МЕНИ
 
Насловна » Министарство » Државни секретари

Државни секретари

Мина Роловић – Јочић

Мина Роловић-Јочић, рођена је у Београду 1974. године. Основно и средње образовање стекла је у Београду. Основне академске студије завршила је на Америчком Универзитету у Бугарској 1997. на смеру Политичке науке и Међународни односи, као и Југоисточно-европске студије. Звање мастер политиколог стекла је 2014. године на Универзитету у Београду - Факултет политичких наука, смер „Политичка теорија, политичка социологија и институције“.

Након почетних искустава у хуманитарној организацији „OXFAM“, од 2001. до 2007. Радила је у Мисији ОЕБС у Србији, као сарадница на Програму парламентарне подршке. У том периоду учествовала је у институционализацији јавних слушања у раду Народне скупштине Републике Србије као механизма за укључивање свих интересних страна у формулисању политика и контроли њиховог спровођења. Такође, била је ангажована у дефинисању и спровођењу пројеката који су имали за циљ едукацију младих о процесу доношења закона као и отварање Народне скупштине према грађанима. Учествала је и у изборним посматрачким мисијама у земљи и иностранству.

Професионални развој наставила је 2008. у институцији Заштитника грађана као шефица кабинета, а од 2016. до 2020. као помоћница генералног секретара задужена за извештавање, пројекте и сарадњу. Током наведеног периода учествовала је у писању извештаја према Народној скупштини, као и међународним и регионалним организацијама, посебно према УН Уговорним телима и механизмима у области остваривања економско-социјално-културних и грађанско-политичких права, Универзалном периодичном прегледу итд.  Континуирано је радила на остваривању комуникације са грађанима и интензивне сарадње са цивилним друштвом у складу са Париским принципима на којима се темељи рад Омбудсмана као националне институције за људска права. То је подразумевало и спровођење пројеката у циљу остваривања ближег контакта са грађанима и цивилним друштвом у јединицама локалне самоуправе, као и већег учешћа цивилног друштва у законодавним иницијативама Заштитника грађана.

Говори енглески језик, служи се француским и бугарским.

 

Олена Папуга

Олена Папуга, је рођена 1964. године у Врбасу.  Основно и средње образовање стекла je у Руском Крстуру у школи на русинском наставном језику. Школовање је наставила у Новом Саду на Филозофском факултету на Катедри за русински језик и књижевност, дипломирала је у јануару 1989. године и стекла звање професора русинског језика и књи-евности и професора српско-хрватског језика.

После дипломирања, 1989. године, па до јуна  2008. радила је као лекторка, а после као новинарка у редакцији русинских новина „Руске слово“ у Новом Саду. Поред новинарства и лекторисања, проучавала је и русинску лексикологију и етнологију. Ауторка је етнолошке књиге „Стара русинска кућа“ која је издата на русинском, српском и хрватском језику.

Основала је Удружење грађана „Русинска лига“ преко ког је, први пут 2009. године, постала чланица Националног савета русинске националне заједнице. Тренутно је актуелна чланца и председница Одбора за службену употребу језика и писма.

Од 2008. до 2020. године. била је народна посланица у Народној скупштини Републике Србије испред Лиге социјалдемократа Војводине. После избора 2020. године изабрана је за посланицу у Скупштини Аутономне покрајине Војводине.

У свим годинама посланичких мандата била је чланица Одбора за људска, мањинска права и равноправност полова, Одбора за просвету, науку, технолошки развој и информатичко друштво у ком се занимала образовањем припадника националних мањина. У два мандата била је председница Радне групе за националне мањине у Народној скупштини Републике Србије. Као координаторка Женске парламентарне  мреже, 2019. године је организовала и водила седму Националну конференцију Женске парламетарне мреже „Не у мом парламенту – против свих облика дискриминације жена“.

Потписница је амандмана на Предлог измена Закона о избору народних посланика,  2011. године којим је обезбеђено да на изборној листи међу свака три кадидата по редоследу мора да буде најмање по један кандидат – припадник оног пола који је мање заступљен на листи, чиме је омогућено веће присуство жена у Скупштини.  Године 2018. Влада је прихватила њен амандман на Измене Закона о слу-беној употреби језика и писма, који у члану 11. предвиђа да  народни посланик припадник националне мањине на седници Народне скупштине може да говори и да писане документе на на свом матерњем језику. То право је користила и говорила ма русинском језику на седницама Народне скупштине.

 

Нинослав Јовановић

Рођен је 4. априла 1982 године у Инђији.

Основну и средњу школу завршио у родној Инђији, дипломирао економију и менаџмент на Универзитету Унион у Београду.

Ожењен супругом Петријом, отац шестогодишњег дечака Филипа.

Дуже од 15 година актер на пољу унапредјења људских и мањинских права, са акцентом на Роме. Кроз невладин сектор, а потом и кроз институције система, као дугогодишњи део Кабинета председника опстине Инђија,председник Управног одбора Канцеларије за инклузију Рома Владе АП Војводине, Националног Савета ромске националне мањине Србије са позиције заменика председника, стручни сарадник у Секретаријату за образовање, управу и националне мањине Владе АП Војводине, као и председник УО Центра за социјални рад “Дунав” у Инђији.

Посебно истиче да се поноси волонтирањем на Универзијади 2009 у Србији, као и давањем малог личног волонтерског доприноса у одбрани града Сремска Митровица од великих поплава 2014 године.