиче учешће регионалних и локалних организација цивилног друштва.

„Грађани, једнакост, права и вредности“ је највећи програм до сада намењен промоцији и заштити вредности Уније: демократије, владавине права, основних права, транспарентности и доброг управљања, те као такав има за циљ јачање демократије у Европи и подизање свести грађана/ки о правима и вредностима садржанима у основним Уговорима и Повељи ЕУ о основним правима, пружајући финансијску подршку непрофитном сектору у промоцији тих права и заједничких вредности.

Све информације о предстојећим догађајима могу да се пратите на интернет страници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, профилима Министарства на друштвеним мрежама, као и на фејсбук страници Програма: https://www.facebook.com/CERVrs/

 Србија потписала Споразум о учешћу у програму „Грађани, једнакост, права и вредности“ вредног 1,5 милијарди евра  Србија потписала Споразум о учешћу у програму „Грађани, једнакост, права и вредности“ вредног 1,5 милијарди евра  Србија потписала Споразум о учешћу у програму „Грађани, једнакост, права и вредности“ вредног 1,5 милијарди евра  Србија потписала Споразум о учешћу у програму „Грађани, једнакост, права и вредности“ вредног 1,5 милијарди евра

Одржане обуке на тему сарадње са организацијама цивилног друштва

07. децембар 2023.
 Одржане обуке на тему сарадње са организацијама цивилног друштва

Стална конференција градова и општина – Савез градова и општина Србије (СКГО), у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, организовало је од 4. до 6. децембра 2023. године три једнодневне обуке на тему „Сарадња са организацијама цивилног друштва“.

Циљу обука је реализација активности предвиђених Акционим планом за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за организације цивилног друштва (2022-2023), у оквиру мере 1.2: Унапређење капацитета органа јавне управе за укључивање ОЦД у процес израде, примене, праћења примене и вредновања ефеката јавних политика и прописа.

Поред тога, обуке имају за циљ и јачање капацитета јединица локалне самоуправе у унапређењу сарадње са цивилним сектором, упознавањем са значајем сарадње, правним оквиром који ту сарадњу дефинише, као и упознавање са принципима, механизмима и методама сарадње и део су Секторског програма континуираног стручног усавршавања запослених у јединицама локалне самоуправе, који је део Општег програма обуке запослених у ЈЛС за 2023. годину.

Овај циклус обука отворио је др Иван Бошњак, државни секретар у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог уводним обраћањем у коме је истакао значај сарадње са организацијама цивилног друштва, као кључног стуба демократског система у свакој држави, као и значај едукације службеника у јединицама локалне самоуправе у овој области.

Он је истакао да је посебно важно управо на локалном нивоу радити интензивније на унапређењу сарадње два сектора и укључивању грађана у процес доношења одлука, јер се ту свакодневно доносе одлуке које се тичу управо локалне средине у којој они живе. То је један од разлога зашто јачање одговорности локалних самоуправа и транспарентност у њиховом раду представља један од значајнијих процеса у процесу демократизације нашег друштва.

Обуке су подржане у оквиру Програма „Партнерство за добру локалну самоуправу“ који подржава Владе Швајцарске.

Министар Томислав Жигманов отворио конференцију о изазовима у обезбеђивању родне равноправности у Србији и признавању неплаћеног рада

07. децембар 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов отворио је данас у Београду конференцију под називом „Кључни изазови у обезбеђивању родне равноправности у Србији: борба против родно заснованог насиља над женама и признавање неплаћеног рада“, у организацији Фондације Центар за демократију и Немачке развојне сарадње.

 Министар Томислав Жигманов отворио конференцију о изазовима у обезбеђивању родне равноправности у Србији и признавању неплаћеног рада

Аутор: МЉМПДД и Фондација Центар за демократију

Отварајући скуп, министар Жигманов је подсетио да је Министарство 24. новембра у сарадњи са Немачком развојном сарадњом и канцеларијом ГИЗ у Србији, покренула кампању „Стоп фемициду!“ поводом поражавајућих података да је само током ове године 27 жена изгубило живот у родно заснованом насиљу, те потребе да се такав тренд заустави и доследно примењује политика Владе Републике Србије о нултој толеранцији према било ком виду насиља у нашем друштву.

Он је такође подсетио да је Министарство приликом обележавања 18. маја - Дана сећања на жене жртве насиља ове године, покренуло иницијативу да фемицид буде третиран као кривично дело у Кривичном законику и да буде строго санкционисан. Разлог за то је - што је у Републици Србији за протеклих 10 година страдало више од 300 жена услед фемицида, рекао је министар.

Што се тиче друге теме, министар Жигманов је истакао да је проблем неплаћеног кућног рада веома важан, веома сложен и можда највећи изазов у примени Закона о родној равноправности. Република Србија ће, сва је прилика, бити прва земља у свету која ће израдити Правилник о изради методологије за обрачун неплаћеног кућног рада на националном нивоу, рекао је он.

На скупу су одржана два панела. У другом панелу, на тему неплаћеног рада говорила је помоћница министра Нина Митић.

Она је подсетила да се под неплаћеним кућним радом, у Закону о родној равноправности чији је Министарство било предлагач, овај рад дефинише као „послови за чије обављање се не остварује новчана накнада, а односе се на вођење домаћинства, старање и бригу о деци, о старијим и болесним члановима породице, затим послови на пољопривредном имању, као и други слични неплаћени послови.” Митић је навела да је у октобру одржан први састанак Радне групе за израду Правилника о изради методологије за обрачун неплаћеног кућног рада, јер не постоји методологија, а искуства неких западних земаља нису у довољној мери респектабилна.

 Министар Томислав Жигманов отворио конференцију о изазовима у обезбеђивању родне равноправности у Србији и признавању неплаћеног рада   Министар Томислав Жигманов отворио конференцију о изазовима у обезбеђивању родне равноправности у Србији и признавању неплаћеног рада   Министар Томислав Жигманов отворио конференцију о изазовима у обезбеђивању родне равноправности у Србији и признавању неплаћеног рада   Министар Томислав Жигманов отворио конференцију о изазовима у обезбеђивању родне равноправности у Србији и признавању неплаћеног рада   Министар Томислав Жигманов отворио конференцију о изазовима у обезбеђивању родне равноправности у Србији и признавању неплаћеног рада

Министар Жигманов учествовао на међународној научној конференцији о мониторингу мањинских права

07. децембар 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов учествовао је на отварању Међународне научне конференције „Изазови мониторинга у европском мултикултуралном окружењу“, која се 7. и 8. децембра одржава у Институту друштвених наука у Београду.

 Министар Жигманов учествовао на међународној научној конференцији о мониторингу мањинских права

Аутор: МЉМПДД

Обраћајући се окупљенима, министар Жигманов је нагласио да је потреба да се у јавном простору говори о теми мултикултуралности велика, било да је реч о мањинским правима или о интеретничким односима. Он је захвалио Институту друштвених наука што се родовно бави темом мултукултуралности, која није честа у простору академске заједнице, нема је као посебног предмета на студијама, а онда последично ни редовних ни квалитетних наратива у јавности, рекао је министар Жигманов. У том смислу, министар је навео пример да се у јавности није много говорило о чињеници да су све мањинске заједнице, осим две, на последњем попису становништва у Србији имале значајне демографске падове, као ни да актуелна тема политичке партиципације националних мањина такође није довољно озбиљно и свестрано разматрана.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је у свом раду и поступањима свесно недовољне пажње посвећене овим темама, рекао је министар, и додао да су се чинили и чине напори да се то промени. Иако је за ове процесе потребно дуже време, рекао је он, ипак за ових годину дана можемо са поносом да кажемо да смо, након десетак година, повећали финансијска средства за рад и функционисање националних савета националних мањина, мањинских самоуправних тела, за близу 20 одсто, да смо на партнерским основама оснажили и интензивирали дијалог са националним саветима националних мањина те увећали њихову партиципативност када је у питању доношење одлука који се непосредно односе на подручје њиховог рада, нарочито остваривање мањинских права. На концу, али не мање важно, оснажили смо и видљивост тема из подручја мултиетничности и мулткултуралности у јавности, додао је министар Жигманов, и на тај начин питања од значаја за националне мањине држали контиунирано у фокусу интереса.

Скуп су организовали ИДН и Академска мрежа за сарадњу у Југоисточној Европи, а поводом 25. година од доношења Оквирен конвенције Савета Европе за заштиту националних мањина.

 Министар Жигманов учествовао на међународној научној конференцији о мониторингу мањинских права   Министар Жигманов учествовао на међународној научној конференцији о мониторингу мањинских права   Министар Жигманов учествовао на међународној научној конференцији о мониторингу мањинских права

Министар Томислав Жигманов честитао 7. децембар, Дан Националног савета румунске националне мањине

07. децембар 2023.
 Министар Томислав Жигманов честитао 7. децембар, Дан Националног савета румунске националне мањине

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов честитао је данас свим припадницима румунске националне мањине у Републици Србији празник 7. децембар, Дан Националног савета.

Румунска национална заједница је први сазив свог Националног савета изабрала на електорској скупштини која је одржана 7. децембра 2002. године у Вршцу, где му је и седиште, а Национални савет румунске националне мањине овај датум прогласио је за Дан националног савета.

Национални савет румунске националне мањине – самоуправног тела, има изузетно важну улогу у очувању националног идентитета припадника румунске националне мањине. Овај национални савет има континуиран рад већ 21 годину и конкретне резултате у областима културе, образовања, информисања и службене употребе румунског језика и писма, који је један од шест језика у службеној употреби у Војводини.

Средства за финансирање рада Националног савета обезбеђују се из буџета Републике Србије, АП Војводине, јединица локалне самоуправе, донација и осталих прихода. Осим средстава за рад националних савета националних мањина, надлежни републички, покрајински и локални органи издвајају финансијска средства и за рад институција (установа и верских организација), које су од значаја за румунску националну мањину, као и за пројекте који афирмишу културу и образовање румунске националне мањине и информисање на румунском језику, које се одвија у оквиру Радио-телевизије Војводина и Новинско-издавачке установе „Либертатеа“, која више од 75 година издаје истоимени недељник.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог даје пуну подршку раду и деловању овог националног савета, и поуздан је партнер свим националним мањинама у Републици Србији у активностима које имају за циљ унапређење положаја припадника националних мањина и неговању и промовисању духа дијалога, толеранције, сарадње и разумевања.

Према  резултатима пописа становништва из 2022. године, у Републици Србији живи 23.044 Румуна, што чини 0,35% укупног становништва. Од укупног броја припадника ове заједнице, 3.449 Румуна живи на територији централне Србије, највише на подручју Неготинске крајине, а 19.595 у Војводини, претежно у централном и јужном Банату. Када су у питању појединачне локалне самоуправе, највећи број Румуна живи у Панчеву, Алибунару, Вршцу, Ковачици, Зрењанину, Житишту, као и у Београду. Међу најпознатије Румуне у Србији спадају књижевник Васко Попа и стонотенисер Илије Лупулеску.

Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва

05. децембар 2023.

Прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва одржана је данас у Палати Србија. Седницу је отворио министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, а њоме је председавао председник Савета Александар Прица.

 Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва

Аутор: МЉМПДД

Честитајући члановима на избору и пожелевши успех у раду, министар Жигманов је подсетио да је Влада Републике Србије, на седници одржаној 28. септембра ове године, усвојила Одлуку о оснивању Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва као саветодавног тела Владе и новог механизама за сарадњу са цивилним друштвом. Савет је и простор за дијалог о кључним питањима која се односе на рад и деловање цивилног друштва, рекао је министар.

Оцењујући конститутивну седницу Савета као историјску, министар Жигманов је нагласио да је само формирање Савета потврда партнерства јавних власти и цивилног друштва и резултат доброг рада Сектора за сарадњу са цивилним друштвом у претходном периоду, захваливши се уједно и свима који су допринели да се овај процес успешно оконча.

Министар Жигманов, који је и заменик председника Савета, рекао је да је пред Саветом велики број изазова који ће, уверен је министар, бити решавани у демократичном, толерантном и дијалошком амбијенту. Оно о чему будемо овде разговарали, нагласио је министар Жигманов, и одлуке, препоруке и иницијативе које будемо доносили, треба да донесу бољитак и придонесу квалитету живота грађана Републике Србије.

Председник Савета Александар Прица рекао је да ће се старати да се већина одлука у Савету доноси консензусом, те да атмосфера у раду буде таква да доприноси бољем разумевању јавних власти и цивилног друштва како би сви заједно, нагласио је он, градили бољу будућност за све наше грађане.

Секретар Савета и помоћник министра Жарко Степановић изразио је задовољство што Република Србија има Савет за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва. Он је подсетио да је Влада усвојила истоимену Стратегија и пратећи Акциони план, те да је процес избора чланова био транспарентан.

Савет је образован на период од пет година, укупно броји 20 чланова, од чега 11 представника организација цивилног друштва, и девет представника органа државне управе. На почетку седнице утврђен је кворум и донет Пословник о раду. У другом делу представљена су регионална искуства у раду оваквог Савета.

 Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва   Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва   Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва   Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва   Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва   Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва   Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва   Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва   Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва   Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва   Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва   Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва   Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва   Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва   Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва   Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва   Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва   Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва   Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва   Одржана прва седница Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва

Друштвени дијалог посвећен особама са инвалидитетом

04. децембар 2023.

У оквиру програма „75 дана за 75 гoдина Универзалне декларације о људским правима“ и поводом Међунарндог дана особа са инвалидитетом, у Крагујевцу је данас одржан друштвени дијалог под називом „Култура приступачности у изградњи културе људских права – заједно до постизања циљева одрживог развоја за особе са инвалидитетом”.

 Друштвени дијалог посвећен особама са инвалидитетом

Отварајући скуп, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов је нагласио да су права особа са инвалидитетом заштићена бројним међународноправним уговорима које је Репбулика Србија ратификовала из система УН, а који су саставни део нашег правног поретка.

С тим у вези, рекао је министар, посебно се истиче Пакт о економским, социјалним и културним правима УН-а, који у свом фокусу има особе са инвалидитетом. Значајна новост за могућност заштите права грађана је недавно усвајање Опционог протокола уз наведени Пакт од стране Народне Супштине Републике Србије, чиме је грађанима проширена могућност да за своја права затраже заштиту и пред телима УН-а, додао је он.

Република Србија, рекао је министар, активно спроводи Програм за одрживи развој УН-а који је на глоболном нивоу усвојен уз обавезу „Да нико неће бити изостављен“ из развоја. У Агенди УН-а и предвиђених 17 Циљева одрживог развоја до 2030. године, особе са инвалидитетом су препознате као историјски најмаргинализованија мањинска друштвена група. Инвалидност је експлицитно обухваћена унутар седам Циљева одрживог развоја, док су права особа са инвалидитетом шире разрађена и одрђена Конвеницјом о правима особа са инвалидитетом, која је у Србији ступила на снагу 2006. године.

Реализовање права особа са инвалидитетом, рекао је министар, изискује континуирани мултисекторски рад, нарочито у вези решавања питања уклањања баријера, омогућавања приступачности особама са инвалидитетом услугама, производима, јавним површинама, јавним установама, информацијама и културим садржајима.

У фокусу наше бриге и плана даљих активности, рекао је министар Жигманов, налазе се и питања која се односе на ширу инклузију особа са инвалидитетом, на њихово право на адекватан приступ образовним установама, радном месту, приступачност јавном, градском певозу, услугама и сервисима подршке социјалне заштите, као и сва она питања која су од добробити за интеграцију особа са инвалидитетом у политички, друштвени, економски и културни живот.

За равноправно учешће особа са инвалидитетом у заједници, рекао је министар, у први план треба ставити поштовање достојанства, дигнитета особа са инвалидитетом, које својим унутарњим богатством, посебностима, склоностима и талентима, поседују потенцијал да уметничким изражајем, како нас историја и садашњост уче, пруже непроцењиви допринос богатству нашег културног живота.

Дијалог је организован у сарадњи са Скупштином Града Крагујевца и уз подршку Популационог фонда Уједињених нација. На скупу су представнице Завода за проучавање културног развитка Маријана Миланков у и Богдана Опачић представиле налазе и препоруке истраживања о приступачности установа културе.

Уводна излагања имали су др Гордана Дамњановић, чланица Комисије за социјалну политику, здравство и образовање Привременог органа Града Крагујевца, Зоран Диздаревић, секретар Министарства за јавна улагања, Клара Даниловић, шефица Одељења за урбанизам, просторно планирање и становање Сталне конференције градова и општина, Владан Церовић, директор Завода за проучавање културног развитка, Милан Стошић, председник Савеза слепих Србије и Регионалне асоцијације слепих Балкана, док су се видео поруком обратили Џон Кенеди Мосоти, директор Канцеларије УНФПА и Борка Јеремић, шефица Канцеларије УНФПА у Србији. На крају дијалога, како је прописно Смерницама за његово одржавање, усвојена је Сагласност о поступању.

Уочи дијалога, министар Томислав Жигманов обишао је сталну поставку Спомен-музеја „21. октобар“, а након догађаја положио венац код Споменика стрељаним ђацима и професорима у Спомен парку „Крагујевачки октобар“ у Шумарицама.

 Друштвени дијалог посвећен особама са инвалидитетом   Друштвени дијалог посвећен особама са инвалидитетом   Друштвени дијалог посвећен особама са инвалидитетом   Друштвени дијалог посвећен особама са инвалидитетом   Друштвени дијалог посвећен особама са инвалидитетом   Друштвени дијалог посвећен особама са инвалидитетом   Друштвени дијалог посвећен особама са инвалидитетом   Друштвени дијалог посвећен особама са инвалидитетом   Друштвени дијалог посвећен особама са инвалидитетом

Међународни дан особа са инвалидитетом, 3. децембар

03. децембар 2023.
 Међународни дан особа са инвалидитетом, 3. децембар

У години обележавања 75. година Универзалне декларације о људским правима УН-а, када је постигнут глобални споразум о признању урођеног достојанства, недељивости основних људских права, вредности и слобода свих чланова друштвене заједнице, подсећамо на Међународни дан особа са инвалидитетом, који се од 1992. године обележава сваког 3. децембра. Тема овогодишњег обележавања је „Уједињени у акцији за спасавање и постизање Циљева одрживог развоја за, са и од стране особа са инвалидитетом“.

Програм за одрживи развој УН-а, односно Агенда 2030, предвиђа обавезу да „нико неће бити изостављен“, препознаје особе са инвалидитетом као историјски најмаргинализованије, а инвалидност као питање које прожима све области на путу ка остваривању Циљева одрживог развоја.

Од 17 Циљева, седам  су директно везани за особе са инвалидитет и односе се на приступ образовању, запошљавању, инклузији и оснаживању особа са инвалидитетом, приступачности превозу, јавним и зеленим површинама, те изградњи капацитета за праћење и разврставање података према инвалидитету.

Промовишу се различита питања и обавезе које се односе на унапређење положаја, нарочито на нивоу јединица локалне самоуправе, истиче значај пружања подршке за њихов достојанствен живот, права и добробит, као и повећање свести о значају интеграције особа са инвалидитетом у свим аспектима политичког, друштвеног, економског и културног живота. Родна равноправност, деликатан положај жена и девојчица са инвалидитетом које су акутно изложене вишеструкој дискриминацији, као и проблем приступа здравственој заштити и услугама везаних за репродуктивно здравље, нарочито је наглашен.

Како би нагласили кључне одреднице у остваривању права и положаја особа са инвалидитетом, подсећамо да инвалидитет везујемо за више од 15 одсто светског становништва, за  око десет одсто становника Републике Србије (нови подаци Пописа 2022. се тек очекују), а који са старењем становништва и порастом хроничних болести обухвата значајно већи број грађана.

Инвалидитет произилази из интеракције лица са потешкоћама (дуготрајним физичким, менталним, интелектуалним оштећењима) и ограничења везаних за животне активности и друштвене укључености, односно баријерама у понашању и окружењу, које онемогућавају њихову потпуну, на равноправним основама засновану, интеракцију у друштву.

Република Србија је од ратификације и примене одредби Конвенције Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом 2009. године унапредила постојећи стратешки и правни оквир, те настоји да у свим друштвеним сегментима унапреди суштинску перцепцију о особама са инвалидитетом и у значајнијој мери успостави инклузивне праксе које, уз поштовање свих различитости физичког, менталног и других својстава, омогућава особама са инвалидитетом њихов равноправан и укључив третман у заједници.

Међутим, упркос напорима остаје отворено питање да ли и у ком степену су активни у сегменту образовања, запошљавања, породичног, односно приватног, културног и привредног живота. Један од проблема је резултат чињенице да не располажемо системским и целовитим базама података које би пружиле јаснију слику о положају особа са инвалидитетом. Евидентно је и даље постојање неразумевања, предрасуда, стигматизација и одсуство сензибилисаности јавног мњења. Иако је заокружен антидискриминаторни правни оквир, чиме је Република Србија испунила један део препорука Комитета УН-а, особе са инвалидитетом су и даље изложене дискриминацији и остају невидљиве у односу на остатак друштва, чиме, уз недостатак личног самопоуздања, недовољно развијају или остварују своје потенцијале и последичо долазе у тежи социјално-економски положај. Слабије здравствено стање и ограничена приступачност здравственима услугама утичу на њихов квалитет живота,  даљи образовни развој и прилике за запошљавање.

Како би као одговорно друштво пружили одговор на наведене изазове, неопходно је да предузмемо напоре на уклањању препрека и постојеће праксе, и омогућимо, нарочито на локалном нивоу, креирање  приступачног и инклузивног друштва, у коме ће особе са инвалидитетом бити активније укључене, не само као корисници услуга, већ као креатори и доносиоци одлука. Један од предуслова укључености је финансијско обезбеђење за доступност адекватних помагала и технологија и уклањање физичких баријера.

Поводом предстојећих парламентарних и покрајинских избора, те избора за одборнике у скупштинама градова и општина, који ће се одржати 17. децембра, подсећамо на поштовање чланова 9,12,13 и 29. Конвенције о правима особа са инвалидитетом и апелујемо на поштовање  грађанских права особа са инвалидитетом која се односе на учешће на изборима. Особе са инвалидитетом имају право да буду кандидати на изборима, да добију приступачне информације у свим фазама избора како би направили информисан избор (звучне, визуалне, тактилне, аудио-визуалне, лако разумљиве, постављене на приступачним местима), да гласају без препрека и сазнају о резултатима избора у приступачном формату. У том контексту, избори који се организују, места на којима се одвијају кампање и гласања (бирачка места) морају да буду приступачна, уз поштовање универзалног дизајна, приступачног гласачког материјала и опреме, као и условима за тајно гласање слепим, слабовидим и глувим лицима, корисницима инвалидских колица и другим лицима које имају одређене друге потешкоће.

Одржана трећа панел дискусија у оквиру кампање „Стоп фемициду!“

01. децембар 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов отворио је данас у Новом Саду трећу по реду панел дискусију у оквиру кампање „Стоп фемициду!“ Претходне две панел дискусије одржане су у Београду и Крагујевцу, а након Новог Сада уследиће у Нишу и Новом Пазару.

 Одржана трећа панел дискусија у оквиру кампање „Стоп фемициду!“

Обраћајући се окупљенима, министар Жигманов је нагласио да је повод за реализацију ове кампање чињеница да је 27 жена ове године убијено у родно заснованом насиљу,. Важно је да се овај негативан тренд заустави, а политика Владе Републике Србије о нултој толеранцији према било ком виду насиља у нашем друштву доследно примењује, подвукао је министар Жигманов.

Борба против насиља према женама и насиља у породици један је од приоритетних циљева Владе Републике Србије, рекао је министар и напоменуо да су учињени помаци на овом пољу у склопу свеукупне политике родне равноправности.

Србија има добар законодавни оквир, нагласио је министар, и подсетио да је 2017. године донет Закон о спречавању насиља у породици, 2016. године у Кривични законик уврштена су као посебна кривична дела прогањање, полно узнемиравање и принудни брак, 2018. године усвојен је Закон о бесплатној правној помоћи, а 2021. године Закон о родној равноправности и извршене измене и допуне Закона о забрани дискриминације.

И даље, међутим, постоји простор за унапређење и институционалног оквира и праксе, пре свега на пољу адекватније поступања, заштите жртве и дужине трајања разрешења, рекао је министар Жигманов.

Уводна излагања на панлеу имали су мр Ђенђи Селеши, помоћница покрајинског секретара за социјалну политику, демографију и родну равноправност и Роберт Бу, вођа тима Немачке развојне сарадње „Подршка социјалном укључивању у Србији“. На панелу су говорили др Биљана Стојковић, виша саветница у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, др Нада Падејски Шекеровић, руководитељка „Сигурне женске куће“ при Центру за социјални рад Града Новог Сада, Гордана Чомић, бивша министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог и експерткиња за родну равноправност и Роберт Чобан, председник и оснивач „Колор медија групе“.

Кампању „Стоп фемициду!“ Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог покренуло је у циљу подизања свести у друштву, као и мотивисања на акцију свих, од органа јавних власти, јединица локалне самоуправе и организација цивилног друштва до појединаца, са циљем смањења и заустављања фемицида који је у последњих десет година у Србији однео 300 живота. Кампања је почела 24. новембра и траје до 10. децембра, уз подршку Немачке развојне сарадње и Канцеларије ГИЗ-а у Србији, у оквиру светске кампање „16 дана активизма за спречавање насиља над женама“.

Насиље над женама и девојчицама је најраспрострањенији облик кршења људских права у свету. Насиље може бити вербално, психичко, сексуално физичко и економско. Оно се може десити свакој жени и није последица жениног понашања него система патријархата у коме мушкарци имају моћ, а насиље је начин да ту моћ одрже. Неке жене годинама у тишини трпе све ове облике насиља, а оно се неретко заврши фемицидом. Насилник је најчешће партнер, члан породице, али може бити било који познати или непознати мушкарац.

 Одржана трећа панел дискусија у оквиру кампање „Стоп фемициду!“   Одржана трећа панел дискусија у оквиру кампање „Стоп фемициду!“   Одржана трећа панел дискусија у оквиру кампање „Стоп фемициду!“   Одржана трећа панел дискусија у оквиру кампање „Стоп фемициду!“   Одржана трећа панел дискусија у оквиру кампање „Стоп фемициду!“   Одржана трећа панел дискусија у оквиру кампање „Стоп фемициду!“

Помоћник министра Жарко Степановић отворио конференцију „Снага партнерства“

29. новембар 2023.

Помоћник министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог из Сектора за сарадњу са цивилним друштвом Жарко Степановић отворио је данас завршну конференцију пројекта „Дијалог промена – подршка реформама кроз сарадњу цивилног друштва и јавних власти“, коју организују Министарство и Београдска отворена школа уз подршку Делегације Европске уније, под насловом „Снага партнерства“.

 Помоћник министра Жарко Степановић отворио конференцију „Снага партнерства“

Обраћајући се великом броју окупљених, помоћник Степановић је изразио задовољство што је Министарство у претходном периоду успело да укаже на то колико је важан дијалог у друштву, као и то што је успостављена одлична сарадњу са цивилним сектором. Успех те сарадње огледа се пре свега у формирању Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва, чија је конститутивна седница заказана за следећу недељу, најавио је Степановић.

Он је нагласио да је Савет формиран уз сарадњу са цивилним сектором на тај начин што су саме организације имале могућност да предложе шта ће бити мандат и надлежност Савета, којим областима ће се он бавити и на који начин ће се бирати организације цивилног друштва. Слушали смо њихов глас, рекао је Степановић, слушали смо праксу из целог региона Западног Балкана и мислим да смо на правом путу да унапредимо сарадњу доносиоца одлука и представника организација цивилног друштва на најважније теме које се тичу несметаног деловања цивилног сектора.

На отварању конференције говорили су и Никола Бертолини, шеф Одељења за сарадњу Делегације Европске уније у Србији, Ан-Шарлот Малм, шефица групе за развојну сарадњу Шведске агенције за међународни развој и сарадњу, и домаћин Никола Бјелетић, извршни директор Београдске отворене школе.

Конференцији је присуствовало више од 160 учесника, међу којима су представници организација цивилног друштва, органа јавне управе, контакт тачке за сарадњу са организацијама цивилног друштва као и представници међународне заједнице.

 Помоћник министра Жарко Степановић отворио конференцију „Снага партнерства“   Помоћник министра Жарко Степановић отворио конференцију „Снага партнерства“   Помоћник министра Жарко Степановић отворио конференцију „Снага партнерства“   Помоћник министра Жарко Степановић отворио конференцију „Снага партнерства“   Помоћник министра Жарко Степановић отворио конференцију „Снага партнерства“   Помоћник министра Жарко Степановић отворио конференцију „Снага партнерства“

Одржана презентација програма „Грађани, једнакост, права и вредности“

28. новембар 2023.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовало је данас презентацију ЕУ програма „Грађани, једнакост, права и вредности“. Презентацији у Палати Србија присуствовало је око 40 представника организација цивилног друштва.

Скуп је отворио в.д. помоћника министра Жарко Степановић, који је нагласио велики значај учешћа Републике Србије у овом програму, који за циљ има допринос постизању веће једнакости у друштву, владавини права и јачању демократије, те даје подршку организацијама цивилног друштва и другим потенцијалним актерима за пројекте у широком спектру области које програм покрива.

 Одржана презентација програма „Грађани, једнакост, права и вредности“

Програм је представила Жељка Маркулин, контакт тачка за овај програм у Републици Хрватској из Уреда за удруге, која је пренела искуство Републике Хрватске у учествовању у овом програму од 2021. године.

Општи циљ програма је заштита и промовисање права и вредности садржаних у Уговорима, Повељи о основним правима и у међународним конвенцијама о људским правима, нарочито кроз подршку организацијама цивилног друштва и другим актерима који су активни на локалном, регионалном, националном и транснационалном нивоу, те подстицање грађанског и демократског учешћа, ради очувања и даљег развоја отворених, демократских, равноправних и укључивих друштава утемељених на правима и владавини права. Програм посебно подстиче учешће регионалних и локалних организација цивилног друштва.

Овај програм је највећи програм до сада намењен промоцији и заштити вредности Европске уније: демократије, владавине права, основних права, транспарентности и доброг управљања, те тако има за циљ јачање демократије у Европи и подизање свести грађана/ки о правима и вредностима садржанима у основним Уговорима и Повељи ЕУ о основним правима, пружајући финансијску подршку непрофитном сектору у промоцији тих права и заједничких вредности.

 Одржана презентација програма „Грађани, једнакост, права и вредности“   Одржана презентација програма „Грађани, једнакост, права и вредности“   Одржана презентација програма „Грађани, једнакост, права и вредности“   Одржана презентација програма „Грађани, једнакост, права и вредности“   Одржана презентација програма „Грађани, једнакост, права и вредности“

Друга панел дискусија у кампањи „Стоп фемициду!“ одржана у Крагујевцу

28. новембар 2023.

У Крагујевцу је одржана друга панел дискусија у оквиру кампање „Стоп фемициду!“  На скупу је речено да, према подацима Уједињених нација, свака трећа жена у свету током живота доживи физичко или сексуално насиље.

Кампању „Стоп фемициду!“ спроводи Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у оквиру пројекта Немачке развојне сарадње ,,Подршка социјалном укључивању у Србији'', који реализује Немачка организација за међународну сарадњу Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

 Друга панел дискусија у кампањи „Стоп фемициду!“ одржана у Крагујевцу

Аутор: ГИЗ

Кампања има за циљ подизање свести о озбиљности појаве фемицида у друштву, као и да мобилише органе јавне власти, организације цивилног друштва и друге актере у доследној примени политике Владе Републике Србије ка нултој толеранцији према насиљу.

Говорећи на панелу, помоћница министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Нина Митић је нагласила да је Република Србија урадила много, од измена и допуна Кривичног законика, доношења Закона о спречавању насиља у породици, Закона о бесплатној правној помоћи, измена и допуна Закона о забрани дискриминације до доношења Закона о родној равноправности.

Међутим, додала је она, насиље се и даље дешава. Дешава се око нас и може свима да се деси. Свако од нас познаје особу која је доживела одређени вид насиља. Зато је задатак свих нас да не окрећемо главу, истакла је Митић.

На панелу је речено да је фемицид сложен феномен који је раширен широм света и не познаје границе, расу, класе, културу, традицију, религију и управо због тога захтева заједнички напор свих делова друштва, Владе, организација цивилног друштва, приватног сектора и појединаца.

Процењује се да је у Србији у последњих десет година у родно заснованом насиљу живот изгубило 300 жена, а само ове године њих 27 је убијено у фемициду.

За превенцију и сузбијање фемицида важни су континуирани заједнички програми и напори који се улажу како би се случајеви насиља у породици и родно заснованог насиља према женама спречили и решавали, чуло се на скупу.

На панелу „Стоп фемициду!“ у Крагујевцу члан Привременог органа Града Крагујевца Мирослав Петрашиновић је истакао да је неопходно радити на промени климе, јачању институција и мулти-секторској сарадњи. Ивана Обрадовић Станић, начелница Одељења за људска и мањинска права, родну равноправност и превенцију трговине људима Града Крагујевца је нагласила да елиминација стереотипа и суочавање са предрасудама ствара отворенију и инклузивнију средину. Михаел Енгел, вођа пројекта Немачке развојне сарадње „Подршка социјалном укључивању у Србији“, нагласио је да је пројекат посвећен раду на спречавању родно заснованог насиља и фемицида и подршци преживелима и њиховим породицама.

 Друга панел дискусија у кампањи „Стоп фемициду!“ одржана у Крагујевцу  Друга панел дискусија у кампањи „Стоп фемициду!“ одржана у Крагујевцу  Друга панел дискусија у кампањи „Стоп фемициду!“ одржана у Крагујевцу  Друга панел дискусија у кампањи „Стоп фемициду!“ одржана у Крагујевцу

Међународни дан борбе против насиља над женама, 25. новембар

25. новембар 2023.
 Међународни дан борбе против насиља над женама,  25. новембар

Поводом 25. новембра, Међународног дана борбе против насиља над женама, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог поручује да је насиље над женама, као и свако друго насиље, неприхватљиво, да оно представља друштвену аномалију и зло против којег се сви морамо одлучно и доследно борити.

У сврху подизања свести о овом проблему и важности деловања, Минстарсво је ове године покренуло кампању „Стоп фемициду!“ са циљем да се против овог друштвеног зла мотивишу на акцију сви субјекти друштва, од органа јавне власти, јединица локалних самоуправа, медија и невладиних организација до целокупног друштва, како би се унапредили начини да се оно смањи и заустави. Сви смо позвани доследно и у потпуности примењивати политику Владе Републике Србије о нултој толеранцији према сваком облику насиља.

Кампања „Стоп фемициду!“ спроводи се, између осталог, у медијима и на друштвеним мрежама, а панели на ову тему биће одржани у Крагујевцу, Новом Саду, Нишу и Новом Пазару, док је први одржан јуче у Београду. Она се спроводи у оквиру активности којима у Министарству обележавамо и 75 година од доношења Универзалне декларације о људским правима Уједињних нација.

На Међународни дан борбе против насиља над женама Министарсто указује на забрињавајуће податке да је у нашој земљи у последњих десет година у родно заснованом насиљу више од 300 жена изгубило живот,  а само ове године убијено је  27 жена.

Насиље над женама и девојчицама је најраспрострањенији облик кршења људских права у свету. Насилник је најчешће партнер, члан породице, али може бити било који познати или непознати мушкарац. Насиље може бити вербало, психичко, сексуално, физичко и економско. Оно се може десити свакој жени и није последица жениног понашања него система патријархата у коме мушкарац има моћ, а насиље је начин да ту моћ одржи. Неке жене годинама у тишини трпе све ове облике насиља, што се неретко заврши фемицидом. Зато је важно охрабрити жене жртве насиља и подићи ниво свести целокупног друштва да је овај начин злоупотребе моћи неприхватљив, зарањен и кажњив.

Борба против насиља према женама и насиља у породици један је од приоритетних циљева Владе Републике Србије и ту су учињени помаци на плану спречавања и заштите од насиља према женама и насиља у породици.

Србија има добар законодавни оквир - 2017. донет је Закон о спречавању насиља у породици, 2016. године у Кривични законик уврштена су као посебна кривична дела прогањање, полно узнемиравање и принудни брак, 2018. године усвојен је Закон о бесплатној правној помоћи, а 2021. године Закон о родној равноправности и извршене измене и допуне Закона о забрани дискриминације. Простор за деловање и унапређење  институционалног оквира и праксе и даље постоји, пре свега на пољу адекватнијег поступања, заштите жртве и дужине трајања разрешења. 

Да би се насиље над женама и девојчицама у друштву смањило и нестало, први корак је да сви ми, као друштво и као појединци, не окрећемо главу и не игноршемо зло које се, најчешће, дешава ту близу нас. На данашњи дан Међународне борбе против насиља над женама, порука је – Не игнориши зло!

Министар Томислав Жигманов отворио кампању „Стоп фемициду!“

24. новембар 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов отворио је данас у хотелу „Метропол“ у Београду кампању „Стоп фемициду!“, која је у оквиру светске кампање „16 дана активизма за спречавање насиља над женама“. Кампању „Стоп Феминиду!“ спроводи Министарство уз подршку Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

 Министар Томислав Жигманов отворио кампању „Стоп фемициду!“

Обраћајући се великом броју окупљених, министар Жигманов је нагласио да је повод за реализацију ове кампање чињеница да је 27 жена ове године убијено од стране мушкараца и потреба да се овај негативан тренд заустави, а политика Владе Републике Србије, која подразумева нулту толеранцију на било који вид насиља у нашем друштву, доследно примењује.

Оснаживање жена, рекао је министар Жигманов,  једна је од најважнијих активности свих нас, како државних органа, тако и невладиних организација, али и целог друштва. Борба против насиља према женама и насиља у породици један је од приоритетних циљева, додао је министар и истакао да су учињени помаци на плану спречавања и заштите од насиља према женама и насиља у породици, у склопу свеукупне политике родне равноправности чије је спровођење утврђено Уставом Републике Србије.

С тим у вези, министар је подсетио да су усвојени бројни закони, па је тако 2017. донет Закон о спречавању насиља у породици, 2016. године у Кривични законик уврштена су као посебна кривична дела прогањање, полно узнемиравање и принудни брак, 2018. године усвојен је Закон о бесплатној правној помоћи, а 2021. године Закон о родној равноправности и извршене измене и допуне Закона о забрани дискриминације.

Овом кампањом, нагласио је министар Жигманов, Министарство жели да са осталим актерима и заједно са другим надлежним органима, у потпуности примењује постојеће законе и мере из Стратегије за спречавање и сузбијање родно заснованог насиља.

У Републици Србији, додао је он,  не постоји званична статистика фемицида, а просек убијених жена у претходним годинама био је између 30 и 40 годишње, док о броју жена које трпе насиље, а које то насиље нису пријавиле, можемо само да спекулишемо. Ми смо, тим поводом, приликом обележавања 18. маја - Дана сећања на жене жртве насиља ове године, покренули иницијативу да фемицид буде третиран као кривично дело у Кривичном законику и да буде строго санкционисан. Разлог за то је управо чињеница да је у Републици Србији за протеклих десет година страдало више од 300 жена услед фемицида, рекао је министар Жигманов и поручио да сви ми имамо и законску, а пре свега људску, обавезу да пријавимо насиље када знамо да се дешава, односно да не игноришемо зло.

На почетку кампање „Стоп фемициду!“ као уводничари окупљенима се обратило шеф Одељења за привредну сарадњу амбасаде Савезне Републике Немачке Кристијан Шилинг који је рекао да жртве насиља  нису жртве већ преживели и кључни елемент за промене у српском друштву. Њиховим активизмом помажу другим женама да проговоре и изађу из ситуације насиља и угњетавања.

Скупу су се обратили и заштитник грађана Зоран Пашалић, посебна саветница потпредседнице Владе и министарке културе Гордана Предић и в.д. помоћница министра за рад, запошљавање и борачка питања Марина Видојевић. 

Поменута кампања има за циљ да подигне свест свих грађана и грађанки у Републици Србији о озбиљности проблема фемицида у нашем друштву и мобилише све органе јавне власти, медије, јединице локалне самоуправе, организације цивилног друштва и друге актере у примени политике Владе Републике Србије ка нултој толеранцији према насиљу. Спроводи се у медијима и на друштвеним мрежама, а панели на ову тему, поред Београда, у наредном периоду биће организовани у Крагујевцу, Новом Саду, Нишу и Новом Пазару.

 Министар Томислав Жигманов отворио кампању „Стоп фемициду!“  Министар Томислав Жигманов отворио кампању „Стоп фемициду!“  Министар Томислав Жигманов отворио кампању „Стоп фемициду!“  Министар Томислав Жигманов отворио кампању „Стоп фемициду!“

У Крагујевцу одржан друштвени дијалог на тему „Међугенерацијска солидарност – пут ка друштву једнаких могућности“

22. новембар 2023.

Крагујевац, 22.11. 2023. - У оквиру Програма ,,75 дана за 75 година Универзалне деклерације о људским правима“ Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Популационим фондом УН (УНФПА) и Скупштином Града Крагујевца, организовало је данас у Крагујевцу друштвени дијалог на тему „Међугенерацијска солидарност – пут ка друштву једнаких могућности“.

 У Крагујевцу одржан друштвени дијалог на тему „Међугенерацијска солидарност – пут ка друштву једнаких могућности“

Аутор: МЉМПДД

У уводном обраћању, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов је нагласио да је међугенерацијска солидарност кључна компонента оптималног развоја сваке друштвене заједнице која жели да буде здраво друштво, у ком нема привилегованих и које има нулту толеранцију на дискриминацију. Међугенерацијска солидарност, рекао је министар, природан је начин повезивања различитих старосних група и добар пут ка стварању хуманог друштва.

Министар Жигманов осврнуо се на изазове са којима се старије особе сусрећу у остваривању својих људских права, а то су пре свега дискриминација, сиромаштво, социјална искљученост, насиље, злостављање и недостатак специфичних мера и услуга. Са друге стране, проблеми младих су најчешће, рекао је министар, вршњачко насиље, инклузивно образовање и дискриминација приликом запошљавања.

Међугенерацијски сукоб, рекао је министар Жигманов, који се некако подразумева и узима ,,здраво за готово“, морамо превазићи дијалогом и међугенерацијским разумевањем, толеранцијом и поштовањем различитости. Морамо живети заједно, а не једни поред других, отуђени у свету који незаустављиво стреми технолошким иновацијама у домену комуникација, а опет препуном људи који су све усамљенији, не ретко депресивни.

Нити су млади толико супериорни, нити су старији толико инфериорни у простору и времену, већ само заједно у том простору и времену, размењујући вештине, знања и искуства, негујући емпатију, поштујући људско достојанство, могу изградити друштво по мери човека, рекао је у свом обраћању министар Жигманов.

Министар је нагласио да држава има дужност и одговорност да буде породица највишег нивоа, да никог не буде заборављен и да нико не остане по страни. Јер, нису све породице функционалне, а опет, из сваке породице се креће у спољни свет пут школе, факултета, запослења, у којима млади морају да нађу своје место и где их чека нека средња и старија генерација људи која није њихова родбина. С друге стране, старијима, поготово онима који живе сами потребна је помоћ појединца и шире и уже друштвене заједнице, да услуге које значе квалитетан живот буду доступне и приступачне, рекао је министар.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је током протеклих година у више наврата указивало на међугенерацијску солидарност и њен значај, додао је министар Жигманов. Међутим, рекао је он, за видљиве резултате на пољу унапређења људских права потребно је време, континуирана посвећеност и сарадња свих владиних ресора, независних тела и организација цивилног друштва. Уколико желимо да негујемо међугенерацијску солидарност морамо развијати и партнерство и поверење у заједничком деловању, поручио је министар Томислав Жигманов.

На друштвеном дијалогу у Крагујевцу уводна обраћања имали су државни секретар у Министарству за бригу о породици и демографију Радош Пејовић који је нагласио да се живот не завршава са уласком у позне године већ живот старијих може да буде богатији и садржајнији управо у том добу, др Гордана Дамњановић, чланица Комисије за социјалну политику, здравство и образовање Привременог органа града Крагујевца је нагласила да, како бисмо опстали као друштво, морамо подједнако да бринемо о онима који су се тек родили као и онима који се ближе осмој деценији. Борка Јеремић, шефица Канцеларије Популационог фонда УН у Србији је поручила да треба да славимо различитост као основу за просперитет и одрживу будућност. Милица Ковачевић, представница Министарства туризма и омладине је нагласила да је важно да избегнемо стереотипе који прате и младе старе, а Горан Јоксимовић, начелник школске управе Крагујевац нагласио да, према истраживањима, највећи препреку међугенерацијској солидарности представљају негативни стереотипи. На крају уводних обраћања, Ратко Томашевић, председник Градског удружења пензионера Крагујевац је поручио “ Нека доба треће буде доба среће“.

Током друштвеног дијалога одржана су два панела „Међугенерацијска солидарност у локалној заједници“ и „Сребрна економија“, а на крају је, као и увек на завршетку друштвених дијалога, усвојена Сагласност о поступању.

Уочи скупа, у холу Скупштине Града Крагујевца отворена је изложба „Лепота старења“ удружења Amity коју је отворио Мирослав Петрашиновић, члан Привременог органа града Крагујевца, а уводним извођењем химне „Боже правде“ обогатио међугенерацијски хор Црвеног крста.

 У Крагујевцу одржан друштвени дијалог на тему „Међугенерацијска солидарност – пут ка друштву једнаких могућности“  У Крагујевцу одржан друштвени дијалог на тему „Међугенерацијска солидарност – пут ка друштву једнаких могућности“  У Крагујевцу одржан друштвени дијалог на тему „Међугенерацијска солидарност – пут ка друштву једнаких могућности“  У Крагујевцу одржан друштвени дијалог на тему „Међугенерацијска солидарност – пут ка друштву једнаких могућности“

Jавни позив за учешће на презентацији ЕУ програма „Грађани, једнакост, права и вредности“

21. новембар 2023.
 Jавни позив за учешће на презентацији ЕУ програма „Грађани, једнакост, права и вредности“

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог позива организације цивилног друштва, јединице локалне самоуправе, институције у области образовања и културе да пријаве своје представнике за учешће у презентацији ЕУ програма „Грађани, једнакост, права и вредности“.

Презентација се одржава 28. новембра 2023. године у Палати Србија, сала 368 на III спрату (источни улаз), са почетком у 11:00.

Циљ презентације је упознавање са циљевима, приоритетима и структуром новог програма Европске уније „Грађани, једнакост, права и вредности ”, који је наследио програм „Европа за грађане и грађанке“. Програм ће представити Жељка Маркулин, контакт тачка за овај програм у Републици Хрватској, која ће пренети и искуство Републике Хрватске у учествовању у овом програму од 2021. године.

Пријављивање за учешће врши се искључиво електронским путем, слањем пријаве на e-mail адресу medjunarodnasaradnja@minljmpdd.gov.rs, најкасније до понедељка 27. новембра 2023. године у 12:00, са назнаком „Пријава за презентацију ЦЕРВ. Напомињемо да нисмо у могућности да рефундирамо путне трошкове.

Општи циљ програма је заштита и промовисање права и вредности садржаних у Уговорима, Повељи о основним правима и у међународним конвенцијама о људским правима, нарочито кроз подршку организацијама цивилног друштва и другим актерима који су активни на локалном, регионалном, националном и транснационалном нивоу, те подстицање грађанског и демократског учешћа, ради очувања и даљег развоја отворених, демократских, равноправних и укључивих друштава утемељених на правима и владавини права. Програм посебно подстиче учешће регионалних и локалних организација цивилног друштва.

Овај програм је највећи програм до сада намењен промоцији и заштити вредности Уније: демократије, владавине права, основних права, транспарентности и доброг управљања, те тако има за циљ јачање демократије у Европи и подизање свести грађана/ки о правима и вредностима садржанима у основним Уговорима и Повељи ЕУ о основним правима, пружајући финансијску подршку непрофитном сектору у промоцији тих права и заједничких вредности.

Светски дан детета, 20. новембар

18. новембар 2023.
 Светски дан детета, 20. новембар

Поводом 20. новембра, Светског дана детета, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов поручио је да су деца  будућност  сваког друштва и гаранција да ће хуманистичке вредности и циљеви, као и на демократији утемељене политике које данас утврђујемо, бити и испуњене у временима која долазе.

Због њих, као и због нас, поручио је министар, морамо као друштво чинити све да створимо услове да буду безбедни, заштићени, а да се њихове личности и потенцијали слободно у потпуности развијају, те да одрастају у породичној средини, испуњеној сигурношћу, љубављу и разумевањем.

Светски дан детета, 20. новембар, обележава се сваке године у знак сећања на усвајање Конвенције Уједињених нација о правима детета. O значају овог документа говори и чињеница да је то у историји најпотврђенији међународни споразум о људским правима који је помогао у трансформацији живота деце широм света.

Република Србија већ 33 година примењује УН Конвенцију о правима детета, најзначајнијег међународног документа у области права детета. Конвенција нас обавезује на поштовање преузетих обавеза и континуиран рад на заштити и унапређењу права најмлађе популације. Обавезује све нас, државне институције и органе, организације цивилног друштва, независна тела, локалне самоуправе, али и породице и сваког појединца.

Наша држава, подсећа министар, редовно извештава о примени Конвенције о правима детета. У читавом процесу извештавања о примени Конвенције деца су имала активну улогу. Њихови ставови и мишљења о степену остваривања њихових права у свакодневном животу, део су ових извештаја. Настојаћемо да основни принципи Конвенције о правима детета и препоруке УН-а буду уграђене у све политике на националном и локалном нивоу у циљу пуног остваривања права деце, рекао је он.

Законска забрана телесног кажњавања деце, јачање механизама који обезбеђују заштиту деце од насиља у свим окружењима, јачање инклузивности у образовању и побољшање целокупног нормативног оквира који се тиче права детета… неке су од препорука које је Србија прихватила у недавно завршеном процесу Универзалног периодичног прегледа, кључног међународног механизама за надзор над стањем људских права у  државама чланицама Уједињених нација.

У том контексту треба истаћи важност препорука које се односе на инкузивност и забрану дискриминације у свим областима, са циљем да деца имају приступ правима и услугама. Такође, прихватањем препоруке за ратификацију Опционог протокола о комуникацијским процедурама, Република Србија потврдила је своју посвећеност у настојању да основни принципи Конвенције о правима детета и препоруке УН-а буду уграђени у све политике на националном и локалном нивоу у циљу пуног остваривања права деце.

Обележавање Светског права детета пружа прилику за рефлексију о томе како друштво може боље да заштити и подржи децу у њиховом расту и развоју. Како је Србија прва земља која је принцип ,,Да нико не буде изостављен“ из Агенде 2030 Уједињених нација увела у свој нормативни оквир, разумљиво је зашто се у политикама које се креирају инсистира да деца не буду изостављена. То се посебно огледа у унапређивању области здравствене и социјалне заштите, образовања, заштите од насиља и локални развој специјализованих услуга. У оквиру програма „75 дана за 75 година Универзалне декларације о људским правима“, Министарство је организовало низ догађаја укључујући оне који су посвећени унапређивању и остваривању права детета. Недавно је, такође, потписан и меморандум о сарадњи између УНИЦЕФ-а и шест министарстава којим је ближе дефинисана сарадња у циљу унапређења система подршке менталном здрављу.

Започеле консултације о Предлогу акционог плана за период 2024-2025. године за спровођење Стратегије превенције и заштите од дискриминације

16. новембар 2023.

Обавештавамо заинтересовану јавност да је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог започело процес консултација о Предлогу акционог плана за период 2024-2025. године за спровођење Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године.

Своје коментаре, сугестије и примедбе на текст документа можете доставити у оквиру портала еKонсултације (линк та приступ: https://ekonsultacije.gov.rs/topicOfDiscussionPage/241/1 ), или на адресу електронске поште: antidiskriminacija.rodna@minljmpdd.gov.rs , до недеље, 26. новембра 2023. године, до краја дана. Напомињемо да текст Предлога акционог плана и Образац за достављање коментара можете преузети и на интернет-страници Министарства (линк: https://www.minljmpdd.gov.rs/javne-konsultacije.php ).

16. новембар, Међународни дан толеранције

16. новембар 2023.

Поводом 16. новембра, Међународног дана толеранције, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог наглашава да је вредност толеранцијe – позитивно прихватање, поштовање и уважавање сваког облика различитости, права мера за квалитетан суживот свих грађанки и грађана не само у једном друштву него и на читавој планети.

 16. новембар, Међународни дан толеранције

Међународни дан толеранције обележава се 16. новембра на позив Генералне скупштине Уједињених нација. Државе чланице Уједињених нација су 16. новембра 1995. године усвојиле Декларацију о принципима толеранције у којој је истакнуто да толеранција није ни повлађивање ни равнодушност, већ је поштовање широког спектра култура, облика изражавања и хуманости и представља признање универзалних људских права и слобода других.

Толеранција нас учи како да хармонизујемо различитости у једном друштву, а њена основа су емпатија, моралне вредности и поштовање људског достојанства. У том смислу, и у Републици Србији смо посвећени изградњи друштва чији грађани треба да поштују и уважавају различитости култура, обичаја, навика, степена образовања, физичког изгледа, животног доба, имовног стања и свега оног што друге људе чини другачијима од нас.

Без толерантних појединаца нема толерантног, просперитетног друштва, а без толерантних друштава нема ни тако неопходне толеранције у свету, који је сублимација свих различитости нашег универзума. Људска бића, то се посебно мора освестити данас на Међународни дан толеранције, рађају се као различита и имају право и слободу да се кроз живот развијају и живе такви какви јесу, у миру и разумевању са другима.

У данима активизма, који трају до 10. децембра, Дана људских права, на крају сваке године подсећамо се свих универзалних вредности које су гарант поштовања и унапређења људских права. У овој години свет обележава и велики јубилеј Универзалне деклерације о људским правима – 75 година од доношења овог документа што је прилика и обавеза свих да се укаже на неопходност очувања достигнутих стандарда и континуираног заједничког деловања за даљи напредак у очувању и заштити људских права.

Као друштво које жели да сачува сећање на своју прошлост, а да у садашњости континуирано развија културу људских права кроз међугенерацијску солидарност, мултикултуралност и унапређење људских права у свим подручјима друштвеног живота, морамо бити свесни одговорности за будућност у погледу неговања толеранције и промовисања толерантног понашања увек и на сваком месту.

Расписан јавни позив за организације цивилног друштва за предлагање кандидата за чланство у Савету за Национални оквир квалификација Републике Србије

14. новембар 2023.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Канцеларијом за дуално образовање и Национални оквир квалификација упућује Јавни позив организацијама цивилног друштва за предлагање кандидата за  чланство у  Савету за Национални оквир квалификација Републике Србије.
Рoк зa пoднoшeњe пријава траје од 14. до 24. новембра 2023. године.

Заинтересоване организације цивилног друштва дужне су да своје пријаве заједно са припадајућом документацијом из тачке IV Јавног позива (ДОКУМЕНТАЦИЈА КОЈА СЕ ДОСТАВЉА) у назначеном року доставе искључиво електронским путем на имејл адресу  javni.poziv@minljmpdd.gov.rs  сa нaпoмeнoм:  “Кандидатура за чланство у Савету за НОКС“. 

Више на линку:
https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-100.php

Одржан друштвени дијалог „Лица у ситуацији бескућништва - заборављени и на маргини друштва“

09. новембар 2023.

У оквиру програма обележавања „75 дана за 75 година од доношења Универзалне декларације о људским правима Уједињених нација“, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовало је друштвени дијалог под насловом „Лица у ситуацији бескућништва - заборављени и на маргини друштва“.

Скуп су отворили министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманова и министарка здравља проф. др Даницa Грујичић, а уводну реч имала је и народна посланица Наташа Кнежевић Тасић.

 Одржан друштвени дијалог „Лица у ситуацији бескућништва -  заборављени и на маргини друштва“

Аутор: МЉМПДД

Обраћајући се у уводном делу, министар Жигманов је истакао да је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог одржало четири друштвена дијалога о лицима у ситуацији бескућништа, од којих је један био посвећен деци у уличној ситуацији. Формиран је и Радни тим за бескућништво, додао је министар, као резултат друштвених дијалога, кога чине представници институција, организација цивилног друштва, независних институција, представник Тима за људска права УН-а у Србији, медија и академске заједнице, а покренута су питања које се односе на остваривање права на лична документа, приступ здравственим, социјалним и другим услугама, као и стамбене политике.

Министар је подсетио да на дијалозима говоримо о нашим суграђанима, који поред тога што немају адресу и дом, имају и додатне проблеме, који се најчешће испољавају кроз нарушено ментално здравље, болести зависности, теже хроничне болести, или су жртве вишеструког насиља.

Управо на њиховом примеру, додао је министар Жигманов, преплићу се све одреднице једне појаве пред којом је најлакше да зажмуримо, јер повлачи за собом низ животних проблема које не могу преко ноћи да се реше: од стамбеног питања, до питања социјалне заштите, здравствене заштите, али и суочавања са осудама, предрасудама и стереотипима према људима које свакодневно виђамо на улици. Ми то не смемо да учинимо, рекао је министар.

Он је нагласио да смо дужни, као друштво и држава, да заштитимо лица која су немоћна и који сами не могу да изађу из лавиринта сиромаштва и беде и да учинимо даље кораке за њихов излазак из зачараног круга. Министарка здравља проф. др Даница Грујичић је истакла да, у здравственом смислу, брига о физичком и менталном здрављу људи без куће који живе на улицима, мора да буде систематичнија и прилагођена њима. Законом је прописано да је здравствена заштита доступна и приступачна свим грађанима, зато морамо наћи начин да и овим људима којима је толико потребна медицинска помоћ, пружимо најбоље што можемо, рекла је министарка грујичић.

У друштвеном дијалогу, одржаном у социјалном предузећу Клуб 16 у Цетињској улици у Београду, учествовали су и представници Повереника за заштиту равниправности, Канцеларије УНХЦР, невладиних организација АДРА и ПИН, као и домаћини Центар за интеграцију младих.

 Одржан друштвени дијалог „Лица у ситуацији бескућништва -  заборављени и на маргини друштва“  Одржан друштвени дијалог „Лица у ситуацији бескућништва -  заборављени и на маргини друштва“  Одржан друштвени дијалог „Лица у ситуацији бескућништва -  заборављени и на маргини друштва“  Одржан друштвени дијалог „Лица у ситуацији бескућништва -  заборављени и на маргини друштва“  Одржан друштвени дијалог „Лица у ситуацији бескућништва -  заборављени и на маргини друштва“

Министар Жигманов отворио XIII састанак СКГO Мреже за ромска питања

09. новембар 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов отворио је XIII састанак СКГO Мреже за ромска питања, одржан данас у Београду, на ком је главна тема била борба против дискриминације према ромској популацији у друштву.

 Министар Жигманов отворио XIII састанак СКГO Мреже за ромска питања

Министар Жигманов је подсетио да Република Србија има усвојену Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период од 2022 до 2030. године која својом визијом стреми да искорени неједнакост и има за циљ да Република Србија постане друштво у коме Роми и Ромкиње остварују сва људска права без дискриминације. Ова и оваква визија почива, додао је министар Жигманов, на поштовању људских права која су Уставом загарантована за све грађане у Републици Србији, што је посебно важно истакнути у години када обележавамо 75 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима Уједињених нација.

Он је нагласио да је рад ромских координатора у локалним заједницама добар механизам који је развила Стална конференција градова и општина којим се прати примена прописа, размењују знања и искуства са циљем унапређења положаја ромске заједнице у Србији.

Министар Жигманов је истакао да је, захваљујући напорима бројних друштвених субјеката и мера које предузима институције власти, дискриминација према Ромима смањена, али да још увек, на жалост, постоји. Он је додао да и подручју запошљавања постоје принципи позитивне дискриминације, те да оно, у мери у којој се примењују на ромску популацију током заснивања радног односа, има посебни значај у напорима изградње Републике Србије као државе са једнаким могућностима и шансама за све.

Уводна обраћања имали су и Никола Тарбук, генерални секретар Сталне конференције градова и општина и Далибор Накић, председник Националног савета ромске националне мањине. Током састанка одржане су две панел дискусије које се односе на проблеме дискриминације према ромској популацији, те начине превазилажења ове негативне друштвене појаве

 Министар Жигманов отворио XIII састанак СКГO Мреже за ромска питања  Министар Жигманов отворио XIII састанак СКГO Мреже за ромска питања  Министар Жигманов отворио XIII састанак СКГO Мреже за ромска питања  Министар Жигманов отворио XIII састанак СКГO Мреже за ромска питања  Министар Жигманов отворио XIII састанак СКГO Мреже за ромска питања

Честитка поводом 1. новембра, Дана народних просветитеља (будитеља), празника бугарске националне мањине у Републици Србији

01. новембар 2023.

Поводом Дана народних просветитеља (будитеља), 1. новембра, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог честита празник институцијама и свим припадницима бугарске националне мањине у Републици Србији.

 Честитка поводом 1. новембра, Дана народних просветитеља (будитеља), празника бугарске националне мањине у Републици Србији

Дан народних просветитеља (будитеља) бугарска национална мањина прославња као празник своје духовности и културе, одајући пошту књижевницима и револуционарима који су одиграли важну улогу у подизању бугарске самосвести. Слави се и као празник учитеља, студената, професора, бибилиотекара и научних радника.

Бугарска национална мањина у Републици Србији, према последњем попису становништва из 2022. године, броји 12.918 припадника, који живе већином на југу Србије у општинама Босилеград и Димитровград, где су бугарски језик и писмо у службеној употреби. Већина припадника ове националне мањине су православне вероисповести. Национални савет бугарске националне мањине је тело мањинске самоуправе, изабрано на непосредним изборима, и као такво брине о остваривању права својих припадника, очувању и развоју богате културе и традиције.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Влада Републике Србије наставиће посвећено да раде на обезбеђивању свих потребних предуслова како би бугарска национална заједница у Републици Србији наставила да ужива права која им по закону припадају и развија националне институције у циљу сигурне и стабилне перспективе за припаднике своје заједнице.

Смрт политичког лидера мађарске заједнице Иштвана Пастора велики губитак за Републику Србију

30. октобар 2023.

Поводом смрти Иштвана Пастора, председника Савеза војвођанских Мађара, дугогодишњег политичког лидера мађарске заједнице у Републици Србији, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог упућује искрено саучешће породици Пастор, као и свим члановима и симпатизерима најјаче политичке организације Мађара у Војводини.

 Смрт политичког лидера мађарске заједнице Иштвана Пастора велики губитак за Републику Србију

Аутор: SVM

Његово дугогодишње политичко деловање, које је подразумевало и вршење бројних дужности у телима извршне и законодавне власти, првенствено у Аутономној покрајини Војводини, оставило је неизбрисив траг у развоју демократије у Републици Србији, ефикасном функционисању државних институција, као и креирању и спровођењу мањинских политика.

Доследно залагање за добро и напредак мађарске заједнице, стрпљиво и државничко понашање у процесима помирења и успостављању братских односа између српског и мађарског народа, те изградња пријатељских односа између Републике Србије и Мађарске, остаће трајни, не само доприноси политичког ангажовања Иштвана Пастора, него и етички налози свима који желе да одговорно делују у подручју интеретничких односа. Смрт Иштвана Пастора представља велики губитак за политички и друштвени живот мађарског народа и Републике Србије у целини.

Влада Републике Србије усвојила Смернице за организовање друштвеног дијалога

26. октобар 2023.

Влада Републике Србије на данашњој седници донела је Закључак којим се усвајају Смернице за организовање друштвеног дијалога и задужује Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог да организацију друштвених дијалога убудуће спроводи у складу са поступком предвиђеним овим документом.

 Влада Републике Србије усвојила Смернице за организовање друштвеног дијалога

Друштвени дијалог, као посао државне управе у надлежности Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, уведен је у циљу успостављања демократског процеса комуникације међу заинтересованим друштвеним субјектима о питањима од општег или друштвеног интереса, стоји у образложењу Смерница. Тиме се стварају услови за боље разумевање потреба и начина учешћа организација цивилног друштва и других заинтересованих друштвених актера у процесима доношења одлука, уз уважавање разлике у мишљењима, политичким и другим ставовима.

Смерницама се уређује организација и ток друштвеног дијалога, постизање договора свих учесника и објављивање документа о исходу друштвеног дијалога - Сагласност о поступањима и надаље праћење тих активности, те информисање јавности о спроведеном друштвеном дијалогу, као и друга питања од значаја за реализацију циљева друштвеног дијалога у складу са законом.

Одржан друштвени дијалог „Укључивање жена и девојака у технолошке и друштвене иновације – изазови у развоју институционалног оквира“

25. октобар 2023.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Министарством науке, технолошког развоја и иновација, организовало је данас је у Палати Србија друштвени дијалог под насловом „Укључивање жена и девојака у технолошке и друштвене иновације – изазови у развоју институционалног оквира“.

 Одржан друштвени дијалог „Укључивање жена и девојака у технолошке и друштвене иновације – изазови у развоју институционалног оквира“

Уводне речи имали су министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов и министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић, а у дијалогу су учествовали представници релевантних научних институција и завода, међународних организација, Привредне коморе Србије и представница успешног женског предузетништва.

Уочи скупа, министар Жигманов је изјавио да је родна равноправност постављена високо на агенду Владе Републике Србије, што се види из чињенице да су већ донесени кључни стратешки документи, који та питања детаљније разрађују и пред нас стављају креирање конкретних мера.

Он је отварајући скуп рекао да је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у оквиру обележавања 75 година од усвајања Универзалне декларације о људских правима, одлучило да овој теми прида посебан значај.

Узнапредовали нормативни оквир и стратегије које их прате, рекао је министар Жигманов, показују се као добра основа када је реч о бољој заступљености жена у подручју науке и технолошког развоја, док као изазов остаје потреба за подршком у простору повећаног удела жена у пољу технолошких иновација и предузетништва.

Министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић је, између осталог, истакла да је Србија члан Програма Horizon Europe захваљујући коме су у нашим научним институцијама донети и планови родне равноправности, те сви учесници програма морају да имају овакав један документ. Др Беговић је нагласила да је Министарство на чијем је челу реализовало бројне иницијативе поводом промоције жена у науци које могу да служе као пример девојчицама и младим женама да се укључе у научну заједницу наше земље, додајући да је заступљеност жена у науци у Републици Србији изнад просека земаља Европске уније.

Током друштвеног дијалога тема о већем укључивању жена у технолошке и друштвене иновације сагледана је са различитих аспеката. Чули су се последњи статистички подаци и истраживања из области рада Завода за интелектуалну својину, Привредне коморе Србије, Центра за промоцију науке, Програма Уједињених нација за развој (УНДП) као и примера успешног женског предузетништва које је добило међународну афирмацију.

Након дијалога, усвојена је уобичајена Сагласност о поступањима, у којем се наводи да је и надаље потребно појачати активности како би се повећала заступљеност жена у разним пољима деловања.

 Одржан друштвени дијалог „Укључивање жена и девојака у технолошке и друштвене иновације – изазови у развоју институционалног оквира“  Одржан друштвени дијалог „Укључивање жена и девојака у технолошке и друштвене иновације – изазови у развоју институционалног оквира“  Одржан друштвени дијалог „Укључивање жена и девојака у технолошке и друштвене иновације – изазови у развоју институционалног оквира“  Одржан друштвени дијалог „Укључивање жена и девојака у технолошке и друштвене иновације – изазови у развоју институционалног оквира“  Одржан друштвени дијалог „Укључивање жена и девојака у технолошке и друштвене иновације – изазови у развоју институционалног оквира“

Дан Уједињених нација, 24. октобар

24. октобар 2023.

Дан Уједињених нација обележава се сваког 24. октобра у знак сећања на дан када је 1945. године ступила на снагу Повеља о Уједињеним нацијама, као конститутивни споразум ове организације.

У Повељи Уједињених нација се као глави виљеви наводе одржавање међународног мира и безбедности, развијање пријатељских односа међу народима, остваривање међународне сарадње у решавању међународних економских, социјалних, културних и хуманитарних проблема, као и борба за поштовање људских права и основних слобода, без обзира на расу, пол, језик или веру. Сврха Уједињених нација је, према Повељи, да буду центар усклађивањa акција земаља за постизање наведених циљева, који су заједнички и универзални.

 Дан Уједињених нација, 24. октобар

Вредности Уједињених нација су глобално прихваћене и универзалне што је допринело да у протеклим деценијама свет постане боље место за живот и да се избегне рат светских размера. Међутим, велики број народа у свету и даље живи у тешким условима, а регионални ратни сукоби су или замрзнути или периодично активирани, представљајући сталну претњу светком миру.

Уједињене нације као глобална организација је гарант мира и сталног напретка човечанства. Кроз координацију рада и непоколебљиву изградњу чврстих међународних стандарда заштите људских права, обезбеђују и стреме томе да сви народи подједнако живе без страха и оскудице.

О овим тежњама сведочи и Агенда 2030 и глобално прихваћени циљеви одрживог развоја. Човечанство је на високом степену развоја, а сведоци смо да благодети економског, технолошког и сваког другог достигнућа нису подједнако приступачна свим становницима наше планете. И даље се одржавају тако велике разлике да у неким деловима света људи немају елементарне услове за живот, што је посебно забрињавајуће када су деца у питању. С друге стране, у високо развијеним друштвима емпатије је све мање, а насиље је у порасту.

Ове године, када се обележава и јубилеј, 75. година од усвајања Универзалне деклерације о људским правима, прилика је и обавеза свих да се укаже на неопходност очувања достигнутих стандарда и континуираног заједничког деловања за даљи напредак у очувању и заштити људских права. Изградња културе људских права је императив како за појединце тако и за народе.

Иако су многе границе развоја сваке врсте пробијене, морамо, у датом простору, у садашњој реалности и у будућем времену, заједно и у миру живети, поштујући права и достојанство једни других, негујући међугенерацијску солидарност, мултикултуралност и интеркултуралност, уз појачану бригу за очување животне средине. На ово нас позивају све жртве које су страдале у борби за изградњу данашњице, обавезујући нас да се даља борба за праведније и боље човечанство одвија кроз културу дијалога, како за изградњу боље будућности више ниједна жртва не би страдала.

У сарадњи са МУП, расписан јавни позив за организације цивилног друштва

23. октобар 2023.
 У сарадњи са МУП,  расписан јавни позив за организације цивилног друштва

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Министарством унутрашњих послова, расписало је Јавни позив организацијама цивилног друштва за учествовање у давању предлога, примедби и сугестија (стручне консултације) на нацрт документа Процена претње од тешког и организованог криминала (SOCTA 2023).

Јавни позив се спроводи у циљу транспарентности и учешћа цивилног сектора у изради Процене претње од тешког и организованог криминала (SOCTA 2023) са намером прибављања додатних информација и података у складу са досадашњом добром праксом и сарадњом приликом сачињавања претходна два SOCTA документа, 2015. и 2019. године.

Допринос ОЦД у изради документа се очекује у давању предлога, примедби и сугестија (стручне консултације које ће бити организоване без присуства јавности) на нацрт документа Процена претње од тешког и организованог криминала (SOCTA 2023), као и пружању актуелних информација квалитативног и квантитативног типа и презентовању најновијих домаћих и међународних истраживања.

Јавни позив намењен је организацијама цивилног друштва у чијем делокругу су области тешког и организованог криминала (трговина и кријумчарење дрога, имовински криминал – разбојништва и крађа возила, трговина и кријумчарење ватреног оружја, муниције и експлозивних направа, кријумчарење људи, трговина људима, високотехнолошки криминал, кријумчарење акцизних производа и других роба, фалсификовање новца, прање новца и еколошки криминал).

Право учешћа на Јавном позиву имају организације цивилног друштва, основане и регистроване сагласно прописима Републике Србије које делују у области утврђених овим јавним позивом.

Заинтересоване организације цивилног друштва дужне су да своје пријаве заједно са припадајућом документацијом из тачке IV Јавног позива (ДОКУМЕНТАЦИЈА КОЈА СЕ ДОСТАВЉА) у назначеном року доставе искључиво електронским путем на имејл адресу javni.poziv@minljmpdd.gov.rs  сa нaпoмeнoм:  „Кандидатура за учествовање у давању предлога, примедби и сугестија (стручне консултације) на нацрт документа Процена претње од тешког и организованог криминала (SOCTA 2023)“.

Рoк зa пoднoшeњe пријава траје од  23.октобра до 03. новембра 2023. године.

Текст јавног позива и неопходне обрасце можете преузети на следећем линку:
https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-98.php

Министар Жигманов честитао 23. октобар, национални празник Мађара

23. октобар 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов честитао је представницима институција и припадницима мађарске националне мањине у Србији национални празник, 23. октобар, Дан почетка револуције и ослободилачке борбе 1956. године.

 Министар Жигманов честитао 23. октобар, национални празник Мађара

Овај дан је у Мађарској национални празник у знак сећања на народну револуцију 1956. године, када су у Будимпешти почели протести против комунистичке владе и стаљинистичког совјетског режима са захтевом за демократским променама, економским и политичким реформама.

Револуција је почела протестом студената који су тог дана марширали до парламента и зграде Mађарског радија, где је увече избила оружана побуна услед рефала на ненаоружану масу. Демонстранти су затим срушили Стаљинов споменик у улици Ђерђа Доже, симбол комунистичке диктатуре, и до зоре су заузели зграду Mађарског радија. У наредним данима, Влада Имреа Нађа започела је прве кораке ка демократској трансформацији, али је неколико недеља касније Совјетски Савез угушио побуну војном интервенцијом у којој је више хиљада Мађара изгубило живот, а стотине хиљада побегло из земље у страху од одмазде. Тадашње југословенске власти примиле су више од 20.000 избеглица из Мађарске.

Колико је ово важан датум у мађарској историји, показује и чињеница да је Трећа Мађарска Република проглашена баш 23 октобра, 1989. године, а нова, демократски изабрана Скупштина је 23. октобар и званично прогласила државним празником. На овај празник се након подизања националне заставе, Мађари присећају хероја и жртава Револуције 1956-те године.

Мађарска национална мањина је најбројнија и набоље интегрисана национална мањина у Србији. Томе доприносе добро организоване институције ове националне мањине као и висок ниво политичке партиципације у јавној власти. Према попису становништва из 2022. године,  у Србији живи 184.442 Мађара. Највећи број живи у АП Војводина, говоре мађарским језиком и у већини су римокатоличке вероисповести.

Образовање на мађарском се одвија од вртића до факултетског нивоа, имају дневни лист и целодневне радијске и телевизијске програме на матерњем језику, подручје културе је најразвијеније међу свим мањинским заједницама, а службена употреба мађарског језика и писма је на територију целе АП Војводине. О свему томе брине Национални савет мађарске националне мањине у Републици Србији, а политичку артикулацију интереса спроводи најјача политичка странка, Савез војвођанских Мађара.

Влада Републике Србије, власти у АП Војводина и јединицама локалне самоуправе и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова како би Мађари у Републици Србији успешно наставили развијати своје националне институције и перспективу припадника своје заједнице.

Помоћница министра Нина Митић учествовала на округлом столу о заштити миграната, тражлаца азила и особа којима је одобрено право на азил

20. октобар 2023.

Помоћница министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Нина Митић учествовала је на округлом столу „Улога система заштите у обезбеђивању помоћи и подршке мигрантима, тражиоцима азила и лицима којима је одобрено право на азил” одржаном 20. октобра 2023. године у Београду.

 Помоћница министра Нина Митић  учествовала на округлом столу о заштити миграната, тражлаца азила и особа којима је одобрено право на азил

Округли сто је део ERASMUS пројекта под називом „Унапређивање алата за подршку учешћу жена мигранткиња у демократском животу у Европи”, који, уз подршку Европске уније, спроводи Удружење грађана „Атина” заједно са седам организација цивилног друштва из Краљевине Шпаније, Краљевине Белгије, Краљевине Данске, Краљевине Шведске, Румуније и Савезне Републике Немачке.

Говорећи на округлом столу, помоћница министра Митић је истакла да Република Србија својом промишљеном спољном политиком гради позицију сигурног уточишта од великих светских криза што је чини прихватљивом за многе који траже спас и бољу будућност, али и додала да је, упоредо са тиме, неопходно да се као друштво адаптирамо на нову реалност која за цео европски континент значи константан прилив становништва из Азије и Африке, и то управо преко нашег региона. Нагласила је да је инсистирање на димензији људских права управо пут којим је могуће најбезболније пребродити како транзит тако и укључивање миграната и тражилаца азила у нашој земљи.

Када је реч о систему подршке маргинализованим групама, из надлежности Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, подсетила је да је законски оквир за заштиту од дискриминације у претходном периоду унапређен, што се односи и на мигранте и тражиоце азила.

Тако, Закон о забрани дискриминације, измењен и допуњен 2021. године, забрањује прављење разлике и стављање у неповољнији положај по основу више десетина личних својстава, међу којима су и порекло, раса, верска и национална припадност и имовни статус, а закон се односи на свакога, био он странац или држављанин Републике Србије.

Поред тога, Стратегија превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године, препознаје мигранте као једну од угрожених категорија, а свеобухватне стратешке мере осмишљене су са циљем општег унапређења положаја свих угрожених група, па и миграната и тражилаца азила.

Помоћница министра Нина Митић је закључила да су људска права универзална, баш као што су и проблеми и потребе свих људи, те да је стога и овој теми потребно приступати са нужном емпатијом и развијеном културом људских права и међукултурног дијалога. Напоменула је да што се више буде водило рачуна о правима миграната, већи ће бити и степен заштите људских права свих грађана Рпублике Србије, те да је, само уз уважавање разлика и развијање духа толеранције, могуће, у све хетерогенијем друштву, одржати грађанску свест, демократске вредности и миран суживот.

На округлом столу, одржаном у простору „Миљенко Дерета“ у Београду, учествовали су и представници Канцеларије за азил Министарства унутрашњих послова, Комесаријата за избеглице и миграције, Министарства просвете и представници система социјалне заштите.

Поред њих, учествовали су и представници партнерских организација, амбасада држава из којих организације долазе, као и других организација цивилног друштва и међународних организација - Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (UNHCR), Међународне организације за миграције (IOM), Данског савета за избеглице (DRC) и Савета Европе.

 Помоћница министра Нина Митић  учествовала на округлом столу о заштити миграната, тражлаца азила и особа којима је одобрено право на азил  Помоћница министра Нина Митић  учествовала на округлом столу о заштити миграната, тражлаца азила и особа којима је одобрено право на азил

Министар Жигманов разговарао са амбасадором Мађарске Јожефом Мађаром

17. октобар 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов разговарао је данас у Палати Србија са амбасадором Мађарске у Србији Јожефом Мађаром.

 Министар Жигманов разговарао са амбасадором Мађарске Јожефом Мађаром

Главна тема разговора биле су мањинске заједнице у Републици Србији као и, у том контексту, пут Србије ка Европској унији чему Мађарска, по речима њеног амбасадора у Србији, пружа снажну подршку.

Министар Жигманов је у разговору истакао да интеграција мађарске националне мањине у друштво Србије може да послужи као узор којем друге националне заједнице теже, како у смислу развијености институција ове националне мањине, тако и кад је реч о политичкој партиципацији која је, како је истакао министар Жигманов, важан фактор пуне интеграције једне националне заједнице у друштво.

Министар се захвалио амбасадору Мађарске на подршци коју ова земља пружа не само на путу ка ЕУ, већ и кад је реч о заштити права Срба на Косову и Метохији.

Амбасадор Мађар је подвукао подршку коју Мађарска пружа Србији на путу ка ЕУ, те истакао да је Србија кључна земља те да су мир и стабилност у региону без Србије незамисливи.

Састанку са амбасадором Мађарске присуствовао је државни секретар проф. др Рејхан Куртовић.

 Министар Жигманов разговарао са амбасадором Мађарске Јожефом Мађаром  Министар Жигманов разговарао са амбасадором Мађарске Јожефом Мађаром

Светски дан борбе против сиромаштва, 17. октобар

17. октобар 2023.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, поводом Светског дана борбе против сиромаштва, указује да је сиромаштво један од најтежих видова друштвене искључености и да се ова негативна друштвена појава не може и не сме посматрати као проблем појединца. У том смислу истичемо да је Република Србија држава заснована на социјалној правди, да остварење тога циља прати велики број политика и мера, но потребно је и даље предузимати кораке који су усмерене на искорењивање сиромаштва, као једне од највећих друштвених неправди.

 Светски дан борбе против сиромаштва, 17. октобар

Сиромаштво се посебно појачава у временима великих криза. Оно не бира, и погађа различите друштвене категорије и људе различите животне доби. Иако је и Уставом и законима посебно забрањено правити разлику међу људима услед њиховог социо-економског статуса, сиромаштво неретко бива узрок дискриминације, чиме додатно отежава, иначе тежак положај социјално најугроженијих.

Посебно појачану пажњу морамо показати када су у питању деца, која су свакако најрањивија и најосетљивија друштвена група. Погођеност деце сиромаштвом додатно утиче на њихову друштвену искљученост и то вишеструко. Утиче на њихово здравље, како телесно, тако и ментално. Доводи до заостајања у образовању, што их дугорочно искључује или им знатно отежава укључивање у друге друштвене токове, првенствено на тржиште рада, а тиме су, у перспективи онемогућени да остваре и друге своје потребе.

У години када обележавамо 75 година од Универзалне декларације о људским правима Уједињених нација, која је заснована на основном начелу да су сва бића рођена једнака у правима и достојанству, имамо посебан задатак, и као држава и као друштво, да удружимо снаге у борби против сиромаштва, јер сиромаштво представља видљиву негацију људског достојанства.

Шест министарстава потписало Меморандум о сарадњи у циљу подршке менталном здрављу адолесцената и младих у Србији

16. октобар 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов рекао је данас, уочи потписивања Меморандума шест министарстава у циљу подршке менталном здрављу адолесцената и младих у Србији, да је ментално здравље универзално, људско право и припада сваком људском бићу без разлике, самим чином рођења.

 Шест министарстава потписало Меморандум о сарадњи у циљу подршке менталном здрављу адолесцената и младих у Србији

Аутор: UNICEF

Ово право је, рекао је министар Жигманов, препознато и у нашем Уставу и у Међународном пакту о економским, социјалним и културним правима, недавно ратификованом у Скупштини Републике Србије. Министар је додао да ментално здравље није до скоро схватано као људско право, али сада смо на добром путу да такав став променимо.

Министар је нагласио да, када је угрожено ментално здравље, питање је тренутка када ће бити доведено у питање потпуно уживање било ког другог права, па пример телесног здравља или образовања или било ког другог права, јер без менталног благостања не могу се уживати друга права у својој пуноћи. Опет, додао је он, ако обезбедимо да се ментално здравље, као људско право, ужива у потпуности, онда смо створили основу да се и друга права уживају без сметњи са становишта менталног здравља, рекао је министар и подвукао да је потписивањем Меморандума направљен прави корак ка перцепцији менталног здравља као људског права, а то значи да стварамо услове за његово пуно уживање, а не само као реакцију на угроженост.

Поред тога што стварамо такав оквир, рекао је министар, морамо бити свесни негативних друштвених појава које су повезане са угроженошћу менталног здравља. На првом месту то је стигматизација, предрасуде и дискриминација.

Министар је додао да је Министарство, у оквиру Програма 75 дана за 75 година Универзалне декларације о људским правима“ већ реализовало, а има и планиране активности које се односе на ментално здравље.

У том смислу, рекао је, стављамо све своје капацитет, експертизу и партнерства на располагање у жељи да заједнички развијемо добре политике и мере и да заједнички победимо стигму која се везује за ментално здравље, тако да право на ментално здравље буде схватано као право на психичко благостање, а не као проблем.

Меморандум су, поред министра Жигманова, потписале министарке здравља и просвете, Даница Грујичић и Славица Ђукић-Дејановић, као и представници Министарства туризма и омладине, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарства за демографију и бригу о породици. Потписивање је уприличено у оквиру Друге Међународне конференције „Подршка менталном здрављу и психо-социјалном благостању младих у Србији“ у организацији УНИЦЕФ Србија.

Приликом потписивања, министарка здравља Даница Грујичић је истакла да је Меморандум важан из једног кључног разлога: да нас упозори да се не затварамо у своје струке, већ да се отварамо једни према другима и заједно наступамо као подршка и упориште нашој деци. Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић је учење деце на који начин да негују ментално здравље сада битније него икада. Казала је да су неопходне едукација професора, родитеља и деце, и то на начин који свакоме од њих одговара.

Представници других министарстава нагласили су да у потпуности стављају своје капацитете на располагање у циљу подршке менталном здрављу младих. Учесници конференције из међународних организација, амбасада, института и других организација, као и представници младих такође су говорили о важности бриге о менталном здрављу и успостављању међусобног поверења између младих и институција система.

 Шест министарстава потписало Меморандум о сарадњи у циљу подршке менталном здрављу адолесцената и младих у Србији  Шест министарстава потписало Меморандум о сарадњи у циљу подршке менталном здрављу адолесцената и младих у Србији  Шест министарстава потписало Меморандум о сарадњи у циљу подршке менталном здрављу адолесцената и младих у Србији  Шест министарстава потписало Меморандум о сарадњи у циљу подршке менталном здрављу адолесцената и младих у Србији

Честитка министра Жигманова поводом дана рођења бана Јосипа Јелачића – 16. октобра, празника хрватске заједнице у Републици Србији

16. октобар 2023.

Поводом данашњег празника Хрвата у Републици Србији – 16. октобра, дана рођења бана Јосипа Јелачића, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог честита припадницима хрватске заједнице и њиховим институцијама национални празник.

 Честитка министра Жигманова поводом дана рођења бана Јосипа Јелачића – 16. октобра, празника хрватске заједнице у Републици Србији

Реч је о једном од четири празника Хрвата који, према Закону о заштити права и слобода националних мањина, празнују припадници хрватске заједнице у Републици Србији. Бан Јосип Јелачић рођен је у Петроварадину 16. октобра 1801. године. Његово друштвено и политичко деловање као бана Троједине Краљевине имало је бројне позитивне последице не само за Хрвате него је било благотворно и по српски народ те представља светлу тачку у односима Срба и Хрвата и заслужује заједничко достојно поштовање. Део родне куће бана Јелачића у Петроварадину, захваљујући финанцијској подршки државног врха на челу са тада председником Владе Александром Вучићем, откупљен је и 2020. године дарован Хрватском националном вијећу на кориштење. Тренутно су у току радови на обнови простора, коју финансира Влада Аутономне покрајине Војводине и Град Нови Сад.

Број Хрвата у Републици Србији је према попису из 2022. године 39.107, а статус националне мањине, будући да су у време социјалистичког друштвеног уређења имали статус конститутивног народа, стекли су усвајањем Закона о мањинама из фебруара 2002. године, чиме се сврставају у групу тзв. нових националних мањина. Више од ¾ припадника живи на територији Аутономне покрајине Војводине, знатан број их живи у Београду те у другим већим градовима у Србији. Заједница је која бележи највећи демографски пад у протеклих 40 година. Територијално су изузетно дисперзирана заједница – ни у једној јединици локалне самоуправе нису ни у релативној већини. Град Суботица њихов је образовни, културни и политички центар. Највећи део Хрвата је римокатоличке вероисповести.

Током историје, Хрвати у Србији су сачували национални идентитет, а у протеклих 20 година су успели успоставити респектабилну мањинску националну инфраструктуру. Најразвијеније подручје рада је простор културе – више од 40 друштава, 30-ак објављених књига годишње, имају научни и часопис за књижевност. С поносом истичу како је најцитиранији научник у Србији – академик Иван Гутман из Сомбора, припадник хрватске заједнице. О информисању на хрватском језику брине недељник „Хрватска ријеч“, 15-о минутни дневни информативни програм на Радио-телевизији Војводина, две полусатне емисије недељно на Трећем програму Радио Новог Сада, те неколико листова у оквиру Католичке цркве и културних друштава. Образовање се одвија од вртића до средње школе, у неколико школа на територију Града Суботице и Бачког Моноштора, а службена употреба хрватског језика и писма је у институцијама АП Војводине, Граду Суботица и 15-ак насељених места. О свему томе брине Национални савет хрватске заједнице у Републици Србији, а политичку артикулацију интереса проводи најјача политичка странка Демократски савез Хрвата у Војводини.

Власти у Републици Србији, Аутономној покрајини Војводини те јединицама локалне самоуправе и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од доследне примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика – како би Хрвати у Републици Србији успешно наставили развијати своје националне институције, чували и развијали свој национални идентитет те градили перспективу припадника ове заједнице.

Министар Жигманов на отварању панела о људским правима на Београдској безбедносној конференцији

12. октобар 2023.
 Министар Жигманов на отварању панела о људским правима на Београдској безбедносној конференцији

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов отворио је данас панел дискусију о људским правима у оквиру Београдске безбедносне конференције.

Обраћајући се окупљеним учесницима у хотелу Хајат Риџенси, министар Жигманов је нагласио да се у Републици Србији континуирано ради на унапређењу и заштити људских и мањинских права, те да је у протеклом периоду дошло до значајног напретка. Ради се на одрживости остварених резултата, пре свега у имплементацији прописаних норми и у функционисању новоуспостављених механизама, рекао је министар Жигманов.

Министар је подвукао да је Република Србија ратификовала све најважније међународне уговоре о људским правима и редовно извештава о њиховој примени. Међународно правни оквир заштите људских права, додао је, унапређен је прошлог месеца усвајањем Закона о потврђивању Опционог протокола уз Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима.

На овај начин Република Србија је заокружила систем међународне заштите у области економских, социјалних и културних права. Ово је заједнички успех Владе и организација цивилног друштва које су подносиле иницијативе за потврђивање овог протокола и указивали на могућности које он пружа потенцијалним жртвама повреде права, рекао је министар.

Министар Жигманов је рекао и да је ове године наша држава успешно прошла кроз Четврти циклус Универзалног периодичног прегледа, најважнијег надзора у области људских права у свим државама чланицама Уједињених нација. Извештај је усвојен уз похвале у Савету за људска права УН у Женеви 3. октобра ове године.

Као највеће изазове у области заштите људских права министар Жигманов је навео распрострањен говор мржње, посебно на друштвеним мрежама, растући број фемицида и злочина из мржње, те изазове прихватања различитости и унапређења толеранције у друштву. У исто време, изазов представља имплементација законом прописаних мера, као и идентификовање и развијање механизама на локалном нивоу за праћење и остваривање људских права.

Министар је подсетио да се налазимо у години значајног јубилеја – 75 година од доношења Универзалне декларације о људским правима УН – и додао да Министарство спроводи бројне активности у оквиру програма „75 дана за 75 година Универзалне декларације о људским правима УН“ којима жели промовисати културу људских права и важност њихове заштите.

 Министар Жигманов на отварању панела о људским правима на Београдској безбедносној конференцији  Министар Жигманов на отварању панела о људским правима на Београдској безбедносној конференцији

Министар Жигманов обратио се студентима и новинарима на УНХЦР тренингу о медијском извештавању о избеглицама у Србији

11. октобар 2023.

Београд, 11. октобар 2023. – Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов обратио се данас студентима и новинарима, учесницима УНХЦР-овог тренинга на тему медијског извештавања о избеглицама у Србији, организованом у хотелу Метропол.

 Министар Жигманов обратио се студентима и новинарима на УНХЦР тренингу о медијском извештавању о избеглицама у Србији

Говорећи о стању у свету у години када обележавамо 75 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима Уједињених нација, министар Жигманов је констатовао да је нажалост, због сукоба којима сведочимо и данас, број људи који напуштају своје домове и имају потребу за међународном заштитом све већи.

Србија је земља која је показала солидарност и емпатију са избеглицама много пута кроз своју историју, рекао је министар Жигманов, подсећајући да је само у последњем таласу избеглица из Сирије 2015. Србија пружила помоћ за више од милион избеглица који су те године пролазили на свом путу ка Западној Европи.

Говорећи о улози медија у заштити ове рањиве категорије људи, министар Жигманов је подвукао да је она од немерљивог значаја, јер начин на који медији извештавају о избеглицама утиче на понашање примајућег становништва.

Он је нагласио да истинито, благовремено и објективно извештавање смирује напетости, доприноси атмосфери толеранције и солидарности, што последично може да заштити животе људи.

Са друге стране, рекао је министар Жигманов, ширење ксенофобије, мржње, нетолеранције и страха на друштвеним мрежама према овој друштвеној групи један је од највећих изазова са којима се суочавамо.

Министар је нагласио да свака изговорена јавна реч, написана реченица, приказан снимак... шаље поруку која има велики утицај и ствара атмосферу која може или да доприносе заштити или угрози људска права ове друштвене групе.

У име Министарства, он је пружио пуну подршку организовању оваквих семинара који, како је рекао, помажу да се боље сагледа позиција избеглица у данашњем свету и разумеју њихова права, као и јасније виде обавезе међународне заједнице и држава појединачно према овој рањивој групи људи. Уједно, овакви семинари помажу да се освести да реч има огромну моћ, да она може да утиче на животе људи, и зато је треба користити за добро, помоћ, подршку, солидарност и емпатију са људима у невољи, закључио је министар Жигманов.

Захваљујући се Министарству на подршци, домаћин скупа Представник Високог комесара УН за избеглице у Републици Србији Суфијан Ађали рекао је да су данас у свету угрожена људска права, да готово нигде нема сигурности, и да се, нажалост, свако може наћи у позицији да само у једном дану постане жртва којој је потребна помоћ.

 Министар Жигманов обратио се студентима и новинарима на УНХЦР тренингу о медијском извештавању о избеглицама у Србији  Министар Жигманов обратио се студентима и новинарима на УНХЦР тренингу о медијском извештавању о избеглицама у Србији

Ментално здравље је универзално људско право

10. октобар 2023.

Београд, 10.10. 2023. - Светски дан менталног здравља, 10. октобар, представља најважнију глобалну кампању за подизање свести о значају менталног здравља. Ове године се обележава под слоганом „Ментално здравље је универзално људско право“. Са становишта корпуса људских права, ментално здравље је једно од основних људских права и спада у ред кључних ресурса. Значајан је фактор просперитета, социјалне правде и социјалне кохезије друштва о чему говори и кључни стратешки документ Републике Србије о заштити менталног здравља.

 Ментално здравље је универзално људско право

Светска здравствена организација дефинише ментално здравље као стање благостања у коме сваки појединац остварује свој потенцијал, може да ради продуктивно и плодоносно и у стању је да доприноси својој заједници. Ментално здравље подразумева складан однос у самој личности, у емоционалном, интелектуалном и социјалном смислу.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог посебну пажњу посвећује заштити права особа са интелектуалним и менталним тешкоћама, рањивој и у великој мери стигматизованој и маргинализованој друштвеној групи, сматрајући да је потребно креирати окружење у коме се ментално здравље поштује, негује и унапређује, где сви имају једнаке могућности да доживе ментално благостање и где свако може да добије здравствену заштиту која му је потребна. Стога је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, након друштвених дијалога на тему менталног здравља, који су одржани 2021. и 2022. године, формирало Радни тим за ментално здравље који чине еминентни представници из те области.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог ће у оквиру Програма „75 дана за 75 година Универзалне декларације о људским правима“, заједно са представницима других министарстава, организација цивилног друштва и академске заједнице, реализовати низ активности међу којима ће менталном здрављу бити посвећена посебна пажња. Већ 20. октобра 2023. организоваћемо у Новом Саду друштвени дијалог „Ментално здравље младих“ и панел дискусију „Системска подршка младима у борби против злоупотребе психоактивних супстанци и превенцији бихевиоралних болести зависности“, у оквиру Фестивала менталног здравља.

Одржана отворена седница два савета Владе Републике Србије на Правном факултету

09. октобар 2023.

У згради Правног факултета у Београду данас је одржана заједничка седница два савета Владе Републике Србије – Савета за праћење примене препорука УН за људска права и Савета за младе - посвећена људским правима младих, а у склопу Програма „75 дана за 75 година Универзалне декларације о људским правима“. .

 Одржана отворена седница два савета Владе Републике Србије на Правном факултету

У уводном обраћању министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, који је уједно и председник Савета за праћење препорука УН, истакао је да заједничка седница два савета има велики значај - на само због могућности да се УН препоруке које се односе на младе буду размотрене од стране свих заинтересованих субјеката, већ и као установљавање праксе координираног рада Владиних савета уз укључивање цивилног сектора, независних тела, академске заједнице и других значајних актера, будући да је то најбољи начин да политике, мере и активности остваре свој пун резултат.

Министар Жигманов претходно се срео са деканом Правног Факултета проф. др Зораном Мирковићем и захвалио му на гостопримству и то што су препознали значај теме и потребу да се и на овај начин повезују институције са академском заједницом, нарочито када су у питању области људских права и омладинских политика у години када обележавамо 75 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима. Седница је била отворена за јавност и одржана је под насловом „Култура људских права и људска права младих особа“.

Седница је била отворена за јавност и одржана је под насловом „Култура људских права и људска права младих особа“..

Седници је отворио домаћин декан Правног факултета БУ проф. др Зоран Мирковић, а говорила је и министарка просвете проф. др Славица Ђукић Дејановић, помоћница министра за туризам и омладину и Ивана Антонијевић, која је уједно и заменица председника Савета за младе, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, стална координаторка УН-а у Републици Србији Франсоаз Жакоб и шеф Мисије ОЕБС-а у Републици Србији амбасадор Јан Брату.

Министарка Славица Ђукић Дејановић истакла је значај сарадње институција и младих, не само у приликама обележавања датума, као што је 75 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима, већ и у обичним дневним активностима које живот значе. Ивана Антонијевић, помоћница министра за туризам и омладину, подвукла је да Влада Србије годинама системски ради на побољшању положаја младих, док је повереница за равноправност Бранкица Јанковић о младима као хетерогеној друштвеној групи која је у ризику од дискриминације. Декан Правног Факултета Зоран Мирковић је нагласио да су млади људи ресурс који треба подстицати на критичко мишљење, те о важности повезивања институција државе са академском заједницом. Амбасадор Брату је подвукао да наставак рада ова два савета доприноси побољшању људских права, док је стална координаторка УН Франсоаз Жакоб нагласила важност дијалога, размене знања и искуства у циљу боље имплементације људских права.

У панел дискусијама говорили су Ивана Јоксимовић, помоћница министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Ведрана Перовић, начелница у Сектору за омладину Министарства туризма и омладине, Соња Тошковић, извршна директорка Београдског центра за људска права и координаторка Платформе организација за сарадњу са УН механизмима, Ана Продановић, специјалиста за праћење дечијих права УНИЦЕФ-а, проф. др Ивана Крстић, професорка Правног факултета, Никола Тарбук, генерални секретар СКГО, Мирјана Ковачевић, испред Привредне коморе Србије и Милица Борјанић, чланица Савета за младе.

 Održana otvorena sednica dva saveta Vlade Republike Srbije na Pravnom fakultetu     Održana otvorena sednica dva saveta Vlade Republike Srbije na Pravnom fakultetu      Održana otvorena sednica dva saveta Vlade Republike Srbije na Pravnom fakultetu     Održana otvorena sednica dva saveta Vlade Republike Srbije na Pravnom fakultetu     Održana otvorena sednica dva saveta Vlade Republike Srbije na Pravnom fakultetu

Међународни дан ненасиља, 2. октобар

02. октобар 2023.

Међународни дан ненасиља обележава се у свету 2. октобра, у част рођења Махатме Гандија, борца против репресије, неправде и мржње, творца филозофије ненасилног отпора, у чијем је корену идеја да је у циљу постизања мирног друштва, сваки покушај употребе насиља нерационалан. Потреба за успостављањем правде, мира и напретка је стално присутна и не престаје да буде актуелна ни у данашњем свету и друштву.

 Међународни дан ненасиља, 2. октобар

Полазећи од циљева Универзалне декларације о људским правима, која ове године бележи 75 година од усвајања на Генералној скупштини Уједињених нација, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог истиче да је неопходан сталан рад на развијању културе мира, толеранције, разумевања и ненасиља, у чијем темељу се налази борба против сиромаштва, као предуслова за побољшање положаја група у повећаном ризику од дискриминације и побољшање положаја жена.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог такође подсећа да је, у оквиру својих надлежности, израдило Нацрт закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, као и Нацрт закона о родној равноправности, којима је унапређен нормативни оквир за спровођење политика једнаких могућности, као и Предлог стратегије превенције и заштите од дискриминације, Предлог стратегије за родну равноправност, и Предлог стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији - сва три стратешка документа са пратећим акционим плановима за њихово спровођење.

Посебан изазов у данашњем друштву представља борба против говора мржње, који се јавља у говору сваког појединца, уживо и у писаном облику, у традиционалним и електронским медијима, укључујући и друштвене мреже, а подразумева употребу речи које дискриминишу и етикетирају одређене рањиве групе у друштву, којима се не доприноси дебати у демократском друштву, већ се, напротив, ограничава слобода изражавања и подстиче мржња, агресивност и непријатељство и ствара небезбедно окружење за припаднике осетљивих група.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је свој допринос у борби против ове штетне појаве дало, пре свега, кроз одредбе Закона о забрани дискриминације, којима се забрањује изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин. Осим тога, Стратегија превенције и заштите од дискриминације садржи меру која се односи на унапређење механизма за сузбијање и спречавање говора мржње.

Оснивањем Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, унутар његовог делокруга, поред осталог, уведен је механизам друштвеног дијалога, као алата демократије који омогућава да се укључивањем различитих актера друштвене заједнице, а полазећи од начела поштовања и уважавања другачијег мишљења, заједнички сагледају и разумеју другачија искуства и знања, поставе и предложе, без искључивости, решавања питања од интереса за све грађане Републике Србије.

Међународни дан старијих особа, 1. октобар

01. октобар 2023.

Поводом Међународног дана старијих особа, 1. октобра, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подсећа да се демографска слика у свету променила и у дневни фокус неминовно долази врло сложена проблематика са којом се старија популација суочава. Према подацима УН-а, процена је да ће до 2050. године старијих људи бити више од две милијарде или 22 процента светске популације, што представља дупло више од садашњих 11 процената становништва које је старије од 60 година. И у Републици Србији смо суочени са трендом старења становништва.

 Међународни дан старијих особа, 1. октобар

Старија популација је хетерогена и осетљива друштвена група, те је потребан напор за препознавање свих карактеристика подструктура припадника ове групе. Старачка домаћинства су све бројнија како на селу тако и у градским срединама. Родна природа старења открива да жене живе дуже од мушкараца и да више старијих жена него старијих мушкараца живе саме. Када живе у заједници, некада је њихова пензија једини редовни приход. У заједници, старији представљају подршку млађим члановима у чувању деце, одржавању домаћинства и сл. Основни изазови са којима се старије особе суочавају кад је реч о људским правима су: дискриминација, сиромаштво, социјална искљученост, насиље и злостављање и недостатак специфичних мера и услуга.

Још постоје предрасуде да старије особе свој живот треба да проведу живећи пасивно своје пензионерске дане. Занемарује се њихово огромно животно и радно искуство, које не само младим генерацијама, већ друштву у целини, представља неисцрпни ресурс, вредан поштовања. Развијањем међугенарацијске солидарности постиже се замах у развоју друштва кроз коришћење свих благодети младости и огромног потенцијала и искуства старијег животног доба.

Специфични су изазови заштите и поштовања људских права старијих како на националном тако и на глобалном нивоу. Чињеница је да ни на међународном ни на европском нивоу не постоји документ који се искључиво односи на старије особе. Преостало је само праћење препорука које уговорна тела Уједињених нација упућују државама у контексту мониторинга постојећих међународних уговора. Не можемо занемарити и Агенду 2030 која је увела принцип ,,Да нико не буде изостављен“.

Како је Србија прва земља која је принцип ,,Да нико не буде изостављен“ увела у свој нормативни оквир, разумљиво је зашто се у политикама које се креирају инсистира да старије особе не буду изостављене. То се посебно огледа у унапређивању области здравствене и социјалне заштите, целоживотног образовања, заштите од насиља и локални развој специјализованих услуга, како би се квалитет живота ове популације унапредио. У правцу побољшања животних услова иде и одлука Владе Републике Србије да пензије буду повећане 5,5 одсто од 1. октобра 2023, и додатних 14,8 одсто од 1. јануара 2024, те систем пензионерских картица са попустима за куповине и плаћања роба и услуга.

Са друге стране, развија се и оквир за упражњавање свих оних активности за које се подразумева да су ,,резервисане,“ за млађу популацију. У том смислу, акцент је стављен на успоставу програма за што активнији живот старијих особа како би слободно време испунили активностима којима развијају своје таленте и стичу нова знања, као што су путовања, одласци у позориште, биоскоп, похађање различите курсева и друго. Такође, неопходно је развијати друштвену свест да ће се бољи услови живота наших старијих суграђана одразити на укупан бољитак нас самих, наших породица и друштва у целини.

Основан Савет за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва

29. септембар 2023.

Влада Републике Србије је на јучерашњој седници усвојила Одлуку о оснивању Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва. Ово саветодавно тело Владе представља нови механизам за сарадњу са цивилним друштвом и простор за дијалог о кључним питањима која се односе на рад и деловање цивилног друштва.

Мандат Савета је широко постављен и обухвата праћење и анализу стања у најзначајнијим областима које се односе на деловање и рад цивилног друштва, као што су: слобода удруживања и слобода окупљања, слобода изражавања, укључивање грађана у процес доношења одлука, транспарентност и приступ информацијама, правни оквир за деловање организација цивилног друштва, финансирање организација из јавних средстава; филантропија, пружање услуга, волонтирање, неформално образовање и грађански активизам. Један од задатака Савета је и праћење имплементације Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период 2022-2030. године и пратећих Акционих планова.

Мандат Савета обухвата и праћење и анализу јавних политика које се односе и утичу на подстицајно окружење за развој цивилног друштва као и праћење укључености организација цивилног друштва у процесе креирања јавних политика путем разматрања извештаја о спроведеним консултацијама од стране органа државне управе и давање препорука за унапређење стандарда и праксе процеса консултација са заинтересованим странама, затим заузимање ставова и давање предлога о нацртима закона, докумената јавних политика и другим правним актима који се односе и утичу на подстицајно окружење и деловање цивилног друштва чиме Савет постаје још један нови механизам за јачање принципа партиципације, отворености и инклузивности процеса креирања јавних политика.

Такође, предвиђено је да Савет, чији мандат траје пет година, разматра и заузима ставове о актуелним питањима која се односе на деловање цивилног друштва и заштиту људских права, да разматра Годишње збирне извештаје о утрошку средстава која су као подршка програмским активностима обезбеђена и исплаћена удружењима и другим организацијама цивилног друштва из средстава буџета Републике Србије, као и бројне извештаје домаћих и међународних организација везаних за подстицајно окружење за развој цивилног друштва, у делу у коме су релевантни за рад Савета.

Састанак Националне коалиције за окончање дечијих бракова на тему „Апатридија и дечији бракови”

26. септембар 2023.

Помоћница министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Нина Митић говорила је на дванаестом тематском састанку Националне коалиције за окончање дечијих бракова „Апатридија и дечији бракови”, одржаном данас у згради Уједињених нација у Новом Београду.

 Састанак  Националне коалиције за окончање дечијих бракова на тему „Апатридија и дечији бракови”

Говорећи у уводном делу, помоћница Митић је истакла да су апатридија и дечији бракови тема која је посебно важна за ромску заједницу. Подсетила је да је Национални савет ромске националне мањине у марту 2022. године усвојио Декларацију о укидању дечијих бракова, али да је неопходно још снажније деловање, које подразумева сарадњу државних органа, ромске заједнице, укључујући и здравствене медијаторке, педагошке асистенте и координаторе за ромска питања. Како је навела, у циљу смањења броја дечјих бракова и њиховог искорењивања, потребно је да се нађу иновативни модели и методе синхронизованог рада са заједницом и институцијама на свим нивоима, који би резултовали заједничким предлогом мера и измена правне регулативе и доследним примењивањем прописаних казнених мера.

Поред тога, истакла је и да дечији брак није ромска традиција, већ да је узрок овог проблема првенствено екстремно сиромаштво којим су припадници ромске заједнице посебно погођени. У том смислу, улога државе је да, пре свега, спроводи мере које воде смањењу друштвене неједнакости, укључујући сиромаштво ромске заједнице и, самим тим, елиминацију дечијих бракова.

Подсетила је и да су 2021. године усвојени Закон о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, као и Закон о родној равноправности, чији је предлагач било Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а да су 2021. и 2022. године усвојене Стратегија за родну равноправност, Стратегија превенције и заштите од дискриминације, и, посебно, Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији – сва три стратешка документа са пратећим акционим плановима за њихово спровођење.

Помоћница министра Митић, на крају је похвалила и Трећи Споразум о разумевању између Министарства државне управе и локалне самоуправе, Заштитника грађана и Агенције Уједињених нација за избеглице у Републици Србији (UNHCR), будући да су активности из овог споразума усмерене ка завршници глобалне десетогодишње кампање „Ја припадам” (#IBelong), која има за циљ искорењивање апатридије у целом свету до новембра 2024. године. Напоменула је да у оквиру овог споразума делује Оперативна група у којој учествују и представници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, и то у делокругу питања која су од значаја за решавање правне невидљивости.

Испред Министарства, састанку је присуствовала и Тања Срећковић, самостална саветница и чланица Националне коалиције за окончање дечијих бракова.

 Састанак  Националне коалиције за окончање дечијих бракова на тему „Апатридија и дечији бракови”

Јавни позив организацијама цивилног друштва

15. септембар 2023.
 Јавни позив организацијама цивилног друштва

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Министарством за рад, запошљавањe, борачка и социјална питања упутили су Jaвни пoзив удружењима и другим oргaнизaциjaмa цивилнoг друштвa зa прeдлaгaњe кaндидaтa зa чланство у Заједничком консултативном одбору састављеном од представника Европског економског и социјалног комитета и представника социјалних партнера и организација цивилног друштва у Републици Србији.

Циљ овог позива је да се кроз јавни и транспарентан процес изврши избор организација цивилног друштва који ће заступати интересе цивилног друштва из Србије у Заједничком консултативном одбору.

Јавним позивом предвиђено је да се изврши избор по једног представника организација цивилног друштва из сваке од следећих приоритетних области:
1.         Владавина права,
2.         Заштита животне средине, пољопривреда и рурални развој
3.         Социјално-економски развој.

Рoк зa пoднoшeњe пријава траје од 14.09. до 29.09.2023.године

Пријаве са пропратном документацијом из тачке VI Јавног позива (ДОКУМЕНТАЦИЈА КОЈА СЕ ДОСТАВЉА) подносе се искључиво електронским путем на адресу: javni.poziv@minljmpdd.gov.rs са напоменом „Пријава за Заједнички консултативни одбор“.

Текст јавног позива и неопходне обрасце можете преузети на следећем линку: https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-93.php

Почела израда Предлога Акционог плана за спровођење Стратегије за родну равноправност

07. септембар 2023.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог обавештава заинтересовану јавност о почетку израде Предлога Акционог плана за период од 2024. до 2025. године за спровођење Стратегије за родну равноправност за период 2021˗2030. године, у складу са чланом 32. Закона о планском систему Републике Србије („Службени гласник РС”, број 30/18).

Усвајање овог акционог плана предвиђено је Акционим планом за спровођење програма Владе 2023-2026. године. За израду наведеног Акционог плана биће формирана Радна група у чијем саставу ће бити представници органа државне управе, независних тела и организација цивилног друштва.

Народна скупштина усвојила Закон о потврђивању Опционог протокола уз Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима

06. септембар 2023.

Народна скупштина Републике Србије усвојила је данас Закон о потврђивању Опционог протокола уз Међународни пакт о економским социјалним и културним правима, са 142 гласа „за“ и без иједног гласа против.

Опциони протокол је међународни инструмент који допуњује Међународни акт о економским, социјалним и културним правима и као такав пружа додатну могућност да грађани Републике Србије заштите своја права пред системом Уједињених нација, уколико претходно исрпљени унутрашњи механизми, укључујући и Уставну жалбу, не дају резултате.

Потврђивање овог Протокола представља велики корак напред у међународној заштити људских права. То је почетак процеса који евентуалним жртвама кршења економских, социјалних и културних права може дати глас, а државу учинити одговорнијом у погледу обавеза у складу са овим инструментом.

Скупштински одбор одобрио привремену примену споразума ЦЕРВ

05. септембар 2023.

Одбор за европске интеграције Народне скупштине Републике Србије једногласно је данас одобрио привремену примену Споразума између Републике Србије и Европске уније о учешћу Републике Србије у програму Европске уније „Грађани, једнакост, права и вредности“. Ово практично значи да Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог наставља са активностима усмереним на што брже потписивање овог Споразума са Европском комисијом.

 Скупштински одбор одобрио привремену примену споразума ЦЕРВ

Пред члановима Одбора говорио је министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов који је нагласио да је овај Програм највећи програм до сада намењен промоцији и заштити вредности Уније: демократије, владавине права, основних права, транспарентности и доброг управљања.

Влада Републике Србије усвојила је 25. августа 2023. текст овог Споразума, а његово потписивање услов је за учешће Републике Србије у овом Програму до 2027. године.

Програм „Грађани, једнакост, права и вредности“ пружа финансијску подршку за промовисање грађанског активизма и једнакости за све, као и права и вредности Европске уније. Закључивањем Споразума ствара се правни оквир за пуноправно учешће корисника из Србије на позивима за доделу средстава у оквиру овог Програма.

 Скупштински одбор одобрио привремену примену споразума ЦЕРВ   Скупштински одбор одобрио привремену примену споразума ЦЕРВ  Скупштински одбор одобрио привремену примену споразума ЦЕРВ  Скупштински одбор одобрио привремену примену споразума ЦЕРВ

Министар Жигманов на откривању спомен плоче на месту некадашње сефардске синагоге у Земуну

03. септембар 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов присуствовао је данас откривању спомен плоче посвећене сећању на 150 година од изградње сефардске синагоге у Земуну и 575 чланова ове јеврејске општине страдалих у холокаусу.

 Министар Жигманов на откривању спомен плоче на месту некадашње сефардске синагоге у Земуну

У свом обраћању министар Жигманов је истакао да Влада Републике Србије и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог веома цене и пружају подршку култури сећања коју креирају и спроводе институције и организације националних заједница.

Министра Жигманов је истакао да јеврејска заједница, као заједница чији су припадници били највеће жртве холокауста у Другом светском рату, у таквом опредељењу власти у Србији имају посебно место.

Моје присуство, рекао је министар Жугманов, као и присуство председника Општине Земун, поводом овог важног догађаја потврда је, не само симболичка, настојања националних заједница да сећања како на страдања својих чланова тако и на материјалне трагове верских објеката отргну од заборава.

Свечаност у Земуну уприличена је поводом Европског дана јеврејске културе, а поред министра Жигманова присутни су били и председник ГО Земун Гаврило Ковачевић, председник ЈО Земун Ненад Фогел и други.

 Министар Жигманов на откривању спомен плоче на месту некадашње сефардске синагоге у Земуну   Министар Жигманов на откривању спомен плоче на месту некадашње сефардске синагоге у Земуну  Министар Жигманов на откривању спомен плоче на месту некадашње сефардске синагоге у Земуну  Министар Жигманов на откривању спомен плоче на месту некадашње сефардске синагоге у Земуну

Министар Жигманов оштро осудио вандалско уништавање натписа Суботица на мађарском језику на улазу у град

03. септембар 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов снажно и недвосмислено осудио је вандалски чин у ком су прошле ноћи оштећена слова са именом Суботице на мађарском језику, оцењујући га као чин којим се брутално крши право припадника мађарске заједнице на службену употребу свог језика и писма.

Он је, приликом обиласка места где су стајала сада уништена украсна слова на уласку у град, посебно истакао да је тако нешто у апсолутној супротности с прокламованом политиком интеграције и остваривања права припадника националних мањина коју води Влада Републике Србије на челу са премијерком Аном Бранабић, као и председник Републике Србије Александар Вучић.

Министар Жигманов је рекао да очекује да ће припадници Министарства унутрашњих послова наћи виновнике, а правосудни органи процес окончати адекватном казном.

Србија је, рекао је Жигманов, држава свих њених грађана у којој је свакој заједници обезбеђено уживање права која гарантују Устав и закони.

На крају, министар Жигманов исказао је очекивање да ће се у најкраћем року натписи на мађарском језику обновити и вратити у првобитно стање.

Министар Жигманов честитао почетак школске године и пожелео много успеха ученицима који похађају наставу на матерњем језику

02. септембар 2023.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, поводом почетка нове, школске 2023/2024. године у Републици Србији, жели да подсети јавност да припадници националних мањина у нашој држави имају право да похађају наставу која се изводи на њиховом матерњем језику. Право на образовање на властитом језику у Републици Србији гарантовано је Уставом (чл. 79), потврђено у Законом о заштити права и слобода националних мањина (чл. 13, 14 и 15), а детаљније разрађено читавим сетом образовних закона. Оно је засновано на уверењу да је образовање на матерњем језику важан ресурс за очување и развој националног идентитета припадника сваке заједнице, за развој самопоштовања и позитивног самовредновања, вредностима чијим је доследним применама посвећена Република Србија. Свестан тих полазишта, министар Томислав Жигманов честитао је почетак школске године и пожелео много успеха ученицима који похађају наставу на матерњем језику у Републици Србији.

Ради остваривања овог права, Република Србија је у свом васпитно-образовном систему обезбедила, осим на српском језику, и целокупно образовање на матерњем језику – од вртића до завршно са средњом школом – на осам језика националних заједница: албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском језику. Оно се остварује у местима у којима живи значајан проценат припадника ових заједница на територију Војводине, Санджака те југа Србије. Осим тога, на осам језика националних мањина предаје се у оквиру наставног предмета „Матерњи језик са елементима националне културе“: буњевачки, влашки, македонски, немачки, ромски, словеначки, украјински и чешки језик. Око 60.000 деце похађа данас наставу на мањинским језицима у Републици Србији на свим нивоима образовања.

Влада упутила Скупштини на ратификацију текст Споразума о учешћу Србије у програму „Грађани, једнакост, права и вредности“ (ЦЕРВ)

30. август 2023.

На предлог Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Влада Републике Србије усвојила је на последњој седници текст Споразума између Републике Србије и Европске уније о учешћу Србије као придружене земље у програму ЕУ „Грађани, једнакост, права и вредности“. Истог дана Влада је предлог Споразума, према предвиђеној процедури, упутила на ратификацију Народној скупштини.

Програм „Грађани, једнакост, права и вредности“ познатији као ЦЕРВ („Citizens, Equality, Rights and Values Programme) веома је значајан програм ЕУ у којем могу да  учествују, поред земаља чланица ЕУ, и друге заинтересоване земље. Он пружа финансијску подршку за промовисање вредности ЕУ, грађанског активизма, једнакости за све и борбе против свих облика насиља. Предвиђен прорачун за период 2021-2027. износи 1,5 милијарди евра.

Овај Програм подржава пре свега организације цивилног друштва, али и органе јавне управе на локалном, регионалном и националном нивоу, образовне, научне, као и институције културе – универзитете, школе, институте и слично, у заштити и промовисању права и вредности Европске уније.

Европска унија кроз Програм „Грађани, једнакост, права и вредности“ жели да види пројекте који промовишу веће укључивање грађана и грађанки у процесе доношења одлука у изградњи демократског друштва, затим пројекте који се боре против нетолеранције, расизма, трансфобије и свих других облика дискриминације, пројекте који се боре против говора мржње, који подржавају родну равноправност, боре се против родно заснованог насиља, насиља над децом и сл.

Програм „Грађани, једнакост, права и вредности“ посебно подстиче  партнерство између различитих актера – пре свега организација цивилног друштва и институција власти на локалном, регионалном, националном и транснационалмом нивоу. Посебна вредност овог Програма је неговање јаког партнерског односа између различитих друштвених актера, нарочито државног и цивилног сектора, јер само кроз неговање таквог односа можемо да градимо друштво једнакости и друштво у коме се поштују основна права.

Министарство ће континуирано обавештавати јавност о свим корацима у правцу потписивања и примене овог значајног Програма са циљем да се што већи број субјеката из Србије пријави и користи средства предвиђена за промоцију цивилизацијских вредности које су заједничке Србији и ЕУ.

Честитка Министарства поводом Дана Светог Стефана (Szent István) националног празника Мађара

20. август 2023.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог честита свим припадницима мађарске националне мањине у Републици Србији Дан Светог Стефана, њихов национални празник. Свети Сетфан (мађ. Szent István ) први је краљ Мађарске и као такав заузима изузетно место и значај у историји Мађара. Владао је од 1001. до 1038. године, круну је добио од папе, а о његовом животу, угледу и значају говори и чињеница да је проглашен за свеца и у католичкој и у православној цркви.

За Мађаре, он је краљ који је потомцима оставио у заоставштину краљевину базирану на писаном закону, и јак, хришћански бастион. Најзначајније поруке Светог Стефана су мир, понизност, благост, стрпљење, мудрост, али пре свега хришћанска вера и њено чување.

Мађарска национална мањина најбројнија је у Србији. Према последњем попису становништва из 2022. године, Мађара у Србији има 184.442, што је, за око 70.000 припадника мање него на попису пре десет година што је тренд, нажалост, присутан и код већинског народа као и већине припадника других мањинских заједница.

Чувајући свој националну самобитност у срцу Европе више од 11 векова, Мађари у Републици Србији су данас национална заједница која има веома развијену мањинску националну инфраструктуру и спадају у заједнице која је највише интегрисана у друштво – од спорта, преко културе и науке, до политике. Припадници мађарске националне мањине образују се на свом језику од вртића до факултетског нивоа, службена употреба мађарског језика и писма постоји на целој територији Аутономне покрајине Војводине. Мађари имају дневни лист на свом језику, целодневне радиo и телевизијске програме на матерњем језику, а подручје културе је најразвијеније међу свим мањинским заједницама.

Велику улогу у очувању националне самобитности има Национални савет мађарске националне мањине у Републици Србији, а политичку артикулацију интереса припадника ове заједнице спроводи најјача политичка странка, Савез војвођанских Мађара. Власти у Републици Србији, АП Војводини те јединицама локалне самоуправе и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика – како би Мађари у Републици Србији успешно наставили развијати своје националне институције и перспективу припадника своје заједнице.

Обавештење о почетку израде Нацрта стратегије за праћење и унапређење стања људских права у Републици Србији за период од 2024. до 2030. године

15. август 2023.

У складу са одредбама члана 32. Закона о планском систему Републике Србије (''Службени гласник РС'', број 30/18), Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог објављује: Обавештење о почетку израде Нацрта стратегије за праћење и унапређење стања људских права у Републици Србији за период од 2024. до 2030. године. Процес израде започео је упућивањем Јавног позива организацијама цивилног друштва за подношење кандидатуре за чланство у Посебној радној групи за израду Стратегије.

По формирању Посебне радне групе, биће утврђене Полазне основе и Календар активности, који ће бити доступни јавности на интернет страници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Порталу е-консултације.

Министар Томислав Жигманов честитао припадницима словачке националне мањине национални празник – Словачке народне свечаности

10. август 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов честитао је данас свим припадницима словачке националне мањине национални празник – Словачке народне свечаности. Реч је о најзначајнијој културној манифестацији Словака у Републици Србији. Први пут су одржане у Бачком Петровцу 28. августа 1919. године, када се на народном збору окупио велики број Словака из Срема, Баната и Бачке, где се говорило о важним и актуалним друштвеним питањима – кога послати као представника Словака у Београд у „Народно представништво“, како успешно покренути словачку средњу школу (Нижу гимназију у Петровцу), како најједноставније доћи до словачких књига за школарце и друго.

У оквиру Словачких народних свечаности 1932. године одржано је конститутивно заседање Матице словачке у Југославији са седиштем у Гимназији у Бачком Петровцу, а 1949. године отворен је Музеј Словака за који су експонати прикупљани путем рада културно-уметничких друштава.

За време Другог светског рата Свечаности се нису одржавале, а њихово поновно одржавање покренуто је у августу 1945. године и одржаване су до 1953. године. Након четрдесетогодишње паузе Словачке народне свечаности су по други пут обновљене 1992. године, након што је обновљен и рад Матице словачке 1990. године.

Према попису становништва из 2022. године, у Србији живи 41.730 Словака. На простор Војводине почели су се насељавати с подручја северне Словачке након одласка Турака из Угарске крајем 17. века, а миграције су настављене и у 18. и 19. веку. Регионални културни и национални центри Словака су у Бачком Петровцу, Ковачици и Старој Пазови, а седишта најважнијих националних институција налазе се у Новом Саду. Данас Словаци у Републици Србији слове за добро организовану националну заједницу, чији припадници у великом обиму остварују своја законом прописана права у подручју културе, образовања, информисања и службене употребе језика и писма. Према вероисповести, више од 90% Словака чланови су Словачке евангеличке цркве аугзбуршке вероисповести.

Национални савет словачке националне мањине, народне свечаности прогласио је празником свих Словака који живе у Републици Србији. Садржај свечаности је разнолик, чине га културно-уметнички програми, изложбе у галеријама, разни сусрети, предавања као и разна спортска такмичења. У оквиру програма овогодишњих Словачких народних свечаности у Бачком Петровцу 10. августа 2023. године биће одржана и свечана седница Националног савета словачке националне мањине посвећена 20. годишњици овог националног савета који као мањинско самуправно тело има кључну улогу у очувању културе, традиције и идентитета Словака у Републици Србији.

Министар Томислав Жигманов честитао припадницима македонске националне мањине празник Илинден

2. август 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог честитао је данас Илинден – празник македонске националне мањине у Републици Србији, који се прославља 2. августа. Празник Илинден – спомендан по јулијанском календару на старозаветног пророка светог Илију, има посебно значење у историји македонског народа јер се истог дана прослављају два велика догађаја. Први је сећање на 2. август 1903. године када је у Крушеву подигнут Илинденски устанак против турске управе, a ове године прославља се 120. годишњица од Илинденског устанка. Други догађај је сећање на 2. август 1944. године када је у манастиру Прохор Пчињски одржано прво заседање Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније.

Будући да су у време Социјалистичке Федеративне Републике Југославије имали статус конститутивног народа, статус националне мањине Македонци у Републици Србији су стекли доношењем Закона о заштити права и слобода националних мањина из 2002. године, од када убрзано развијају своју институционалну инфраструктуру. Према резултатима пописа из 2022. године, у Србији живи 14.767 припадника македонсе националне заједнице. Спадају у групу територијално дисперзованих националних заједница, а највише их живи на територији града Београда и у Јужном Банату – у местима Пландиште, Јабука, Глогоњ, Качарево и у Панчеву, где је и седиште њиховог Националног савета.

Осим економских миграната, највећи број Македонаца у Србију, а посебно у Војводину, дошао је након Другог светског рата са подручја данашње Северне Македоније и подручја северне Грчке, одакле су протерани током грађанског рата. Остварују Уставом и законима гарантована мањинска права у подручју неговања културе, образовања, информисања и службене употребе македонског језика и писма. Прослава поводом овог празника одржаће се данас у 11 часова полагањем цвећа испред бисте Гоце Делчева у дворишту ОШ „Гоце Делчев“ у Јабуци, након чега ће бити одржана и свечана седница Националног савета македонске националне мањине.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог са поносом истиче да су Влада Србије и Покрајинска влада посвећени афирмацији вредности мултикултурализма, у чијој основи је подршка очувању и развоју националне самосвојности свих заједница. Стога ћемо и даље предано радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика – како би Македонци у Републици Србији успешно наставили развијати своје националне институције и животне перспективе припадника ове заједнице.

30. јул, Светски дан борбе против трговине људима

30. јул 2023.

Светски дан борбе против трговине људима установљен је Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација а обележава се сваког 30. јула у циљу подизања свести о овом проблему у јавности и оснаживања активности и мера за спречавање овог озбиљног кршења људских права. Република Србија својим законодавним решењима и политикама Владе одлучно се бори против трговине људима, као драстичног облика кршења људских права и стављања људских бића у крајње нехуман друштвени положај.

Трговина људима је глобалан друштвени проблем и један од најперфиднијих облика криминала на свету, који утиче на животе милиона људи широм света одузимајући им достојанство. Жртва трговине људима може бити свако људско биће од деце, жена и мушкараца који су присиљени, преварени или наведени на проституцију, различите облике рада, услуга, чак и на вршење кривичних дела против своје воље. Према подацима Уједињених нација око 600.000 жена, деце и мушкараца сваке године се нађе у ланцу трговине људима.

Министарство за људска и мањинска права и друшвени дијалог подсећа јавност да је према подацима Центра за заштиту жртава трговине људима у нашој држави у 2022. години забележено 138 пријава, а формално су идентификоване 62 жртве трговине људима, што представља повећање од 35% у односу на претходну годину. Тренд повећања идентификованих жртава се наставља и ове године. Већину идентификованих жртава чине жене, чак 79% што говори о томе да трговина људима има компоненту родно заснованог насиља. Посебно треба истакнути да их њихов социо-економски статус чини још рањивијим и повећава ризик да постану жртве, јер највећи број жена које су жртве трговине људима нема властите приходе нити имовину.

Сексуална експлоатација је и даље најдоминантнији вид експлоатације жртава трговине људима, чији се удео додатно повећао и чини чак 55%. На другом месту је принуда на просјачење са 12.9 %, затим вишеструка експлоатација са 11.3%, принудни бракови са 9.5% и радна експлоатација са 6.4%. Ове године је радна експлотација за првих шест месеци повећана у односу на прошлу годину и износи 11%, а жртве су у највећем проценту деца која су принуђена да раде опасне послове на градилиштима или обављају тешке послове у пољопривреди.

Посебно забрињава распрострањеност екплоатације путем злоупотребе дигиталних технологија – чак 25% жртава је последица врбовања на друштвеним мрежама, кроз понуде за посао, те је у том смислу потребно радити на информисању јавности, како би се на време превенирале последице.

Проценат деце међу жртвама трговине људима је изузетно висок и износи 47%. Деца бивају најчешће жртве трговине људима, што умањује шансе за њихов живот, даљи развој и повећава њихову осетљивост, из тог разлога је потребно додатно скретати пажњу на нехуманост и нечовечност ове појаве и унапређивати механизме који спречавају дечији рад и друге врсте екплотације деце. Међутим, упркос негативним статистикама, охрабрује чињеница да је увођење индикатора за прелиминарну идентификацију жртава трговине људима у систему образовања омогућило лакше препознавање потенцијалних жртава и брзу и правовремену реакцију, како би се спречила експлоатација.

Министарство за људска и мањинска права и друшвени дијалог указује да свако од нас може да помогне у борби против трговине људима скретањем пажње на ову негативну друштвену појаву, на њене последице, али и да пријави уколико примети да је неко потенцијална жртва или жртва експлоатације. Овај друштвени проблем захтева континуирану пажњу шире јавности и само сталним информисањем и ангажовањем моћи ћемо заједнички да станемо на пут ропству у савременом свету.

Светски дан борбе против трговине људима пружа прилику да се подигне свест о овом проблему, размене информације о актуелним трендовима и иницијативама, те да се подстакне спровођење ефикасних мера како би се зауставила и сузбила ова нехумана и криминална пракса коју називамо модерним ропством.

Ове године се обележава 75. година од усвајања Универзалне декларације о људским правима, која у свом члану 1. прописује да се сва људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима, што је додатни мотив да се још снажније као друштво боримо против ових нечовечних, нехуманих друштвених појава.

Организације широм света, као и државне институције, подстичу се да поводом обележавања овог значајног датума организују различите догађаје, кампање и образовне програме како би се оснажила борба против трговине људима и пружила подршка жртвама најстрашнијег кршења људских права.

Позив припадницима националних мањина за упис на обуку за полицијске службенике

28. јул 2023.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог позива све који су заинтересовани, а нарочито младе, припаднике националних мањина у Републици Србији, да се пријаве на конкурс Министарства унутрашњих послова, Центра за основну полицијску обуку у Сремској Каменици, на упис 1100 полазника Центра. Конкурс, који траје до 11. августа, односи се на стручно оспособљавање за обављање послова униформисаног полицијског службеника на радном месту полицајца (550 полазника), саобраћајног полицајца за послове саобраћајних незгода (300 полазника) и граничног полицајца (250 полазника) у свих 27 полицијких управа у Републици Србији.

Министатво наглашава да је Република Србија држава свих њених грађана, те да је посебно важно да у свим јавним службама, а тиме и у полицији, заступљеност припадника националних заједница одражава националну структуру становништва тог подручја. Уколико се етнички састав појединих подручја полицијских управа подудара са спектром заступљњности појединих етничких група, полиција може ефикасније и темељитије, у непосредној сарадњи са грађанима, обављати послове из своје надлежности. Поверење у овај део државне управе тиме расте, учвршћује се толеранција, обезбеђују услови за лакше одржавање јавног реда и мира те у значајној мери доприноси отклањању предрасуда, дискриминације и мотива за неповерење у полицајце.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог такође истиче важност познавања мањинских језика и писама од стране полицијских службеника у национално мешовитим срединама. Оно се вероватно најбоље може постићи на начин да се међу полицијским службеницима у пропорционалном броју налазе припадници мањина којима су мањински језици и писма матерњи, уколико испуњавају све остале конкурсом предвиђене услове.

Коначно, истичемо да је вођење рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника мањина и познавању језика и писма у јавној управи предвиђено Уставом Републике Србије, позитивним законским прописима из области унутрашњих послова, исто као што су и принципи забране дискриминације прописани у антидискриминационој легислативи и разрађени у одговарајућем стратешком документу.

Детаљи конкурса доступни су на: www.copo.edu.rs

Министар Жигманов посетио Општину Бач

27. јул 2023.
 Министар Жигманов посетио Општину Бач

Министар за људска и мањинска права Томислав Жигманов посетио је у среду, 26. јула, Општину Бач где је о положају националних мањина, остваривању мањинских права и изазовима управљања мултиетничким локалним заједницама разговарао с председником Општине Стевом Панићем и његовим сарадницима. Председник Панић је упознао министра Жигманова са основним статистичким и демографским подацима ове мале и неразвијене општине, економским приликама, богатим културним наслеђем, развојним потенцијалима Општине те програмима и мерама које локална самоуправа чини за припаднике националних мањина, међу којима су најбројнији Мађари, Хрвати, Словаци и Роми.

Министар Жигманов позитивно је оценио политике које локална самоуправа креира и спроводи спрам припадника националних мањина и мањинских верских заједница, од оних које се односе на политике позитивног признања и укључивања у процесе доношења одлука, преко политика финансирања мањинских удружења која имају за циљ очување и развој националних идентитета, односа према традициналним црквама до напора које локална самоуправа чини на плану службене употребе језика и писма. Како је реч о активностима о којима се мора константно водити рачуна, у разговору је констатовано да се, у случајевима када се одређено право не спроводи у целости у духу партнерства и добре воље, учине напори да се оно исправи на начин позитивног разрешења.

Током разговора је указано и на важност стварања повољног економског амбијента за све грађане како би се негативни демографски трендови зауставили, у чему потенцијали локалне заједнице – од пољопривреде, богате културне баштине и близина границе – могу бити искориштени за даљни развој Бача. Министар Жигманов је охрабрио домаћине да смелије уђу у програме прекограничне сарадње са Републиком Хрватском у оквиру програма који постоје у оквиру политика проширења Европске уније како би осигурали додатна средства за развојне пројекте локалне заједнице.

Министар Жигманов посетио бискупа Фабијана Свалину и разговарао о штети од невремена у Сремској бискупији

25. јул 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов посетио је 25. јула у средишту Сремске бискупије у Сремској Митровици сремског бискупа коадјутора Фабијана Свалину, са којим је разговарао о актуалним изазовима са којима се срећу верници и свештенство у овој римокатоличкој бискупији.

 Министар Жигманов посетио бискупа Фабијана Свалину и разговарао о штети од невремена у Сремској бискупији

Бискуп је детаљно информисао министра о штетама које су настале на објектима у власништву Бискупије и појединих парохија током снажних временских непогода које су захватиле овај простор неколико пута почевши од 19. јула. Највећи део настале штете условљен је јаким ударима ветра, који су разлог оштећења кровова и торњева црквених објеката, померања и рушења црепова, појединих орнамената, кидања лимених структура и одвода за падавине. У појединим случајевима су изваљена или преломљена стабла или њихови делови падали у црквене порте, на грађевине или њихове делове, ограде, ломили прозоре, оштећивали зидове, кидали електричне водове и друге делове за еклектроснабдевање и другу имовину. Бискуп је нагласио да је штета пописана и да је она забележена у већем или мањем обиму на објектима у 21 парохији, од укупно 29 које постоје у Бискупији, и то највише у општини Шид (седам парохија), као и на црквама на подручју Града Новог Сада, Града Сремске Митровице, општина Рума, Ириг, Стара Пазова, Беочин и Бачка Паланка.

“Влада Републике Србије води једнако рачуна о свима који су претрпели штете од недавног јаког невремена. И мањинске заједнице и припадајуће верске заједнице, као што је Католичка Црква јесу и биће у фокусу интереса Владе када је у питању санирање штета. Оно што сам сазнао од бискупа Свалине јесте да је штета на црквама, другим верским објектима и зградама у парохијама изузетно велика, да готово нема места у којима није било оштећења и да су верски службеници и сами верници предузели прве кораке на санацији објеката. Добро је, у том смислу, да је направљена евиденција оштећених објеката, и да је иста предата Покрајинској Влади”, изјавио је приликом посете Жигманов.

Министар Жигманов је охрабрио бискупа, свештенство и вернике да прате мере које прописују локалне самоуправе и Влада Републике Србије, везане за програме санирања штета које ће бити предузете, како би и они могли добити подршку.

Римокатоличка Сремска бискупија покрива територије свих сремских општина, као и београдских градских општина Сурчин, Земун и Нови Београд, општине Беочин, Сремски Карловци, насеља на сремској обали Дунава која припадају Граду Новом Саду, те место Нештин у Општини Бачка Паланка. Према подацима Свете Столице из 2020. године, Сремска бискупија има 47.830 католичких верника, 29 парохија (са око 40 цркава), у којима делује 17 свештеника, од којих је један припадник фрањевачког реда, и 10 часних сестара. У етничком смислу већина верника су хрватске националности, и богослужја се служе на хрватском језику. Ту су присутни и верници Мађари, Немци, Чеси, Словаци и Словенци.

 Министар Жигманов посетио бискупа Фабијана Свалину и разговарао о штети од невремена у Сремској бискупији  Министар Жигманов посетио бискупа Фабијана Свалину и разговарао о штети од невремена у Сремској бискупији  Министар Жигманов посетио бискупа Фабијана Свалину и разговарао о штети од невремена у Сремској бискупији  Министар Жигманов посетио бискупа Фабијана Свалину и разговарао о штети од невремена у Сремској бискупији  Министар Жигманов посетио бискупа Фабијана Свалину и разговарао о штети од невремена у Сремској бискупији

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов дао је интервју за јулски број магазина „Diplomacy&Commerce“. Интервју је тематизовао активности Министарства у суочавању и борби против говора мржње

25. јул 2023.

Жигманов: „Kонтинуирано се мора радити на креирању и примени сета активности у борби против говора мржње, у шта морају бити укључени и представници цивилног друштва и струковних организација, пре свега медијских, а када је реч о циљним групама онда фокус мора бити на младима и друштвено рањивим групама, јер су они најчешће или таргетирани у говору мржње или увучени у његове праксе. Не сме се заборавити да постојање и плурални динамикз говора мржње треба да прати и адекватно нормативно „кроћење“ у виду сталног адаптирања законодавног оквира и стварања претпоставки за доследну примену истих“.

 Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов дао је интервју за јулски број магазина „Diplomacy&Commerce“

„Cлобода говора увек и у целости да, али говор мржње се не сме никада и нигде толерисати! Тим пре, јер говор мржње за последицу увек има стварање друштвеног амбијента нетрпељивости према мањинским и осетљивим друштвеним групама, па је мали корак од преливања говора и ставова у поступке, као што су злочини из мржње, дискриминаторно понашање и слично“.

„Кључни изазови у борби против говора мржње у Србији: ваљало би порадаити на усвајању протокола носилаца јавне власти за унисоно и правовремено реаговање на овакве случајеве, уз наравно хитно и примерено поступање надлежних институција у процесном смислу (МУП, тужилаштво, правосуђе). Добро би било успоставити и одредити места за пријаву случајева говора мржње те програме подршке жртвама говора мржње. Паралелно би требало водити континуиране кампање против говора мржње и промовисања нулте толеранције на говор мржње, уз афирмацију различитости као највише вредности једног друштва и његовог богатства. Требало би и појачати програме едукације у формалном и неформалном образовању о апсолутној неприхватљивости говора мржње. То би ваљало чинити путем прављења коалиција/платформи са свим друштвеним субјектима на плану борбе против говора мржње“.

Цео интервју доступан је na: https://www.diplomacyandcommerce.rs/promotion-of-inclusion-and-fight-against-hate/

Министар Жигманов разговарао са представницима Удружења омбудсманима Србије: Ваша улога је изузетно драгоцена

20. јул 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов разговарао је данас 20.7.2023. године са представницима Удружења омбудсмана Србије и том приликом нагласио да је улога ових независних тела која штите људска права грађана изузетно драгоцена, те нагласио да ће Министарство снажно подржати платформу ширења локалних омбудсмана која има за циљ да повећа видљивост и значај локалних омбудсмани у Србији.

Састанку у Палати Србија присуствовали су државни секретар проф. др Рејхан Куртовић и саветница у Сектору за људска права Министарства Тања Срећковић, док су у име Удружења састанку присуствовали председница УОС и локална омбудсманка Града Новог Сада Марина Попов Иветић, покрајинска омбудсманка и председница Етичког одбора УОС доц. др Драгана Ћорић, локална омбудсманка Града Ниша и председница Управног одбора УОС Катарина Митровски, локални омбудсман Општине Бачка Топола Миладин Нешић и локални омбудсман Старог Града и председник Скупштине УОС Јован Кнежевић.

 Министар Жигманов разговарао са представницима Удружења омбудсманима Србије: Ваша улога је изузетно драгоцена

„Ви сте важан субјект у архитектури људских права у Србији. У том смислу, желим да вам кажем да нисте сами у томе што радите а што има јасну друштвену корист. Ту смо да будемо снажна, ефикасна и видљива подршка у вашем послу који је предрагоцен“, рекао је министар Жигманов.

„Сматрамо да је изузетно важно да имамо континуирану и редовиту комуникацију и да градимо сарадничке односе кроз које ћете, са једне стране, ви бити интегративно и, где је могуће, институционално, укључени у процесе и активности на пољу заштите људских права које организује Министарство, а ми смо, са своје стране, спреми да својим учешћем будемо подршка вашим активностима и промоцији платформе ширења мреже локалних омбудсмана“, рекао је министар Жигманов, изражавајући спремност да Министарство буде спона између локалних омбудсмана и других државних институција у заједничком циљу афирмације и заштите људских права грађана Републике Србије.

Државни секретар проф. др Рејхан Куртовић нагласио је, такође, важност независног органа какав је омбудсман за заштиту људских права становништва.

„ Независни органи су потребни нарочито на локалном нивоу јер су они прва адреса којој се грађани обраћају без обзира да ли се ради о проблемима дискриминације, да ли им је повређено неко друго право или им је потребна правна заштита. Зато треба заједнички да подстичемо локалне самоуправе да у свакој од њих постоји институција заштитника права грађана“, рекао је државни секретар Куртовић, додајући да је исто тако потребно да се кроз заједничке пројекте ангажујемо на афирмацији и промоцији ових тема пре свега код омладине која је слабо информисана о својим правима и начинима њихове заштите.

Представници локалних омбудсмана су, захваљујући се на издвојеном времену, говорили о изазовима са којима се суочавају, о препрекама у комуникацији са локалним властима на које понегде наилазе, те о својим предлозима и начинима како себе да учине видљивијим, друштвено прихватљивим, а онда и потребним у циљу унапређења и вишег нивоа заштите права грађана Србије. На састанку су договорени и конкретни начини комуникације и будуће сарадње.

 Министар Жигманов разговарао са представницима Удружења омбудсманима Србије: Ваша улога је изузетно драгоцена  Министар Жигманов разговарао са представницима Удружења омбудсманима Србије: Ваша улога је изузетно драгоцена  Министар Жигманов разговарао са представницима Удружења омбудсманима Србије: Ваша улога је изузетно драгоцена  Министар Жигманов разговарао са представницима Удружења омбудсманима Србије: Ваша улога је изузетно драгоцена  Министар Жигманов разговарао са представницима Удружења омбудсманима Србије: Ваша улога је изузетно драгоцена  Министар Жигманов разговарао са представницима Удружења омбудсманима Србије: Ваша улога је изузетно драгоцена

Утврђен предлог чланова и заменика чланова савета за развој цивилног друштва

19. јул 2023.

Kомисија Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, формирана за избор организација цивилног друштва за чланство у Савету за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва,  спровела је процес избора кандидата за чланство у Савету и предложиће Влади Србије 11 чланова (и 11 заменика чланова) за ово тело, који су добили највише гласова. Оснивање Савета планира се у септембру 2023. године.

Подсећамо да је на предлог Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог Влада Републике Србије је у фебруару 2022. године усвојила Стратегију за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022-2030. године, а потом и двогодишњи Акциони план за њено спровођење.

Кључна активност Стратегије је оснивања Савета за сарадњу и развој цивилног друштва. Стратегијом је предвиђено да овај нови механизам за сарадњу и дијалог са цивилним друштвом, као саветодавно тело Владе, буде простор за дијалог о кључним питањима која се односе на рад и деловање цивилног друштва. Предвиђено је да Савет представља механизам за јачање принципа партиципације, отворености и инклузивности процеса креирања јавних политика, као и да буде састављен од једнаког броја од представника цивилног друштва и представника органа државне управе и то доносиоца одлука. Предвиђено је да се представници организација цивилног друштва бирају се на предлог цивилног сектора.

Одмах по усвајању Стратегије током 2023. године Министарство је отпочело консултативни процес са организацијама цивилног друштва у вези оснивања Савета - овог новог институционалног механизма за сарадњу са цивилним друштвом. Тако су током друге половине 2022. године одржана два састанка са организацијама цивилног друштва које су активне у стварању подстицајног окружења за развој цивилног друштва са циљем да се добије иницијални предлог за разматрање. Добијени предлог потписан од стране 59 организације цивилног друштва Министарство је размотрило и упоредило са другим моделима Савета за сарадњу са цивилним друштвом који су формирани и делују у другим државама у нашем региону. На тај начин настао је иницијални Предлог за оснивање Савета.

У 2023. години Министарство је наставило активности на основању Савета широким консултативним процесом одржавањем јавних презентација Предлога за оснивање Савета у Новом Саду, Београду и Нишу.

Истовремено спроведене су и једномесечне online консултације, како би сви они који нису били у могућности да присуствују консултацијама били у прилици да доставе своје предлоге и сугестије. Процена је да је у консултативни процес било укључено неколико стотина организација.

Након консултација спроведених у више градова Србије и online консултативног процеса, почетком априла месеца одржане су у Београду финалне консултације са цивилним друштвом на завршни Предлог за оснивање Савета  како би се креирала оптимална решења која би Савет учинила ефикасним механизмом за дијалог о кључним питањима сарадње организација цивилног друштва и јавне управе.

Током консултативног процеса са организацијама усаглашени су ставови у вези са мандатом, структуром чланова и начином избора чланова Савета, као и да ће мандат Савета обухватити најбитнија подручја и области од значаја за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва. Имајући у виду улогу овог саветодавног тела које ће разматрати опште услове за деловање и развој  цивилног друштва, на консултацијама је предложено да назив овог саветодавног тела буде Савет за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва, што је и усвојено. Предвиђено је да избор чланова Савета из цивилног друштва буде јаван и транспарентан као и да организације гласањем бирају своје представнике у Савету.

У складу са наведеним Министарство је маја месеца 2023. године објавило Јавни позив организацијама цивилног друштва за чланство у Савету за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва.

Циљ јавног позива био је избор  до 11 (једанаест) представника организација цивилног друштва који ће бити предложени за чланство у Савету. Jавним позивом је предвиђено да за кандидате из реда цивилног друштва, који испуне критеријуме јавног позива, гласају организације цивилног друштва тако што ће свака регистрована организација имати право на један глас.

Гласање је обављено у периоду од 23. до 30. јуна 2023. године. Имајући у виду да у периоду предвиђеном за приговор није било приговора кандидата, Министарство ће предложити Влади за чланство у Савету следећих једанаест представника цивилног друштва са највишим бројем гласова добијених од организација цивилног друштва:

1. Београдска отворена школа;

  • кандидат за члана: Владимир М. Павловић - Београдска отворена школа
  • кандидат за заменика члана: Бојана Џуловић -  Београдска отворена школа

2. Caritas Шабац;

  • кандидат за члана: Мирољуб Николић - Caritas Шабац
  • кандидат за заменика члана: Андријана Николић – Caritas Шабац      

3. Кровна организација младих Србије;

  • кандидат за члана: Гордана Адамов - Кровна организација младих Србије (КОМС)
  • кандидат за заменика члана: Милица Борјанић - Кровна организација младих Србије (КОМС)

4. Фондација "Центар за демократију“;

  • кандидат за члана: Наташа Вучковић - Фондација Центар за демократију 
  • кандидат за заменика члана: Милош Ђајић - Центар модерних вештина          

5. Траг фондација;

  • кандидат за члана: Марија Митровић – Траг фондација
  • кандидат за заменика члана: Жељко Митковски – Фондација Ана и Владе Дивац  

6. Мрежа организација за децу Србије;

  • кандидат за члана: Саша Стефановић -  Мрежа организација за децу Србије (МОДС)
  • кандидат за заменика члана: Ива Ераковић – Пријатељи деце Србије

7. Европски омладински центар Војводине;

  • кандидат за члана: Милан Криловић – Европски омладински центар Војводине
  • кандидат за заменика члана: Едит Вереш - Савез удружења „Новосадски омладински форум“

8. Асоцијација ДУГА;

  • кандидат за члана: Александар Прица – Асоцијација ДУГА
  • кандидат за заменика члана: Славиша Ковач - Асоцијација ДУГА

9. Одбор за људска права Ниш;

  • кандидат за члана:  Драган Ђорђевић - Одбор за људска права Ниш
  • кандидат за заменика члана: Маја Каменов - Одбор за људска права Ниш

10. Удружење грађана за демократију и грађанско образовање "Грађанске иницијативе"

  • кандидат за члана: Драгослава Барзут  - Грађанске иницијативе
  • кандидат за заменика члана:  Ивана Теофиловић – Грађанске иницијативе

11. Центар за европске политике;

  • кандидат за члана: Ранка Миљеновић – Центар за европске политике
  • кандидат за заменика члана: Милена Лазаревић – Центар за европске политике

11. јул, Светски дан становништва

11. јул 2023.

Светски дан становништва обележава се сваке године 11. јула како би се скренула пажња на неке од горућих изазова и питања са којима се суочава популација на глобалном нивоу. Овај дан установиле су Уједињене нације 1987. године, поводом рођења 5-милијардитог становника планете Земљи. Број становника на нашој планети у новембру 2022. године прешао је осам милијарди, а предвиђања су да ће до средине овог века, 2050. године, на свету живети 9,7 милијарди људи.

Растући проблеми који се везују за глобални пораст становништва и даље упозоравају на глад и немаштину који погађају становнике најсиромашнијих делова планете, који су по правилу праћени кршењем основних људских права, од понижавајућег положаја жена које не могу слободно да доносе одлуке о свом репродуктивном здрављу, до трговине људима и радне експлоатациије малолетне деце.

Данашњи свет одликује неравномеран демографски развој, биполарност у природном и миграционом кретању становништва, уз додатно оптерећење социјалним, политичким и безбедносним тензијама. Упадљиви раст становништва праћен великим променама у стопама фертилитета и убрзаном урбанизацијом, посебно се одражава на област поштовања људских и мањинских права.

Што се Србије тиче, према последњем попису становништва, процес демографског старења видљив је у растућем уделу старијих у укупном становништву са просечном старошћу од 43,8 година, што нас сврстава међу најстарије у Европи. Старење становништва од нас изискује да се настави рад на мерама политика активног старења, да се посвети посебна пажња и брига породици у друштву, као и подстиче међугенерацијска сарадња и солидарност. Наравно, мере демокграфске обнове, које су почеле давати резултате, и даље ће бити на високом месту у агенди рада Владе Републике Србије.

Такође, наше друштво у свом примарном циљу и надаље ће имати и младе људе. Млади морају да заузму снажнију улогу у нашем друштву, а да би то постигли сви морамо енергично радити на креирању простора који ће пружити шансу младим женама и мушкарцима за њихов континуиран лични и друштвени раст и развој.

На Светски дан становништва Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у чијој су надлежности питања поштовања људских права, укључујући све сегменте заштите права различитих друштвених група, посебно рањивих, поручује да заштита и добробит сваког човека мора да буде највиша вредност и у центру државног интереса, а поштовање људских права, солидарност међу државама и људима основ за одрживу стабилност и просперитет нашег региона, Европе и света.

Министар Томислав Жигманов обишао поплављена подручја у Врњачкој Бањи

27. јун 2023.

Министар Томислав Жигманов и председник Општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић обишли су јуче делове уништене путне инфраструктуре и поплављеног пољопривредног земљишта од недавних обилних киша у овој општини. Председник Општине Ђуровић одвео је министра Жигманова у подручје села Штулац и Ново село, која су током поплава остала без мостова на локални путевима, што је отежало свакодневне активности људима који живе на том подручју.

„Уверио сам се да су штете на територији општине Врњачка Бања велике, да је реакција локалне самоуправе на челу са председником Општине Бобаном Ђуровићем била брза и адекватна, на чему сам му и честитао. Истичем да држава одговорно приступа пружању помоћи деловима наше земље које су задесиле поплаве. Влада Републике Србије убрзо је формирала Радну групу за координацију активности на санирању последица поплава, а у најскоријем року донеће и план санације штете за сваку локалну самоуправу погођену овом елементарном непогодом“, рекао је министар Жигманов и нагласио да ће Влада свим грађанима, који су на било који начин погођени поплавама, праведно надокнадити штету.

Председник Општине Ђуровић обавестио је министра Жигманова да се одмах по наступању елементарне непогоде приступило предузимању свих неопходних мера за заштиту становништва и материјалних добара, као и санацију најосетљивијих и најважнијих инфраструктурних објеката. Ангажовани су у ту сврху, рекао је, сви расположиви капацитети јавних предузећа, општинских служби, Добровољног ватрогасног друштва Врњачка Бања и привредних субјеката у механизацији, техници и људству.

Екстремно велике количине падавина крајем маја довеле су до бујичних поплава и велике штете, најпре на територији Вранеша и Подунаваца, а касније и на територији целе општине Врњачка Бања. Елементарном непогодом оштећено је четири километра путева, оштећено или уништено 11 мостова, велики број некатегорисаних и шумских путева, неколико стотина хектара пољопривредног земљишта. Вода је продрла у више пословних, стамбених и помоћних објеката, а појавила су се и клизишта која су оштетила пут у насељу Река и пут према Станишинцима. Штета од поплава на територији општине Врњачка Бања процењена је на 300 милиона динара.

 Министар Томислав Жигманов обишао поплављена подручја у Врњачкој Бањи  Министар Томислав Жигманов обишао поплављена подручја у Врњачкој Бањи  Министар Томислав Жигманов обишао поплављена подручја у Врњачкој Бањи

Министарство позива организације цивилног друштва на гласање за чланове Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва

23. јун 2023.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог позива организације цивилног друштва да гласају за кандидате са коначне Листе прихваћених кандидатура за чланство у Савету за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва. Гласање траје од данас 23. јуна до 30. јуна 2023. године.

Свe oргaнизaциje цивилнoг друштвa рeгистрoвaнe нa тeритoриjи Рeпубликe Србиje мoгу учeствoвaти у глaсaњу.

Глaсaњe сe oбaвљa нa мeмoрaндуму oргaнизaциje уз нaвoђeњe нaзивa oргaнизaциje и имeнa кaндидaтa зa кoгa сe глaсa. Нa мeмoрaндуму мoрa стajaти пoтпис oвлaшћeнoг прaвнoг зaступникa као и пeчaт oргaнизaциje која гласа.

Једна организација може гласати само за једну кандидатуру (једног предложеног кандидата за члана и заменика члана). Организације које су предложиле своје кандидате за члана, као и организације које су кандидовале заменика члана не могу гласати за своје кандидате. Организације које су подржале кандидате (дали писмену подршку кандидатури) других организација могу гласати за исте.

Гласови се шаљу искључиво путем електронске поште, слањем скенираног документа на адресу savetcivilnodrustvo@minljmpdd.gov.rs

Комисија за избор представника цивилног друштва за чланство у Савету ће након истека рока за гласање утврдити број гласова за све кандидате и на сајту Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог објавити Ранг листу кандидата према броју гласова. Једанаест кандидата који добију највише гласова биће предложени за именовање за чланове Савета.

Више информација на сајту Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог на линку: https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-77.php

Министар Жигманов на завршној конференцији тродневног скупа на Златибору о борби против говора мржње

19. јун 2023.

Министарство за људска и мањиснка права и друштвени дијалог, у сарадњи са Програмом Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији, обележили су Међународни дан борбе против говора мржње тродневним скупом у на Златибору, од 17. до 19. јуна 2023.

На завршној конференцији за штампу учествовао је министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, који је честитајући учесницима успешно завршен рад, нагасио да је тема која је била у фокусу изузетно важна.

„Говор мржње је нажалост још недовољно препозат и осуђен у најширој јавности. Основни елемент говора мржње, као и других видова дискриминације, јесу предрасуде. Непријатељски став према целој једној групи људи због њиховог идентитета могуће је створити и неговати само уз темељно непознавање те групе, најразличитијих појединаца који ту групу чине и без суштинске жеље да се у другоме види оно што је слично нама а не различито од нас. Морамо да као друштво радимо превентивно против овакве духовне и интелектуалне лењости, јер човек је друштвено биће и да би функционисао неопходно је да има развијене механизме да прихвата различитост и да се са њом зближава а не да се од ње ограђује и против ње бори“, рекао је, између осталог министар Жигманов. Учеснике су поздравили и заменик председника општине Чајетина Милоје Рајовић, као и директор Колор Медија Групе Роберт Чобан.

Скуп на Златибору, који је окупио групу младих људи из различитих делова Србије, првог дана отврио је проф. др Рејхан Куртовић, државни секретар Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а учесницима су се обратиле и помоћнице министра Нина Митић и Ивана Јоксимовић, као и Томас Џексон, регионални пројект координатор УНДП. Након интензивног рада, занимљиве размене мишљења и искустава, презентација које су држали Божидар Стојков, новинар РТВ Војводина, Харис Имамовић, аутор књиге о дигиталном насиљу, Милан Николић, испред канцеларије Повереника за заштиту равноправности, и уз модерирање новинарке РТВ Војиводина Љубице Гојгић, учесници су усвојили заједнички проглас којим позивају све у друштву на ангажман и активну борбу против говора мржње.

 Министар Жигманов на завршној конференцији тродневног скупа на Златибору о борби против говора мржње  Министар Жигманов на завршној конференцији тродневног скупа на Златибору о борби против говора мржње  Министар Жигманов на завршној конференцији тродневног скупа на Златибору о борби против говора мржње

18. јун, Међународни дана борбе против говора мржње

18. јун 2023.

Поводом 18. јуна, Међународног дана борбе против говора мржње, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог упозорава на разорни ефекат говора мржње у модерном свету, који је појачан новим технологијама комуникације до те мере да је постао један од најчешћих видова ширења реторике и идеологија подела и нетолеранције.

„Говор мржње представља потенцијалну претњу стабилности сваког друштва, будући да поставља основ за сукобе и тензије као и кршење људских права широких размера. Елементи говора мржње присутни су, било као узрок или као последица, у случајевима вршњачког насиља, насиља на спортским приредбама, а нарочито злочина из мржње“, изјавио је тим поводом министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.

Као одговор на алармантне трендове растуће ксенофобије, расизма и нетолеранције, мизогиније, антисемитизма и исламофобије, широм света, Уједињене нације су 18. јуна 2019. године покренуле Стратегију и план деловања против говора мржње. Овај план дефинише говор мржње као сваку врсту комуникације у говору, писању или понашању које напада или користи пежоративни или дискриминаторни језик у односу на особу или групу на основу тога ко су – другим речима, на основу њихове вере, етничке припадности, националности, расе, боје коже, порекла, пола или другог личног својства. И поред тога, не постоји универзална дефиниција говора мржње, а концепт је и даље предмет расправе, посебно у контексту слободе говора.

„Говор мржње препознат је и санкционисан законодавством Републике Србије и то у члану 11. Закона о забрани дискриминације, који забрањује изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њихових личних својстава, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин. И други закони у сфери људских права, као што су Закон о родној равноправности и Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, али и Закон о заштити права и слобода националних мањина, садрже одредбе које се односе на говор мржње“, наводи министар Жигманов.

Влада Републике Србије је на предлог Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог усвојила Стратегију превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године, која садржи и мере креиране за борбу против говора мржње. Ресорно министарство сваке године организује скупове и у сарадњи са међународним донаторима спроводи кампање усмерене против говора мржње, са посебним освртом на групе које су препознате као посебно осетљиве на дискриминацију, као што су жене, припадници националних мањина, нарочито Роми и Ромкиње, LGBTI особе, особе са инвалидитетом, млади и старије особе.

Када је реч о ефикасној превенцији и сузбијању говора мржње у савременом друштву, нарочита пажња мора се посветити друштвеним мрежама и медијима. Неопходно је да ову штетну појаву препознамо и сузбијамо у свим сферама друштвеног, а нарочито јавног живота. Припадност било којој групи или одређена лична особина или део идентитета појединца или групе не смеју да буду разлог због кога би та група била стављена у неповољнији положај, омаловажавана, стигматизована или вређана.

„Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог остаје и у будућности посвећено борби против говора мржње као и свих других тешких облика дискриминације, полазећи од хуманистичког становишта да је разноврсност идентитета мера личног и колективног богатства, а не разлог за анимозитете и сукобе“, закључио је министар Жигманов.

12. јун - Међународни дан борбе против дечјег рада

12. јун 2023.

Поводом 12. јуна, Међународног дана борбе против дечјег рада, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подсећа на нужност да деца, као најосетљивија друштвена група, буду заштићени од сваке врсте експлоатације, па тако и радне, те да приликом евентуалног радног ангажмана морају да добију додатну и адекватну заштиту.

Међународни дан борбе против дечјег рада обележен је први пут 12. јуна 2002. године, у организацији Међународне организације рада, с циљем подизања свести и покретања акција у свету против дечјег рада и запошљавања деце, тражећи подршку појединих влада, цивилног друштва, као и медија у кампањи против сваког облика израбљивања деце. Слоган овогодишњег обележавања овог дана  је „Социјална правда за све -  зауставите дечји рад!“

Примерено ангажовање детета у породичним пословима, пословима ван куће током распуста, са циљем обезбеђивања зараде за своје потребе, рад који је примерен узрасту детета, а који при том не омета школовање или слободно време детета, сматра се пожељним и неопходним ради стицања радних навика и функционалног оспособљавања за живот.

Међутим, деца која живе и одрастају у тешким материјалним и социјалним условима, лако постају жртве недозвољеног радног ангажовања. Могућности за тако нешто се увећавају уколико се сиромаштво и социјална искљученост деце и родитеља поклапају са припадношћу некој од друштвено осетљивих подгрупа. Најугроженије су девојчице из најсиромашнијих породица, деца ромске националности (укључујући децу из подстандардних насеља), деца у уличној ситуацији, деца са тешкоћама у развоју, деца у сукобу са законом, деца мигранти (укључујући децу из породица повратника по споразуму о реадмисији) и деца у руралним подручјима укључена у рад у пољопривреди.

Према глобалним проценама дечијег рада за 2020. годину, 160 милиона девојчица и дечака раде, од којих је половина на опасним пословима; 112 милиона је у пољопривреди, а регрутовање деце војника се наставља. У периоду 2016-2020, дечији рад се повећао за 8,9 милиона, у потпуности међу децом узраста 5-11 година.

Усвајањем Руководећих начела о бизнису и људским правима од стране Уједињених нација и спровођење принципа „Заштити, поштуј, отклони“ требало би да допринесе смањењу ових трендова. Такође, у Агенди 2030.  подциљ 8.7. односи се  на присилни рад и дечији рад и поставља човечанству следеће препоруке: „Предузети непосредне и делотворне мере да би се искоренио присилни рад, уклонило ропство и трговина људима и обезбедила забрана и елиминација најгорих облика дечјег рада, укључујући регрутовање и коришћење деце војника, а до 2025. искоренити злоупотребу дечјег рада у свим облицима“.

Комитет за права детета УН-а је 2017. године донео Општи коментар бр. 21 о деци у уличној ситуацији.  Злоупотреба дечјег рада ремети образовање тако што онемогућава дете да редовно похађа или га приморава да напусти школовање. У опасне и недозвољене видове ове појаве спадају трговина децом, искоришћавање детета за проституцију, искоришћавање детета за порнографију и злоупотреба дечијег рада.

У години обележавања 75-годишњице Универзалне декларације о људским правима подсећамо да целокупна друштвена заједница мора бити сензибилисана, а овлашћени актери обучени, ради успешне идентификације и рехабилитације детета жртве. Превенција подразумева смањење сиромаштва и социјалне искључености деце из најосетљивијих група, оснаживање породице кроз универзални приступ социјалној заштити и подизање свести о значају образовања као и успостављање институционалних механизама заштите.

Као и све друге појаве које угрожавају уживање људских права, и злоупотреба дечијег рада је сложена и вишеслојна, како у погледу актера, тако и у погледу облика. Зато је неопходно посвећено, континуирано и синхронизовано деловање свих релевантних сегмената државног и цивилног сектора. Положај деце у друштву мора бити неприкосновен у погледу поштовања и заштите њихових права и њихове безбедности у сваком смислу. Када су деца у питању, а поготово у контексту злоупотребе њиховог рада, одговорност је на свима нама, од родитеља, родбине, комшија, преко наставника, здравствених радника до припадника полиције и војске.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог ове године на Међународни дан борбе против дечјег рада 12. јуна организује друштвени дијалог на тему „Деца у уличној ситуацији“, који се одржава у Центру за интеграцију младих – Клуб 16, Цетињска 15а у Београду са почетком у 13 сати.

Међународни дан деце 1. јун

1. јун 2023.

Међународни дан деце, 1. јун, ове године у Србији обележавамо, нажалост, у сенци незапамћених трагедија, убистава ђака у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду и младих у околини Младеновца и Смедерева.

Невине дечје жртве вечити су позив на још одлучнији рад и посвећеност сваког појединца, сваког званичника, сваке организације у Републици Србији када су безбедност, хуманост, солидарност, емпатија, толеранција и људска права у питању. Сви заједно морамо да се заложимо за још снажнију борбу против сваког негативног друштвеног феномена, поготово насиља сваке врсте, да се никада овакве трагедије не понове у нашој држави, поручио је Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Деца чине једну од најосетљивијих друштвених група, како у погледу зрелости и узраста, тако и права и неопходности да им се пружи заштита од стране одраслих, уз пуно уважавање њихових права, мишљења и најбољег интереса. Деца су будућност сваког друштва и гаранција да ће хуманистичке вредности и циљеви, као и на демократији утемељене политике које данас у Републици Србији утврђујемо и спроводимо, бити и испуњене у временима која долазе. Због њих, као и због нас, морамо као друштво чинити све да створимо услове да деца у Србији буду безбедна и заштићена, а да се њихове личности и потенцијали слободно у потпуности развијају, те да одрастају у породичној средини, испуњеној сигурношћу, љубављу и разумевањем.

Влада Републике Србије утврдила је приоритете на којима ће у наредном периоду још интензивније радити када је у питању заштита деце. Ове недеље одржана је и конститутивна седница Савета за спречавање вршњачког насиља, којим руководи председница Владе Ана Брнабић, а у циљу предузимања конкретних корака ка смањењу вршњачког насиља.

Министар Жигманов је подсетио да наша држава редовно извештава о примени Конвенције о правима детета, најзначајнијег међународног документа у области права деце. Конвенција нас обавезује на поштовање преузетих обавеза и континуиран рад на заштити и унапређењу права најмлађе популације. Обавезује све нас, државне институције и органе, организације цивилног друштва, независна тела, локалне самоуправе, али и породице и сваког појединца.

Влада Србије на системски начин, кроз рад националног Савета за праћење УН препорука, прати спровођење свих препорука, које добијамо у процесу мониторинга од Уједињених нација. Такође, у сарадњи са Центром за права детета и организацијама цивилног друштва које се баве унапређењем положаја деце, радили смо на развијању индикатора како би могли реално да меримо напредак у испуњавању препорука до наредног извештаја. У читавом процесу извештавања о примени Конвенције, и деца су имала активну улогу. Њихови ставови и мишљења о степену остваривања њихових права у свакодневном животу, саставни су део ових извештаја.

Законска забрана телесног кажњавања деце, јачање механизама који обезбеђују заштиту деце од насиља у свим окружењима, јачање инклузивности у образовању и побољшање целокупног нормативног оквира који се тиче права детета, неке су од препорука које је Србија прихватила у недавно завршеном процесу Универзалног периодичног прегледа, кључног међународног механизама за надзор над стањем људских права у државама чланицама Уједињених нација.

У том контексту треба истаћи важност препорука које се односе на инкузивност и забрану дискриминације у свим областима друштвеног живота, са циљем да деца имају приступ правима и услугама, нарочито деца са инвалидитетом, деца ромске националности, деца избеглице и мигранти, као и деца из руралних средина.

Прихватањем препоруке за ратификацију Опционог протокола о комуникацијским процедурама, Република Србија потврдила је своју посвећеност у настојању да основни принципи Конвенције о правима детета и препоруке УН-а буду уграђени у све политике на националном и локалном нивоу у циљу пуног остваривања права деце.

Министар Томислав Жигманов примио делегацију Одбора за људска права и хуманитарну помоћ немачког Бундестага

31. мај 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов примио је данас у Палати „Србија“ високу делегацију Одбора за људска права и хуманитарну помоћ немачког Бундестага, која свој интерес усмерила на опште стање људских права, затим женских права и права припадника ЛГБТ+ заједнице.

Током састанка министар Жигманов је нагласио да је Република Србија већ самим формирањем Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог показала посвећеност унапређењу људских права, права националних мањина и друштвеном дијалогу као и механизмима развоја и унапређења демократије у нашој земљи.

„Циљ овакве праксе и посвећеног рада Министарства је да се степен и квалитет људских права, права мањина и рањивих друштвених група остварује у што већем нивоу“, рекао је министар Жигманов. Министар Жигманов је госте из СР Немачке упознао са нормативним оквиром који постоји у Републици Србији када је реч о заштити и унапређењу људских права, родној равноправности, борби против насиља, говора мржње и дискриминације. Нормативни оквир је, како је рекао, високо усклађен са стандардима које прописују конвенције и пактови Уједињених нација, а према правних тековина Европске уније на делу је процес хармонизације.

Делегацију Одбора за људска права и хуманитарну помоћ, коју је предводила госпођа Рената Алт и у којој су били представници свих партија немачког Бундестага и амбасаде СР Немачке у Београду, интересовало је какав је одговор државе на родно засновано насиље, однос према препорукама унапређења права ЛГБТ+ особа и како су грађани Србије реаговали на меру предаје нелегалног оружја.

„Влада Републике Србије се активно ангажује у сузбијању насиља, не само родног, већ и вршњачког, чијем смо драстичном случају нажалост недавно сведочили, као и сваком другом насиљу и говору мржње, радећи интерсекторски са позиција нулте толеранције према овим негативним друштвеним појавама“, рекао је министар Жигманов.

 Министар Томислав Жигманов примио делегацију Одбора за људска права и хуманитарну помоћ  немачког Бундестага  Министар Томислав Жигманов примио делегацију Одбора за људска права и хуманитарну помоћ  немачког Бундестага  Министар Томислав Жигманов примио делегацију Одбора за људска права и хуманитарну помоћ  немачког Бундестага  Министар Томислав Жигманов примио делегацију Одбора за људска права и хуманитарну помоћ  немачког Бундестага

21. мај, Светски дан културне разноликости за дијалог и развој

21. мај 2023.

Поводом 21. маја, Светског дана културне разноликости за дијалог и развој, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов поручио је да „културна разноликост, толеранција, дијалог и поштовање различитости чине темељне вредности модерног друштва, без којих ниједна заједница не може да опстане, нити може да се развија.“

Министар Жигманов је подсетио да је Републикa Србијa вишенационална, мултикултурална држава, у којој уз већински српски народ, живе и припадници националних мањина и различитих религијских и језичких група, које се међу собом разликују по бројности, просторном размештају, етничким, религијским, језичким, културним, образовним, обичајним и другим особеностима.

„Управо то говори о значају заштите културне разноврсности за одржање мира и спокојног живота, чему је Влада Републике Србије посвећена. И људско достојанство и заштити права и основних слобода сваког појединца богатији су и вреднији у перспективи културне разноликости. У таквом друштвеном амбијенту дијалог и сарадња су неминовни и представљају претпоставку за сваки даљи културни, економски и целокупни друштвени развој демократског и модерног друштва“, истакао је министар Жигманов, додајући да смо на данашњи дан солидарни и са свима који због својих различитости трпе неправду широм света.

Светског дана културне разноликости за дијалог и развој 21. мај, посвећен је обележавању културолошких разноликости, неговању међусобног разумевања, толеранције и хармоније међу различитим народима. Након што је УНЕСКО усвојио Општу декларацију о културној разноликости, 21. мај 2020. године проглашен је за Светски дан културне разноликости за дијалог и развој, како би се подстакла већa солидарност и јединство човечанства и унапредила међукултурна размена као средство за постизање просперитета, одрживог развоја и мирног живота.

18. мај ˗ Дана сећања на жене жртве насиља

16. мај 2023.

Поводом Дана сећања на жене жртве насиља, који је Влада Републике Србије установила 18. маја 2017. године, у циљу подсећања на ризик од фемицида и његове последице, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог исказује пуно разумевање за забринутост грађанки и грађана и изражава дубоку жал за свим убијеним женама и девојчицама, саосећајући уједно и са свим женама и девојчицама које су изложене неком виду насиља.

У оквиру својих надлежности, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је током 2021. и 2022. године израдило неколико законских, подзаконских и стратешких докумената у области унапређења људских права са циљем спречавања насиља над женама. Реч је о Закону о забрани дискриминације и Закону о родној равноправности, са припадајућим правилницима којима се ближе уређују обавезе према овом закону; затим, о Стратегији превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године, Стратегији за родну равноправност од 2021. до 2030. године, и Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године – сва три документа са пратећим акционим плановима за њихово спровођење.

У Закону о родној равноправности, једно поглавље је посвећено спречавању и сузбијању родно заснованог насиља, чиме је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог дало свој допринос за додатно ојачавање правног оквира Републике Србије за борбу против насиља над женама и девојчицама. Осим тога, у сваком свом годишњем извештају о родној равноправности, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог уврстило је и расположиве податке о фемициду у Републици Србији, који су доступни јавности на интернет страници Министарства у рубрици „Документа“ – „Извештаји“, како би ојачало свест о пошасти овог зла у нашем друштву.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог сматра да је, са једне стране, потребно да се законски оквир унапреди, а са друге стране, побољша примена постојећих законских решења. У том смислу, Министарство ће се у свом раду, у оквиру својих надлежности, и даље одлучно залагати да се обезбеде све претпоставке за бољу примену прописа у циљу заштите и побољшања квалитета живота жена и девојчица у Републици Србији. Такође, Министарство ће и даље давати свој допринос у борби против културе насиља, уз истовремену афирмацију кључних вредности демократских друштава – вредности толеранције, дијалога и међусобног уважавања.

17. мај, Међународни дан борбе против хомофобије и трансфобије

16. мај 2023.

Поводом Међународног дана борбе против хомофобије и трансфобије, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог истиче важност превенције дискриминације према ЛГБТИ* особама и подсећа да сви људи имају једнака права, без обзира на сексуалну оријентацију, родни идентитет, пол, род и полне карактеристике.

На овај дан, 17. маја 1990. године, Светска здравствена организација је уклонила хомосексуалност са листе менталних поремећаја. Упркос томе што је 2019. године исто учињено и за трансродност, у друштву су још присутне хомофобија и трансфобија, као појаве које карактерише низ негативних осећања и ставова према хомосексуалности, трансродности или ЛГБТИ* особама. Испољавају се у виду непријатељског понашања, као што су дискриминација и насиље према ЛГБТИ* особама, што је противно Уставу и важећим законима Републике Србије.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подсећа да је 2021. године усвојен Нацрт закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, чиме је унапређен кровни Закон о забрани дискриминације донет 2009. године. Овим законом су забрањени сви облици дискриминације, навођење на дискриминацију, говор мржње, узнемиравање и понижавајуће поступање засновани на полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији и полним карактеристикама.

Забрањено је узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Као тежак облик дискриминације, између осталог, препознато је и изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости по основу пола, родног идентитета и сексуалне оријентације. Поред тога, Кривичним закоником су прописане казнене мере за повреду равноправности, злостављање и мучење и повреду части и угледа на основу личног својства. Забрана дискриминације, као и друга људска права, гарантовани су и Уставом Републике Србије.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог истиче да на свим нивоима треба континуирано да се ради на промоцији механизама и пракси за сузбијање дискриминације и постизање равноправности и социјалне инклузије у циљу разбијања стереотипа и предрасуда према ЛГБТИ* особама и стварања толерантнијег грађанског друштва, уређеног по демократским принципима.

Mинистарство је радило на изради Предлога стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године, са Акционим планом за његово спровођење. У овом стратешком документу, ЛГБТИ* особе су препознате као једна од група у повећаном ризику од дискриминације. Будући да је област рада на спречавању и сузбијању дискриминације свепрожимајућа, на основу овог стратешког документа образован је Савет за праћење спровођења Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године. На првој седници тог Савета, којим председава министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, као један од наредних корака је договорено разматрање предуслова за израду Нацрта закона о родном идентитету, као активности предвиђене Акционим планом за спровођење ове Стратегије, а којим би се даље проширио нормативни оквир у области људских права.

Министар Томислав Жигманов честитао 17. мај, Дан украјинске националне заједнице

16. мај 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов честитао је данас 17. мај, Дан украјинске националне заједнице институцијама и припадницима украјинске националне мањине у Републици Србији.

Овај празник успостављен је као дан када је одржана Оснивачка скупштина Националног савета украјинске националне мањине у Републици Србији 2003. године. На основу пописа из 2022. године, у Србији живи 3.969 припадника украјинске националне мањине. Украјинци се у Војводини појављују још у 17. веку, а последње веће миграције из Галиције бележимо крајем 19. и почетком 20 века. Изузетно су дисперзирана национална заједница, чији припадници у већем броју живе на територијама општина Кула, Врбас и Инђија те градова Нови Сад и Сремска Митровица.

Украјинска заједница своју културу чува и развија у шест културно уметничких и просветних друштава. Заинтересована деца, њих око 150, факултативно изучавају наставу украјинског језика са елементима националне културе у основним школама у пет средина са највише припадника ове заједнице. Уз финансијску подршку Владе Аутономне Покрајине Војводине на украјинском језику излазе месечни лист „Ридне Слово“ и дечји часопис „Соловејко“. Радио програме на украјинском емитују регионалне радио станице у градовима Врбасу, Кули, Инђији. Украјинска редакција РТВ емитује две емисије на украјинском језику сваке недеље, а у оквиру Радио програма, садржаји на украјинском језику емитују се свакодневно, са додатним седмичним емисијама.

Централна културна манифестација Украјинске заједнице је Фестивал украјинске културе „Калина“, ове 2023. године одржан је осамнаести по реду. Заједничким радом Националног савета украјинске националне мањине, као организатора фестивала, и државних институција у облику подршке, током осамнаест година фестивал „Калина“ је постао фестивал највишег нивоа у окружењу међу припадницима бројне украјинске заједнице. Веома значајна манифестација је Фестивал украјинског дечјег стваралаштва „Веселка / Дуга“ на којем деца представљају музичко-сценска и ликовна достигнућа.

Са поносом истичемо како су власти у Републици Србији и Аутономној Покрајини Војводини посвећени афирмацији вредности мултикултурализма, у чијој основи је подршка очувању и развоју националне самосвојности свих заједница. Стога ћемо и даље предано радити на обезбеђивању потребних предуслова – од примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика – како би Украјинци у Војводини успешно наставили развијати своје националне институције и животне перспективе припадника ове заједнице.

16. мај, Дан Националног савета чешке националне мањине

16. мај 2023.

Поводом 16. маја, Дана Националног савета чешке националне мањине у Србији, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов честитао је институцијама и припадницима ове националне мањине њихов празник са жељом да успешно наставе да раде на очувању националног идентитета Чеха у Републици Србији.

Одлуком Националног савета један од четири празника чешке националне мањине у Републици Србији утврђен је и 16. мај као Дан Националног савета чешке националне мањине. На овај дан 2010. године састављена је изборна листа за учешће на првим изборима за Национални савет чешке националне мањине. За Чехе у Републици Србији ово је један од најзначајнијих датума. Истовремено, у календару Католичке цркве, 16. мај је датум помена Светог Јована, Јана Непомука – заштитника Чешке и града Прага.

Национални савет чешке националне мањине сваке године обележава овај празник у Чешком Селу код Беле Цркве, у коме је католичка црква посвећена Светом Јану Непомуку. У Чешком селу данас живи малобројна чешка католичка заједница, која чува и негује националну и верску традицију. У Републици Србији Чеси су национална мањина чија права у области културе, образовања, информисања, те службене употребе чешког језика и писма представља Национални савет чешке националне мањине, са седиштем у Белој Цркви.

Према последњем попису становништва из 2022. године у Србији живи 1.317 припадника чешке националне мањине, највише у местима на подручју Општине Бела Црква (Бела Црква, Чешко Село, Крушчица и др.) и околним општинама (место Гај у Општини Ковин, место Велико Средиште и Вршац у Општини Вршац), а један број живи и у Београду и нешто мање у Новом Саду, док је остатак разасут по Војводини.

15. мај, Mеђународни дан породице

15. мај 2023.

Поводом 15. маја, Међународног дана породице, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов изјавио је да је данас, под сенком трагичних догађаја са почетка маја, више него икада потребна подршка породици и здравим односима у њој.

„Савремена породица суочена је са изазовима економске и друштвене транзиције, који утичу на појаву и продубљивање социјалних, финансијских, моралних и емотивних потешкоћа. Промене које се дешавају великом брзином у свим сегментима савременог друштва, нарочито у делу изложености утицајима садржаја на друштвеним мрежама, остављају значајне последице и на стање, развој, улогу и место породице у друштву. У борби да остваре квалитетну родитељску улогу и обезбеде материјалну сигурност својим члановима, неретко страдају основе породичног живота – здрави родитељски и функционални породични односи“, упозорава министар Жигманов.

Међународни дан породице, 15. мај, обележава се широм света од 1993. године. Установила га је Генерална Скупштина Уједињених нација са циљем афирмације породице и породичних вредности и подизања свести о проблемима и питањима породице.

Овогодишњи празник породице, нажалост, обележавамо у сенци две незапамћене трагедије, убиства осморо ђака и чувара у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду и убиства осморо младих у околини Младеновца. У данима када је Србија занемела од бола, подсећамо и да је од почетка године убијено 18 жена, што је аларм који упозорава да је породично-партнерско насиље над женама, најчешће у присуству најмлађих чланова породице, нажалост све присутније у нашем друштву.

Министар Томислав Жигманов поздравио је формирање Савета за спречавање вршњачког насиља, чији ће задатак бити да обезбеди организовање мобилних тимова за борбу против вршњачког насиља кроз протоколе између центара за социјални рад и других служби, као што су образовне и здравствене установе и полиција, те формирање Радне групе за подршку менталном здрављу и сигурности младих. Како је истакао, једна од кључних мера за спречавање насиља је и оснаживање законодавног оквира и јачање органа и институција заштите права, поготово најрањивијих чланова и друштвених група, у циљу превенције, али и стварања безбедног окружења за читаву заједницу.

Министар Томислав Жигманов честитао Бошњацима празник 11. мај, Дан бошњачке националне заставе

11. мај 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов честитао је данас 11. мај, Дан бошњачке националне заставе, свим припадницима и институцијама бошњачке националне заједнице у Републици Србији. Овај празник је најважнији и најрадоснији национални празник међу Бошњацима у Републици Србији и представља симбол њиховог заједништва, окупљања и јединства, са циљем очувања националних вредности и посебности те заштити и остваривању њихових националних права и слобода.

Дан бошњачке националне заставе установљен је на данашњи дан 1991. године, када је у Новом Пазару оновано Муслиманско национално вијеће Санџака, које 2010. године мења назив у Бошњачко национално вијеће. Реч је о једном од четири празника Бошњака који, према Закону о заштити права и слобода националних мањина, празнују припадници бошњачке заједнице у Републици Србији.

Према попису становништва из 2022. године у Србији живи 153.801 Бошњака и, након Мађара, друга су по бројности национална мањина и једна је од ретких националних заједница која бележи демографски раст. Спадају у мањину која је високо територијално концетрисана у регији која се традиционално назива Санџак, а већину становништва чине у Сјеници, Тутину и Новом Пазару, граду који им је политички и културни центар.

И овим путем истичемо како су власти у Републици Србији посвећени афирмацији вредности мултикултурализма, у чијој основи је очување и развој националне самосвојности грађана свих заједница, која укључује и осигурање економских претпоставки. Стога ће и даље предано радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика – како би Бошњаци у Републици Србији успешно наставили развијати своје националне институције и животне перспективе припадника ове заједнице.

Помоћница Нина Митић учествовала на седници Радне групе Националног конвента о ЕУ за Поглавље 23

09. мај 2023.

У оквиру сталне комуникације између владиног и невладиног сектора, 9. маја 2023. године у Палати „Србија” у Београду, одржана је седница Радне групе Националног конвента о Европској унији за Поглавље 23. Тема седнице је била Примена ревидираног Акционог плана за Поглавље 23 за први квартал 2022. године, као и имплементација обавеза из потпоглавља Основна права.

На другом панелу, који се односио на положај ЛГБТ особа и тему израде Нацрта закона о истополним заједницама, као један од уводничара се обратила помоћница министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Нина Митић, која је подсетила да је споменути Нацрт закона израђен истовремено са још два нацрта закона, и то: Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације и Закона о родној равноправности, који су усвојени, а којима су унапређена људска права у Републици Србији.

Говорећи о изазовима у практичној примени појединих решења две године након доношења та два закона из области људских права, изнела је да се показало да оно што се усвоји без спремности система и друштва није применљиво. Додала је да би се законским регулисањем истополних заједница одређеном броју грађана олакшао свакодневни живот, као и одређена важна животна питања као што је, на пример, наслеђивање. У том циљу, током рада Посебне радне групе за израду Нацрта закона о истополним заједницама је до 24. марта 2021. године, у широком партиципативном процесу свих заинтересованих страна, одржано укупно пет састанака на којима је детаљно дискутовано о појединачним предлозима, коментарима и примедбама институција, невладиног сектора али и грађана прикупљених током јавне расправе.

Међутим, показало се да постоје одређена законска решења у којима постоји простор за додатно усаглашавање, као што су питања раскида истополне заједнице и нерегистроване истополне заједнице, те да је за даљи рад на изради Нацрта овог закона неопходан друштвени консензус. Истакла је да ће у наредном периоду надлежно министарство радити на томе да се ово питање актуализује у стручној и широј јавности и међу доносиоцима одлука на највишем нивоу у форми друштвеног дијалога. Поред помоћнице министра Нине Митић, на панелу је из Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у својству учесника присуствовао и шеф Одсека за антидискриминациону политику, самостални саветник Никола Радојловић.

Помоћница министра Нина Митић говорила о родној равноправности на скупу у Београду

08. мај 2023.

У организацији удружења „Жене на прекретници“, данас је у Београду одржан скуп под називом „Још шест деценија до родне равноправности“ на коме је учествовала Нина Митић, помоћница министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Говорећи на скупу, помоћница Митић рекла је да су новим Законом о родној равноправности у домаћи правни систем унете бројне новине у односу на претходни закон.

„Њиме су, пре свега, донете мере за остваривање и унапређивање родне равноправности у много ширем обухвату. Овим законом знатно је унапређена и проширена дефиниција дискриминације по основу пола, односно рода у односу на претходни закон. Поред тога, овај закон је у потпуности у складу и са Акционим планом Европске уније за родну равноправност (GAP III) за период 2021-2025. године, који уводи строга правила за примену и праћење родне равноправности у свим секторима. Посебан одељак у овом закону посвећен је родној равноправности у области рада и запошљавања, а уведен је и појам неплаћеног кућног рада“, рекла је Митић и истакла да је родни јаз у зарадама у Републици Србији нижи у односу на 27 земаља Европске уније у којима се он мери.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је, у складу са Законом о родној равноправности, донело и два подзаконска акта којима се ближе уређује начин извештавања у вези са применом поменутог закона. Помоћница Митић је представила и стратешки оквир за унапређење родне равноправности.

„Влада Републике Србије, на предлог Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог 2021. године усвојила је Стратегију за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године, као и двогодишњи Акциони план за примену поменуте Стратегије. Визија која се остварује овом Стратегијом је родно равноправна Република Србија у којој су жене и мушкарци, девојчице и дечаци, као и особе другачијих родних идентитета, равноправни, имају једнака права и једнаке могућности за лични развој, могућност да пружају равноправан допринос одрживом развоју друштва, уживају једнаке користи од развоја друштва, равноправно учествују у одлучивању о развоју друштва и преузимају једнаку одговорност за будућност. Стратегија садржи пет циљева са дефинисаним мерама, на основу којих су Акционим планом прецизиране конкретне активности“, навела је она.

Скуп у Београду организован је у сарадњи са Повереницом за заштиту равноправности и уз финансијску подршку Делегације Европске уније у Србији.

Заказана Eлекторска скупштина за избор чланова Националног савета албанске националне мањине

05. мај 2023.

Електорска скупштина за избор 15 чланова Националног савета албанске националне мањине одржаће се 7. маја 2023. године, са почетком у 10:00 часова, у Спортском центру „Младост“ у Бујановцу, Улица Бранка Радичевића број 2.

Право учешћа на Електорској скупштини имају укупно 523 електора чије су електорске пријаве потврђене решењима Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату

21. април 2023.

Поводом Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, посвећеног сећању на Србе, Роме и Јевреје страдале у масовним злочинима у Независној држави Хрватској и у окупираној Југославији, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог исказује најдубљи пијетет страдалим невиним жртвама и истиче да оне никада не смеју да буду заборављене.

Страдања невиних и ужаси Другог светског рата треба да буду опомена да само доследна и бескомпромисна борба против расне, верске, националне и сваке друге нетолеранције, против говора мржње и сваког облика насиља, те истрајна посвећеност неговању толеранције и уважавања различитости, могу да буду гаранција да се таква злодела никада више неће поновити.

„Дужност и обавеза свих нас, као одговорних чланова друштва, је да држимо живим сећање на жртве холокауста и геноцида и друге жртве фашизма у Другом светском рату, да сећања и свест о погубности мржње и нетолеранције преносимо на наредне нараштаје и тиме осигурамо будућност у којој владају мир, толеранција, разумевање и прихватање различитости“, рекао је, овим поводом, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.

Република Србија је доследно посвећена овим циљевима и вредностима. На месту најзлогласнијег нацистичког логора на територији окупиране Србије успостављен је Меморијални центар „Старо сајмиште“. Средствима из буџета Републике Србије континуирано се подржава реализација пројеката и програма којима се чувају сећања на жртве холокауста, геноцида и злочина против човечности током Другог светског рата. У циљу борбе против говора мржње, Влада Републике Србије је почетком 2020. године усвојила Радну дефиницију антисемитизма, коју је дао Комитет за антисемитизам и порицање холокауста Међународне алијансе за сећање на холокауст (ИХРА). У контексту правичног решавања учињене неправде, укључујући насиље и дискриминацију верских мањина, а у складу са Законом о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста који немају живих наследника, Савезу јеврејских општина се, почев од јануара 2017. године до 2042. године, опредељују средства у износу од 950.000 евра на годишњем нивоу.

Честитка министра Томислава Жигманова за Васкрс

15. април 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов упутио је честитку за Васкрс патријарху Српске православне цркве Порфирију, епископима и свим верницима најбројније Цкрве у Србији, затим Румунске православне цркве као и католицима источног обреда.

Нека се веселе небеса достојно, и земља нека се данас радује, и да празнују сви светови видљиви и невидљиви, јер Христос, вечна радост наша, устаде из мртвих.

Речима ове Пасхалне песме хришћански верници улазе у тајну саможртвене божанске љубави којом је обгрљен свет и сва створења. Голготско Христово предање утврђује свакога хришћанина у уверењу да иза свих падова, неуспеха и делимичних успеха који прате човекове земно бивање – иза свега стоји вечита победа Живота над смрћу, Радости на тугом, Добра над злом.

И нама, којима је поверена часна и одговорна дужност деловања за добробит друштва, Васкрс шаље поруку да у трајним настојањима све народе, као и све области и структуре људскога живљења, управљамо на остваривање непролазних вредности, духовних, културних и друштвених. Прослављајући Његово Васкрсење, сваки верник мора да проналази снагу у тим племенитим прегнућима, не умарајући се узрастати све до „мере раста пуноће Христове“ (Еф 4,13).

Имајући управо божанско безмерје за меру свега земнога и људскога, те обасјани вечном светлошћу Христа Бога, у име Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, честитам вам овај Празник над празницима сверадосним поздравом – Христос Васкрсе!

Министар Томислав Жигманов честитао Ускрс, највећи хришћански празник, свим верницима који га славе по Грегоријанском календару

5. април 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов упутио је честитку за Ускрс, највећи хришћански празник, свим носиоцима црквених власти и верницима Римокатоличке, Словачке евангеличке, Реформатске хришћанске, Евангеличке хришћанске, Румунске православне и других цркава, као и хришћанским деноминацијама који га славе по Грегоријанском календару.

„Овај празник, којим хришћани прослављају, након смрти на крсту, васкрсење Исуса Христа, због своје темељне поруке неумрлости људске душе, сваки хришћански верник треба да доживи као прилику да преиспита своју посвећеност добру ближњих, своја залагања за правду, мир, солидарност, поштовање људске особе и све друге вредности хришћанског наука. Прилика је то и да се као верници, испуњени васкршњом вером, молимо за добро наших народа, за нашу државу и све њене грађане, те да обновљени у духу дамо свој допринос материјалној, економској, друштвеној и културној обнови како би са већим поверењем и сигурношћу гледали у будућност.

Васкрсли Господин сваког верника неуморно позива и подстиче на ширење доброте, разумевања и солидарности међу људима и народима, у чему не бисмо смели одустајати, успркос искушењима и препрекама. Посебно треба да будемо саосећајни и солидарни са најугроженијима у нашем друштву – јер заиста нико не сме да буде изостављен од наше бриге. Порука Ускрса је порука сигурности да се за све људске тешкоће могу наћи решења и да смо сви заједно позвани да градимо бољу будућност Србије.

Са таквим надама, у светлу највећег хришћанског празника, свима желим благословљен Ускрс, уз обиље здравља, мира, љубави и породичног заједништва!“

Честитка министра Томислава Жигманова јеврејској заједници поводом празника Песах

5. април 2023.

Поводом једног од највећих јеврејских празника, Песах, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов упутио је честитку врховном рабину Србије Исаку Асиелу, председнику и свим органима Савеза јеврејских општина Србије, као и свим верницима јеврејске заједнице у Републици Србији. Прослава празника Песах почиње данас, 5. априла, са заласком сунца.

„Изражавам поштовање Вама и свим члановима јеврејске заједнице и срдачно честитам почетак прославе празника Песах, чиме се обележава завршетак прогонства и ропства јеврејског народа у Египту, и његов излазак на физичку и у духовну слободу, што радује и инспирише и нас данас, те нас подсећа на огромну вредност мира, поштовања људске слободе и правде“, наводи се у честитци министра Жигманова.

Песах, празник пролећа и бесквасног хлеба, прославља се у породици у знак ослобођења Јевреја из Мисирског ропства. Почиње обредном вечером, уз молитве и читање Хагаде. Обичај је и да се за време вечере врата од куће држе отворена као знак добродошлице сваком добронамернику.

Јевреји су у Србији присутни више векова, временом су постали просперитетна заједница, но њихов напредак је насилно заустављен геноцидом током Другог светског рата. Данас их у Србији живи око 3000, а према вероисповести, Јевреји су припадници јудаизма. Савез јеврејских општина у Србији је признато самоуправно тело јеврејске националне мањине и као такво главни је партнер власти у Републици Србији за институционални облик комуникације и сарадње.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог жели свим припадницима јеврејске заједнице срећан Песах уз традиционални поздрав: „Hag Pesah Sameah!“

Деманти Министарства на низ нетачних и тенденциозних навода Лиге социјалдемократа Војводине

4. април 2023.

Поводом нетачних и тенденциозних навода Лиге социјалдемократа Војводине, изнетих у јавности о (не)финансирању националних савета националних мањина, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог саопштава да, не само да води рачуна о томе да национални савети националних мањина добију средства која им припадају, већ је, први пут после више од десет година, обезбедило у буџету Републике Србије додатна средства за финансирање рада националних савета националних мањина. Реч је о увећаном износу од око 40 милиона динара у 2023. години, што је повећање од просечно 17% за сваки национални савет.

Не стоје наводи ЛСВ да националним светима „од почетка 2023. године није уплаћен нити један динар“, с обзиром да су средстава, у складу са редовном динамиком исплате, за децембар 2022. године исплаћена у јануару текуће године.

У циљу реализације наведеног повећања средстава у консултативном процесу припремљена је и од стране Владе Републике Србије и усвојена Уредба o критеријумима за расподелу средстава из буџета Републике Србије за финансирање рада националних савета националних мањина, која је ступила на снагу 17. марта 2023. године. Ова Уредба, иначе, није мењана од 2018. године.

Обзиром на наведено, исплата за јануар и фебруар 2023. године је из наведеног оправданог разлога каснила, али су ове исплате, заједно са редовном исплатом средстава за март текуће године, исплаћене данас, 4. априла 2023.  

Посебно истичемо да су национални савети о наведеном обавештавани редовно, како у билатералној комуникацији, тако и на заједничком пријему председника/представника националних савета националних мањина у Министарству 22. фебруара ове године.

Што се тиче навода да „Министарство није расписало редован конкурс буџетског фонда од 30 милиона динара који је намењен за установе, заводе за културу, позоришта и удружења грађана“ подсећамо да, сходно законским одредбама, није у питању никакав „редовни конкурс“, већ јавни конкурс за финансирање програма и пројеката из области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма националних мањина, по Програму који доноси министар, на предлог Савета за националне мањине, а за који се расподела средстава врши у складу са Уредбом о поступку расподеле средстава из Буџетског фонда за националне мањине.

Напомињемо да је Влада Републике Србије у првом кварталу 2023. године прописала начин преузимања обавеза на терет буџета Републике Србије, сходно којој је између осталог пре објављивања јавног конкурса било неопходно прибавити сагласност Министарства финансија. Реч је о години када није био расписан наведени Конкурс, у време када је предсавница Лиге социјалдемократа Војводине била државна секретарка у Министарству задужена за права националних мањина.

Овом приликом обавештавамо вас и да је Министарство прибавило сагласност Министарства финансија за преузимање обавеза на терет буџета Републике Србије у износу од 30 милиона динара на име расписивања јавног конкурса у циљу расподеле средстава из Буџетског фонда за националне мањине.

Што се тиче Оквирне конвенције о заштити националних мањина, као најрелевантнијег механизма праћења положаја и остваривања права припадника националних мањина у РС, истичемо да оцену испуњења обавеза и препорука дају надлежна тела Савета Европе, која до сада, а тренутно смо у петом циклусу мониторинга, ниједном приликом нису указала ни на какве недостатке у поступању, а камоли на „драстична кршења“ како се то наводи у саопштењу ЛСВ које је потписала Олена Папуга.

 

Позив и подршка Министарства родитељима да децу упишу у први разред на свом матерњем језику

2. април 2023.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, поводом чињенице да је у Републици Србији 1. априла почео упис деце у прве разреде основних школа за школску 2023/2024. годину, подсећа јавност да припадници националних мањина у нашој држави имају право да своју децу упишу у разреде у којима се настава изводи на њиховом матерњем језику. Овим путем Министарство их подстиче и охрабрује да ту своју могућност без икаквих задршки у целости и остваре.

Право на образовање на матерњем језику у Републици Србији гарантовано је Уставом (чл. 79), потврђено у Законом о заштити права и слобода националних мањина (чл. 13, 14 и 15), а детаљније разрађено читавим сетом образовних закона. Оно почива на уверењу да је образовање на матерњем језику важан ресурс за очување и развој националног идентитета припадника сваке заједнице, вредности чијој је доследној примени посвећена Република Србија.

Ради остваривања овог права, Република Србија је у свом васпитно-образовном систему обезбедила, осим на српском језику, и целокупно образовање на матерњем језику – од вртића до завршно са средњом школом – на осам језика националних заједница: албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском језику. Оно се остварује у местима у којима живи значајан проценат припадника овиих заједница. Осим тога, на осам језика националних мањина предаје се у оквиру наставног предмета „Матерњи језик са елементима националне културе“: буњевачки, влашки, македонски, немачки, ромски, словеначки, украјински и чешки језик. Око 60.000 деце похађа данас наставу на мањинским језицима у Републици Србији на свим нивоима образовања.

Честитка министра Жигманова поводом 28. марта Дана образовања Чеха у Републици Србији

28. март 2023.

Поводом Дана образовања Чеха у Републици Србији – 28. марта, дана када је давне 1592. године рођен познати чешки педагог, лингвиста, природњак, филoзоф и политичар Јан Амос Коменски, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог честита припадницима чешке заједнице и њиховим институцијама овај празник.

Јан Амос Коменски (1592-1670) био је један од најпознатијих и најутицајнијих педагога у Европи и реформатор школства. Његове педагошке, дидактичке и методичке идеје биле су познате и прихваћене скоро у целој Европи у тадашње време. Уредио је школске системе у многим европским земљама, тј. организовао их је и реформисао према својим педагошким замислима.

Коменски је веома велики значај придавао васпитању и сматрао је да васпитање треба да траје целог живота. Најважнија је основна школа, или како је он назива – школа матерњег језика. Она треба да је општеобразовна, свако треба да је заврши, без обзира чиме ће се бавити и да ли ће наставити школовање или не.

Сматрао је да се у раду школе, у настави и васпитању, треба придржавати природних закона. У учењу треба ићи од лакшег ка тежем, од једноставнијег ка сложенијем, треба водити рачуна о узрасним могућностима ученика, све што учи – ученик мора и да види и да упозна.

Коменски је још у 17. веку утврдио како треба да изгледа настава у школи. Неки од тих принципа важе и данас. На пример: наставу треба организовати по школским годинама, данима, часовима, разредима и предметима. То је тзв. разредно-предметно-часовни систем. Он се у школству одржао више од 350 година.

Национални савет чешке националне мањине сваке године обележава свој празник свечаном академијом, у сарадњи са основним школама у којима се изводи настава на чешком и за које је утврдио да су од посебног значаја за образовање чешке националне мањине у Републици Србији.

У Републици Србији Чеси су национална мањина чија права у области културе, образовања, информисања, те службене употребе језика и писма представља Национални савет чешке националне мањине, са седиштем у Белој Цркви.

Према последњем попису из 2011. године у Србији живи 1824 Чеха. Чешка заједница живи у местима на подручју Општине Бела Црква (Бела Црква, Чешко Село, Крушчица и др.) и околним општинама (место Гај у Општини Ковин, место Велико Средиште и Вршац у Општини Вршац), а знатан број живи и у Београду и нешто мање у Новом Саду, док је остатак разасут по Војводини.

Чеси у Србији су већином католици, а мањим делом евангелисти. Чешки језик је у Републици Србији у службеној употреби само у општини Бела Црква (уз српски, румунски и мађарски језик).

Током  недавне службене посете председник Чешке Републике Милош Земан, заједно са председником Републике Србије Александром Вучићем, отворили су обновљени „Чешки дом“ у Београду. „Чешки дом“ у Београду отворен је 1928. године. У овом здању тада су били Чешка основна школа, библиотека са читаоницом, друштвене просторије, станови за учитеље, а одржавали су се и велелепни балови и друге забаве па је ово место било омиљено стециште многих Београђана. Након Другог светског рата он је национализован, а одлуком председника Вучића је враћен заједници Чеха у Београду те средствима Републике Србије и обновљен. У „Чешком дому“ свој простор за рад добили су Клуб Чешке беседе и Чешки културни центар, а осим сале Центра, биће отворена библиотека и учионица.

Власти у Републици Србији, Аутономној покрајини Војводини те јединицама локалне самоуправе у којима живе припадници чешке националне заједнице и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика – како би Чеси у Републици Србији успешно наставили развијати своје националне институције и перспективу припадника своје заједнице.

Одржан први у низу друштвених дијалога „Како до родно осетљивог језика?“

27. март 2023.

У сусрет почетку законом прописане обавезе употребе родно осетљивог језика у јуну 2024. године, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи и уз подршку Aгенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена и Делегацијом Европске уније у Србији, организовало је данас у београдској Палати „Србија“,  први - од укупно три - друштвена дијалога под насловом „Како до родно осетљивог језика?“

У уводном делу министар Томислав Жигманов подсетио је на историјат доношења Закона о равноправности полова и Закона о родној равноправности у Србији и истакао да је циљ овог друштвеног дијалога  „проналажење најбољег начина увођења и примене родно осетљивог језика и информисања свих страна, које су, према наведеном закону, дужне да континуирано прате остваривање родне равноправности у области друштвеног живота за коју су надлежни.“

Родно осетљив језик представља језик којим се промовише равноправност жена и мушкараца и средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у циљу остваривања равноправности у оквиру језика који користе у личном и професионалном животу.

„Моје задовољство као министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог је и у чињеници да смо данас у прилици да кроз инструмент друштвеног дијалога, градимо однос поверења, партнерства, да тежимо постизању компромиса и проналажењу најквалитетнијих решења и код, наизглед, непремостивих препрека. Уверен сам да смо сви свесни да се наша гледишта кроз искрен и аргументован дијалог могу и оспорити, али посебно желим да подвучем да свако коме је само стало да задржи своје тврдње и мишљење, не треба да ту своју позицију угрожава ризиком учешћа у дијалогу“, рекао је министар Жигманов.

„Обавеза ми је и да напоменем да су у великој заблуди  сви они који и помисле да са отварањем ове теме желимо да унесемо поделе међу лингвистичким експертима. Циљ друштвеног дијалога, свих 43 до сада одржана, а тако и ових које припремамо, је да саслушамо стручна мишљења, тумачења, убеђења о овој теми.  У искреном друштвеном дијалогу превазилазимо личне баријере и ограничења, разбијамо предрасуде и дајемо прилику себи да не осуђујемо и да живимо отвореног ума, ширих видика и чистог срца“, нагласио је министар Жигманов.

Уводне речи имали су др Муамер Бачевац, председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине Републике Србије, Гордана Предић, посебна саветница министра културе Републике Србије, Њ.е. Емануеле Жиофре, амбасадор и шеф Делегације ЕУ у Србији, Милана Рикановић, шефица Канцеларије Aгенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији (UN Women) и Стојанка Лекић, координаторка Женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине.

У друштвеном дијалогу на наведену тему мишљења су разменили еминентни стручњаци представници Српске академије наука и уметности, Универзитета у Београду, Института друштвених наука, представници ресорних министарстава, представници Народне скупштине и јавних медијских сервиса.

Испред Министарства, друштвеном дијалогу присуствовали су државни секретар др Иван Бошњак и помоћници министра Нина Митић и Александар Радосављевић.

Следећи друштвени дијалог на исту тему биће организован у Новом Пазару 24. маја, а након тога и у Новом Саду 16. јуна 2023. године.

У Медвеђи, Бујановцу и Прешеву одржанe обуке за представљање поступка избора чланова Националног савета албанске националне мањине путем електорске скупштине

23. март 2023.

Представници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Републичке изборне комисије и Службе Координационог тела Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, уз подршку Мисије ОЕБС у Републици Србији, одржали су у Медвеђи, Бујановцу и Прешеву обуке у циљу информисања припадника албанске националне мањине о прописаним процедурама за подношење електорских пријава и спровођењу електорске скупштине за чланове Националног савета албанске националне мањине.

Према раније најављеним терминима, обуке су одржане 21. марта у Медвеђи, а 22. марта 2023. године у Бујановцу и Прешеву.

Обуке су одржане у интерактивној атмосфери, а припадници албанске националне мањине исказали су велику заинтересованост за предстојеће електорске изборе. На обукама су припадници албанске националне мањине од представника Министарства и Републичке изборне комисије добили одговоре на бројна питања и детаљно су упознати са прописаном процедуром подношења електорских пријава и поступком спровођења електорске скупштине за избор чланова Националног савета албанске националне мањине.

Државни секретар проф. др Рејхан Куртовић је на обукама истакао да Влада Републике Србије и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог чине максималне напоре да се електорски избори за Национални савет албанске националне мањине одрже што пре, како би у што краћем року био изабран нов сазив Националног савета који ће у будућем периоду у пуном капацитету реализовати овлашћења у области образовања, културе, обавештавања и службене употребе језика и писма. Куртовић је рекао да се може очекивати да се избори распишу у наредних неколико дана и да ће се приликом одређивања датума одржавања електорске скупштине водити рачуна о свим специфичностима, као и предстојећем Бајраму. Он је искористио прилику да још једном позове све Албанце који имају активно бирачко право и који су уписани у посебан бирачки списак албанске националне мањине да узму активно учешће на предстојећим електорским изборима, како би албанска заједница добила репрезентативан и квалитетан представнички орган мањинске самоуправе.

На обукама је, између осталог, предочено да је процедура избора путем електорске скупштине прописана Законом о националним саветима националних мањина и да ће се на предстојећим електорским изборима за Национални савет албанске националне мањине бирати 15 чланова Националног савета. Одлуку о расписивању електорских избора доноси Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у року од 60 дана од распуштања националног савета, тако да се одрже у наредних 45 дана. У складу са Законом, рок за подношење електорских пријава је 30 дана пре одржавања електорске скупштине. Сваки кандидат за електора мора бити уписан у посебан бирачки списак албанске националне мањине и мора доставити писмену подршку најмање 20 припадника албанске националне мањине, такође уписаних у посебан бирачки списак те мањине.

Државни секретар проф. др Рејхан Куртовић у званичној посети Привременом органу управљања Националног савета албанске националне мањине

23. март 2023.

Делегација Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, предвођена државним секретаром проф. др Рејханом Куртовићем, званично је посетила Привремени орган управљања Националног савета албанске националне мањине. Том приликом он је разговарао са председником Привременог органа Рагми Мустафијем и члановима Привременог органа управљања. Државни секретар је на почетку разговора честитао председнику и члановима Привременог органа на именовању уз жеље да одговорно и делотворно воде Привремени орган управљања до избора новог сазива Националног савета албанске националне мањине.

"Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог биће на располагању Привременом органу управљања и дати му пуну подршку у његовом раду. Циљ нам је да албанска национална заједница има функционалан представнички орган у периоду до избора новог сазива Националног савета албанске националне мањине и да Привремени орган управљања обавља своје послове у складу са законским овлашћењима, а све у циљу континуитета у остваривању права албанске националне мањине у областима службене употребе језика и писма, информисања, образовања и културе“, рекао је Куртовић.

„Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, и други надлежни субјекти за спровођење избора, активно раде да се електорски избори распишу и одрже што пре. У том светлу, очекујемо и пуну позорност и деловање Привременог органа. На данашњем састанку смо, поред осталог, разговарали и о текућим питањима рада Привременог органа, одржавању обука за електорске изборе, поступцима кандидовања електора и самом одржавању електорске скупштине. Драго нам је да су представници Привременог органа управљања позитивно оценили све оно што као Влада Републике Србије и ресорно Министарство радимо на пољу остваривања колективних права Албанаца у Србији и избору новог сазива Националног савета албанске националне мањине“, рекао је државни секретар Куртовић након састанка одржаног у среду 22.3.2023.

године у Бујановцу.

Председник привременог органа Рагми Мустафи је у разговору истакао да - пошто Национални савет албанске националне мањине није успео да се конституише путем директних избора - важно је обезбедити да изборни процес у електорском систему буде поштен, демократски и инклузиван.

„Имали смо веома конструктиван и информативан састанак са државним секретаром проф. др Куртовићем, и његовим сарадницима из Министарства, у намери да се глас припадника албанске заједнице чује и да систем одражава њихове потребе и тежње. Овај изборни процес треба да буде транспарентан, са јасним правилима и процедурама које су јавно доступне. Ово се може постићи кроз изградњу поверења у процес, што ће осигурати да резултати буду прихваћени као легитимни. Овај изборни систем треба да буде инклузиван и репрезентативан, обезбеђујући да сви бирачи са правом гласа могу учествовати слободно и по највишим стандардима избора. Пратећи ове принципе, сараднички и консултативни приступ Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, уз велику подршку Мисије ОЕБС-а у Републици Србији, омогућава се да електорски процес као изборни систем буде поштен, демократски и инклузиван, уз одражавање вредности и тежњи албанске националне мањине“, рекао је Рагми Мустафи.

Министар Жигманов честитао Рамазан – месец поста и хуманости, верницима муслиманске вероисповести у Републици Србији

22. март 2023.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов упутио је честитку за Рамазан свим носиоцима власти исламске заједнице и верницима муслиманске вероисповести у Републици Србији. Међу њима су најбројнији Бошњаци, следе Албанци, Турци, Ашкалије, Египћани, Горанци, као и део припадника ромске заједнице. Месец Рамазан, који ове године почиње 23. марта, је месец у којем је сваки муслимански верник позван на пост и на стално чињење хуманих дела – то је уједно и месец у години у коме се свако добро дело вишеструко вреднује.

„Нека дух Рамазана оснажи сваког појединца и у домове свих муслиманских верника и целу заједницу доносе мир, братску солидарност и истинско заједништво. Свим муслиманима у Републици Србији честитам предстојећи благдан традиционалним поздравом – Рамазан шериф мубарек олсун, уз жељу да га испостите у добром здрављу и свеопштем благостању те да се заједно радујете рамазанском Бајраму!“

21. март, Међународни дана елиминације расне дискриминације и 21-28. марта, Недеља солидарности и борбе против расизма и расне дискриминације

21. март 2023.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подсећа да се у циљу борбе против ксенофобије, расизма и расне дискриминације, 21. мартa у свету обележава Међународни дан елиминације расне дискриминације. Истовремено овим даном започиње и Недеља солидарности и борбе против расизма и расне дискриминације, која траје све до 28. марта, током које ће и у Србији бити организовани различити догађаји.

У основи расизма је став о некаквој културној супериорности и исказивање нетрпељивости према припадницима других раса, који се од нас разликују бојом коже или или неком другом карактеристиком спољног изгледа. Расизам као идеологија везује се уз модерно доба, а ширење идеологија припадника покрета који промовишу нетрпељивост и стереотипе, а који су у супротности са основним принципима људских права, кроз медије, интернет и друштвене мреже, данас додатно усложњава проблем.

Стога је веома важно да се подиже свест о начинима препознавања различитих облика нетрпељивости, како би се унапредила заштита појединаца или група који припадају другој раси, имају другу боју коже, као што су Роми, имају другу етничку припадност или национално порекло. Истовремено се мора борити и да се унапреди знање о лажности и неверодостојности идеологије расизма, која нема никакво научно утемељење.

Како се предрасуде и стереотипи, негативни наративи и дезинформације додатно појачавају у време криза, што највише погађа припаднике најрањивијих група, примена приципа „Да нико не буде изостављен“, на чему Влада Републике Србије доследно истрајава, још више добија на значају. Уз то, Република Србија свој допринос у борби против расизма даје и испуњавајући обавезе преузете Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације. Ваља подсетити да је у нашој држави свака врста дискриминације забрањена Уставом, као и бројним законима у области правосуђа, образовања, здравствене заштите, информисања и слично.

Посебно треба истакнути да је у претходне две године у Србији додатно унапређен кровни законодавни и стратешки овир у области антидискриминације. Закон о забрани дискриминације је усклађен са актуелно важећим међународним стандардима у области заштите од расне дискриминације. Конкретне мере и активности у области превенције и заштите од дискриминације предвиђене су антидискриминационом стратегијом до 2030. године и пратећим акционим планом, чији је циљ елиминисање друштвене неједнакости. Посебну улогу у борби против дискриминације има и независно тело – Повереник за заштиту равноправности.

Елиминисање друштвене неједнакости, односно борба против сваког облика расизма и дискриминације Рома, начела су на којима су засновани циљеви и мере Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период до 2030. године. Овом стартегијом је, по први пут, препознат и ,,циганизам'“ као облик расизма и дискриминације, а пратећим акционим планом, међу многобројним активностима, предвиђене су и мере за оснаживање Рома и Ромкиња да пријављују кривична дела мотивисана предрасудама, мржњом, као и говор мржње.

У оквиру 75. годишњице обележавања Универзалне декларације о људским правима, Канцеларија Високог комесара Уједињених нација позвала је све државе чланице на предузимање хитних и конкретних активности које се односе на усвајање и спровођење закона и политика, јачање незвисних институција за људска права и тела за равноправност у области борбе против расизма и расне диксриминације. Са поносом истичемо да је Република Србија саставни део те породице држава.

Свесни смо да само системски подржана борба против свих облика дискриминације, кроз активно укључивање свих друштвених актера, може дати адекватне резултате. Зато Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и овим путем позива на толеранцију и разумевање према онима који су различити и да наставимо градити друштво у коме дух заједништва и јединства гарантује поштовање достојанства сваког човека.

Честитка министра Жигманова у поводу „Благдана светог Јосипа“, празника хрватске заједнице у Републици Србији

18. март 2023.

У поводу данашњег празника Хрвата у Републици Србији – 19. марта, спомендана у Католичкој цркви светог Јосифа, тесара из Галилеје, заручника Марије и Исусовог хранитеља, заштитника хрватског народа, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог честита припадницима хрватске заједнице и њиховим институцијама национални празник.

Реч је о једном од четири празника Хрвата који, према Закону о заштити права и слобода националних мањина, празнују припадници хрватске заједнице у Републици Србији. Одлука о томе усвојена је на седници Националног савета хрватске националне мањине средином 2005. године, а иста је потврђена од стране Савета за националне мањине. Иначе, као заштитник хрватског народа свети Јосиф је проглашен одлуком Хрватског сабора из 1687. године. Хрвати у Србији су аутохтон народ, који просторе, пре свега Војводине, настањује у миграцијама, које су се у неколико таласа одвијале од позног средњег века па све до краја 20. века.

Број Хрвата у Републици Сбији је према попису из 2011. године 59.000, а статус националне мањине, будући да су у време социјалистичког друштвеног уређења имали статус народа, стекли су усвајањем споменутог Закона о мањинама из фебруара 2002. године, чиме се сврставају у групу тзв. нових националних мањина. Више од ¾ припадника живи на територији Аутономне покрајине Војводине – 47.033, знатан број их живи у Београду те у другим већим градовима у Србији. Заједница је која бележи највећи демографски пад у протеклих 30 година. Територијално су изузетно дисперзирана заједница – ни у једној јединици локалне самоуправе нису ни у релативној већини. Град Суботица њихов је образовни, културни и политички центар. Највећи део Хрвата је римокатоличке вероисповести.

Током историје, Хрвати у Србији су сачували национални идентитет, а у протеклих 20 година су успели успоставити респектабилну мањинску националну инфраструктуру. Најразвијене подручје рада је простор културе – више од 40 друштава, 30-ак објављених књига, научни и часопис за књижевност. С поносом истичу како је најцитиранији научник у Србији – академик Иван Гутман из Сомбора, припадник хрватске заједнице. О информисању на хрватском језику брине недељник „Хрватска ријеч“, 15-о минутни дневни информативни програм на Радио-телевизији Војводина, две полусатне емисије недељно на Трећем програму Радио Новог Сада, те неколико листова у оквиру Католичке цркве и културних друштава. Образовање се одвија од вртића до средње школе, у неколико школа на територију Града Суботице и Бачког Моноштора, а службена употреба хрватског језика и писма је у институцијама АП Војводине, Граду Суботица и 15-ак насељених места. О свему томе брине Национални савет хрватске заједнице у Републици Србији, а политичку артикулацију интереса проводи најјача политичка странка Демократски савез Хрвата у Војводини.

Власти у Републици Србији, Аутономној покрајини Војводини те јединицама локалне самоуправе и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од доследне примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика – како би Хрвати у Републици Србији успешно наставили развијати своје националне институције и градили перспективу припадника заједнице.

Позив припадницима албанске националне мањине на представљање поступка избора чланова Националног савета албанске националне мањине путем електорске скупштине

17. март 2023.

У сусрет предстојећим ванредним изборима за чланове Националног савета албанске националне мањине који ће се одржати путем електорске скупштине, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Републичка изборна комисија и Служба Координационог тела Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, уз подршку Мисије ОЕБС у Републици Србији, организоваће у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи представљање поступка избора у циљу информисања припадника албанске националне мањине о прописаним процедурама за подношење електорских пријава и спровођењу електорске скупштине.

Представљање ће бити организовано у следећим терминима:

  • 21. марта 2023. године у Медвеђи у 13.30 часова, у Културном центру општине Медвеђа, Јабланичка 63  
  • 22. марта 2023. године у Бујановцу, у 10 часова, у амфитеатру Одељења Економског факултета из Суботице у Бујановцу, Карађорђа Петровића бб
  • 22. марта 2023. године, у Прешеву, у 15 часова у Дому културe „Абдула Крашница“, улица 15. новембра 90

Позивамо све заинтересоване припаднике албанске националне мањинe који желе да учествују на електорским изборима за чланове Националног савета албанске националне мањине да присуствују овим представљањима.

Подсећамо јавност да је након споведених редовних избора за чланове националних савета националних мањина одржаних 13. новембра 2022. године, Национални савет албанске националне мањине конституисан на седници која је одржана 14. децембра 2022. године. Имајући у виду да изборне листе које су освојиле мандате нису успеле да постигну договор у вези са избором председника новог сазива Националног савета, у складу са чланом 40. Закона о националним саветима националних мањина, 1. марта 2023. године овај национални савет је распуштен и образован је Привремени орган управљања који врши текуће и неодложне послове до конституисања новог сазива националног савета. У складу са Законом, у року од 60 дана од распуштања националног савета, расписују се ванредни избори који се одржавају путем електорске скупштине.

Текст позива на албанском језику можете преузети ОВДЕ

Честитка министра Жигманова у поводу 15. марта Националног празникa Мађара у Републици Србији

15. март 2023.

У поводу празника Мађара у Републици Србији – 15. марта, дана када је 1848. године започела национална револуција и борба за слободу Мађара у Аустријском царству, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог честита припадницима мађарске заједнице и њиховим институцијама национални празник.

Реч је о празнику Мађара којим се меморира и обележава 15. март 1848. гoдине, када је на таласу револуција у Европи и у Пешти-Будиму избила и без крвопролића победила револуција. Са идеалима националног суверенитета и грађанске трансформације (Једнакост, Слобода, Братство) рођена је модерна парламентарна Мађарска. Циљ Мађарске револуције 1848/49. године било је окончање владавине Хабсбурговаца, као и стицање независности и успостава уставног уређења. Стога се 15. март 1848. године сматра једним од најславнијим дана у историји мађарског народа и њихове жудње за слободом, који према Закону о заштити права и слобода националних мањина празнују и Мађари у Републици Србији.

Према броју припадника – 253.899 према попису становништва из 2011. године, Мађари су најбројнија национално-мањинска заједница. Највећи број живи на територији Аутономне покрајине Војводина, у осам градова или општина чине апсолутну или релативну већину, док је Град Суботица њихов образовни, културни и политички центар. Највећи део Мађара је римокатоличке, а мањи реформатске и евангеличке вероисповести.

Чувајући свој националну самобитност у срцу Европе више од 11 векова, Мађари у Србији су данас национална заједница која има веома развијену мањинску националну инфраструктуру и спадају у заједнице која је највише интегрисана у друштво – од спорта, преко културе и науке, до политике. Образовање на мађарском се одвија од вртића до факултетског нивоа, имају дневни лист и целодневне радијске и телевизијске програме на матерњем језику, подручје културе је најразвијеније међу свим мањинским заједницама, а службена употреба мађарског језика и писма је на територију целе АП Војводине. О свему томе брине Национални савет мађарске заједнице у Републици Србији, а политичку артикулацију интереса проводи најјача политичка странка Савез војвођанских Мађара.

Власти у Републици Србији, Аутономној покрајини Војводини те јединицама локалне самоуправе и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика – како би Мађари у Републици Србији успешно наставили развијати своје националне институције и перспективу припадника своје заједнице.

Реаговање Министарства на изјаве градоначелника Београда

13. март 2023.

Поводом изјаве градоначелника Београда Александра Шапића, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог са жаљењем констатује да такве изјаве не доприносе остваривању напора које бројне институције власти чине на интеграцији Рома и Ромкиња. Исто тако, овакве изјаве не доприносе побољшању њиховог положаја у главном граду Републике Србије, већ подстичу ширење негативних стереотипа и дискурса дискриминације према овој рањивој и маргинализованој друштвеној групи.

Држава Србија и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог посвећује велику пажњу унапређењу положаја припадника ромске националне заједнице, њиховом укључивању и интеграцији у друштво. То чинимо у партнерству са министарствима, јединицама локалне самоуправе као и ромским организацијама, пре свега са Националним саветом ромске националне мањине, на различите начине и са различитим програмским садржајима. Свесни да ти процеси, ако желимо да буду успешни, никад не иду ни брзо ни лако и да све што је до сада урађено, ма колико било значајно, још увек није довољно.

За уређење и помаке у било којој области потребан је адекватан нормативан оквир, а он је у овом случају направљен и постоји. Штавише, прошле године усвојена је и национална Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период од 2022. до 2030. и пратећи Акциони план. Главни циљ у тим документима је дефинисан као унапређење квалитета живота Рома и Ромкиња у Републици Србији, уз уважавање људских и мањинских права, елиминисање дискриминације и циганизма као облика расизма те постизање веће социјалне укључености Рома и Ромкиња у свим сегментима друштва. Република Србија посвећено и предано ради на остварењу Стратегије кроз примену Акционог плана.

Министарство ради и на јачању институционалних структура и оквира на националном али и локалним нивоима за решавање изазова о којима је овде реч кроз успостављање Координационог тела за унапређење положаја Рома и Ромкиња, затим кроз усвајање акционих планова на локалу те увођење сталног система мониторинга активности. Очекујемо скоро формирање новог сазива Координационог тела којим ће председавати председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, а чији ће чланови бити скоро сви министри у Влади. У његовом раду ће једно од приоритетних питања бити побољшање услова становања за становништво ромске националности.

Подсетићемо јавност да је у Београду тим Уједињених нација за људска права, у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Асоцијацијом ромских координатора, завршио процес мапирања и утврдио да у граду постоје 122 подстандардна ромска насеља где живи 43.944 Рома и Ромкиња. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је у протеклом периоду, захваљујући пројекту који реализује у партнерству са Немачком развојном сарадњом, обезбедило да више од 500 породица добије приступ пијаћој води.

Само заједно, у сарадњи свих нивоа власти и ромске националне заједнице, можемо за њих да градимо боље услове живота, чиме целокупно друштво чинимо бољим, хуманијим и стабилнијим.

8. март Међународни дан жена

07. март 2023.

Поводом обележавања Осмог марта – Међународног дана жена, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог истиче важност борбе за женска људских права, борбе за економску, политичку, социјалну и сваку другу равноправност жена и мушкараца. Ове године обележава се 75 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима Уједињених нација, која у својој преамбули полази од принципа равноправности жена и мушкараца.

У циљу подршке правима жена, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је током 2021. и 2022. године израдило неколико нацрта и предлога прописа из области родне равноправности, што је резултовало усвојеним Законом о родној равноправности, са пратећим подзаконским актима, као и Стратегијом родне равноправности за период од 2021. до 2030. године, са пратећим акционим планом за њено спровођење.

Иако смо далеко одмакли од 1975. године, која је проглашена за Међународну годину жене, када су Уједињене нације службено почеле да обележавају Међународни дан жена, и када су уведени институти попут трудничког боловања, ограничења рада жена у трећој (ноћној) смени, исте плате за исти рад, демократског права гласа и многих других, и даље постоји потреба за унапређењем женских и људских права.

Посебно важан проблем је родно засновано насиље. У прва два месеца ове године, у породично-партнерским односима у Србији убијено девет жена, што је драстично повећање у односу на случајеве фемицида на посматрани период прошле године и аларм који позива на хитну реакцију надлежних органа и ангажовање целокупног друштва. Апелујемо на жртве да пријаве насиље надлежнима, и позивамо све грађане да не затварају очи кад се оно некоме другоме дешава.

Дужност је сваког од нас, као појединаца али и друштва у целини, да свакодневно доприносимо да свест о родној равноправности, потреби стварања једнаких шанси и међусобном уважавању свих, постане саставни део нашег друштва.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог образовало привремени орган управљања Националног савета албанске националне мањине

01. март 2023.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у складу са чланом 40. Закона о националним саветима националних мањина, донело је 1. марта 2023. године решење којим је образован Привремени орган управљања Националног савета албанске националне мањине.

У циљу што ефикаснијег формирања привременог органа управљања и добре и ефективне организације будућих електорских избора, председница Владе Ане Брнабић је током претходне недеље заказала састанак са представницима албанских листа. У целокупном процесу су континуирано били укљуцени и представници међународних организација, а нарочито шеф мисије ОЕБС у Србији Јан Брату.

Након избора за чланове националних савета националних мањина одржаних 13. новембра 2022. године, Национални савет албанске националне мањине конституисан је на седници која је одржана 14. децембра 2022. године, али изборне листе које су освојиле мандате нису успеле да постигну договор у вези са избором председника новог сазива Националног савета. Конститутивној седници, која је одржана у Бујановцу, присуствовао је министар за људска и мањинска права Томислав Жигманов.

Закон о националним саветима националних мањина предвиђа да се у овом случају национални савет распушта и да се образује привремени орган управљања. Наиме, чланом 40. став 1. тачка 4. Закона прописано је да Министарство распушта национални савет ако национални савет не изабере председника у року од 30 дана од конституисања, а ставом 4. истог члана, између осталог, прописано је да Министарство образује привремени орган управљања националног савета водећи рачуна о заступљености изборних листа са којих су изабрани чланови националног савета. Привремни орган управљања Националног савета албанске националне мањине, који врши текуће и неодложне послове до конституисања новог сазива националног савета, чине председник и четири члана.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је у минулом периоду на основу законских овлашћења предузело низ раличитих мера и активности у циљу формирања привременог органа управљања и одржавања нових електорских избора за националне савете албанске националне мањине. Обављен је низ консултација са представницима албанских листа, док је свим представницима албанских листа уручен превод на албански језик комплетаног сета правних норми, образаца и процедура које се односе на спровођење електорисих избора. Постигнут је договор о спровођењу обуке за електорске изборе у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи на којима би поред пет албанских листа присустовали и други заинтересовани субјекти као и само албанско становништво које је заинтересовано да учествује на електорским изборима.

У складу са Законом, Министарство ће расписати нове изборе за чланове Националног савета албанске националне мањине у року од 60 дана од дана распуштања, који ће се одржати путем електорске скупштине у року од 45 дана од расписивања. Министарство поздравља показану спремност четири албанске листе да учеству у привременом органу управљања сразмерно броју освојених гласова, као и свих албанских листа да узму учешће у предстојећим изборима и пуним капацитетом раде у циљу формирања и делотворног функционисања албанског националног савета.

Светски дан нулте толеранције дискриминације

01. март 2023.

Поводом Светског дана нулте толеранције дискриминације, који се у свету обележава 1. марта, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подсећа на важност заштите људских права и слобода, подстицање друштвене једнакости и прихватање различитости кроз право сваког појединца на достојанствен живот. Уставом Републике Србије загарантована су, између осталог, лична права и слободе, људска и мањинска права, једнака законска заштита свих лица, као и забрана сваког облика дискриминације.

Према Универзалној декларацији о људским правима Уједињених нација, чија је Република Србија потписница, као и према циљевима Агенде 2030 Уједињених нација за одрживи развој, све државе имају моралну и правну обавезу да уклоне дискриминаторне законе из свог законодавства и донесу законе који штите лица од дискриминације. С тим у вези, у оквиру надлежности Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са другим органима и организацијама цивилног друштва, током 2021. и 2022. године, израђено је неколико нацрта закона и предлога докумената јавних политика намењених остваривању и заштити равноправности. Међу њима посебно истичемо Закон о забрани дискриминације и Закон о родној равноправности, затим Стратегију превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године, Стратегију за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године, као и Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022–2030. године – сва три стратешка документа са пратећим акционим плановима за њихово спровођење.

Овим и другим прописима, као и уврштавању антидискриминационих одредби у друге законе којима се санкционишу поједини акти дискриминације, Република Србија потврдила је одлучност у промовисању толеранције и демократских вредности и раду на превенцији и заустављању свих облика дискриминације.

Потписан споразум Министарства и Фонда за образовање Рома

28. фебруар 2023.

Министар Томислав Жигманов и директор Фонда за образовање Рома Чупи Реџепали потписали су данас у Палати Србија Споразум којим ће млади Роми и Ромкиње добити могућност да стажирају у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

 Потписан споразум Министарства и Фонда за образовање Рома

„Овим Споразумом ствара се позитивно окружење, јер ће млади Роми и Ромкиње добити могућност да стажирају у органима државне управе Републике Србије. Само тако ћемо доћи до заједничког циља, а то је подстицање запошљавања младих Рома“, рекао је министар Жигманов након потписивања.

Он је истакао да је улога државе да направи нормативни оквир у којем ће сви њени грађани бити равноправни, те да спроводи мере које воде смањивању друштвених неједнакости и сиромаштва ромске заједнице.

„Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог наставиће да подржава овакве програме које Фонд за образовање Рома спроводи, а који доприносе напретку у образовању Рома“, рекао је министар Жигманов.

 Потписан споразум Министарства и Фонда за образовање Рома  Потписан споразум Министарства и Фонда за образовање Рома  Потписан споразум Министарства и Фонда за образовање Рома

Представљени резултати у области антидискриминације

28. фебруар 2023.
 Представљени резултати у области антидискриминације

У оквиру програма Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Републици Србијиˮ који спроводи Немачка организација за међународну сарадњу - ГИЗ у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, 28. фебруара 2023. године на конференцији представљени су резултати постигнути у претходним годинама, у области антидискриминације.

На наведеној конференцији било је речи о спроведеним пројектима од значаја за питање антидискриминације у Републици Србији, а нарочито онима који су за циљ имали сузбијање дискриминције приликом запошљавања, организовање обука о антидискриминацији за запослене у јавној управи, борби против злочина из мржње, елиминацији дечијих бракова и учешћа Рома у попису становништва у 2022. године.

На конференцији присуствовала је помоћница министра за људска и мањиснка права и друштвени дијалог Нина Митић, која се захвалила подршци и доприносу Програма Владе Савезне Републике Немачке преко Немачке развојне сарадње ГИЗ-а и доприносу који је остварен. Како је навела „Пројекат Јачање Рома у реаговању и превенцији дискриминацијеˮ омогућава укључење организацијама да даље развијају капацитете за праћење и извештавање о случајевима дискриминације и кршењима људских права ромске националне мањине у Републици Србији. Осим тога, овим пројектом подиже се свест ромске заједнице, посебно у насељима са најугроженијим становништвом, о дискриминацији и правним механизмима за пријављивање повреде њихових права. Помоћница министра Митић упознала је присутне са низом пројеката подржаних у оквиру наведеног програма, између осталог и „Пројекат Слобода изјашњавања Рома на попису становништва 2022. годинеˮ, „Кампања против дечијих браковаˮ и „Сто за будућностˮ. Она је истакла да је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог става да жели да спроводи сличне програме јер су резултати који се постижу видљиви и врло коректни.

 Потписан споразум Министарства и Фонда за образовање Рома

Међународни дан ретких болести

28. фебруар 2023.

Међународни дан ретких болести обележава се последњег дана фебруара, на иницијативу Европске организације за ретке болести, а у циљу ширења свести јавности о проблемима и изазовима са којима се суочавају особе које живе са дијагнозом ретке болести, о могућностима да уз потребну подршку живе садржајним животом достојним сваког човека.

Услед мало сазнања о ретким болестима, оболели се сусрећу многим медицинским, социјалним и психолошким проблемима, зато је потребно ангажовање и међусобна сарадња различитих друштвених актера у циљу пружања помоћи читавој породици, а не само члану који је ретком болешћу погођен.

За већину ретких болести не постоји лек, из тог разлога одговарајуће лечење или медицинска нега, уз целокупан сет подршке кроз различите друштвене активности може да побољшају квалитет и дужину живота оболелих.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подстиче примену принципа “Да нико не буде изостављен”, који треба да допринесе уклањању неједнакости и дискриминације, односно онемогући друштвену искљученост и смањи рањивости стављајући у фокус оне који су најугроженији.

Процењује се да око 350 милиона особа у свету има дијагнозу ретке болести, док у Србији од ретких болести болује око 450.000 особа, а највише су истим погођена деца, чак са 75 одсто, док пету годину живота не доживи чак 30 одсто деце, као последице ових болести.

Свако дете има право на достојанствен живот и пуно уживање свих права, у складу са Конвенцијом о правима детета. Држава је та која треба да обезбеди највиши ниво заштите физичког и металног здравља, као и приступ другим услугама у складу са индивидуалним потребама у најбољем интересу детета.

Друштво у целини, свако од нас треба да пружи подршку и да искаже емпатију и солидарност према особама које су погођене ретким болестима.

Цивилно друштво – незаменљив партнер у реформским процесима

26. фебруар 2023.

Поводом Међународног дана невладиних организација, који се обележава 27. фебруара, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог указује на веома важну улогу коју цивилно друштво, које почива на постојању и раду невладиних организација, има у најразличитијим областима друштвеног живота, подстичући, креирајући, али и спроводећи бројне активности од директног значаја за добро грађана и грађанки. Из тог разлога, од посебне је важности за свако друштво и државу обезбеђивање подстицајног окружења за функционисање и даљи развој цивилног друштва, али и дијалог и успостављање системске сарадње цивилног и јавног сектора, што представља основу за квалитетније креирање и имплементацију јавних политика.

Полазећи од тих начела и вредности, Влада Републике Србије и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог континуирано спроводе различите и бројне активности како би подстакли партнерство ова два сектора, партнерство које је нарочито важно у сложеним реформским процесима који се спроводе. У том смислу, потребно је нагласити да је прошле године усвојена Стратегија за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године, која препознаје потребе за даљим унапређењем сарадње и утврђује приоритете у Акционом плану. Тренутно, фокус активности усмерен је за формирање Савета за сарадњу и развој цивилног друштва, као једног од најважних институционалних механизама сарадње јавног и цивилног сектора.

Поводом Међународног дана невладиних организација, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог позива све релевантне друштвене актере у Републици Србији да препознају значајан допринос и истрајност цивилног друштва у унапређењу стања у најразличитијим областима, подрже његов рад и даљи развој, те да кроз отворени дијалог и сарадњу, сви заједно, радимо на креирању бољег и квалитетнијег друштва заснованог на демократским вредностима.

Међународни дан матерњег језика, 21. фебруар

21. фебруар 2023.

На Међународни дан матерњег језика 21. фебруар, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог жели да укаже на важност неговања матерњег језика, како већинског народа, тако и језика националних мањина.

Вођена идејом да посредством још једног међународноправног акта, посвећеног заштити и унапређењу мањинских језика, допринесе заштити и очувању мултикултурализма и вишејезичности у Србији и Европи, Република Србија је 2006. године приступила Европској повељи о регионалним или мањинским језицима Савета Европе. Ратификацијом Повеље Србија се обавезала да штити све мањинске језике који се традиционално користе на нашој територији.

Мањински језици користе се у образовању, медијима, управним и судским поступцима, економском, друштвеном и културном животу.

Свесна значаја образовања на матерњем језику у контексту очувања језика националних мањина, Република Србија обезбеђује, осим на српском језику, целокупно образовање на матерњем језику на још осам језика: албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском језику. Осим тога, још осам језика се изучава у оквиру наставног предмета Матерњи језик са елементима националне културе: буњевачки, влашки, македонски, немачки, ромски, словеначки, украјински и чешки језик. Око 60.000 деце похађа наставу на мањинским језицима на свим нивоима образовања.

Право на информисање на језику националне мањине се остварује путем штампаних и електронским медија. На мањинским језицима се издају новине, часописи, публикације, зборници, а електронски медији емитују програми на језицима националних мањина.

У Републици Србији је у службеној употреби, поред српског језика, још 12 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, буњевачки, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на целој територији 42 јединице локалне самоуправе, осим тога влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.

Генерална скупштина УНЕСКО 1999. године прогласила је 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен зa званични.

УНЕСКО указује да је језичка разноликост све угроженија и да преко 40 процената светског становништва нема приступ образовању на језику који говори или разуме.

Сутра је 20. фебруар – Светски дан социјалне правде

19. фебруар 2023.

Генерална скупштина Уједињених нација 2007. године прогласила је 20. фебруар Светским даном социјалне правде и посветила га борби против социјалне искључености, неједнакости и сиромаштва те промоцији права на достојанствен рад, родну равноправност и остваривање једнаких шанси и социјалне правде за све.

Овогодишњи мото Светског дана социјалне правде усмерен је ка уклањању баријера у достизању социјалне правде, пре свега у области неједнакости и сиромаштва међу земљама, погођених економским и социјалним кризама, додатно оптерећени последицама пандемије КОВИД-19, природним катастрофама, геополитичким тензијама и оружаним сукобима.

Социјална правда, као темељ друштвеног поретка, представља основни предуслов за достизање мирног и просперитетног живота свих грађана. Неговањем права на различитост, поштовањем и остваривањем људских права и слобода превазилазимо баријере у остваривању социјалне правде као што су сиромаштво, неједнакост и насиље, изјавио је поводом Светског дана социјалне правде министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов. Како је навео, тежећи хуманом друштву по мери свих људи који у њему живе и поштујући солидарност и одговорност, негујемо достојанство свих својих грађана и обезбеђујемо једнаке шансе за напредак и развој, не заборављајући најугроженије и најрањивије друштвене групе, које без помоћи шире друштвене заједнице не би могле да реше своје основне егзистенцијалне проблеме. Социјална правда се огледа и кроз дијалог, осветљавањем свих ових проблема, усвајањем најбољих решења и применом мера за њихово превазилажење.

Прихватањем Агенде 2030 за одрживи развој, Република Србија се обавезала на примену једног од њених основних принципа „Да нико не буде изостављен“ и тиме показала недвосмислену посвећеност унапређењу стања људских права, окончању дискриминације и искључености, као и смањењу неједнакости и додатне рањивости осетљивих група, нагласио је Жигманов. У планирању, изради и имплементацији закона и докумената јавне политике посебна пажња биће усмерена управо на групе које су до сада често биле невидљиве и искључене приликом доношења кључних стратешких докумената.

Социјална правда нас на крају дефинише као друштво, јер сви смо ми онолико добри колико добро поштујемо људе око себе. Дух толеранције и прихватање различитости је пут ка уклањању свих баријера на путу ка остваривању социјалне правде по мери свих грађана, поручио је Жигманов.

Честитка министра Томислава Жигманова за Дан државности Републике Србије

14. фебруар 2023.

У име Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и у своје лично, честитам свим грађанкама и грађанима Републике Србије Дан државности. Слободарски занос људи, који су се окупили на данашњи дан на збору у Орашцу 1804. године и дигли устанак са циљем ослобођења Србије од страног завојевача, још увек живо пламти, чврсто нас надахњује, а државно водство снажи у доследном истрајавању на путевима слободе и самосталности.

Такође, користим прилику да сви заједно посвестимо темељне вредности дубоко хуманистичког и визионарског духа Сретењског устава из 1835. године. Он је, на трагу замаха Француске буржоаске револуције, у својим одредбама, не само принципијелно прокламовао владавину права и концепт људских права, већ је учинио и више од тога, постављајући у основни правни акт Књажевства Србије слободу, као једну од највиших вредности људског живота. Слободу од власти другог човека, укидајући тако јарам ропства и феудални систем владавине, али и слободу сваког човека на властити идентитет и различитост, прописавши, за то време готово пророчански, како сваки грађанин Србије има право бирати начин живљења по својој вољи.

Овим је Сретењски устав уткао у дух тог времена, али и као залог будућим генерацијама, право свакога човека на потрагу за властитом срећом и право сваком човеку да буде јединствен и непоновљив. Исто ће у 20. веку бити изражено у Универзалној декларацији о људским правима Уједињених нација у њеном првом члану – да се сва људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима. И као залог нашег историјског наслеђа и као налог нашег данашњег правног оквира позвани смо да заједно, и као друштво и као држава, радимо сваког дана на остварењу те и такве визије, у чијем је темељу максима да сваки човек има неприкосновено право на срећу и достојанство.



Томислав Жигманов,
министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог

Позив организацијама цивилног друштва за учешће на консултативним састанцима поводом формирања Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом

01. фебруар 2023.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је током 2022. године реализовало више састанака са организацијама цивилног друштва на тему оснивања Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом. Резултат ових састанака је дефинисање предлога могућих решења о мандату, структури и начину избора Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организује консултације са циљем да се представе предложена решења за формирање Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом као и да се  прикупе додатни предлози и сугестије на предложена решења, како би се креирала оптимална решења која би Савет учинила ефикаснијим механизмом за дијалог о кључним питањима сарадње организација цивилног друштва и јавне управе.

Одржаће се три консултативна састанка и то:

  • Нови Сад - 6. фебруар 2023. године,  са почетком у 10 часова, у хотелу Пупин, Народних Хероја 3.

Пријаве за учешће потребно је послати на и-мејл адресу: sek.scd@minljmpdd.gov.rs до петка 3. фебруара 2023. до 13 часова.

  • Београд – 7. фебруар 2023. године,  са почетком у 11 часова у хотелу 88 соба,  Таковска 49.

Пријаве за учешће потребно је послати, на и-мејл адресу: sek.scd@minljmpdd.gov.rs, до понедељка 6. фебруара 2023. до 13 часова.

  • Ниш – 13. фебруар 2023.године,  са почетком  у 12 часова у хотелу New City, Вожда Карађорђа 12.

Пријаве за учешће потребно је послати на и-мејл адресу: sek.scd@minljmpdd.gov.rs до петка 10. фебруара 2023. до 13 часова.

Састанак ће отворити министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, док ће примењена решења у земљама региона и предложена решења за Републику Србију представити експерткиња Европског центра за непрофитно право.

Консултативни састанци са организацијама цивилног друштва организују се  уз подршку пројекта „За снажније грађанско друштво„ који се спроводи уз финансијску подршку америчке агенције за међународни развој (USAID)  и  Швајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC).

НАПОМЕНА: Путни трошкови учесника/ца консултативних састанака биће рефундирани у висини цене повратне аутобуске карте, из донаторских средстава.

Јавне консултације трају до 10. марта 2023. године.

За све додатне информације можете се обратити на и-мејл адресу: sek.scd@minljmpdd.gov.rs или број телефона: 011/ 311-38-95.

Међународни дан верских слобода

15. јануар 2023.

Данас је Међународни дан верских слобода који је установљен са циљем да се подржи дух јединства, толеранције и уважавања својствености међу припадницима различитих вероисповести. Међународни дан верских слобода настоји да промовише културу различитости уз позив да се сви присутни начини изражавања духовности у датом друштву испољавају у хармонији.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог наглашава да Устав Републике Србије гарантује слободу изражавања вере или верских уверења својим грађанима, обављање верских обреда, похађање верске службе или наставе, појединачно или у заједници са другима, као практиковање верских уверења. Уједно дискриминација по основу вероисповести забрањена је Уставом, Законом о забрани дискриминације, као и низом закона којима се регулишу поједине области друштвеног живота, од образовања, рада, запошљавања, здравствене заштите и друго.

У нашој држави припадници националних мањина су најчешће верници цркава и верских заједница које су различити од већинске Српске православне цркве. То значи да, осим права на информисање, образовање, неговање културе, службену употребу језика и писма, имају право и на богослужење на матерњем језику.

Остваривање права на слободу мишљења и изражавања може играти позитивну улогу у јачању демократије и борби против верске нетолеранције. Република Србија је посвећена афимацији и остварењу начела верских права и слобода.

Новогодишња честитка

30. децембар 2022.

У данима славља и лепих жеља које упућујемо једни другима, добро је да се подсетимо:

„Сва људска бића се рађају слободна и једнака у достојанству и правима. Сва су обдарена разумом и свешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства!“

(Универзална декларација о људским правима, члан 1.)

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог жели свима
срећну Нову 2023. годину!

Министар Томислав Жигманов честитао најрадоснији хришћански празник свим верницима који славе Божић по Грегоријанском календару

24. децембар 2022.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов упутио је честитку за најрадоснији хришћански празник, Божић, свим носиоцима црквених власти и верницима Римокатоличке, Словачке евангеличке, Реформатске хришћанске, Евангеличке хришћанске, Румунске православне и других цркава, као и хришћанским деноминацијама који га славе по Грегоријанском календару.

„Сам Божић, празник којим се слави рођење Господиново, и Божићни празници, у свим људима добре воље увек изнова побуђују озрачје радости, сусретљивости, мира, слоге и солидарности.

Исходиште ових општељудских нагнућа хришћанска мисао проналази у Богу-Логосу, Речи која се упушта у нашу в(б)ременитост, заподевајући дијалог са својим створењем и стални дијалог међу нама. Бескрајно већи, учинио се равноправним посебно онима најмањима, маргинализованима и обесправљенима. Бескрајно недокучив, учинио се блиским и разумљивим свима без обзира на нацију, боју коже или пол. Бескрајно силан, развластио се како би одагнао страх и донео мир у свако срце и у свако друштво.

Сматрајући ово потицајима нашој темељној мисији – служењу за опште добро друштвене заједнице, у своје лично име и у име делатника Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, свима желим срећан Божић.“

Заказане конститутивне седнице нових сазива националних савета националних мањина

10. децембар 2022.

Након успешно спроведених избора за чланове 23 национална савета националних мањина, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов сазвао је конситуитивне седнице свих националних савета, чиме ће бити окончан изборни процес за законом предвиђена представничка тела националних мањина у Републици Србији.

Избори за националне савете одржани су 13. новембар 2022. године у демократској атмосфери и уз примену високих стандарда у организовању и реализацији изборног процеса. На овим изборима 19 националних мањина бирало је чланове националних савета на непосредним изборима (албанска, ашкалијска, бошњачка, бугарска, буњевачка, влашка, грчка, египатска, мађарска, немачка, пољска, ромска, руска, румунска, русинска, словачка, словеначка, украјинска и чешка), а четири националне мањине бирале су националне савете путем електорске скупштине (горанска, македонска, црногорска и хрватска).

Право гласа на непосредним изборима, који су одржани на 949 бирачких места широм Србије, имало је 456.199 бирача уписаних у посебан бирачки списак. Републичка изборна комисија је прогласила укупно 50 изборних листа за непосредне изборе. За изборе који су одржани путем електорских скупштина Министарство је донело 294 решења о потврђивању електорских пријава. Изабрана су укупно 474 члана у 23 нова сазива националних савета.

Одржавањем конститутивних седница националних савета националних мањина започиње њихов четворогодишњи мандат, у коме ће наставити са радом на остваривању Уставом и законом утврђених овлашћења у области образовања, информисања, културе и службене употребе језика и писама националих мањина. Након конститутивних седница, сви национални савети су у обавези да у року од 30 дана изврше избор председника, а након тога и других тела и органа који су предвиђени Законом и статутима националних савета.

У складу са наведеним, након конституисања и спровођења свих законом прописаних процедура, у Регистар националних савета који води Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог извршиће се упис промене података који се у овом регистру воде.

Представници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог присуствоваће конститутивним седницама, које ће се одржати према седећем распореду.

 

10. ДЕЦЕМБАР 2022. ГОДИНЕ

1.

Национални савет грчке националне мањине

10.30

Нови Сад, Максима Горког 54, ОШ „Ђорђе Натошевић“

2.

Национални савет чешке националне мањине

12.00

Бела Црква, Милетићева 2, велика сала Скупштине општине

3.

Национални савет руске националне мањине

16.00

Панчево, Браће Јовановића 24, просторије Националног савета

 

12. ДЕЦЕМБАР 2022. ГОДИНЕ

4.

Национални савет бошњачке националне мањине

10.00

Нови Пазар, 28. новембар бб, просторије Националног савета

5.

Национални савет русинске националне мањине

18.00

Руски Крстур, Русинска 75, Дом културе

6.

Национални савет буњевачке националне мањине

19.00

Суботица, Корзо 8, просторије Буњевачке матице

 

13. ДЕЦЕМБАР 2022. ГОДИНЕ

7.

Национални савет ромске националне мањине

12.00

Београд, Обилећев венац 2, просторије Националног савета

8.

Национални савет украјинске националне мањине

19.00

Кула, Маршала Тита 119,  просторије Националног савета

 

14. ДЕЦЕМБАР 2022. ГОДИНЕ

9.

Национални савет албанске националне мањине

17.00

Бујановац, Карађорђа Петровића 237, просторије Националног савета

10.

Национални савет ашкалијске националне мањине

17.00

Земун, Војни пут 57/2, просторије Националног савета

 

15. ДЕЦЕМБАР 2022. ГОДИНЕ

11.

Национални савет влашке националне мањине

11.00

Неготин, Трг Стевана Мокрањца 1, сала Скупштине општине

12.

Национални савет немачке националне мањине

13.00

Сомбор, Матије Гупца бб, просторије Националног савета

13.

Национални савет хрватске националне мањине

17.00

Суботица, Трг слободе број 1, плава сала Градске куће

 

16. ДЕЦЕМБАР 2022. ГОДИНЕ

14.

Национални савет мађарске националне мањине

10.00

Суботица, Трг слободе 1, велика сала Градске куће

15.

Национални савет бугарске националне мањине

12.00

Босилеград, Георги Димитрова 82, сала Скупштине општине

16.

Национални савет словачке националне мањине

16.00

Нови Сад, Владике Платона бб, сала на II спрату Скупштине АПВ

17.

Национални савет пољске националне мањине

18.00

Остојићево, Хајдук Вељкова 8, Пољски дом

 

17. ДЕЦЕМБАР 2022. ГОДИНЕ

18.

Национални савет румунске националне мањине

11.00

Вршац, Васка Попе 16, просторије Националног савета

19.

Национални савет словеначке националне мањине

11.00

Београд, Теразије 3/IX, просторије Националног савета

20.

Национални савет црногорске националне мањине

11.00

Врбас, Маршала Тита 89, сала Скупштине општине

21.

Национални савет макадонске националне мањине

12.00

Панчево, Трг краља Петра I број 2, велика сала Скупштине града

22.

Национални савет египатске националне мањине

19.00

Београд, Курирска 41, Земун поље

 

18. ДЕЦЕМБАР 2022. ГОДИНЕ

23.

Национални савет горанске националне мањине

12.00

Нови Пазар, Стевана Немање 2, свечана сала Културног центра

Закључен посебан бирачки списак националне мањине

02. новембар 2022.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, дана 28. октобра 2022. године у 24 часа, донео је Решење о закључењу посебног бирачког списка националне мањине, на основу члана 80. Закона о националним саветима националних мањина.

Решење je у складу са Законом објављено у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 120/22 и достављено Републичкој изборној комисији, као органу надлежном за спровођење избора за чланове националних савета националних мањина.

Сви грађани са бирачким правом, припадници националних мањина, наставаљају несметано да се уписују у посебан бирачки списак до 9. новембра 2022. године у 24 часа. Захтев за упис у посебaн бирачки списак подноси се на прописаном обрасцу и можете га преузети овде.

У складу са Одлуком о расписивању избора за чланове националних савета националних мањина, којом је одређено да ће се избори одржати 13. новембра 2022. године, 19 националних мањина бираће чланове националног савета на непосредним изборима, и то: албанска, ашкалијска, бошњачка, бугарска, буњевачка, влашка, грчка, египатска, мађарска, немачка, пољска, ромска, румунска, руска, русинска, словачка, словеначка, украјинска и чешка, док ће 4 националне мањине бирати чланове за националне савете путем електорске скупштине, и то: македонска, хрватска, црногорска и горанска.

Међународни дан старијих особа, 1. октобар

30. септембар 2022.

“Отпорност и доприноси старијих жена” мото je овогодишњег обележавања Међународног дана старијих особа, усмерен ка осветљавању њиховог огромног доприноса у свим сферама друштва и жртвама које су поднеле у кризним ситуацијама, попут недавне у време пандемије Ковида - 19.

Старење није праћено привилегованим положајем у друштву, изјавила је министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић. Напротив, често се сусрећемо са суморном сликом старијих жена и мушкараца, међу којима су нарочито жене изложене дискриминацији по више основа: сиромаштву, финансијском искоришћавању, насиљу, занемаривању и неуважавању њихових ставова и реалних потреба. Старији могу значајно да допринесу политичком и друштвеноекономском развитку, али старије жене остају искључене из радних процеса и непрепознате у даљем стручном усавршавању или саветовању, нагласила је Чомић. Како је навела, родни и старосни стереотипи и предрасуде онемогућавају старије жене да активно учествују у јавном животу. С друге стране, традиоционално неплаћеном кућном раду придодата је брига и старање о најмлађим члановима домаћинства, унуцима, док их друштво често третира кроз трошак на терет социјалне и здравствене заштите и пензијског и инвалидског осигурања.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је кроз низ друштвених дијалога о међугенерацијској сарадњи и дискриминацији на основу животног доба (ејџизам) афирмисало солидарност, уважавање и поштовање различитих старосних група, као и идеју да се кроз интеграцију старијих и јачање њихове економске независности спречи њихова даља дискриминација и искљученост у свим сегментима друштвеног живота.

Наш став је јасан, тражимо да о потребама старијих говоре старији када се одлучује о њиховој судбини, а не други у њихово име, поручила Чомић и додала да је то једини пут који води њиховој социјалној укључености и заштити права и достојанства најстаријих суграђана.

Обележавање Светског дана Рома

07. април 2022.

Роми и Ромкиње, према истраживања и подацима које износе ромски представници, суочавају се са ограниченим могућностима у већини сегмената људског развоја, од образовања, здравља, запошљавања, становања до животног стандарда. Животни век ромске популације у пренасељеним подстандарним насељима и ограниченом приступу комуналним услугама, где је одржавање хигијене било немогуће одржати, погоршан је у епидемији Ковида 16. Учење на даљину највише је погодило ромску децу из школе због недостатка приступа интернету или рачунару, оценила је поводом 8. априла, Светског дана Рома, Гордана Чомић, министарска за људска и мањинска права и друштвени дијалог. 

Како је навела, свесни свих проблема који прате ромску популацију, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог предузело је низ мера и активности у циљу побољшања положаја те националне мањине, инсистирајући на њиховом активном учешћу у решавању свих животних недаћа са којима се сусрећу.     

На иницијативу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, одлуком Владе формирано је Координационо тело за социјално укључивање Рома и Ромкиња, којим председава председница Владе Републике Србије. Стручна група  Координационог тела је ревидирала Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња до 2030, и у току је израда Акционог плана за Стратегију од 2021. до 2024, којима је предвиђено активно укључење Рома у осмишљавању и спровођењу мера у борби против циганизма, сегрегације, дискриминације становања, краћег животног века Рома. 

У области антидискриминације је донет Закон о изменама и допунама закона о забрани дискриминације и њиме је у потпуности извршено усклађивање основног закона са правним тековинама Европске уније.  У складу са обавезама из Познањске декларације, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у оквиру мере борбе против циганизма иницирало је запошљавање најмање 100 високо образованих Рома у институцијама у складу са образовним профилом на јавним пословима. Република Србија је наставила да пружа додатну помоћ ромским студентима и  ученицима путем 281 педагошког асистената. У области здравства, кључни програм здравствених медијатора се континуирано успешно спроводи, док се улажу велики напори у решавања проблема становања кроз ИПА пројекте. Свим лицима је омогућен упис у матичне књиге рођених, тако да се случајеви  неуписаних лица региструју данас као изузетак.

У оквиру друштвених дијалога у организацији Министарства, представници ромских удружења указали су на проблеме са којима се сусрећу приликом запошљавања, случајеве отворене и прикривене дискриминације, потребу повећања броја координатора за ромска питања у јединицима локалне самоуправе и истакли која су могућа решења ових проблема из њихове перспективе, изјавила је Чомић и поручила „ништа о Ромима без Рома за столом“.

Обавештење организацијама цивилног друштва о обавези подношења финансијских извештаја или изјаве о неактивности

18. март 2022.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог указује организацијама цивилног друштва да у складу са одредбама Закона о рачуноводству („Сл.гласник РС“ бр. 73/2019 и 44/2021-и др.закон), и то члановима 2. став 1. тачка 2) и 4. став 1., удружења, задужбине и фондације су у обавези да Регистру финансијских извештаја који води Агенција за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција), у законском року, односно до 31.03.2022. године, поднесу редован годишњи финансијски извештај или изјаву о неактивности за претходну 2021. годину.

Такође, указујемо да су за непоступање у смислу наведених законских одредаба прописане казне и то:
Новчаном казном од 100.000,00 динара до 3.000.000,00 динара казниће се за привредни преступ удружење, задужбина или фондација ако не достави Агенцији финансијске извештаје, документацију уз финансијске извештаје и Статистички извештај ради јавног објављивања, на начин и у роковима прописаним одредбама чланова 44-46. Закона о рачуноводству, а за исти привредни преступ, новчаном казном од 20.000,00 динара до 150.000,00 динара, казниће се и одговорно лице, односно лице овлашћено за заступање удружења, задужбине или фондације.

8. март обележава сећање на борбу за слободе и права

7. март 2022.

Чија су наша женска људска права? Одакле нам та права?
Избориле се и за њих гинуле претходне генерације жена, безимене, често заборављене, хапшене, прогоњене, стрељане, вешане само зато што су хтеле да живе свој женски живот као људска бића.

Шта су тражиле?
Право на школовање, на рад, на имовину, на рачун у банци, право да путују саме куд желе, да гласају, да учествују у јавном, политичком животу, право да живе свој живот без насиља, да бирају хоће ли се удати или не, хоће ли рађати или не. Право на слободан избор о томе како ће, с ким и где да проведу свој живот.

И не бисмо могле имати та права записана и пре него што смо се родиле да нека мушка већина није о томе одлучила, а због јасног захтева тих генерација жена на чијим раменима данас стојимо припремајући своја рамена за све оне који долазе после нас, да живе боље и да заиста уживају сва своја права.

Зашто је тако тешко у живот претворити све те у праву и законима аписане речи?

Шта су објашњења за непоштовање женских људских права?

Ако добија батине „сама је то тражила, провоцирањем, а и био је пијан и несрећан, јер га она психички малтретира“.

Ако је одбију запослити, то је зато „шта ћу с њом, удаће се има дете, стално боловање, немам ја пара за то, нек’ је издржава неко“.

Ако жели у политику онда чује „па шта ћеш, није то за жене, нема квалитетних жена, а и саме жене нису заинтересоване, у ствари“.

Ако жели ауто, земљу или кућу на свом имену питаће је „јесте ли удати? како нисте, зашто нисте?“

Ако сама себи бира шта ће обући обратиће јој се „ето како се изазовно облачиш, а после кукаш што ти звижде“ или „облачи се к’о да је сама себи мама“, ако је ружна то је најважније што се о њој треба знати, ако је лепа зна се шта јој следује, да заводи и да јој се надевају имена разна.

Ако стојите док ово читате – седите, јер имам нешто да вам кажем. Ако сте на речима за сва женска права, за једнакост и равноправност, онда сте и феминиста, чак и ако сте убеђени да нисте.

И зато вам честитам 8.март.

Чомић: Дан државности обједињује нашу слободарску традицију и представља место помирења и јединства

13. фебруар 2022.

Поводом обележавања Дана државности, Сретења, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић упутила је грађанима и грађанкама Републике Србије честитку следећег садржаја: 

„Поштоване грађанке и грађани Републике Србије,

Дан државности Србије, Сретење, увек је  прилика да се изнова подсетимо на славне датуме наше прошлости.

Почетком XIX века Србија је кроз два историјска догађаја – дизање народа на устанак и доношење првог устава, истакла своје слободарске одлике.

У духу прелепе симболике данашњег празника, у мислима се сусрећемо са Карађорђевим устаницима и Милошевим либералним творцима Устава. Тај сурет нас обавезује да не заборавимо да без одлука у Орашцу, три деценије касније не би ни маштали о Сретењском уставу, којим смо обасјали тадашњу Европу најлибералнијим уставним идејама. Данашњи датум обједињује нашу слободарску традицију и представља место помирења и јединства.

Србија се и у данашње време бори за друштво слободе и владавине права, стварајући правни амбијент у којем постоји делотворна судска заштита људских права, где се закон једнако примењује на све грађане.

На недавно одржаном референдуму, као једини носиоци суверености у Републици Србији, прихватили смо промену највишег правног акта наше земље, поштујући једну од кључних вредности владавине права. У истој  вери су и аутори Сретењског устава, пре 187 година установили да „судија не зависи у изрицању своје пресуде ни од кога у Србији, до од законика Српског; никаква ни већа ни мања власт у Србији нема права одвратити га од тога или заповедати му да другојачије суди него што му закони прописују“

Свим грађанкама и грађанима Републике Србије честитам Дан државности Србије – Сретење.“

Састанак министарке Чомић и представника Координације националних савета националних мањина
19. јануар 2022. године Палата Србијa

19. јануар 2022.

Састанак министарке Чомић и представника Координације националних савета националних мањина одржан је 19. јануара 2022. године у Палати Србија. У уводном обраћању министарка Чомић је представила постигнуте резултате Министарства у области унапређења мањинских права као и наредне кораке и планиране активности у 2022. години.

Имајући у виду да ће се у 2022. години одржати избори за чланове националних савета националних мањина као и Попис становништва, министарка је посебно нагласила да ће Министарство као и до сада бити поуздан партнер националним саветима у спровођењу ових активности.

У име Координације националних савета на састанку се обратио Борче Величковски, председник Националног савета македонске националне мањине и председавајући Координације који је представио рад Координације и указао на поједина отворена питања на чијем решавању треба радити у наредном периоду.

Будући да је отпочео рад на припреми Предлога акционог плана за остваривање права националних мањина, у чијој изради ће национални савети бити кључни партнери, на састанку се обратио и Иван Бошњак, један од консултаната Савета Европе, који је ангажован за рад на овом документу. Бошњак је представио методологију, динамику рада као и планиране рокове за израду новог Акционог плана за оствраивање права националних мањина.

Путем дијалога наставити информисање јавности о законима које треба усвојити

17. јануар 2022.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог захваљује свим суорганизаторима и учесницима друштвених дијалога “Правосуђе као заштита људских права и исходи референдума”, који су одржани у Београду, Новом Саду и Крагујевцу, на њиховом доприносу у остваривању права јавности да зна и одлучује на основу проверљивих информација.

Референдумско ДА уставним променама у правосуђу за коначан исход има обавезу и да заједно, путем дијалога, наставимо информисање јавности о законима које за годину дана треба усвојити, како би омогућили примену промењених уставних одредби.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог стоји чврсто на уверењу да добрих решења неће бити без трајног и отвореног институционалног дијалога представника Владе, Народне скупштине, цивилног друштва, стручних удружења, универзитета, независних тела, медија и најшире јавности.

Србија је на референдуму одлучила да нам треба независно и функционално правосуђе, а да би то остварили, неопходан је и дијалог о свим законским решењима. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог ће наставити да буде алат таквом дијалогу.

Отпочете консултације поводом израде Полазних основа за израду Стратегије праћења и унапређења људских права у Републици Србији за период од 2023. до 2030. године

9. децембар 2021.

Уочи обележавања Међународног дана људских права Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог обавештава грађане Србије о почетку рада на изради првог стратешког документа у области праћења и унапређења људских права у Републици Србији.

Тежећи да у нашој држави сваки човек живи живот достојан човека, да се слободно развија, да увек и свуда без препрека остварује свако своје људско право, тежећи фундаменталној правичности - да нико на том путу не буде изостављен, предлажемо доношење ове стратегије, коју ћемо заједнички са свима који желе, израдити по мери човека и за сваког без разлике, наводи се у саопштењу Министарства.

Људска и мањинска права су једина гаранција људског достојанства сваког појединца и хуманог, слободног, солидарног и праведног друштва у целини.  Да би се сврха људских и мањинских права и остварила неопходно је да имамо јасну слику о стању људских права у друштву, како бисмо правовремено предузели адекватне мере за отклањање недостатака у њиховој примени и за њихово унапређење, јер једино тако, континуираним, координираним и системским приступом можемо бити сигурни да ће и сврха уставних јемстава бити остварена, како на националном нивоу у целини, тако и на нивоу сваке јединице локалне самоуправе. 

Јавне онлајн консултације поводом израде  Полазних основа за израду Стратегије праћења и унапређења људских права у Републици Србији за период од 2023. до 2030. године су отворене од 9.12.2021. до 1.3.2022. године. Позивају се сви заинтересовани да у предвиђеном року доставе сугестије и коментаре на имејл адресу: ljudskaprava@minljmpdd.gov.rs

Образац за коментаре доступан је на сајту Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог https://minljmpdd.gov.rs/javne-konsultacije.php и порталу Е-управа http://javnerasprave.euprava.gov.rs/javna-rasprava/337

Међународни дан особа са инвалидитетом

3. децембар 2021.

Инвалидитет је једна од људских различитости, коју нажалост, јавност још увек није у потпуности прихватила. Особе са инвалидидетом имају потребе за образовањем, радом или независним животом и то је заједничко свим људима. Особе са инвалидитетом, међутим, у нашем друштву су и даље једна од најрањивијих и невидиљивих друштвених група, изложена стереотипима и предрасудама. У великом броју се суочавају са незапосленошћу и сиромаштвом и деценијама остају на друштвеној маргини, изјавила је поводом Међународног дана особа са инвалидитетом министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић.

Усвајањем Закона о родној равноправности, иземанам и допунама Закона о забрани дискриминације и Стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године значајно су уанпређени законодавни и стратешки оквир за унапређење положаја ове категорије становништва . Дефинисане су осетљиве друштвене групе, вишеструка и интерсекцијска дискриминација, навођење на дискриминацију је предвиђено као облик дискримианције а сегрегација је дефинисана као тежи облик дискриминације.

Савакако је важно рећи да значајан оквир за деловање представљају препоруке које наша земља добија као држава чланица кључних међународних уговора у области људских права, међу којима је и Конвенција о правима особа са инвалидитетом. Држава је посвећена извршавању својих међународних обавеза, истакла је Чомић, што показује и чињеница да је у нашој земљи, на препоруку Савета УН за људска права, успостављен механизам за праћење препорука које добијамо од механизама Уједињених нација за људска права и да је развијен План за праћење реализације ових препорука који садржи и надлежне ресоре, рокове, индикаторе и статус испуњености. Ове године је учињен корак даље у погледу институализације овог плана јер ће бити усвојен од стране Владе, што ће додатно обавезати све да уложе напоре да се имплементацијом ових препорука, међу којима су и препоруке које је Србија добила од Комитета УН за особе са инвалидитетом, подигну стандарди унапређења људских права у нашој земљи.

Министарство је, у оквиру јавног конкурса „Спровођење антидискриминационих политика у Републици Србији за 2021. годину“, од укупно 20 подржаних програма удружења грађана, у износу од око 16.5 милона РСД – финансијски подржало и четири која су усмерена на особе са инвалидитетом, укупне вредности 3,6 милиона РСД. Реализација пројеката је започела у септембру о.г и трајаће 6 месеци. Поред Београда два пројекта ће се релизовати и у Руми, Трстенику, Крагујевцу, Јагодини и Смедереву. Активности су усмерене на инклузију деце у предшколским установама и школама; подизању и развоју друштвене свести о значају толеранције и поштовање различитости и културе дијалога ради смањења нивоа дискриминације као и оснаживање дуготрајно незапослених жена са инвалидитетом за самозаступање и препознавање дискриминације.

Унапређење стања људских права свих грађана, посебно припадника осетљивих друштвених група, подразумева континуирану и посвећену мултисекторку сарадњу. Да би до помака дошло кључно је да сви одговорни актери имају свест управо о отоме да сложена проблематика захтева озбиљан приступ, сарадњу и кооперативност у дужем временском периоду.

Саопштење Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог

30. новембар 2021.

У име владавине права и у име историјско добрих и пријатељских односа румунског и српског народа и свих грађана Србије и Румуније, осуђујемо пропаганду мржње и дискриминације на основу националне припадности, којој са жаљењем сведочимо када се   некажњиво промовише у јавном и медијском простору Србије.  

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог чврсто стоји у одбрани мањинских права и подсећа на члан 387 Кривичног законика РС у коме стоји:
(1) Ко на основу разлике у раси, боји коже, верској припадности, националности, етничком пореклу или неком другом личном својству крши основна људска права и слободе зајамчена општеприхваћеним правилима међународног права и ратификованим међународним уговорима од стране Србије, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко врши прогањање организација или појединаца због њиховог залагања за равноправност људи.
(3) Ко шири идеје о супериорности једне расе над другом или пропагира расну мржњу или подстиче на расну дискриминацију, казниће се затвором од три месеца до три године.
(4) Ко шири или на други начин учини јавно доступним текстове, слике или свако друго представљање идеја или теорија које заговарају или подстрекавају мржњу, дискриминацију или насиље, против било којег лица или групе лица, заснованих на раси, боји коже, верској припадности, националности, етничком пореклу или неком другом личном својству,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(5) Ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину геноцида, злочина против човечности и ратних злочина учињених против групе лица или члана групе која је одређена на основу расе, боје коже, вере, порекла, државне, националне или етничке припадности, на начин који може довести до насиља или изазивања мржње према таквој групи лица или члану те групе, уколико су та кривична дела утврђена правноснажном пресудом суда у Србији или Међународног кривичног суда, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(6) Ко јавно прети да ће, против лица или групе лице због припадности одређеној раси, боји коже, вери, националности, етничком пореклу или због неког другог личног својства, извршити кривично дело за које је запрећена казна затвора већа од четири године затвора, казниће се затвором од три месеца до три године.

У име владавине права сматрамо да надлежни за примену Кривичног законика РС у најкраћем могућем року треба да истраже јавни говор мржње и обавесте јавност има ли основа за примену поменутог члана Кривичног законика РС.

Позивамо све грађане Србије да још једном покажу своју дубоку приврженост људских и мањинских права, владавине права и осуде сваку врсту пропаганде која је на штету односа Румуније и Србије.

 

Представљање Трећег периодичог извештаја Републике Србије о примени Конвенције против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни или поступања

22. новембар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Гордана Чомић предводиће делегацију Републике Србије на 72. заседању Комитета против тортуре у Женеви, 23. и 24. новембра текуће године, ради представљања Трећег периодичог извештаја Републике Србије о примени Конвенције против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни или поступања.

Делегацију Републике Србије чине представници Министарства унутрашњих послова, Министарства правде, Урпаве за извршење кривичних санкција Министарства правде, Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Комесаријата за избеглице и миграције, Врховног касационог суда, Републичког јавног тужиоца, Тужилаштва за ратне злочине, као и Сталне мисије Републике Србије при Уједињеним нацијама и другим међународним организацијама у Женеви.

Заседање се може пратити online путем линка: https://media.un.org/en/asset/k1z/k1zq0czcmy.

Гордана Чомић упутила телеграм саучешћа породици Муамера Зукорлића

8. новембар 2021.

Министарска за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић упутила је телеграм саучешћа породици народног посланика и лидера Странке правде и помирења Муамера Зукорлића:

„Са тугом се опраштам од народног посланика Муамера Зукорлића, искреног борца за права свих грађана у друштвеном и парламентарном животу наше земље. Своју енергију и знање уложио је у стварање толерантнијег друштва, по мери свих грађана, а мудрошћу и човекољубљем претварао je неистомишљенике у своје поштоваоце.

У моје лично и у име запослених у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог примите изразе најдубљег саучешћа.“

Гордана Чомић упутила телеграм саучешћа породици Зорана Станковића

6. октобар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић упутила је данас породици Зорана Станковића телеграм следеће садржине:

„Зоранов одлазак је недокнадив губитак за све нас који смо имали част да га познајемо и радимо са њим.  Као сарадник и пријатељ био је поштен, одан и посвећен бризи за друге, у послу велики професионалац и стручњак који је без поговора обављао најодговорније задатке у најтежим историјским тренуцима. Пре свега, Зоран је био човек који је волео своју земљу и несебично бранио њене интересе у дугој и плодоносној каријери. 

У моје лично и у име запослених у Мннистарсгву за људска и мањинска права и друштвени дијалог примите изразе најдубљег саучешћа.“

Одлука о расподели средстава из буџетског фонда за националне мањине у 2021. години за програме и пројекте из области образовања

1. октобар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић донела је Одлуку о расподели средстава из Буџетског фонда за националне мањине у 2021. години за програме и пројекте из области образовања.

Одлука је донета у складу са Листом вредновања и рангирања пријављених програма и пројеката поднетих на Конкурсу за доделу средстава из Буџетског фонда за националне мањине у 2021. години за реализацију програма и пројеката из области образовања, коју је утврдила Конкурсна комисија која је спровела поступак доделе средстава из овог фонда у 2021. години.

Одлука је објављена и на Порталу е-Управе.

Листа вредновања и рангирања пријављених програма и пројеката поднетих на конкурсу за доделу средстава из Буџетског фонда за националне мањине у 2021. години за реализацију програма и пројеката из области образовања

14. септембар 2021.

Конкурсна комисија која спроводи поступак доделе средстава из Буџетског фонда за националне мањине у 2021. години, образована Решењем министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог од 22. јуна 2021. године, на седници одржаној 13. септембра 2021. године, утврдила је Листу вредновања и рангирања пријављених програма и пројеката поднетих по Конкурсу за доделу средстава из Буџетског фонда за националне мањине у 2021. години.

Листа вредновања и рангирања пријављених програма и пројеката објављена је 14. септембра 2021. године на званичној интернет страници Министарства и Порталу е-Управе.

Учесници конкурса имају право увида у поднете пријаве и приложену документацију, као и право приговора у року од три дана од дана објављивања Листе вредновањa и рангирања пријављених програма и пројеката.

Приговор се може изјавити препорученом поштом или непосредно преко писарнице Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, на адресу Булевар Михајла Пупина 2, 11000 Београд, са назнаком: ПРИГОВОР по Конкурсу за доделу средстава из Буџетског фонда за националне мањине у 2021. години.

УСПОСТАВЉЕНА САРАДЊА МИНИСТАРСТВА И ТРИ НАУЧНА ИНСТИТУТА

29. јул 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог успоставило је сарадњу са Балканолошким институтом САНУ, Историјским институтом и Институтом за савремену историју.

Закључивањем споразума ствара се основ за размењивање идеја, знања, искуства у области заштите и унапређења људских и мањинских права.

Сарадња ће бити усмерена на активности, пројекте и програме у вези са стручном анализом/оценом симбола, знамења и празника националних мањина, као и у другим областима заштите и унапређења људских и мањинских права, развијања духа толеранције и дијалога, равноправности полова, антидискриминационе политике и развоја цивилног друштва у Србији.

Резултати сарадње биће доступни широј јавности.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ

21. јул 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) одржаће конференцију за новинаре повоодом кампање за вакцинацију на језицима националних мањина у четвртак 22. јула 2021. године са почетком у 11.30 часова, у Палати Србије, централни хол, Булевар Михајла Пупина 2.

На конференцији ће се обратити:

- Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог

- Представник ГИЗ -а

- Борче Величковски, председавајући Координацији националних савета националних мањина

Акредитације треба послати на имејл адресу kristina.brkovic@minljmpdd.gov.rs , најкасније до четвртка, 22. јула, до 10 часова. Контакт телефон: 062/80-55-020.

У циљу спречавања ширења заразне болести и очувања здравља свих моле се представници медија да поштују порписане мере и носе заштитне маске.

Саопштење

29. мај 2021.

”У Београду у улици 27. марта код објекта Аман за сада непознати починилац исписао је антисемитске поруке, симболе нацизма којима исказује приврженост злу мржње и индустрије смрти организоване за уништавање Јевреја, што је с правом узнемирило јеврејску заједницу у Србији и све нас који знамо да је питање човечности више него кривичног законика, због чега је потребно што пре открити и казнити починиоце.
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог пружа пуну подршку јеврејској заједници у Србији и позива све људе у Србији да без двоумица јасно покажу да за мржњу и антисемитизам нема места у Србији.”

Честитка поводом Рамазанског бајрама

13. мај 2021.

Свима вама који данас прослављате Рамазански бајрам, желимо вам да га проведете у здрављу, миру и срећи.

БАЈРАМ ШЕРИФ МУБАРЕК ОЛСУН!

Изложба „Muma Paduri“ у галерији Института Сервантес

13. мај 2021.

Помоћница министрa, Ивана Антић, 11. маја 2021. године присуствовала је изложби шпанског фотографа Ђоана Алвадоа, под називом „Мuma Paduri у галерији Института Сервантес.

Изложби су присуствовали аутор изложбе, директор Института Сервантес Josep Maria de Sagarra Angel као и Новица Јаношевић, председник Националног савета влашке националне мањине са својим сарадницима.

„Посебно значајно је што ова изложба приказује легенду Влаха,али и једну националну мањину као и лепоту природе Источне Србије, виђену очима странца“ поменула је Ивана Антић и додала да „у Србији живи више од 20 мањинских заједница које уживају сва законом гарантована права као и да је Србија добар и вредан међународне пажње пример државе која је људска и мањинска права подигла до нивоа највиших међународних стандарда.“

Према попису становништва из 2011. године укупан број Влаха у Републици Србији је 35.330. Од тог броја, 35.160 живи у источним деловима централне Србије, а 170 у АП Војводини.

У складу са Законом о заштити права и слобода националних мањина, влашка национална мањина је свој први национални савет изабрала на електорској скупштини за избор Националног савета влашке националне мањине која је одржана 4. марта 2006. године у Бору. Национални савет влашке националне мањине, данас има 23 члана, има статус правног лица и његово седиште је у Петровцу на Млави. За председника Националног савета изабран је Новица Јаношевић.

Република Србија негује и институционално подржава стваралаштво свих националних мањина, верујући да подржавајући уметничке изразе свих националних заједница које живе на њеној територији истовремено доприноси оплемењавању заједничког живота наше вишенационалне заједнице.

„Србија је  простор на којем је од давнина живело много различитих  народа и то Србију чини богатом, разноврсном, лепом а део те лепоте је и ова, данашња изложба“, рекла је Антићева и закључила да „са ње данас шаљемо поруку свету да упознајући једни друге, поштујући једни друге, живећи једни са другимабогатимо једни друге и градимо Србију као модерно, толерантно и демократско друштво.“

Саопштење

10. мај 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог најоштрије осуђује напад на в.д. помоћника министра Бориса Милићевића,  који се догодио синоћ, на Новом Београду.

Министарство поздравља брзу реакцију надлежних органа у процесуирању лица одговорног за овај напад.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог наставиће да се бори против сваке врсте насиља и за владавину права којом се насилници кажњавају, а жртве штите.

Честитка за Ускрс

2. мај 2021.

Његовој Светости патријарху Порфирију, свим верницима који празнују данас, искрене честитке за празник победе живота над смрћу, желећи вам сву радост, утеху и благодати које Ускрс собом носи као наду за добро међу људима.

Нека вам Ускрс донесе и духовне и личне и породичне радости и испуни вас добром вољом, срећом и снагом за победе над свим животним искушењима.

Дан сећања на жртве Холокауста

22. април 2021.

Данас се сећамо жртава Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.

Сећамо се свих Срба, Јевреја, Рома и многих других који су 22. априла 1945. године покушали пробој из логора смрти у Јасеновцу.

Сећамо се свих чији су животи угашени идеологијама зла и мржње, индустријом смрти и узажасном фашистичком идејом да Срби, Јевреји, Роми и многи други и нису људска бића већ предмети за мучење убијање и спаљивање.

Сећањем на њихове животе желимо да искажемо пуну посвећеност Србије култури људских права, култури помирења и култури сећања.

Отворена врата за организације цивилног друштва

13. април 2021.

Обавештавамо вас да Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог отпочиње са активностима „Отворених врата“. Циљ Отворених врата је да се пружи могућност организацијама цивилног друштва да министарству представе проблеме са којима се суочавају у раду, дају сугестије и предлоге и питања из делокруга Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Отворена врата биће организована сваког четвртка од 10:00 до 12:00 часова у Палати Србија. Присуство Отвореним вратима потребно је претходно најавити на маил sek.scd@minljmpdd.gov.rs

Пријава за учешће на Отвореним вратима треба да садржи:

  • пун назив организације;
  • име и презиме представника/це организације;
  • контакт телефон;
  • тему за састанак, која се искључиво односи на делокруг рада Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Приручник за рад националних савета националних мањина у Републици Србији

12. април 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Канцеларија Савета Европе у Београду организују представљање Приручника за рад националних савета националних мањина у Републици Србији, у среду 14. априла 2021. године, с почетком у 12,00 часова, у Палати Србија.

Сврха Приручника је да буде корисно средство националним саветима националних мањина као вид помоћи и подршке у вршењу њихових овлашћења, и то на начин да понуди практична упутства и савете који до сада нису били обрађени на јединствен и свеобухватан начин, укључујући и моделе аката, а припремљен је у оквиру заједничког пројекта Европске уније и Савета Европе Промоција различитости и равноправности у Србији.

Поред представника Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог на представљању приручника учешће ће узети и представници Канцеларије Савета Европе у Београду, делегације Европске уније у Републици Србији и националих савета националних мањина.

Онлајн праћење ће бити обезбеђено преко Фејсбук странице Канцеларије Савета Европе у Београду Представљање „Приручника за рад националних савета националних мањина у Републици Србији“ | Facebook

Позив на дијалог са цивилним друштвом остаје отворен

09. април 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије са жаљењем констатује решеност дела цивилног друштва да бојкотује консултативни процес доношења Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва.

Министарство остаје при ставу да је позив за дијалог и о њиховим ставовима као претходном питању и о свему што дијалог са цивилним друштвом подразумева отворен и никада неће бити затворен, нити ће било коме бити одрицана жеља да у дијалогу учествује.

Позив на дијалог

05. април 2021.

Поводом Одлуке о неучешћу у изради Статегије за цивилно друштво Министарство позива на дијалог све потписнике Одлуке да бисмо дошли до заједничког предлога о томе кога и у ком року исход нашег дијалога обавезује на испуњавање услова из Одлуке које се тичу Управе за спречавање прања новца, Народне скупштине Републике Србије и независних регулаторних тела који се баве надзором над применом закона којима се регулишу и писани и електронски медији.

Министарство је на располагању потписницима Одлуке за одређивање времена и места одржавања дијалога под њиховим условима под којима одбијају учешће у консултацијама о изради Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва.

Честитка за Ускрс

04. април 2021.

Свима, Цркви и верницима, свим људима који празнују данас, искрене честитке за празник победе живота над смрћу, желећи вам сву радост, утеху и благодати које Ускрс собом носи као наду за добро међу људима.

Нека вам Ускрс донесе и духовне и личне и породичне радости и испуни вас добром вољом, срећом и снагом за победе над свим животним искушењима.

Позив потписницима Aпела 212 на друштвени дијалог

19. март 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвен дијалог са задовољством закључује постојање воље аргумената и идеја за друштвени дијалог о расправи текста закона о истополним заједницама и позива за све потписнике Апела у формату који они бирају на даљи дијалог о овој теми од изузетног значаја за културу људских права у Србији.

Очекујемо одговор од потписника Апела у најкраћем могућем року и надамо се заједничком унапређењу и дијалога и културе људских права и културе компромиса у Србији.

„О чему је 8. Март?“

08. март 2021.

О свакодневици живота и мушакараца и жена у свету неправди и неједнакости и о порукама жена које су живеле пре нас и бориле се да их чујемо и сада када више нису међу нама.
Шта нам говоре својом борбом за равноправност, слободе и права?
Кад ти кажу да мораш само да ћутиш, будеш покорна и да слушаш - лажу те, не мораш.
Кад ти објашњавају шта је “права жена”, шта мора да ради и како да изгледа - кажи им да знаш ти то и сама.
Кад те љубазно упозоре да политика није за тебе - боје те се, јесте за тебе, све је и за тебе.
Кад ти оспоре право да живиш живот без насиља - спремни су на насиље, не дај на се.
Кад те спречавају да напредујеш у каријери - лицемерни су, јер иначе говоре да су шансе за све исте.
Кад ти кажу да војска и полиција нису за жене - демантуј их, покажи им да јесу.
Кад те у породици зову “сине” и кажу “да је то од миља” - кажи им “зовите ме ћерко, па ако и није од миља”.
Кад ти кажу да “мораш да рађаш” - кажи им да је то твој слободан избор.
Кад ти у породици неко разочарано каже “други пут ће бити син, нема везе” ако родиш женско дете - кажи им да ћеш све то рећи том женском детету, да зна какви су јој разни у фамилији који јој се нису обрадовали.
Кад те омаловажавају, називају разним именима, кад те дискриминишу само зато што си жена - кажи им да је то и забрањено и нечовечно и да тиме све говоре само о себи, ништа о теби.
Жене рођене у другој половини XX века су прве генерације жена рођене с правом да буду сматране људским бићима, рођене с правом на своју слободу, с правом да их се не дискриминише само зато што су жене. Генерације жена пре њих су сањале свој сан о равноправности и слободи и нису га доживеле. Ми рођене после њих у XX и XXI веку живимо тај њихов сан, стојимо на њиховим раменима и наш је посао да своја рамена припремимо за све оне који долазе после нас, и жене и мушкарце, за живот у равноправности и слободи.
Сећајући се оних које се живеле пре нас и радећи за оне које долазе после нас, јер знамо да борба против неправди, борба за слободу никада не престаје.
О свему томе је 8. март.

И зато га ваља честитати и женама и мушкарцима, заједнички је то празник људских права и слобода, јер без мушкараца који то разумеју нема ни прогреса ни равноправности ни праведнијег друштва за све.

Чомић примила вакцину против корона вируса

25. фебруар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије  Гордана Чомић вакцинисала се данас против коронавируса на пункту за вакцинацију у "Белекспо центру".

Чомић је, у изјави за новинаре, након што је примила прву дозу вакцине "Астра Зенека", грађанима поручила да се вакцинишу и да тиме заштите и себе и друге.

Министарка је истакла да је наша земља набавила вакцине и да је успешно организовала имунизацију становништва.

Извор: Влада Републике Србије

Аутор: ТАНЈУГ


Честитка Министарства за људска и мањинска права поводом Сретења

12. фебруар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије честитало је данас свим грађанима Сретење – Дан државности Србије.
"Историјски датуми из устаничке борбе за национално ослобођење 1804. године и доношење Устава Србије из 1835. године поставили су темељ за признату, уређену, модерну, грађанску и јаку српску државу.

Свим грађанкама и грађанима наше земље служи на част и понос чињеница да је Србија имала снаге да упркос тешким историјским околностима Сретењским уставом обасја тадашњу Европу најлибералнијим уставним идејама тог времена.
Почетком XIX века Србија је кроз перо лекара и дипломате Димитрија Давидовића у свој највиши правни акт уградила и поглавља која се позивају на Декларацију о правима човека и грађанина, чиме је између осталог утврђено да „Сваки Србин има право бирати начин живљења свог по својој вољи, само који није на општенародну штету“.

Уверени смо у то да нас све заједно историја и живот наших предака неисцрпно мотивише и обавезује у великом данашњем послу борбе за животну равноправност жена и мушкараца у свим областима нашег друштвеног и привредног живота, за изградњу модерног друштва једнаких могућности, за остваривање права и слобода свих, за друштво слободе и правде које смо дужни онима који долазе после нас, као што се данас са захвалношћу сећамо многих који су градили Србију пре нас, на понос и част свих нас", наводи се у честитки.