МЕНИ
 
Насловна » Прес » Саопштења

Међународни дан верских слобода

15. јануар 2023.

Данас је Међународни дан верских слобода који је установљен са циљем да се подржи дух јединства, толеранције и уважавања својствености међу припадницима различитих вероисповести. Међународни дан верских слобода настоји да промовише културу различитости уз позив да се сви присутни начини изражавања духовности у датом друштву испољавају у хармонији.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог наглашава да Устав Републике Србије гарантује слободу изражавања вере или верских уверења својим грађанима, обављање верских обреда, похађање верске службе или наставе, појединачно или у заједници са другима, као практиковање верских уверења. Уједно дискриминација по основу вероисповести забрањена је Уставом, Законом о забрани дискриминације, као и низом закона којима се регулишу поједине области друштвеног живота, од образовања, рада, запошљавања, здравствене заштите и друго.

У нашој држави припадници националних мањина су најчешће верници цркава и верских заједница које су различити од већинске Српске православне цркве. То значи да, осим права на информисање, образовање, неговање културе, службену употребу језика и писма, имају право и на богослужење на матерњем језику.

Остваривање права на слободу мишљења и изражавања може играти позитивну улогу у јачању демократије и борби против верске нетолеранције. Република Србија је посвећена афимацији и остварењу начела верских права и слобода.

Новогодишња честитка

30. децембар 2022.

У данима славља и лепих жеља које упућујемо једни другима, добро је да се подсетимо:

„Сва људска бића се рађају слободна и једнака у достојанству и правима. Сва су обдарена разумом и свешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства!“

(Универзална декларација о људским правима, члан 1.)

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог жели свима
срећну Нову 2023. годину!

Министар Томислав Жигманов честитао најрадоснији хришћански празник свим верницима који славе Божић по Грегоријанском календару

124. децембар 2022.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов упутио је честитку за најрадоснији хришћански празник, Божић, свим носиоцима црквених власти и верницима Римокатоличке, Словачке евангеличке, Реформатске хришћанске, Евангеличке хришћанске, Румунске православне и других цркава, као и хришћанским деноминацијама који га славе по Грегоријанском календару.

„Сам Божић, празник којим се слави рођење Господиново, и Божићни празници, у свим људима добре воље увек изнова побуђују озрачје радости, сусретљивости, мира, слоге и солидарности.

Исходиште ових општељудских нагнућа хришћанска мисао проналази у Богу-Логосу, Речи која се упушта у нашу в(б)ременитост, заподевајући дијалог са својим створењем и стални дијалог међу нама. Бескрајно већи, учинио се равноправним посебно онима најмањима, маргинализованима и обесправљенима. Бескрајно недокучив, учинио се блиским и разумљивим свима без обзира на нацију, боју коже или пол. Бескрајно силан, развластио се како би одагнао страх и донео мир у свако срце и у свако друштво.

Сматрајући ово потицајима нашој темељној мисији – служењу за опште добро друштвене заједнице, у своје лично име и у име делатника Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, свима желим срећан Божић.“

Заказане конститутивне седнице нових сазива националних савета националних мањина

10. децембар 2022.

Након успешно спроведених избора за чланове 23 национална савета националних мањина, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов сазвао је конситуитивне седнице свих националних савета, чиме ће бити окончан изборни процес за законом предвиђена представничка тела националних мањина у Републици Србији.

Избори за националне савете одржани су 13. новембар 2022. године у демократској атмосфери и уз примену високих стандарда у организовању и реализацији изборног процеса. На овим изборима 19 националних мањина бирало је чланове националних савета на непосредним изборима (албанска, ашкалијска, бошњачка, бугарска, буњевачка, влашка, грчка, египатска, мађарска, немачка, пољска, ромска, руска, румунска, русинска, словачка, словеначка, украјинска и чешка), а четири националне мањине бирале су националне савете путем електорске скупштине (горанска, македонска, црногорска и хрватска).

Право гласа на непосредним изборима, који су одржани на 949 бирачких места широм Србије, имало је 456.199 бирача уписаних у посебан бирачки списак. Републичка изборна комисија је прогласила укупно 50 изборних листа за непосредне изборе. За изборе који су одржани путем електорских скупштина Министарство је донело 294 решења о потврђивању електорских пријава. Изабрана су укупно 474 члана у 23 нова сазива националних савета.

Одржавањем конститутивних седница националних савета националних мањина започиње њихов четворогодишњи мандат, у коме ће наставити са радом на остваривању Уставом и законом утврђених овлашћења у области образовања, информисања, културе и службене употребе језика и писама националих мањина. Након конститутивних седница, сви национални савети су у обавези да у року од 30 дана изврше избор председника, а након тога и других тела и органа који су предвиђени Законом и статутима националних савета.

У складу са наведеним, након конституисања и спровођења свих законом прописаних процедура, у Регистар националних савета који води Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог извршиће се упис промене података који се у овом регистру воде.

Представници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог присуствоваће конститутивним седницама, које ће се одржати према седећем распореду.

 

10. ДЕЦЕМБАР 2022. ГОДИНЕ

1.

Национални савет грчке националне мањине

10.30

Нови Сад, Максима Горког 54, ОШ „Ђорђе Натошевић“

2.

Национални савет чешке националне мањине

12.00

Бела Црква, Милетићева 2, велика сала Скупштине општине

3.

Национални савет руске националне мањине

16.00

Панчево, Браће Јовановића 24, просторије Националног савета

 

12. ДЕЦЕМБАР 2022. ГОДИНЕ

4.

Национални савет бошњачке националне мањине

10.00

Нови Пазар, 28. новембар бб, просторије Националног савета

5.

Национални савет русинске националне мањине

18.00

Руски Крстур, Русинска 75, Дом културе

6.

Национални савет буњевачке националне мањине

19.00

Суботица, Корзо 8, просторије Буњевачке матице

 

13. ДЕЦЕМБАР 2022. ГОДИНЕ

7.

Национални савет ромске националне мањине

12.00

Београд, Обилећев венац 2, просторије Националног савета

8.

Национални савет украјинске националне мањине

19.00

Кула, Маршала Тита 119,  просторије Националног савета

 

14. ДЕЦЕМБАР 2022. ГОДИНЕ

9.

Национални савет албанске националне мањине

17.00

Бујановац, Карађорђа Петровића 237, просторије Националног савета

10.

Национални савет ашкалијске националне мањине

17.00

Земун, Војни пут 57/2, просторије Националног савета

 

15. ДЕЦЕМБАР 2022. ГОДИНЕ

11.

Национални савет влашке националне мањине

11.00

Неготин, Трг Стевана Мокрањца 1, сала Скупштине општине

12.

Национални савет немачке националне мањине

13.00

Сомбор, Матије Гупца бб, просторије Националног савета

13.

Национални савет хрватске националне мањине

17.00

Суботица, Трг слободе број 1, плава сала Градске куће

 

16. ДЕЦЕМБАР 2022. ГОДИНЕ

14.

Национални савет мађарске националне мањине

10.00

Суботица, Трг слободе 1, велика сала Градске куће

15.

Национални савет бугарске националне мањине

12.00

Босилеград, Георги Димитрова 82, сала Скупштине општине

16.

Национални савет словачке националне мањине

16.00

Нови Сад, Владике Платона бб, сала на II спрату Скупштине АПВ

17.

Национални савет пољске националне мањине

18.00

Остојићево, Хајдук Вељкова 8, Пољски дом

 

17. ДЕЦЕМБАР 2022. ГОДИНЕ

18.

Национални савет румунске националне мањине

11.00

Вршац, Васка Попе 16, просторије Националног савета

19.

Национални савет словеначке националне мањине

11.00

Београд, Теразије 3/IX, просторије Националног савета

20.

Национални савет црногорске националне мањине

11.00

Врбас, Маршала Тита 89, сала Скупштине општине

21.

Национални савет макадонске националне мањине

12.00

Панчево, Трг краља Петра I број 2, велика сала Скупштине града

22.

Национални савет египатске националне мањине

19.00

Београд, Курирска 41, Земун поље

 

18. ДЕЦЕМБАР 2022. ГОДИНЕ

23.

Национални савет горанске националне мањине

12.00

Нови Пазар, Стевана Немање 2, свечана сала Културног центра

Закључен посебан бирачки списак националне мањине

02. новембар 2022.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, дана 28. октобра 2022. године у 24 часа, донео је Решење о закључењу посебног бирачког списка националне мањине, на основу члана 80. Закона о националним саветима националних мањина.

Решење je у складу са Законом објављено у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 120/22 и достављено Републичкој изборној комисији, као органу надлежном за спровођење избора за чланове националних савета националних мањина.

Сви грађани са бирачким правом, припадници националних мањина, наставаљају несметано да се уписују у посебан бирачки списак до 9. новембра 2022. године у 24 часа. Захтев за упис у посебaн бирачки списак подноси се на прописаном обрасцу и можете га преузети овде.

У складу са Одлуком о расписивању избора за чланове националних савета националних мањина, којом је одређено да ће се избори одржати 13. новембра 2022. године, 19 националних мањина бираће чланове националног савета на непосредним изборима, и то: албанска, ашкалијска, бошњачка, бугарска, буњевачка, влашка, грчка, египатска, мађарска, немачка, пољска, ромска, румунска, руска, русинска, словачка, словеначка, украјинска и чешка, док ће 4 националне мањине бирати чланове за националне савете путем електорске скупштине, и то: македонска, хрватска, црногорска и горанска.

Међународни дан старијих особа, 1. октобар

30. септембар 2022.

“Отпорност и доприноси старијих жена” мото je овогодишњег обележавања Међународног дана старијих особа, усмерен ка осветљавању њиховог огромног доприноса у свим сферама друштва и жртвама које су поднеле у кризним ситуацијама, попут недавне у време пандемије Ковида - 19.

Старење није праћено привилегованим положајем у друштву, изјавила је министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић. Напротив, често се сусрећемо са суморном сликом старијих жена и мушкараца, међу којима су нарочито жене изложене дискриминацији по више основа: сиромаштву, финансијском искоришћавању, насиљу, занемаривању и неуважавању њихових ставова и реалних потреба. Старији могу значајно да допринесу политичком и друштвеноекономском развитку, али старије жене остају искључене из радних процеса и непрепознате у даљем стручном усавршавању или саветовању, нагласила је Чомић. Како је навела, родни и старосни стереотипи и предрасуде онемогућавају старије жене да активно учествују у јавном животу. С друге стране, традиоционално неплаћеном кућном раду придодата је брига и старање о најмлађим члановима домаћинства, унуцима, док их друштво често третира кроз трошак на терет социјалне и здравствене заштите и пензијског и инвалидског осигурања.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је кроз низ друштвених дијалога о међугенерацијској сарадњи и дискриминацији на основу животног доба (ејџизам) афирмисало солидарност, уважавање и поштовање различитих старосних група, као и идеју да се кроз интеграцију старијих и јачање њихове економске независности спречи њихова даља дискриминација и искљученост у свим сегментима друштвеног живота.

Наш став је јасан, тражимо да о потребама старијих говоре старији када се одлучује о њиховој судбини, а не други у њихово име, поручила Чомић и додала да је то једини пут који води њиховој социјалној укључености и заштити права и достојанства најстаријих суграђана.

Обележавање Светског дана Рома

07. април 2022.

Роми и Ромкиње, према истраживања и подацима које износе ромски представници, суочавају се са ограниченим могућностима у већини сегмената људског развоја, од образовања, здравља, запошљавања, становања до животног стандарда. Животни век ромске популације у пренасељеним подстандарним насељима и ограниченом приступу комуналним услугама, где је одржавање хигијене било немогуће одржати, погоршан је у епидемији Ковида 16. Учење на даљину највише је погодило ромску децу из школе због недостатка приступа интернету или рачунару, оценила је поводом 8. априла, Светског дана Рома, Гордана Чомић, министарска за људска и мањинска права и друштвени дијалог. 

Како је навела, свесни свих проблема који прате ромску популацију, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог предузело је низ мера и активности у циљу побољшања положаја те националне мањине, инсистирајући на њиховом активном учешћу у решавању свих животних недаћа са којима се сусрећу.     

На иницијативу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, одлуком Владе формирано је Координационо тело за социјално укључивање Рома и Ромкиња, којим председава председница Владе Републике Србије. Стручна група  Координационог тела је ревидирала Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња до 2030, и у току је израда Акционог плана за Стратегију од 2021. до 2024, којима је предвиђено активно укључење Рома у осмишљавању и спровођењу мера у борби против циганизма, сегрегације, дискриминације становања, краћег животног века Рома. 

У области антидискриминације је донет Закон о изменама и допунама закона о забрани дискриминације и њиме је у потпуности извршено усклађивање основног закона са правним тековинама Европске уније.  У складу са обавезама из Познањске декларације, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у оквиру мере борбе против циганизма иницирало је запошљавање најмање 100 високо образованих Рома у институцијама у складу са образовним профилом на јавним пословима. Република Србија је наставила да пружа додатну помоћ ромским студентима и  ученицима путем 281 педагошког асистената. У области здравства, кључни програм здравствених медијатора се континуирано успешно спроводи, док се улажу велики напори у решавања проблема становања кроз ИПА пројекте. Свим лицима је омогућен упис у матичне књиге рођених, тако да се случајеви  неуписаних лица региструју данас као изузетак.

У оквиру друштвених дијалога у организацији Министарства, представници ромских удружења указали су на проблеме са којима се сусрећу приликом запошљавања, случајеве отворене и прикривене дискриминације, потребу повећања броја координатора за ромска питања у јединицима локалне самоуправе и истакли која су могућа решења ових проблема из њихове перспективе, изјавила је Чомић и поручила „ништа о Ромима без Рома за столом“.

Обавештење организацијама цивилног друштва о обавези подношења финансијских извештаја или изјаве о неактивности

18. март 2022.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог указује организацијама цивилног друштва да у складу са одредбама Закона о рачуноводству („Сл.гласник РС“ бр. 73/2019 и 44/2021-и др.закон), и то члановима 2. став 1. тачка 2) и 4. став 1., удружења, задужбине и фондације су у обавези да Регистру финансијских извештаја који води Агенција за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција), у законском року, односно до 31.03.2022. године, поднесу редован годишњи финансијски извештај или изјаву о неактивности за претходну 2021. годину.

Такође, указујемо да су за непоступање у смислу наведених законских одредаба прописане казне и то:
Новчаном казном од 100.000,00 динара до 3.000.000,00 динара казниће се за привредни преступ удружење, задужбина или фондација ако не достави Агенцији финансијске извештаје, документацију уз финансијске извештаје и Статистички извештај ради јавног објављивања, на начин и у роковима прописаним одредбама чланова 44-46. Закона о рачуноводству, а за исти привредни преступ, новчаном казном од 20.000,00 динара до 150.000,00 динара, казниће се и одговорно лице, односно лице овлашћено за заступање удружења, задужбине или фондације.

8. март обележава сећање на борбу за слободе и права

7. март 2022.

Чија су наша женска људска права? Одакле нам та права?
Избориле се и за њих гинуле претходне генерације жена, безимене, често заборављене, хапшене, прогоњене, стрељане, вешане само зато што су хтеле да живе свој женски живот као људска бића.

Шта су тражиле?
Право на школовање, на рад, на имовину, на рачун у банци, право да путују саме куд желе, да гласају, да учествују у јавном, политичком животу, право да живе свој живот без насиља, да бирају хоће ли се удати или не, хоће ли рађати или не. Право на слободан избор о томе како ће, с ким и где да проведу свој живот.

И не бисмо могле имати та права записана и пре него што смо се родиле да нека мушка већина није о томе одлучила, а због јасног захтева тих генерација жена на чијим раменима данас стојимо припремајући своја рамена за све оне који долазе после нас, да живе боље и да заиста уживају сва своја права.

Зашто је тако тешко у живот претворити све те у праву и законима аписане речи?

Шта су објашњења за непоштовање женских људских права?

Ако добија батине „сама је то тражила, провоцирањем, а и био је пијан и несрећан, јер га она психички малтретира“.

Ако је одбију запослити, то је зато „шта ћу с њом, удаће се има дете, стално боловање, немам ја пара за то, нек’ је издржава неко“.

Ако жели у политику онда чује „па шта ћеш, није то за жене, нема квалитетних жена, а и саме жене нису заинтересоване, у ствари“.

Ако жели ауто, земљу или кућу на свом имену питаће је „јесте ли удати? како нисте, зашто нисте?“

Ако сама себи бира шта ће обући обратиће јој се „ето како се изазовно облачиш, а после кукаш што ти звижде“ или „облачи се к’о да је сама себи мама“, ако је ружна то је најважније што се о њој треба знати, ако је лепа зна се шта јој следује, да заводи и да јој се надевају имена разна.

Ако стојите док ово читате – седите, јер имам нешто да вам кажем. Ако сте на речима за сва женска права, за једнакост и равноправност, онда сте и феминиста, чак и ако сте убеђени да нисте.

И зато вам честитам 8.март.

Чомић: Дан државности обједињује нашу слободарску традицију и представља место помирења и јединства

13. фебруар 2022.

Поводом обележавања Дана државности, Сретења, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић упутила је грађанима и грађанкама Републике Србије честитку следећег садржаја: 

„Поштоване грађанке и грађани Републике Србије,

Дан државности Србије, Сретење, увек је  прилика да се изнова подсетимо на славне датуме наше прошлости.

Почетком XIX века Србија је кроз два историјска догађаја – дизање народа на устанак и доношење првог устава, истакла своје слободарске одлике.

У духу прелепе симболике данашњег празника, у мислима се сусрећемо са Карађорђевим устаницима и Милошевим либералним творцима Устава. Тај сурет нас обавезује да не заборавимо да без одлука у Орашцу, три деценије касније не би ни маштали о Сретењском уставу, којим смо обасјали тадашњу Европу најлибералнијим уставним идејама. Данашњи датум обједињује нашу слободарску традицију и представља место помирења и јединства.

Србија се и у данашње време бори за друштво слободе и владавине права, стварајући правни амбијент у којем постоји делотворна судска заштита људских права, где се закон једнако примењује на све грађане.

На недавно одржаном референдуму, као једини носиоци суверености у Републици Србији, прихватили смо промену највишег правног акта наше земље, поштујући једну од кључних вредности владавине права. У истој  вери су и аутори Сретењског устава, пре 187 година установили да „судија не зависи у изрицању своје пресуде ни од кога у Србији, до од законика Српског; никаква ни већа ни мања власт у Србији нема права одвратити га од тога или заповедати му да другојачије суди него што му закони прописују“

Свим грађанкама и грађанима Републике Србије честитам Дан државности Србије – Сретење.“

Састанак министарке Чомић и представника Координације националних савета националних мањина
19. јануар 2022. године Палата Србијa

19. јануар 2022.

Састанак министарке Чомић и представника Координације националних савета националних мањина одржан је 19. јануара 2022. године у Палати Србија. У уводном обраћању министарка Чомић је представила постигнуте резултате Министарства у области унапређења мањинских права као и наредне кораке и планиране активности у 2022. години.

Имајући у виду да ће се у 2022. години одржати избори за чланове националних савета националних мањина као и Попис становништва, министарка је посебно нагласила да ће Министарство као и до сада бити поуздан партнер националним саветима у спровођењу ових активности.

У име Координације националних савета на састанку се обратио Борче Величковски, председник Националног савета македонске националне мањине и председавајући Координације који је представио рад Координације и указао на поједина отворена питања на чијем решавању треба радити у наредном периоду.

Будући да је отпочео рад на припреми Предлога акционог плана за остваривање права националних мањина, у чијој изради ће национални савети бити кључни партнери, на састанку се обратио и Иван Бошњак, један од консултаната Савета Европе, који је ангажован за рад на овом документу. Бошњак је представио методологију, динамику рада као и планиране рокове за израду новог Акционог плана за оствраивање права националних мањина.

Путем дијалога наставити информисање јавности о законима које треба усвојити

17. јануар 2022.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог захваљује свим суорганизаторима и учесницима друштвених дијалога “Правосуђе као заштита људских права и исходи референдума”, који су одржани у Београду, Новом Саду и Крагујевцу, на њиховом доприносу у остваривању права јавности да зна и одлучује на основу проверљивих информација.

Референдумско ДА уставним променама у правосуђу за коначан исход има обавезу и да заједно, путем дијалога, наставимо информисање јавности о законима које за годину дана треба усвојити, како би омогућили примену промењених уставних одредби.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог стоји чврсто на уверењу да добрих решења неће бити без трајног и отвореног институционалног дијалога представника Владе, Народне скупштине, цивилног друштва, стручних удружења, универзитета, независних тела, медија и најшире јавности.

Србија је на референдуму одлучила да нам треба независно и функционално правосуђе, а да би то остварили, неопходан је и дијалог о свим законским решењима. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог ће наставити да буде алат таквом дијалогу.

Отпочете консултације поводом израде Полазних основа за израду Стратегије праћења и унапређења људских права у Републици Србији за период од 2023. до 2030. године

9. децембар 2021.

Уочи обележавања Међународног дана људских права Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог обавештава грађане Србије о почетку рада на изради првог стратешког документа у области праћења и унапређења људских права у Републици Србији.

Тежећи да у нашој држави сваки човек живи живот достојан човека, да се слободно развија, да увек и свуда без препрека остварује свако своје људско право, тежећи фундаменталној правичности - да нико на том путу не буде изостављен, предлажемо доношење ове стратегије, коју ћемо заједнички са свима који желе, израдити по мери човека и за сваког без разлике, наводи се у саопштењу Министарства.

Људска и мањинска права су једина гаранција људског достојанства сваког појединца и хуманог, слободног, солидарног и праведног друштва у целини.  Да би се сврха људских и мањинских права и остварила неопходно је да имамо јасну слику о стању људских права у друштву, како бисмо правовремено предузели адекватне мере за отклањање недостатака у њиховој примени и за њихово унапређење, јер једино тако, континуираним, координираним и системским приступом можемо бити сигурни да ће и сврха уставних јемстава бити остварена, како на националном нивоу у целини, тако и на нивоу сваке јединице локалне самоуправе. 

Јавне онлајн консултације поводом израде  Полазних основа за израду Стратегије праћења и унапређења људских права у Републици Србији за период од 2023. до 2030. године су отворене од 9.12.2021. до 1.3.2022. године. Позивају се сви заинтересовани да у предвиђеном року доставе сугестије и коментаре на имејл адресу: ljudskaprava@minljmpdd.gov.rs

Образац за коментаре доступан је на сајту Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог https://minljmpdd.gov.rs/javne-konsultacije.php и порталу Е-управа http://javnerasprave.euprava.gov.rs/javna-rasprava/337

Међународни дан особа са инвалидитетом

3. децембар 2021.

Инвалидитет је једна од људских различитости, коју нажалост, јавност још увек није у потпуности прихватила. Особе са инвалидидетом имају потребе за образовањем, радом или независним животом и то је заједничко свим људима. Особе са инвалидитетом, међутим, у нашем друштву су и даље једна од најрањивијих и невидиљивих друштвених група, изложена стереотипима и предрасудама. У великом броју се суочавају са незапосленошћу и сиромаштвом и деценијама остају на друштвеној маргини, изјавила је поводом Међународног дана особа са инвалидитетом министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић.

Усвајањем Закона о родној равноправности, иземанам и допунама Закона о забрани дискриминације и Стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године значајно су уанпређени законодавни и стратешки оквир за унапређење положаја ове категорије становништва . Дефинисане су осетљиве друштвене групе, вишеструка и интерсекцијска дискриминација, навођење на дискриминацију је предвиђено као облик дискримианције а сегрегација је дефинисана као тежи облик дискриминације.

Савакако је важно рећи да значајан оквир за деловање представљају препоруке које наша земља добија као држава чланица кључних међународних уговора у области људских права, међу којима је и Конвенција о правима особа са инвалидитетом. Држава је посвећена извршавању својих међународних обавеза, истакла је Чомић, што показује и чињеница да је у нашој земљи, на препоруку Савета УН за људска права, успостављен механизам за праћење препорука које добијамо од механизама Уједињених нација за људска права и да је развијен План за праћење реализације ових препорука који садржи и надлежне ресоре, рокове, индикаторе и статус испуњености. Ове године је учињен корак даље у погледу институализације овог плана јер ће бити усвојен од стране Владе, што ће додатно обавезати све да уложе напоре да се имплементацијом ових препорука, међу којима су и препоруке које је Србија добила од Комитета УН за особе са инвалидитетом, подигну стандарди унапређења људских права у нашој земљи.

Министарство је, у оквиру јавног конкурса „Спровођење антидискриминационих политика у Републици Србији за 2021. годину“, од укупно 20 подржаних програма удружења грађана, у износу од око 16.5 милона РСД – финансијски подржало и четири која су усмерена на особе са инвалидитетом, укупне вредности 3,6 милиона РСД. Реализација пројеката је започела у септембру о.г и трајаће 6 месеци. Поред Београда два пројекта ће се релизовати и у Руми, Трстенику, Крагујевцу, Јагодини и Смедереву. Активности су усмерене на инклузију деце у предшколским установама и школама; подизању и развоју друштвене свести о значају толеранције и поштовање различитости и културе дијалога ради смањења нивоа дискриминације као и оснаживање дуготрајно незапослених жена са инвалидитетом за самозаступање и препознавање дискриминације.

Унапређење стања људских права свих грађана, посебно припадника осетљивих друштвених група, подразумева континуирану и посвећену мултисекторку сарадњу. Да би до помака дошло кључно је да сви одговорни актери имају свест управо о отоме да сложена проблематика захтева озбиљан приступ, сарадњу и кооперативност у дужем временском периоду.

Саопштење Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог

30. новембар 2021.

У име владавине права и у име историјско добрих и пријатељских односа румунског и српског народа и свих грађана Србије и Румуније, осуђујемо пропаганду мржње и дискриминације на основу националне припадности, којој са жаљењем сведочимо када се   некажњиво промовише у јавном и медијском простору Србије.  

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог чврсто стоји у одбрани мањинских права и подсећа на члан 387 Кривичног законика РС у коме стоји:
(1) Ко на основу разлике у раси, боји коже, верској припадности, националности, етничком пореклу или неком другом личном својству крши основна људска права и слободе зајамчена општеприхваћеним правилима међународног права и ратификованим међународним уговорима од стране Србије, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко врши прогањање организација или појединаца због њиховог залагања за равноправност људи.
(3) Ко шири идеје о супериорности једне расе над другом или пропагира расну мржњу или подстиче на расну дискриминацију, казниће се затвором од три месеца до три године.
(4) Ко шири или на други начин учини јавно доступним текстове, слике или свако друго представљање идеја или теорија које заговарају или подстрекавају мржњу, дискриминацију или насиље, против било којег лица или групе лица, заснованих на раси, боји коже, верској припадности, националности, етничком пореклу или неком другом личном својству,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(5) Ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину геноцида, злочина против човечности и ратних злочина учињених против групе лица или члана групе која је одређена на основу расе, боје коже, вере, порекла, државне, националне или етничке припадности, на начин који може довести до насиља или изазивања мржње према таквој групи лица или члану те групе, уколико су та кривична дела утврђена правноснажном пресудом суда у Србији или Међународног кривичног суда, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(6) Ко јавно прети да ће, против лица или групе лице због припадности одређеној раси, боји коже, вери, националности, етничком пореклу или због неког другог личног својства, извршити кривично дело за које је запрећена казна затвора већа од четири године затвора, казниће се затвором од три месеца до три године.

У име владавине права сматрамо да надлежни за примену Кривичног законика РС у најкраћем могућем року треба да истраже јавни говор мржње и обавесте јавност има ли основа за примену поменутог члана Кривичног законика РС.

Позивамо све грађане Србије да још једном покажу своју дубоку приврженост људских и мањинских права, владавине права и осуде сваку врсту пропаганде која је на штету односа Румуније и Србије.

 

Представљање Трећег периодичог извештаја Републике Србије о примени Конвенције против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни или поступања

22. новембар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Гордана Чомић предводиће делегацију Републике Србије на 72. заседању Комитета против тортуре у Женеви, 23. и 24. новембра текуће године, ради представљања Трећег периодичог извештаја Републике Србије о примени Конвенције против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни или поступања.

Делегацију Републике Србије чине представници Министарства унутрашњих послова, Министарства правде, Урпаве за извршење кривичних санкција Министарства правде, Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Комесаријата за избеглице и миграције, Врховног касационог суда, Републичког јавног тужиоца, Тужилаштва за ратне злочине, као и Сталне мисије Републике Србије при Уједињеним нацијама и другим међународним организацијама у Женеви.

Заседање се може пратити online путем линка: https://media.un.org/en/asset/k1z/k1zq0czcmy.

Гордана Чомић упутила телеграм саучешћа породици Муамера Зукорлића

8. новембар 2021.

Министарска за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић упутила је телеграм саучешћа породици народног посланика и лидера Странке правде и помирења Муамера Зукорлића:

„Са тугом се опраштам од народног посланика Муамера Зукорлића, искреног борца за права свих грађана у друштвеном и парламентарном животу наше земље. Своју енергију и знање уложио је у стварање толерантнијег друштва, по мери свих грађана, а мудрошћу и човекољубљем претварао je неистомишљенике у своје поштоваоце.

У моје лично и у име запослених у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог примите изразе најдубљег саучешћа.“

Гордана Чомић упутила телеграм саучешћа породици Зорана Станковића

6. октобар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић упутила је данас породици Зорана Станковића телеграм следеће садржине:

„Зоранов одлазак је недокнадив губитак за све нас који смо имали част да га познајемо и радимо са њим.  Као сарадник и пријатељ био је поштен, одан и посвећен бризи за друге, у послу велики професионалац и стручњак који је без поговора обављао најодговорније задатке у најтежим историјским тренуцима. Пре свега, Зоран је био човек који је волео своју земљу и несебично бранио њене интересе у дугој и плодоносној каријери. 

У моје лично и у име запослених у Мннистарсгву за људска и мањинска права и друштвени дијалог примите изразе најдубљег саучешћа.“

Одлука о расподели средстава из буџетског фонда за националне мањине у 2021. години за програме и пројекте из области образовања

1. октобар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић донела је Одлуку о расподели средстава из Буџетског фонда за националне мањине у 2021. години за програме и пројекте из области образовања.

Одлука је донета у складу са Листом вредновања и рангирања пријављених програма и пројеката поднетих на Конкурсу за доделу средстава из Буџетског фонда за националне мањине у 2021. години за реализацију програма и пројеката из области образовања, коју је утврдила Конкурсна комисија која је спровела поступак доделе средстава из овог фонда у 2021. години.

Одлука је објављена и на Порталу е-Управе.

Листа вредновања и рангирања пријављених програма и пројеката поднетих на конкурсу за доделу средстава из Буџетског фонда за националне мањине у 2021. години за реализацију програма и пројеката из области образовања

14. септембар 2021.

Конкурсна комисија која спроводи поступак доделе средстава из Буџетског фонда за националне мањине у 2021. години, образована Решењем министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог од 22. јуна 2021. године, на седници одржаној 13. септембра 2021. године, утврдила је Листу вредновања и рангирања пријављених програма и пројеката поднетих по Конкурсу за доделу средстава из Буџетског фонда за националне мањине у 2021. години.

Листа вредновања и рангирања пријављених програма и пројеката објављена је 14. септембра 2021. године на званичној интернет страници Министарства и Порталу е-Управе.

Учесници конкурса имају право увида у поднете пријаве и приложену документацију, као и право приговора у року од три дана од дана објављивања Листе вредновањa и рангирања пријављених програма и пројеката.

Приговор се може изјавити препорученом поштом или непосредно преко писарнице Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, на адресу Булевар Михајла Пупина 2, 11000 Београд, са назнаком: ПРИГОВОР по Конкурсу за доделу средстава из Буџетског фонда за националне мањине у 2021. години.

УСПОСТАВЉЕНА САРАДЊА МИНИСТАРСТВА И ТРИ НАУЧНА ИНСТИТУТА

29. јул 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог успоставило је сарадњу са Балканолошким институтом САНУ, Историјским институтом и Институтом за савремену историју.

Закључивањем споразума ствара се основ за размењивање идеја, знања, искуства у области заштите и унапређења људских и мањинских права.

Сарадња ће бити усмерена на активности, пројекте и програме у вези са стручном анализом/оценом симбола, знамења и празника националних мањина, као и у другим областима заштите и унапређења људских и мањинских права, развијања духа толеранције и дијалога, равноправности полова, антидискриминационе политике и развоја цивилног друштва у Србији.

Резултати сарадње биће доступни широј јавности.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ

21. јул 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) одржаће конференцију за новинаре повоодом кампање за вакцинацију на језицима националних мањина у четвртак 22. јула 2021. године са почетком у 11.30 часова, у Палати Србије, централни хол, Булевар Михајла Пупина 2.

На конференцији ће се обратити:

- Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог

- Представник ГИЗ -а

- Борче Величковски, председавајући Координацији националних савета националних мањина

Акредитације треба послати на имејл адресу kristina.brkovic@minljmpdd.gov.rs , најкасније до четвртка, 22. јула, до 10 часова. Контакт телефон: 062/80-55-020.

У циљу спречавања ширења заразне болести и очувања здравља свих моле се представници медија да поштују порписане мере и носе заштитне маске.

Саопштење

29. мај 2021.

”У Београду у улици 27. марта код објекта Аман за сада непознати починилац исписао је антисемитске поруке, симболе нацизма којима исказује приврженост злу мржње и индустрије смрти организоване за уништавање Јевреја, што је с правом узнемирило јеврејску заједницу у Србији и све нас који знамо да је питање човечности више него кривичног законика, због чега је потребно што пре открити и казнити починиоце.
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог пружа пуну подршку јеврејској заједници у Србији и позива све људе у Србији да без двоумица јасно покажу да за мржњу и антисемитизам нема места у Србији.”

Честитка поводом Рамазанског бајрама

13. мај 2021.

Свима вама који данас прослављате Рамазански бајрам, желимо вам да га проведете у здрављу, миру и срећи.

БАЈРАМ ШЕРИФ МУБАРЕК ОЛСУН!

Изложба „Muma Paduri“ у галерији Института Сервантес

13. мај 2021.

Помоћница министрa, Ивана Антић, 11. маја 2021. године присуствовала је изложби шпанског фотографа Ђоана Алвадоа, под називом „Мuma Paduri у галерији Института Сервантес.

Изложби су присуствовали аутор изложбе, директор Института Сервантес Josep Maria de Sagarra Angel као и Новица Јаношевић, председник Националног савета влашке националне мањине са својим сарадницима.

„Посебно значајно је што ова изложба приказује легенду Влаха,али и једну националну мањину као и лепоту природе Источне Србије, виђену очима странца“ поменула је Ивана Антић и додала да „у Србији живи више од 20 мањинских заједница које уживају сва законом гарантована права као и да је Србија добар и вредан међународне пажње пример државе која је људска и мањинска права подигла до нивоа највиших међународних стандарда.“

Према попису становништва из 2011. године укупан број Влаха у Републици Србији је 35.330. Од тог броја, 35.160 живи у источним деловима централне Србије, а 170 у АП Војводини.

У складу са Законом о заштити права и слобода националних мањина, влашка национална мањина је свој први национални савет изабрала на електорској скупштини за избор Националног савета влашке националне мањине која је одржана 4. марта 2006. године у Бору. Национални савет влашке националне мањине, данас има 23 члана, има статус правног лица и његово седиште је у Петровцу на Млави. За председника Националног савета изабран је Новица Јаношевић.

Република Србија негује и институционално подржава стваралаштво свих националних мањина, верујући да подржавајући уметничке изразе свих националних заједница које живе на њеној територији истовремено доприноси оплемењавању заједничког живота наше вишенационалне заједнице.

„Србија је  простор на којем је од давнина живело много различитих  народа и то Србију чини богатом, разноврсном, лепом а део те лепоте је и ова, данашња изложба“, рекла је Антићева и закључила да „са ње данас шаљемо поруку свету да упознајући једни друге, поштујући једни друге, живећи једни са другимабогатимо једни друге и градимо Србију као модерно, толерантно и демократско друштво.“

Саопштење

10. мај 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог најоштрије осуђује напад на в.д. помоћника министра Бориса Милићевића,  који се догодио синоћ, на Новом Београду.

Министарство поздравља брзу реакцију надлежних органа у процесуирању лица одговорног за овај напад.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог наставиће да се бори против сваке врсте насиља и за владавину права којом се насилници кажњавају, а жртве штите.

Честитка за Ускрс

2. мај 2021.

Његовој Светости патријарху Порфирију, свим верницима који празнују данас, искрене честитке за празник победе живота над смрћу, желећи вам сву радост, утеху и благодати које Ускрс собом носи као наду за добро међу људима.

Нека вам Ускрс донесе и духовне и личне и породичне радости и испуни вас добром вољом, срећом и снагом за победе над свим животним искушењима.

Дан сећања на жртве Холокауста

22. април 2021.

Данас се сећамо жртава Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.

Сећамо се свих Срба, Јевреја, Рома и многих других који су 22. априла 1945. године покушали пробој из логора смрти у Јасеновцу.

Сећамо се свих чији су животи угашени идеологијама зла и мржње, индустријом смрти и узажасном фашистичком идејом да Срби, Јевреји, Роми и многи други и нису људска бића већ предмети за мучење убијање и спаљивање.

Сећањем на њихове животе желимо да искажемо пуну посвећеност Србије култури људских права, култури помирења и култури сећања.

Отворена врата за организације цивилног друштва

13. април 2021.

Обавештавамо вас да Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог отпочиње са активностима „Отворених врата“. Циљ Отворених врата је да се пружи могућност организацијама цивилног друштва да министарству представе проблеме са којима се суочавају у раду, дају сугестије и предлоге и питања из делокруга Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Отворена врата биће организована сваког четвртка од 10:00 до 12:00 часова у Палати Србија. Присуство Отвореним вратима потребно је претходно најавити на маил sek.scd@minljmpdd.gov.rs

Пријава за учешће на Отвореним вратима треба да садржи:

  • пун назив организације;
  • име и презиме представника/це организације;
  • контакт телефон;
  • тему за састанак, која се искључиво односи на делокруг рада Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Приручник за рад националних савета националних мањина у Републици Србији

12. април 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Канцеларија Савета Европе у Београду организују представљање Приручника за рад националних савета националних мањина у Републици Србији, у среду 14. априла 2021. године, с почетком у 12,00 часова, у Палати Србија.

Сврха Приручника је да буде корисно средство националним саветима националних мањина као вид помоћи и подршке у вршењу њихових овлашћења, и то на начин да понуди практична упутства и савете који до сада нису били обрађени на јединствен и свеобухватан начин, укључујући и моделе аката, а припремљен је у оквиру заједничког пројекта Европске уније и Савета Европе Промоција различитости и равноправности у Србији.

Поред представника Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог на представљању приручника учешће ће узети и представници Канцеларије Савета Европе у Београду, делегације Европске уније у Републици Србији и националих савета националних мањина.

Онлајн праћење ће бити обезбеђено преко Фејсбук странице Канцеларије Савета Европе у Београду Представљање „Приручника за рад националних савета националних мањина у Републици Србији“ | Facebook

Позив на дијалог са цивилним друштвом остаје отворен

09. април 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије са жаљењем констатује решеност дела цивилног друштва да бојкотује консултативни процес доношења Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва.

Министарство остаје при ставу да је позив за дијалог и о њиховим ставовима као претходном питању и о свему што дијалог са цивилним друштвом подразумева отворен и никада неће бити затворен, нити ће било коме бити одрицана жеља да у дијалогу учествује.

Позив на дијалог

05. април 2021.

Поводом Одлуке о неучешћу у изради Статегије за цивилно друштво Министарство позива на дијалог све потписнике Одлуке да бисмо дошли до заједничког предлога о томе кога и у ком року исход нашег дијалога обавезује на испуњавање услова из Одлуке које се тичу Управе за спречавање прања новца, Народне скупштине Републике Србије и независних регулаторних тела који се баве надзором над применом закона којима се регулишу и писани и електронски медији.

Министарство је на располагању потписницима Одлуке за одређивање времена и места одржавања дијалога под њиховим условима под којима одбијају учешће у консултацијама о изради Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва.

Честитка за Ускрс

04. април 2021.

Свима, Цркви и верницима, свим људима који празнују данас, искрене честитке за празник победе живота над смрћу, желећи вам сву радост, утеху и благодати које Ускрс собом носи као наду за добро међу људима.

Нека вам Ускрс донесе и духовне и личне и породичне радости и испуни вас добром вољом, срећом и снагом за победе над свим животним искушењима.

Позив потписницима Aпела 212 на друштвени дијалог

19. март 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвен дијалог са задовољством закључује постојање воље аргумената и идеја за друштвени дијалог о расправи текста закона о истополним заједницама и позива за све потписнике Апела у формату који они бирају на даљи дијалог о овој теми од изузетног значаја за културу људских права у Србији.

Очекујемо одговор од потписника Апела у најкраћем могућем року и надамо се заједничком унапређењу и дијалога и културе људских права и културе компромиса у Србији.

„О чему је 8. Март?“

08. март 2021.

О свакодневици живота и мушакараца и жена у свету неправди и неједнакости и о порукама жена које су живеле пре нас и бориле се да их чујемо и сада када више нису међу нама.
Шта нам говоре својом борбом за равноправност, слободе и права?
Кад ти кажу да мораш само да ћутиш, будеш покорна и да слушаш - лажу те, не мораш.
Кад ти објашњавају шта је “права жена”, шта мора да ради и како да изгледа - кажи им да знаш ти то и сама.
Кад те љубазно упозоре да политика није за тебе - боје те се, јесте за тебе, све је и за тебе.
Кад ти оспоре право да живиш живот без насиља - спремни су на насиље, не дај на се.
Кад те спречавају да напредујеш у каријери - лицемерни су, јер иначе говоре да су шансе за све исте.
Кад ти кажу да војска и полиција нису за жене - демантуј их, покажи им да јесу.
Кад те у породици зову “сине” и кажу “да је то од миља” - кажи им “зовите ме ћерко, па ако и није од миља”.
Кад ти кажу да “мораш да рађаш” - кажи им да је то твој слободан избор.
Кад ти у породици неко разочарано каже “други пут ће бити син, нема везе” ако родиш женско дете - кажи им да ћеш све то рећи том женском детету, да зна какви су јој разни у фамилији који јој се нису обрадовали.
Кад те омаловажавају, називају разним именима, кад те дискриминишу само зато што си жена - кажи им да је то и забрањено и нечовечно и да тиме све говоре само о себи, ништа о теби.
Жене рођене у другој половини XX века су прве генерације жена рођене с правом да буду сматране људским бићима, рођене с правом на своју слободу, с правом да их се не дискриминише само зато што су жене. Генерације жена пре њих су сањале свој сан о равноправности и слободи и нису га доживеле. Ми рођене после њих у XX и XXI веку живимо тај њихов сан, стојимо на њиховим раменима и наш је посао да своја рамена припремимо за све оне који долазе после нас, и жене и мушкарце, за живот у равноправности и слободи.
Сећајући се оних које се живеле пре нас и радећи за оне које долазе после нас, јер знамо да борба против неправди, борба за слободу никада не престаје.
О свему томе је 8. март.

И зато га ваља честитати и женама и мушкарцима, заједнички је то празник људских права и слобода, јер без мушкараца који то разумеју нема ни прогреса ни равноправности ни праведнијег друштва за све.

Чомић примила вакцину против корона вируса

25. фебруар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије  Гордана Чомић вакцинисала се данас против коронавируса на пункту за вакцинацију у "Белекспо центру".

Чомић је, у изјави за новинаре, након што је примила прву дозу вакцине "Астра Зенека", грађанима поручила да се вакцинишу и да тиме заштите и себе и друге.

Министарка је истакла да је наша земља набавила вакцине и да је успешно организовала имунизацију становништва.

Извор: Влада Републике Србије

Аутор: ТАНЈУГ


Честитка Министарства за људска и мањинска права поводом Сретења

12. фебруар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије честитало је данас свим грађанима Сретење – Дан државности Србије.
"Историјски датуми из устаничке борбе за национално ослобођење 1804. године и доношење Устава Србије из 1835. године поставили су темељ за признату, уређену, модерну, грађанску и јаку српску државу.

Свим грађанкама и грађанима наше земље служи на част и понос чињеница да је Србија имала снаге да упркос тешким историјским околностима Сретењским уставом обасја тадашњу Европу најлибералнијим уставним идејама тог времена.
Почетком XIX века Србија је кроз перо лекара и дипломате Димитрија Давидовића у свој највиши правни акт уградила и поглавља која се позивају на Декларацију о правима човека и грађанина, чиме је између осталог утврђено да „Сваки Србин има право бирати начин живљења свог по својој вољи, само који није на општенародну штету“.

Уверени смо у то да нас све заједно историја и живот наших предака неисцрпно мотивише и обавезује у великом данашњем послу борбе за животну равноправност жена и мушкараца у свим областима нашег друштвеног и привредног живота, за изградњу модерног друштва једнаких могућности, за остваривање права и слобода свих, за друштво слободе и правде које смо дужни онима који долазе после нас, као што се данас са захвалношћу сећамо многих који су градили Србију пре нас, на понос и част свих нас", наводи се у честитки.