Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог

Министар Жигманов разговарао са амбасадорком СР Немачке Њ.е. Анке Конрад

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов разговарао је данас у Палати „Србија“ са амбасадорком СР Немачке Њ.е. Анке Конрад о недавно завршеном представљању Извештаја Републике Србије пред Саветом за људска права Уједињених нација у Женеви, као и о српско-хрватским односима.

Министар Жигманов је нагласио да је Извештај Републике Србије пред Саветом за људска права Уједињених нација у Женеви у оквиру Универзалног периодичног прегледа добро прошао, да је, захваљујући од раније постављеном моделу, био добро припремљен и усаглашен не само са институцијама државе, већ и са невладиним сектором, што је на крају довело до тога да буде позитивно оцењен.

Србија је добила 268 нових препорука од земаља чланица УН на којима ће морати да се ради у наредном петогодишњем периоду. Министар је рекао да је Делегација РС, коју је као први међу једнакима предводио средином маја, још у Женеви прихватила 200 нових препорука, док ће се у погледу преосталих 68 препорука Република Србија изјаснити до почетка септембра.

Када је реч о српско-хрватским односима, министар је истакао да сматра да је важно одржати континуитет састанака на високом нивоу. Говорећи о раду националних већа Срба у Хрватској и Хрвата у Србији, министар је поменуо да су у плану културно-спортски догађаји који дају свој допринос у стварању претпоставки да се кроз сусрете и комуникацију односи две земље релаксирају.

Амбасадорка Конрад честитала је Србији на успешно завршеном УПР процесу и похвалила рад представника Србије у вези са извештавањем, наглашавајући да је посебно добро што се рад наставља и након подношења Извештаја. У погледу друге теме, амбасадорка је у име СР Немачке пружила подршку успостављању што бољих односа две државе.

Помоћници министра на завршном часу Заштите људских права мастер студија Правног факултета у Крагујевцу

Помоћници министра у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Ивана Јоксимовић и Александар Радосављевић су присуствовали завршном часу Заштите људских права на мастер студијама Правног факултета у Крагујевцу.

Ивана Јоксимовић је студентима представила рад Министарства, ближе их упознала са радом Сектора за људска права и надлежностима у погледу праћења и извештавања о примени ратификованих УН конвенција, као и активностима које Министарство предузима у погледу заштите људских права. Такође је представила и рад Савета за праћење примене препорука УН за људска права.

Александар Радосављевић је студентима представио механизам друштвеног дијалога, теме које су, у контексту заштите и унапређења људских права, обрађиване кроз друштвени дијалог и значај друштвеног дијалога у контексту изналажења најбољих решења за отворена питања. Такође је студентима представио отвореност Министарства за дијалог и сарадњу о свим питањима, па тако и питањима која се тичу младих и позвао студенте да се својим иницијативама обрате Министарству.

Студентима су овом приликом, будући да су завршили обавезе на предмету Заштите људских права на мастер студијама, у присуству њихових професора, додељене значке са Универзалним симболом људских права, чиме је Министарство желело да искаже посебно признање студентима и да допринесе широј употреби и препознавању овог универзалног симбола, као сталног подсетника да су људска права неотуђива и да припадају свима без разлике.

Универзални симбол људских права је идејно решење уметника Предрага Стакића под називом „Слободан као човек“ који је победио на међународном конкурсу за лого људских права 2011. године.

Државни секретар Нинослав Јовановић на уручењу кључева станова за Роме у Лозници

Државни секретар у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог Нинослав Јовановић учествовао је 31.05.2023. године у церемонији свечаног уручења кључева од станова у згради за социјално становање за породице Рома у Лозници.

Честитајући им усељење, државни секретар Јовановић рекао је да му је посебно драго што су корисници уз станове добили и разне обуке, доквалификације и преквалификације за друга, дефицитарна занимања или могућност самозапошљавања добијеном опремом за рад.

„Све то говори о корпусу мера које су спроведене како би људи могли не само да у овим становима живе, већ и да привређују и да сами плаћају своје рачуне“, рекао је Јовановић.

Станови у Лозници су изграђени у оквиру Програма „Подршка Европске уније социјалном становању и активној инклузији“. Партнери на програму су УНОПС, Делегација Европске уније, Национални савет ромске националне мањине и јединице локалне самоуправе. У Програм је уложено 27 милиона евра, од чега је донација ЕУ више од пола милиона евра, а Град Лозница суфинансирао је пројекат са око 170.000 евра. Ромске породице уселиле су се у комплетно намештене и опремљене станове.

Јавни позиви јединицама локалне самоуправе која је објавила СКГО

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог обавештава да је Стална конференција градова и општина – Савез градова и општина Србије (СКГО) објавила два јавна позива јединицама локалне самоуправе. Први се тиче подршке социјалној заштити а други се односи на инклузију Рома. Рок за пријаву је 23. 06.2023. Информативни састанци су организовани у више градова и трају од 1. до 8. јуна 2023.

Реч је о Јавном позиву за доделу пакета подршке јединицама локалне самоуправе за унапређење социјалне заштите и Јавном позиву за пружање свеобухватне подршке за успостављање / унапређивање локалних механизама за инклузију Рома и Ромкиња.

Подршка се реализује у оквиру програма „Подршка одрживим услугама социјалне заштите у заједници и политикама укључивања на локалном нивоу“, који финансира Европска унија у оквиру ИПА 2020. Укупна вредност програма износи 6,5 милиона евра, тело за уговарање је Министарство финансија – Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније, надлежно министарство за реализацију програма је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, док је Стална конференција градова и општина – Савез градова и општина Србије (СКГО) задужена за његову имплементацију.

Право на пријаву на Јавни позив имају јединице локалне самоуправе у Републици Србији и сви градови, општине и градске општине у Републици Србији, изузев градова, општина и градских општина које су добиле подршку за успостављање мобилних тимова кроз пројекте ИПА 2012, 2014 и 2016.

У циљу информисања локалних самоуправа о врстама подршке, процедури и условима конкурисања, критеријумима одабира, као и документацији за пријављивање, биће организовано пет информативних састанака у периоду од 1. до 8. јуна 2023. године, и то:

• Четвртак, 1. јун 2023. године у 11:00 часова, у Београду (Велика сала ГО Нови Београд, Булевар Михајла Пупина 167).
• Петак, 2. јун 2023. године у 11:00 часова, у Новом Саду (Историјски архив, Улица Филипа Вишњића 2а).
• Уторак, 6. јун 2023. године у 11:00 часова, у Краљеву (Хотел Турист, Трг Српских ратника 1).
• Среда, 7. јун 2023. године у 11:00 часова, у Крагујевцу (Хотел Женева луx, Улица Слободе бб).
• Четвртак, 8. јун 2023. године у 11:00 часова, у Нишу (Хотел Амбасадор, Трг краља Милана 4).

Свеобухватне детаље оба конкурса можете наћи на следећим линковима:

1) Јавни позив за доделу пакета подршке јединицама локалне самоуправе за унапређење социјалне заштите: http://www.skgo.org/konkursi/detaljno/348/javni-poziv-za-dodelu-paketa-podrske-jedinicama-lokalne-samouprave-za-unapredjenje-socijalne-zastite

2) Јавни позив за пружање свеобухватне подршке за успостављање / унапређивање локалних механизама за инклузију Рома и Ромкиња: http://www.skgo.org/konkursi/detaljno/349/javni-poziv-za-pruzanje-sveobuhvatne-podrske-za-uspostavljanje-unapredjivanje-lokalnih-mehanizama-za-inkluziju-roma-i-romkinja

Министар Томислав Жигманов на представљању годишњег Извештаја о стању људских права младих

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов учествовао је данас на скупу у Беграду који је организован у сврху представљања годишњег Извештаја о људским равима младих у Републици Србији.

„Млади се у сваком друштву често помињу као осетљива друштвена група. Свакако да их можемо на тај начин посматрати, али, с друге стране, морамо имати у виду да су они и будућност сваког друштва и гаранција да ће хуманистичке вредности и циљеви, као и на демократији утемељене политике које данас утврђујемо, бити и испуњене у временима која долазе. Због тога морамо водити рачна и чинити све што је у нашој моћи да створимо услове да се њихове личности и потенцијали слободно развијају у пунини хумане слике света“, рекао је у уводном обраћању министар Жигманов.

„Морамо мислити о њиховом здрављу, образовању, економским правима, али и о културном развитку и уважавању разлика. При том морамо младе укључивати не само у процесе креирања политика и мера које се њих непосредно тичу, већ у сва питања и у све области, јер циљеве које данас постављамо они ће сутра испуњавати и на њиховом темељу стварати нове циљеве и визијe“, рекао је министар.

Представљање је одржано у УН згради, а организовали су га Београдски центар за људска права и Тим УН за људска права. На скупу су говорили Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН у Србији и Душан Покушевски, програмски директор Београдског центра за људска права, док је у другом делу догађаја, на панел дискусији, говорила и помоћница министра Ивана Јоксимовић.

Министар Томислав Жигманов на скупу СКГО Мреже за ромска питања

Министар Томислав Жигманов говорио је данас 25.5.2023. на састанку СКГО Мреже за ромска питања где је представљен нови пројекат „Подршка одрживим услугама социјалне заштите у заједници и политикама укључивања на локалном нивоу“.

Реч је о трогодишњем пројекту који финансира Европска унија у оквиру националног Програма ИПА 2020, а највише говора било је о локалним механизмима за инклузију Рома и примерима добре праксе.

„Реализацијом овог пројекта биће створени услови за унапређење квалитета и обима услуга социјалне заштите и подстицање инклузије угрожених и маргинализованих група, посебно ромске популације на локалном нивоу све у складу са Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године и пратећим Акционим планом“, рекао је министар Жигманов.

На скупу у хотелу "Зира" учествовали су и Никола Тарбук генерални секретар СКГО, Далибор Накић, председник Националног савета ромске националне мањине и Мирјана Максимовић из Делегације ЕУ у Србији.

Министар Томислав Жигманов разговарао са министром спољних послова Северне Македоније Бујаром Османијем

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов разговарао је данас у Палати „Србија“ са Њ.е. Бујаром Османијем, министром спољних послова Северне Македоније и актуелним председавајућим Организације за европску безбедност и сарадњу.

Министар Томислав Жигманов рекао је на састанку да је Република Србија посвећена заштити људских и мањинских права, друштвеном дијалогу, владавини права и интеграцији националних мањина. „Радимо на претпоставкама да Република Србија буде мултиукултурална земља базирана на владавини права, једнакости и социјалној правди“, рекао је министар и истакао веома успешну сарадњу са Мисијом ОЕБС у Србији, што се показало на примеру недавно успешно завршених избора и конституисања Националног савета албанске националне мањине. Он је истакао да Министарство гради партнерске односе са свим националним саветима, да је државни секретар не знајући за долазак министра Османија недавно био у званичној посети Националном савету македонске националне мањине са којим такође постоји изузетна сарадња, што је потврдио и присутни председник Националног савета Борче Величковски.

„Редовна комуникација, отворено указивање на изазове и критика тамо где је потребна, је приступ који градимо према националним саветима, којима поручујемо да је Министарство њихова друга кућа, да смо ту да заједно са другим институцијама на позитиван начин разрешавамо постојећа питања“, рекао је министар Жигманов у разговору са министром спољних послова Северне Македоније.

Министар Османи је у разговору изразио задовољство добром сарадњом Министарства са Мисијом ОЕБС и пружио пуну подршку даљој сарадњи, посебно у процесима интеграције албанске националне мањине на југу Србије. „Северна Македонија успела је да успостави успешан модел мултиетничке сарадње који може да послужи као пример региону“, рекао је министар Османи истичући да се та успешност потврђује и у његовом случају где он обавља функцију министра спољних послова, а припадник је друге по бројности етничке заједнице у Северној Македонији. Он је истакао да, према искуству Северне Македоније, укључивање припадника националних мањина у државне институције доприноси стабилизацији друштва и чини мост сарадње и инегративно јача државу.

Министар Жигманов је истакао да је Република Србија свесна важности демократске партиципације националних мањина, која је добра како за грађане Републике Србије тако и за односе у региону истичући такође да је његово именовање, као припадника хрватске националне мањине, позитивно оцењено у Србији и у региону.

Присутни шеф Мисије ОЕБС у Србији Њ. Е. амбасадор Јан Брату потврдио је веома добру сарадњу која постоји између Министарства и Мисије ОЕБС и изразио наду да ће она бити успешно настављена.

Сусрету двојице министара присуствовала је амбасадорка РС у Северној Македонији Невена Јовановић, амбасадор Сталне Мисије РС при ОЕБС и другим међународним организацијама у Бечу Жарко Обрадовић и Данијела Ненадић, в. д. директорке Службе Координационог тела Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, као и бројна делегације Северне Македоније.

Министар Жигманов посетио седиште Националног савета бошњачке националне мањине

У оквиру посете Новом Пазару, министар Томислав Жигманов посетио је 24. 5. 2023. године Национални савет бошњачке националне мањине и разговарао са председницом др Мисалом Праменковић и њеним сарадницима.

Током разговора размењена су мишљења и искуства, као и начини на који могу да се превазилазе изазови и да се унапреди рад националних савета у циљу што потпунијег остваривања уставом гарантованих права националних мањина.

Поред председнице др Праменковић, делегацију Националног савета бошњачке националне мањине чинили су председник Извршног одбора др Фуад Баћићанин, потпредседници др Јасмина Балтић Цурић, др Мустафа Фетић и др Един Нумановић и шеф Кабинета Семир Маџгаљ.

Састанак министра Жигманова са градоначелником Новог Пазара Нихатом Бишевцем

Нови Пазар, 24.5.2023. - Уочи друштвеног дијалога о родно сензитивном језику у Новом Пазару, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, са помоћницима Александрпм Радосављевићем и Нином Митић, сусрео се са градоначелником Нихатом Бишевцем и његовим сарадницима, председницом Скупштине Града др Анелом Шемсовић, замеником градоначелника Владимиром Маринковићем, помоћником градоначелника Тариком Рупићем и чланом градског Већа Мирсадом Јусуфовићем.

Након захвалности на гостопримству, министар Жигманов је рекао да Министарство има праксу посете локалним заједницам као вид подршке и начин да се непосредно чује шта су изазови када је реч о темама којима се бави Министарств.

Градоначелник Бишевац истакао је да је Нови Пазар мултиетничка средина која може да послужи као пример добрих односа и међуетничке сарадње која се чува кроз векове у породицама и преноси на будуће генерације.

У Новом Пазару одржан други по реду друштвени дијалог на тему родно сензитивног језика

У сусрет скорој примени одредби Закона о родној равноправности које се односе на употребу родно сензитивног језика, а у циљу да се пре почетка примене отклоне постојеће дилеме, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је, у сарадњи и уз подршку Aгенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена и Делегацијом Европске уније у Србији, организовало данас 24. 5. 2023. у Новом Пазару други по реду друштвени дијалог са темом „Како до родно сензитивног језика“.

Дијалог је отворио Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, подсећањем да смо „сведоци да се тема о родно сензитивном језику у протеклих пар месеци, од друштвеног дијалога у Београду одржаног 27. марта ове године, прилично актуелизовала у јавности, изазвала низ опречних ставова и мишљења.“

„Министарство наставља своје активности, пажљиво слушајући све релевантне актере и бележећи све аргумента. Данас смо у Новом Пазару да чујемо реч и овдашње академске заједнице, носиоца локалних власти, националних савета националних мањина, цивилног друштва као и свих позваних и заинтересованих учесника. На прошлом дијалогу у Београду отворили смо нова питања, која су изазвала различите реакције, чули смо супростављена становишта и начине за употребу родно сензитивног језика. Изазов је велики, свесни смо унутар Министарства колико је то осетљиво питање и куда нас може одвести његова политизација. Стога настављамо расправу да би чули шта каже струка, а шта представници оних којих се то непосредно тиче“, рекао је министар Жигманов.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност започеће процес припреме за израду плана активности у циљу примене родно осетљивог језика. У процес припреме за израду плана активности укључиће се и министарства просвете, културе, информисања и телекомуникација, као и надлежни одбори Скупштине Србије, најавио је министар.

На друштвеном дијалогу у Новом Пазару, који је трајао више од три сата, чули су се, као што је и очекивано, различити и супротстављени ставови.

На дијалогу су били присутни градоначелник Нихат Бишевац, којем се министар посебно захвалио на гостопримству и са којим се срео у згради Градске управе непосредно пре дијалога, представници Савета за српски језик, Института за српски језик САНУ, Филолошког и Филозофског факултета, Универзитета из Новог Пазара и Косовске Митровице, Института за филозофију и друштвену теорију, Националног савета бошњачке националне мањине, Националног савета горанске националне мањине, цивилног друштва, медија и др. Дијалог је почео минутом ћутања за жртве недавних убистава у Београду, околини Младеновца и Прибоју.

• Друштвени дијалог „Како до родно осетљивог језика“, 24. 5. 2023. године
• Доц. др Валентина Бошковић Марковић: Како до родно осетљивог језика
• Марјана Стевановић: Родно осетљиви језик у уџбеницима
• Обраћање др Марине Спасојевић на друштвеном дијалогу „Како до родно сензитивног језика“
• Излагање Др Светлане Слијепчевић Бјеливук на друштвеном дијалогу „Како до родно сензитивног језика“

Отворен Јавни позив Министарства организацијама цивилног друштва за подношење кандидатуре за чланство у Савету за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва

Након завршеног вишемесечног консултативног процеса са организацијама цивилног друштва на тему оснивања саветодавног тела за развој и сарадњу са цивилним друштвом, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог упућује Јавни позив организацијама цивилног друштва за кандидатуру за чланство у Савету за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва.

Стратегијом за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период 2022-2030. године, као и пратећим Акционим планом је предвиђено оснивање саветодавног тела за развој и сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије као једног од важних институционалних механизама сарадње јавног и цивилног сектора. Савет је један од могућих модела структурираног дијалога Владе и организација цивилног друштва и представља важан механизам јачања принципа партиципације, отворености јавне управе и инклузивности процеса креирања јавних политика.

Планирано је да Савет буде простор за дијалог о кључним питањима која се односе на рад и деловање цивилног друштва (удружења, фондације и задужбине). Имајући у виду улогу овог саветодавног тела које ће се бавити питањима о општим условима за деловање и развој цивилног друштва предложено је да назив овог саветодавног тела буде Савет за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва.

Савет је саветодавно тело Владе Републике Србије за унапређење сарадње и дијалога између органа јавне управе и организација цивилног друштва у циљу стварања подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Србији, а образоваће се као мешовито саветодавно тело чији су чланови представници органа државне управе и представници организација цивилног друштва.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је организовало консулатације са организацијама цивилног друштва на тему оснивања Савета. Консултативни процес се састојао од састанака са организацијама цивилног друштва, јавних презентација модела Савета организацијама цивилног друштва (Нови Сад, Београд, Ниш), завршне презентације (Београд) и могућности да се online дају писане сугестије и препоруке од стране организација цивилног друштва. Резултат консултативних састанака је дефинисање предлога решења о мандату, структури и начину кандидатуре и избора чланова Савета из цивилног друштва на основу којих је израђен Јавни позив.

Јавни позив организацијама цивилног друштва за подношење кандидатуре за чланство у Савету за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва објављен је на интернет страници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог дана 24. маја. и трајаће до 7. јуна 2023. године.

Конституисан Национални савет албанске националне мањине и изабран нови председник

У Бујановцу је 23.5.2023. године конституисан Национални савет албанске националне мањине. За председника је изабран Невзад Љутфију. Конститутивној седници присуствао је државни секретар проф. др Рејхан Куртовић који је новоизабраним члановима и органима управљања Националног савета упутио честитке и позвао их на сарадњу.

„Данас је одржана конститутивна седница Националног савета албанске националне мањине и изабран је нови председник. Овим чином добили смо двадесет четврти национални савет у Републици Србији, што значи да све националне мањине које живе у нашој држави имају своје највише представничке органе управљања. Можемо констатовати да су створени добри предуслови за квалитетно остваривање колективних мањинских права у областима образовања, информисања, културе и службене употребе језика и писма“, рекао је државни секретар Куртовић.

„Циљ Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог је да национални савети националних мањина буду снажне представничке институције националних мањина у Републици Србији које ће заједничком сарадњом са републичким, покрајинским и локалним органима радити предано на имплементацији загарантованих мањинских права и сталном побољшању статуса националних мањина. У том смислу позивамо Национални савет албанске националне мањине и све остале националне савете националних мањина да раде у пуном капацитету и да заједничким снага унапређујемо међусобне односе засноване на поштовању различитости, толеранцији у суживоту“, рекао је државни секретар Куртовић у Бујановцу.

На сајту Министарства отворена страница са информацијама о контакт тачкама за сарадњу са цивилним друштвом

На сајту Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог отворена је посебна веб страница https://www.minljmpdd.gov.rs/resurs-centar-ocd.php са свим потребним информацијама о Контакт тачкама за сарадњу са цивилним друштвом. Контакт тачке за сарадњу са организацијама цивилног друштва су спона између система јавне управе и организација цивилног друштва и као такве представљају потенцијално изузетно делотворан механизам који може да унапреди инклузивност и транспарентност рада органа управe, сарадњу и размену информација између два различита сектора као и између самих органа управе на различитим нивоима власти.

Ново формирана веб страница је место на коме се могу наћи документа која дају подршку именованим Контакт тачкама и свим заинтересованим организацијама цивилног друштва у вези међусобне сарадње https://www.minljmpdd.gov.rs/dokumenta-ocd.php.

На страници се налази и база контакт тачака за сарадњу са организацијама цивилног друштва у виду excel документа у коме су органи управе разврстани по нивоу власти којем припадају (органи државне управе/органи покрајинске управе/јединице локалне самоуправе). У табелама се налазе имена, имејл адресе и контакт телефони особа које у органима јавне управе, на сва три нивоа, представљају контакт тачке комуникације са организацијама цивилног друштва.

Државни секретар проф. др Рејхан Куртовић у посети Националном савету македонске националне мањине

Државни секретар у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог проф. др Рејхан Куртовић био је 18.05.2023. у званичној посети Националном савету македонске националне мањине. Државног секретара примили су Борче Величковски, председник Националног савета македонске националне мањине и Озрен Симјановски, директор Новинско издавачке установе „Македонски информативни и издавачки центар“ Панчево.

Државни секретар захвалио се председнику Националног савета на срдачном пријему и детаљном упознавању са радом и деловањем овог Савета.

„Национални свет македонске националне мањине један је од најстаријих националних савета у нашој држави који иза себе има континуитетан и квалитетан рад као и конкретне резултате. Без обзира на дисперзираност македонске националне мањине по различитим градовима у Републици Србији, Македонци показују висок степен организованости и одлучности у очувању свог националног идентитета. Томе у прилог говори мноштво примера са којима ме је упознао председник Савета. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог даје пуну подршку у раду и деловању Националног савета македонске националне мањине и ставља на располагање све своје капацитете у циљу још бољег и делотворнијег функционисања овог Савета“, рекао је током посете државни секретар Куртовић.

„Драго ми је да у господину Величковском имамо доброг и компетентног саговорника који се већ у неколико мандата налази на челу Националног савета македонске националне мањине и који посвећено води овај Савет. С обзиром да Национални савет македонске националне мањине врши координацију националних савета националних мањина, разговарали смо о темама везаним за координацију, као и о будућој предаји координације Националном савету ромске националне мањине. Такође, овим приликом желим да похвалим начин на који је до сада овај Савет вршио координацију националних савета националних мањина. Ми ћемо, као Министарство, наставити да одржавамо партнерски однос са свим националним саветима националних мањина у циљу имплементације мањинских права и што бољег статуса националних мањина у Републици Србији. Наша врата су отворена за све легитимне припадника националних мањина које живе и раде у Републици Србији“, закључио је проф. др Рејхан Куртовић.

Председник Националног савета македонске националне мањине Борче Величковски истакао је да је тај Сацет задовољан досадашњом сарадњом са Министарством за људска и мањинска прва и друштвени дијалог, и изразио наду да ће садашњи кабинет Министарства на челу са припадницима мањинских народа имати разумевања за унапређивање међусобне сарадње, као и да ће у том правцу заједнички радити на побољшању права свих националних заједница које живе и раде на територији Републике Србије, без обзира на њихову бројност.

„Велико ми је задовољство што нас је посетио државни секретар Куртовић. Видим да ћемо у њему али и у министру Жигманову и осталим функционерима Министарства, имати снажну подршку у нашем даљем раду. Посебно ми импонује позив државног секретара да заједнички решавамо круцијална питања и евентуалне проблеме са којима се националне заједнице суочавају. Пре свега могућност да заједнички унапредимо рад, статус и даљу професионализацију националних савета, али и да заједничким снагама радимо на дефинисању битних циљева Акционог плана за поглавље 23, поглавља које директно утиче на остваривање мањинских права, квалитетнији живот и рад припадника националних мањина у Србији“, истакао је Величковски.

Директор Новинско издавачке установе „Македонски информативни и издавачки центар“ Панчево Озрен Симјановски упознао је државног секретара са радом ове установе и оценио како је „ово само почетак чини се успешне сарадње новог кабинета надлежног министарства и Националног савета македонске националне мањине“.

Министар Зоран Гајић примио делегацију фудбалске репрезентације хрватске националне мањине у Србији

У Палати „Србија“ данас је министар спорта Зоран Гајић, са сарадницима, примио делегацију фудбалске репрезентације хрватске националне мањине у Србији, која је својевремено била и европски првак у овом аматерском спорту међу националним мањинама.

Делегацију су чинили Петар Кунтић, координатор ногометне репрезентације, Иван Будинчевић, технико и Мијо Ерцег, помоћни тренер и координатор за Срем. Сусрету су присуствовали министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов и посебни саветник министра Марин Пиуковић.

Гости су упознали министра Гајића са историјатом фудбалских тимова националних мањина, начином такмичења и изазовима у раду. Подвукли су да где год гостују представљају Србију, додајући да имају изванредну, пријатељску сарадњу са фудбалском репрезентацијом српске националне мањине у Хрватској, са којом се редовно састају, а наредни сусрет планиран је у јуну месецу у Хрватској.

Министар Гајић је пружио пуну подршку раду фудбалских репрезентација националних мањина, поручио им да раде добру и племениту ствар која превазилази оквире спорта јер представља друштвено позитиван пример сарадње.

Мултисекторски састанак подовом Дана сећања на жене жртве насиља

У Палати „Србијаˮ одржан је мултисекторски састанак поводом обележавања 18. маја ˗ Дана сећања на жене жртве насиља, на тему родно заснованог насиља према женама и насиља у породици, са циљем разматрања могућности заједничких и координисаних активности у борби против овог, али и свих других облика насиља.

Наведени састанак је одржан у организацији Координационог тела за родну равноправност, а у сарадњи са Делегацијом Европске уније у Србији и Агенцијом за родну равноправност Уједињених нација. Састанку су присуствовали потпредседница Владе Маја Гојковић, министарка здравља Даница Грујичић, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, као и бројни представници других министарстава, међународних организација и институција.

Обраћајући се присутнима у уводном делу, министар Томислав Жигманов је нагласио да је, у оквиру својих надлежности, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог израдило Нацрт закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације и Нацрт закона о родној равноправности, чијим усвајањем су, почев од 2021. године, у домаће законодавство унете бројне позитивне новине. Поред тога, министар Жигманов се осврнуо и на стратешки оквир, пре свега на Стратегију за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године, са пратећим акционим планом, усвојену 2021. године.

„Министарство у годишњим извештајима о остваривању родне равноправности објављује расположиве податке о броју фемицида у Републици Србији, али су се ти подаци понекад разликовали у зависности од тога да ли је извор био Министарство унутрашњих послова, Министарство правде или поједине невладине организације. У вези са наведеним проблемом, желимо данас да на овом састанку покренемо иницијативу за квалификовано прикупљање података и јавно објављивање података о фемициду од стране Министарства унутрашњих послова, јер једино представници тог министарства, и то инспектори за крвне деликте, врше увиђај приликом сваког убиства у Републици Србији и у могућности су да евидентирају пол жртве, као и пол учиниоца кривичног дела убиства - без обзира да ли је оно учињено у породици или на јавном местуˮ, предложио је министар Жигманов и навео још неколико предлога и иницијатива којима Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог жели да да свој пун допринос борби против насиља у Републици Србији.

Међу предлозима је и иницијатива да се актуелним изменама и допунама Кривичног законика, којима се тренутно бави Министарство правде, фемицид као насилно лишење живота жена од стране мушкараца, буде инкриминисан као посебно кривично дело.

Помоћница министра Нина Митић учествовала у јавној дебати о родно сензитивном језику

У организацији Фондације Центар за демократију, уз подршку Међународног центра Улоф Палме, 18. маја 2023. године у простору „Миљенко Дерета” у Београду, одржана је јавна дебата под називом „Да ли си радница или си директор”, на тему утицаја родно сензитивног језика на социоекономски положај жена, у којој је учествовала помоћница министра Нина Митић.

Говорећи на дебати, помоћница Митић је представила законодавни оквир Републике Србије као предуслов за остваривање политике родне равноправности.

Подсетила је да су 2021. године усвојени и Закон о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације и Закон о родној равноправности. Како је истакла, једна од новина коју је донео Закон о родној равноправности се односи управо на увођење родно осетљивог језика, који је у овом закону дефинисан као језик којим се промовише равноправност жена и мушкараца и средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у правцу остваривања равноправности, укључујући промене мишљења, ставова и понашања у оквиру језика којим се служе у личном и професионалном животу.

Према овом закону, употреба родно осетљивог језика је предвиђена за органе јавне власти и послодавце у области образовања, васпитања, науке и технолошког развоја, што се посебно односи на коришћење родно осетљивог језика, односно језика који је у складу са граматичким родом, у уџбеницима и наставном материјалу, као и у сведочанствима, дипломама, класификацијама, звањима, занимањима и лиценцама, као и у другим облицима образовно-васпитног рада.

Поред тога, овим законом је предвиђено да средства јавног информисања приликом извештавања користе родно осетљив језик и да развијањем свести о значају родне равноправности доприносе сузбијању родних стереотипа, друштвених и културних образаца, обичаја и праксе засноване на родним стереотипима, дискриминације на основу пола, односно рода и других личних својстава, као и родно заснованог насиља, насиља у породици и насиља према женама. За крај, помоћница министра Митић је подсетила да су у току друштвени дијалози на тему родно осетљивог језика, у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

У дебати одржаној у оквиру пројекта „Социоекономска права и одрживи развој” учествовале су још и професорка емерита Универзитета у Новом Саду Свенка Савић, представница Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС у Србији Маја Мићић, представница Института за српски језик САНУ Марина Николић Савић, професорка Филолошког факултета Универзитета у Београду Јелена Филиповић, представница Института за књижевност и уметност Јелена Лалатовић, новинарка листа Данас Марјана Стевановић, представница Удружења грађанки FemPlatz Косана Бекер, док је модераторка јавне дебате била директорка Фондације Центар за демократију Наташа Вучковић.

Сазвана конститутивна седница Националног савета албанске националне мањине

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, донео је Одлуку о сазивању конститутивне седнице Националног савета албанске националне мањине. Конститутивна седница Националног албанске националне мањине биће одржана 23. маја 2023. године, у Бујановцу, у седишту Националног савета албанске националне мањине, са почетком у 11 часова.

У Крушевцу одржан састанак са контакт тачкама за сарадњу са организацијама цивилног друштва

У организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Београдске отворене школе (БОШ) данас је у згради Скупштине Града Крушевцa одржан састанак са представницима локалних самоуправа који представљају контакт тачке за сарадњу са организацијама цивилног друштва,

Био је то, након Новог Сада крајем децембра 2022, други по реду састанак те врсте. Састанку у Крушевцу присуствоали су министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов и градоначелница Крушевца Јасмина Палуровић.

Након уводних речи добродошлице градоначелнице Палуровић, која је истакла да Град Крушевац има богату и разноврсу сарадњу са бројним организацијама цивилног друштва, те да ће овај догађај томе још више допринети, скуп је отворио министар Жиганов. Он је, као и у Новом Саду, пружио пуну подршку стварању и ширењу овог механизума у организационој структури јавне власти која има за циљ да унапреди дијалог и сарадњу органа управе са организацијама цивилног друштва и тиме јача демократију у Србији.

„Сарадња са организацијама цивилног друштва постала је један од политичких критеријума за чланство наше земље у Европској унији, која кроз годишње извештаје Европске комисије процењује колико је заиста у Србији унапређен правни, финасијски и институционални оквир за сарадњу са цивилним друштвом и да ли је слобода удруживања угрожена или не. Управо у томе јесте велика улога државе јер држава је та која треба да обезбеди неометане услове за рад самог цивилног сектора и да води отворен дијалог о свим темама од значаја у друштву са представницима и цивилног сектора. Стога су бројне активности нашег Министарства у претходном периоду биле усмерене на унапређење ове области“, рекао је министар Жигманов у уводном обраћању.

Он је подвукао значај формирања Савета за сарадњу са цивилним друштвом чије се оснивање планира до краја лета.

„Овим Саветом тежимо да даље јачамо институционалне механизме сарадње и да успоставимо најдиректнију везу доносиоца одлука и представника организација цивилног друштва на најважније теме у области подстицајног окружења“, рекао је министар.

Састанак је водио помоћник министра из Сектора за сарадњу са цивилним друштвом Жарко Степановић у сарадњи са Владимиром Павловићем, представником Београдске отворене школе, који је на саопштио да је управо почела са радом информативна страница на сајту Министарства која садржи све потребне информације за рад контакт тачака. Састанку је присуствовао и помоћник министра из Сектора за међународну сарадњу и европске интеграције Борис Милићевић.

У другом делу састанка водила се контруктивна дискусија учесника из бројних локалних самоуправа који су износили изазове са којима се најчешће сусрећу у раду и комуникацији у овој области. Министар Жигманов је на крају поручио учесницима да нису сами, да су њихова искуства драгоцена, те да ће Министарство наставити да ради на развијању институционалног оквира и стварању демократског амбијенту сарадничких и партнерских односа јавне управе и цивилног друштва.

Помоћница министра Нина Митић на скупу поводом Дана отпора Рома

Помоћница министра Нина Митић говорила је данас на скупу у Београду организованом поводом 16. маја, Дана отпора Рома.

Скуп под називом „Роми, лица промене“ организовали су Фондација за образовање Рома, Европски ромски институт за уметност и културу и Канцеларија за ромске иницијативе Фондације за отворено друштво, у партнерству са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Повереницом за заштиту равноправности Републике Србије.

„Сећање на храбру побуну која се догодила 16. маја 1944. године и комеморативне праксе генерално помажу да се осигура помирење и да се не понављају злочини из прошлости“, рекла је Митић.

Она је истакла да се, на жалост, историја не познаје довољно.

„Заборавља се на храброст оних Рома који су имали смелости да се супротставе тадашњем нацистичком режиму како би избегли сигурну смрт у логору. То морамо да променимо заједно, обележавајући овако битне датуме како би и већинско становништво знало историју Рома, а држава још више дала на значају овим датумима“, рекла је она.

„Недостатак музеја, простора, школских уџбеника који говоре о ромској историји… један је од разлога зашто се баца у заборав борба ромског народа. Дан отпора Рома служи као доказ да нико никада не може у потпуности да сломи и потчини човека, без обзира на то са коликим нивоом страха, насиља и смрти да се суочавао“, додала је.

„Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог ради и радиће на значају смањења дискриминације према Ромима и Ромкињама, на наративу о историји и култури Рома на нашим просторима и њиховом доприносу културном стваралаштву у Републици Србији, указујући на значај и допринос ромске популације нашој држави, наглашавајући универзалне вредности које су нам заједничке“, закључила је помоћница Митић.

Догађају су присуствовали Њ.е. Аника Бен Давид, амбасадорка Краљевине Шведске у Републици Србији, Чиприан Некула, директор Фондације за образовање Рома, Софија Османовић, шефица Одсека за унапређење положаја Рома у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, поједини посланици Народне скупштине РС, представник поверенице за заштиту равноправности, представници ромских удружења грађана и многи други.

Министар Жигманов: Организације цивилног друштва су важан елемент у свакој савременој демократији

У организацији Београдске отворене школе у Новом Саду је у понедељак 15. маја 2023. представљен је пројекат „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво“ чему је присуствовао и министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.

 

„Организације цивилног друштва су важан елемент у свакој савременој демократији, који снажније и брже артикулишу ставове грађана. У том смислу Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог високо цени постојање организација цивилног друштва и учиниће све да се, у оквир у коме делују, изградњом партнерских односа са телима власти, оне што више развијају“, рекао је министар Жигманов говорећи на скупу под називом „ЕУ Ресурс инфо дан“.

На састанку у Новом Саду објављено је да почиње додела првих грантова у оквиру пројекта. Током четири године трајања, пројекат ће оснажити најмање 300 организација цивилног друштва и 280 неформалних група и омогућити им да допринесу спровођењу и праћењу реформи у процесу придруживања Србије ЕУ. Подршка цивилном друштву подразумеваће не само програм финансијске подршке, већ и програм јачања интерних капацитета кроз тренинге и индивидуална менторства, речено је на супу.

Помоћница министра Нина Митић учествовала на Округлом столу „Једна је породица“

Помоћница министра Нина Митић учестовала је данас на Округлом столу под називом „Једна је породица” који су поводом 15. маја, Међународног дана породице, организовали Центар за истраживање и развој друштва ИДЕАС и Повереник за заштиту равноправности.

Тема Округлог стола била је улога и положај породице као основног стуба подршке старијим особама и особама са инвалидитетом, а циљ боље сагледавању изазова са којима се чланови ових породица суочавају.

Говорећи на тему „Имам права”, помоћница Митић подсетила је да је Законом о забрани дискриминације забрањена свака дискриминација на основу личног својства година старости и инвалидитета. Како је објаснила, особе са инвалидитетом, старије особе и њихове породице често наилазе и на системску дискриминацију, како у погледу остваривања различитих права, тако и у погледу приступачности објеката, информација и коришћења различитих услуга. У том смислу, рекла је да је здравствено стање ових особа само мањи део њиховог хендикепа, док онај главни део представља управо тешкоћа у функционисању унутар друштва које није прилагођено њима. У том смислу, истакла је важност проналажења праве мере када је реч о степену заштите старијих и особа са инвалидитетом, будући да особе о којима други брину не морају нужно да буду и издржавана лица и људи у чије име ће други доносити одлуке.

Као основни предуслов за укључивање старијих лица и особа са инвалидитетом у друштво истакла је, пре свега, њихово укључивање у функционисање породичног домаћинства. Додала је да је обавеза државе да адекватним законима, стратешким и другим мерама, али и адекватном применом и спровођењем истих кроз изграђене институције на свим нивоима, обезбеди могућност да особе које имају потребу за додатном подршком могу да остваре своја права чак и ако немају иницијалну подршку породице. Поред тога, нагласила је и важност рада удружења грађана која се баве подршком особама са инвалидитетом, односно старијим особама.

Са друге стране, подсетила је и да нега члана породице спада у неплаћени кућни рад. Како је објаснила, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је у процедури изналажења решења за правно признавање и регулацију неплаћеног кућног рада, што је важно не само ради обезбеђивања здравственог и социјалног осигурања, већ и ради подизања свести мушкараца и жена о томе да је рад у кући, домаћинству и брига о члановима породице посао подједнако важан као и сваки други.

Додала је да друштво у Републици Србији перципира кућне послове не само као ниже вредноване, већ их истовремено махом повезује са родним улогама резервисаним за жене. Осим тога, недовољна усклађеност рада и родитељства и неуважавање потребе да се кућни рад праведније расподели, доводе до тога да на жене најчешће падне двоструки терет.

На крају, помоћница министра Митић је закључила да би сваки појединац требало да буде свестан чињенице да је старење природан процес, а да је инвалидитет појава која погађа десет одсто светске популације, те да стога морамо да се боримо за друштво толеранције, емпатије и солидарности у коме има места и улоге за свакога.

На Округлом столу учествовали су и повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, представница Популационог фонда Уједињених нација Невена Шовић, представник Центрa за истраживање и развој друштва ИДЕАС Марко Милановић, представница удружења Ево рука Ана Милановић и представник Института за старење Зоран Весић.

Представљен Предлог за оснивање Савета за сарадњу и развој цивилног друштва

Након завршеног вишемесечног консултативног процеса, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовало је данас, 15. маја 2023. године, у Палати „Србија“ састанак на коме је представницима амбасада и међународних организација које делују у Републици Србији представљен Предлог за оснивање Савета за сарадњу и развој цивилног друштва.

Савет за сарадњу и развој цивилног друштва ново је саветодавно тело Владе Републике Србије које представља један од институционалних механизама сарадње државне управе и организација цивилног друштва.

Састанак је отворио министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов представљањем процеса консултација који је претходио и био основ за дефинисање модела за оснивање Савета.

„Полазећи од чињеница да Савет треба да представља важан механизам јачања принципа партиципације, отворености и инклузивности процеса креирања јавних политика, Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог је одлучило да организације цивилног друштва буду укључене у процес формирања Савета од самог почетка“, рекао је на почетку министар образлажући цео процес.

„Током фебруара месеца ове године Министарство је спровело консултативни процес у више градова у Србији (Новом Саду, Београду и Нишу) како би дало могућност да организације цивилног друштва из свих крајева Србије буду у прилици да чују Предлог и дају своје сугестије и коментаре како би се креирала оптимална решења која би Савет учинила ефикасним механизмом за дијалог о кључним питањима сарадње организација цивилног друштва и јавне управе.“

„Истовремено спроведен је онлајн консултативни процес како би се обезбедило да сви они који нису могли да присуствују консултативним састанцима имају могућност доставе својих писаних предлога и сугестија. Онлајн консултативни процес трајао је месец дана и завршио се у марту месецу ове године.“

„Министарство је сагледало све предлоге, сугестије и коментаре који су пристигли у процесу консултација, оне које су достављене усмено на консултативним састанцима као и оне писане које je доставилo укупно 59 организација цивилног друштва.“

„Почетком априла одржане су у Београду финалне консултације са цивилним друштвом на завршни Предлог за оснивање Савета за сарадњу са цивилним друштвом како би се креирала оптимална решења која би Савет учинила ефикасним механизмом за дијалог о кључним питањима сарадње организација цивилног друштва и јавне управе. Процена је да је у консултативни процес било укључено више стотина организација цивилног друштва“, закључио је министар и захвалио Америчкој организацији за међународни развој и Швајцарској канцеларији за сарадњу које су кроз пројект „За снажније грађанско друштво“ подржале овај консултативни процес.

Након обраћања министра представљен је предлог мандата, структуре и начина избора чланова Савета за сарадњу и развој цивилног друштва.

Састанку је присуствовала саветница у Кабинету председнице Владе, Јована Радоњић, а водио га је Жарко Степановић, помоћник министра Сектора за сарадњу са цивилним друштвом. Присутан је био и помоћник министра за међународну сарадњу и европске интеграције Борис Милићевић.

Испред међународне заједнице састанку су, између остали, присуствовали Њ.е. Аника Бен Давид, амбасадорка Краљевине Шведске, Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН у Србији, Ричард Коли, представник амбасаде Швајцарске, представници амбасада Велике Британије, САД, Краљевине Норвешке и Краљевине Холандије, представници Програма за развој УН (УНДП), Америчке агенције за међународни развој (УСАИД), Подршке социјалном укључивању (ГИЗ), УНИЦЕФ-а, Популационог фонда УН (УНФПА), Програм УН за жене, Мисије ОЕБС, Канцеларије Савета Европе у Београду, Делегације Европске уније у Србији и Фонда за отворено друштво.

Оснивање Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом предвиђено је Стратегијом за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период 2022. до 2030. године, а такође је планирано као једна од кључних активности у двогодишњем Акционом плану за њено спровођење.

Делегација Републике Србије на састанку Комитета експерата Савета Европе за питања Рома и путника у Стразбуру

Делегација Републике Србије присуствовала је, након дужег времена, састанку Комитета експерата Савета Европе за питања Рома и путника, који је одржан 11. i 12. маја 2023. у Стразбуру.

На састанку су земље чланице Савета Европе размениле искуства на пољу инклузије Рома. Разговарало се о темама као што су антициганизам и антидискриминација, те о проблемима у вези са овом маргинализованом друштвеном групом.

Комитет експерата Савета Европе за питања Рома и путника делује у оквиру Управног одбора Комитета за антидискриминацију, различитост и инклузију.

У име Републике Србије састанку су присуствовале Нина Митић, помоћница министра Сектора за антидискриминациону политику и родну равноправност и Софија Османовић, шефица Одсека за унапређење положаја Рома.

Усвојен Извештај о Републици Србији у Савету за људска права Уједињених нација у Женеви

У Савету за људска права Уједињених нација у Женеви данас је усвојен Извештај о Републици Србији од стране Радне групе за Универзални периодични преглед. Извештај је сачинило Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са другим министарствима, специјализованим канцеларијама, Народном скупштином и независним институцијама, за извештајни период од 2018. до 2023. године. Радну групу, која је усвајала наш државни извештај, чинили су именовани представници Сједињених америчких држава, Костарике и Габона.

Оцењујући Извештај, чланови Радне групе су поздравили напоре које је Република Србија спроводила у претходних пет година унапређивањем институционалног и нормативног оквира у области заштите и остваривања људских права.

Такође, представници Радне групе поздравили су састав државне делегације предвођене Томиславом Жигмановoм, министром за људска и мањинска права и друштвени дијалог, на основу стручности, мултисекторске заступљености и родне избалансираности, што је само потврда, како је речено, одлучности Републике Србије да на одговоран и посвећен начин учествује у надзору над стањем људских права у оквиру овог процеса.

У име делегације Републике Србије завршне напомене дао је амбасадор у Сталној Мисији Републике Србије при Уједињеним нацијама и другим међународним организацијама у Женеви Дејан Златановић, који је истакао чврсту вољу Републике Србије да настави сарадњу са свим механизмима Уједињених нација за људска права и предано ради на спровођењу добијених препорука у оквиру овог Универзалног периодичног прегледа.

Република Србија је у оквиру 4. циклуса Универзалног периодичног прегледа добила укупно 268 препорука од 94 државе чланице Уједињених нација. Државна делегација је на лицу места прихватила 200 препорука, док ће на преосталих 68 Влада Републике Србије дати изјашњење до јесењег заседања Савета за људска права УН-а, на којем ће бити усвојен финални извештај о Републици Србији.

Државна делегација прихватила је оне препоруке чије је спровођење већ започело или су процеси планирани Програмом рада Владе РС. То су препоруке у области антидискриминације, заштите од породичног и родно заснованог насиља, унапређења права и положаја деце и младих, жена, особа са инвалидитетом, националних мањина, медијских слобода, слободе окупљања и изражавања, као и препоруке из области правосуђа.

Реформа у области правосуђа, као и унапређење антидискриминационог оквира, утицала је да највећи број препорука буде афирмативан на начин да подстиче даље напоре наше државе да настави са имплементацијом започетих активности.

За државну делегацију није било изненађења у погледу препорука захваљујући помацима који су у протеклих пет година учињени на подручју људских права, као и успешној сарадњи и партнерском односу са организацијама цивилног друштва, са којима смо и у оквиру припрема за Универзални периодични преглед разматрали области и питања у којима постоји простор за унапређење стања људских права.

Препоруке које смо добили су подстицај за даљи дијалог и унапређење мултисекторске сарадње, као и сарадње Владе са организацијама цивилног друштва, независним институцијама за људска права и свим другим субјектима у Србији, на републичком, покрајинском и локалном нивоу, укључујући и међународне организације.

Утисак на делегацију Републике Србије у представљању Универзалног периодичног прегледа у Женеви оставиле су поруке саучешћа за трагичне догађаје у Београду и околини Младеновца упућене од готово свих држава које су учествовале у раду ове сесије Савета за људска права УН-а.

Министар Жигманов: Република Србија је демонстрирала своју посвећеност заштити и унапређењу људских права

Република Србије је у оквиру 4. циклуса Универзалног периодичног прегледа добила 268 препорука од 94 државе чланице Уједињених нација, у вези са којима је државна делегација данас дала изјашњене.

Највећи број препорука се односи на област заштите и унапређења положаја и права деце, заштиту од насиља, посебно породичног и родно заснованог и трговине људима, медијске слободе, питања из области реформе правосуђа, процесуирања ратних злочина. Део препорука, чије је спровођење већ започело или су процеси планирани Планом рада Владе, прихваћен је на лицу места, а о делу препорука изјасниће се Влада Републике Србије у складу са роковима Савета за људска права Уједињених нација.

„Начином на који се припремала и учествовала у 4. циклусу Универзалног периодичног прегледа Република Србија је демонстрирала своју посвећеност заштити и унапређењу људских права,“ истакао је шеф државне делегације и министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, што је оцењено и од стране већине држава чланица Уједињених нација.

„Најбољи показатељ за ову тврдњу јесу јачање институционалних капацитета у припреми овог процеса, унапређење самог поступка извештавања, укљученост свих домаћих релевантних актера у поступак припреме четвртог циклуса Универзалног периодичног прегледа, као и висок степен сарадње који је постигнут између различитих актера - 15 министарстава и специјализованих канцеларија. Министарство је посебно задовољно учешћем невладиних организација и независних институција за људска права и њиховим доприносом“, рекао је Жигманов.

„Овај процес наставиће да мобилише све владине институције у погледу унапређења стања људских права на националном нивоу, а представљаће и несумњиви подстицај за даљи дијалог и унапређење сарадње са организацијама цивилног друштва, независним институцијама за људска права, и свим другим субјектима у Србији, на републичком, покрајинском и локалном нивоу, укључујући ту и међународне организације“, додао је он.

„Електронска база података коју нам је уступио Високи комесаријат Уједињених нација за људска права и годишње извештавање о спровођењу препорука добијених у оквиру 4. циклуса Универзалног периодичног прегледа допринеће успешнијем праћењу примене препорука и ефикаснијем реаговању у случају застоја у њиховом спровођењу. Све активности ће за последицу имати унапређење у подручју људских права и на тај начин обезбеђивање претпоставке за даљи развој демократије и бољи живот грађана Србије,“ истакао министар Жигманов.

Министар Томислав Жигманов успешно представио Извештај Републике Србије пред Саветом за људска права УН у Женеви

Делегација Републике Србије, коју предводи министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, данас је, пред Саветом за људска права Уједињених нација у Женеви, успешно представила Извештај Републике Србије за 4. циклус Универзалног периодичног прегледа.

У својству шефа државне делегације, министар Жигманов је обраћање пред Саветом започео речима да Делегација Републике Србије иступа у врло тешком тренутку за нашу земљу и позвао државе чланице Уједињених нација да се минутом ћутања придруже Државној делегацији у одавању поште трагично изгубљеним животима, жртвама догађаја у нашој земљи 3. и 4. маја ове године, што су оне и учиниле.

Министар Жигманов је на почетку излагања Савету за људска права УН скренуо посебну пажњу на чињеницу да су Срби и други припадници неалбанских заједница суочени са бројним проблемима и изазовима на пољу поштовања људских и мањинских права у Аутономној покрајини Косово и Метохија.

„Србија је до сада, од осам уговорних тела Уједињених нација затражила да УНМИК извести о примени стандарда из важећих конвенција на територији АП Косово и Метохија“, истакао је Жигманов, који је и овом приликом позвао Савет за људска права да изврши увид у стање људских права на овом делу наше територије.

„Од трећег циклуса Универзалног периодичног прегледа, кроз који смо, као држава прошли 24. јануара 2018. године, Република Србија је постигла значајан напредак у реализацији добијених препорука и унапређењу и заштити људских и мањинских права.

Посвећеност наше земље овим циљевима може се видети из добровољног Средњорочног извештаја који је достављен прошле, као и Извештаја за четврти циклус УПР који је достављен у фебруару ове године“, рекао је министар, представљајући унапређење законског и стратешког оквира у областима заштите људских права као што су забрана дискриминације, забрана тортуре, борба против злочина из мржње, борба против говора мржње, спречавање насиља у породици, борба против трговине људима.

Такође, представљени су и даљи напори Републике Србије везани за унапређење владавине права и борбе против корупције, као и доследност у поштовању загарантованих слобода изражавања и слободе медија, те даље остваривање циљева одрживог развоја.

„Као држава, обезбеђујемо поштовање ратификованих међународних уговора и доследно и правовремено испуњавамо своју обавезу извештавања, а према препорукама свих УН механизама се односимо као значајним и вредним путоказима како да одржимо достигнуте стандарде и унапредимо стање људских права, јер људска права су поље на коме се може постићи увек више и боље и тај посао се никада не завршава“, рекао је министар Жигманов.

За данашњи дијалог са Делегацијом Републике Србије пријавила се 101 земаља чланица УН, које су постављале питања и давале препоруке током седнице посвећене разматрању Извештаја Републике Србије као чланице УН-а.

Препоруке држава чланице УН су се, између осталог, односиле на теме као што су, заштита од насиља у партнерским односима и породици, права детета, родна равноправност, заштита посебних осетљивих друштвених група као што је ЛГБТ, особа са инвалидитетом, миграната, унапређење положаја националних мањина са нагласком на ромску националну мањину, слобода изражавања и медија и борба против свих облика говора мржње и друго.

Први део седнице трајао је пуна три сата, а на самом крају министар се захвалио свим земљама које су изразиле саосећање нашој земљи и народу, речи солидарности и подршке поводом недавних трагичних догађаја. Захвалио се свим државама на препорукама, а посебно већини која је истакла да је препознала уложена напоре за постигнут напредак.

Током сутрашњег дана делегација Србије изјасниће се о добијеним препорукама. Делегацију Републике Србије чине представници министарстава задужених за област рада, породичне и социјалне заштите, правосуђа, унутрашњих послова, животне средине, културе и информисања. У Делегацији Републике Србије су и представници Координационог тела Владе за родну равноправност, као и државних органа задужених за Косово и Метохију, избеглице, миграције и за нестала лица. Делегацији Србије придружио се и амбасадор при сталној Мисији УН у Женеви Дејан Златановић.

Завршени избори за Национални савет албанске националне мањине

Електорскa скупштина изабрала је данас у Бујановцу чланове Националног савета албанске националне мањине. Избори су одржани у Спортском центру „Младост“, а на њима је изабрано свих 15 чланова новог сазива Националног савета. Највише места (10) освојила је листа чији је носилац био Енкел Реџепи, док је преосталих пет места освојила листа чији је носилац био Левант Ћазими. Победничку листу подржаче су четири странке - Партија за демократско деловање, Демократска партија, Покрет за демократски прогрес и Демократска партија Албанаца. Другопласирану листу подржала је Алтернатива за промене.

Изборима су присуствовали министар Томислав Жигманов, државни секретар проф. др Рејхан Куртовић и шеф Мисије ОЕБС у Србији Њ.е. амбасадор Јан Брату.

„Задовољни смо што је Електорска скупштина за избор чланова за Национални савет албанске националне мањине протекла по законом предвиђеним процедурама и на начин који захтевају стандарди демократије. Сви субјекти укључени у процес - Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Министарство унутрашњих послова, Републичка изборна комисија и политичке странке Албанаца које су учествовале на изборима - својим су одговорним поступањем и деловањем завредили сваку похвалу“, оценио је министар Жигманов након завршених избора, захваливши се и Мисији ОЕБС у Србији на сталном праћењу овог сложеног и захтевног процеса.

Од 523 електтора, данашњим изборима приступило је њих 512. Од тог броја победничка листа добила је 320 гласова, друопласирана листа добила је 187 гласова, док је пет гласова било неважећих.

Састанак министра Томислава Жигманова са представницима Београдске отворене школе

У просторијама Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог одржан је састанак министра Томислава Жигманова са представницима Београдске отворене школе. На састанку је представљен пројекат „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“ чији је циљ да се оснажи процес европских интеграција у Србији кроз креирање подстицајног окружења за цивилно друштво и активно учешће недржавних актера у процесима доношења одлука. Пројекат је финансиран средствима Европске уније.

Презентација пројекта одржана је како би се представиле планиране пројектне активности и сагледале могућности сарадње на њиховој реализацији наредном периоду имајући у виду активности Министарства, а посебно оне усмерене на реализацију активности предвиђених Акционим планом за спровођење Стратегије за стварање подстицaјног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022 до 2030. године.

Састанку је присуствовао помоћник министра Жарко Степановић из Сектора за сарадњу са цивилним друштвом, са сарадницима.

Одржана прва седница Савета за праћење спровођења Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030.

У Палати „Србија“ дана 3. маја 2023. године одржана је прва седница Савета за праћење спровођења Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године. Седници су присуствовали представници надлежних институција, независних тела, организација цивилног друштва, али и међународних организација у својству посматрача.

Седницу је отворио председавајући Савета, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов. Он је истакао како је у претходним годинама деловање институција у сфери превенције и заштите од дискриминације подигло ниво опште друштвене свести о овој штетној и раширеној појави, и како ти резултати још више обавезују надлежне институције, организације али и појединце да се овом питању посвети више пажње. Нагласио је да је за ефикасну превенцију и борбу против дискриминације неопходна међуресорна сарадња свих субјеката који су стратегијом задужени за имплементацију мера и достизање циљева. На првој седници Савет је, по утврђеном дневном реду, донео Пословник о раду, установио начин извештавања према Стратегији превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године и пратећих акционих планова и утврдио даљу динамику свога рада.

На својој првој седници Савет је, по утврђеном дневном реду, донео Пословник о свом раду, установио начин извештавања према Стратегији превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године и пратећих акционих планова и утврдио даљу динамику свог рада.

Државни секретар проф. др Рејхан Куртовић говорио на представљању књиге „Једни смо другима на добро дати“

Проф. др Рејхан Куртовић, државни секретар у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, говорио је 27.4.2023. године на представљању публикације „Једни смо другима на добро дати“, коју су објавили Фондација Конрад Аденауер Србија и Форум за религију, медије и културу сећања. Реч је о зборнику „девет разговора о себи и свима нама“ ауторке Јелене Јоргачевић Кисић .

„Република Србија је мултинационална држава у којој живи 24 националне мањине, које су дисперзиране по целој државној територији. На различитост гледамо као на велики потенцијал наше државе, мост спајања, повезивања и уједињења. Суживот, сарадња и добросуседски односи су кључни фактор благостања и напретка нашег друштва. У том смислу, морамо се упознавати једни са другима, комуницирати, водити дијалог, размењивати своја знања, представљати своје специфичности и посебности и нарочито поштовати једни друге. У супротном, некомуникација и неупознавање доводе до стварање предрасуда, табуа и стереотипа, из којих се стварају страхови или мржње које, пре или касније, проузрокују различите проблеме или доводе до ескалације сукоба“, рекао је државни секретар Куртовић.

„Поучени лошим искуствима из прошлости, усмерени ка бољој и просперитетној будућности, себи више не смемо дозволити да наше различитости буду камен спотицања и извор сукоба. Јер како и сам наслов овог зборника каже Једни смо другима на добро дати, то и заиста јесте тако. Ово је снажна порука у којој се налази есенција перцепције наших будућих односа и суживота. Гаранција таквих односа јесте и овај вечерашњи скуп који је окупио на једном месту највише верске великодостојнике цркава и верских заједница. Они, као највећи ауторитети у својим верским заједницама, и сви други друштвени фактори, морају дати свој допринос у изградњи нових друштвених односа заснованих на дијалогу, помирењу, суживоту и толеранцији, уз стално подсећање да смо једни другима за добро дати“, закључио је државни секретар.

Он је на крају обраћања подвукао да „Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог даје пуну подршку оваквим и сличним иницијативама и ставља се на располагање свим актерима који теже изградњи савременог друштва заснованог на поштовању различитости и суживоту.“

На скупу су говориле истакнуте личности, црквени великодостојници све три вероисповести, православне, католичке и муслиманске, од којих су неки и саговорници у зборнику.

Трећи по реду тренинг за националне савете националних мањина одржан у Крагујевцу

Након тренинга одржаних почетком недеље у Суботици и Новом Саду, данас 27.4.2023. године у Крагујевцу је одржан трећи по реду тренинг за националне савете националних мањина на тему организационог и финансијског менаџмента. Тренингу у Крагујевцу присуствовали су представници националних савета бошњачке, бугарске, влашке, македонске, ашкалијске, албанске, руске и горанске националне мањине.

„Данас смо у Крагујевцу са још осам националних савета националних мањина обавили обуке које се односе на организацију и финансијско функционисање националних савета. Са данашњим обукама завршене су обуке за 24 национална савета колико их укупно има у Републици Србији. Драго нам је да су се представници националних савета одазвали у великом броју и да са ових обука могу понети нова примењива знања у организацији и раду националних света националних мањина. Циљ Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијaлог је да национални савети националних мањина буду највише представничке институције националних мањина у пуном капацитету, које ће заједно са републичким, покрајинским и локалним органима власти допринети да права мањина у Републици Србији буду на највећем могућем нивоу”, рекао је државни секретар Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог проф. др Рејхан Куртовић.

Тренинзи су реализовани у склопу пројектних активности „Подршке јачању владавине права у Србији“ заједнички финансиране од стране ЕУ и немачког Савезног министарства за економски развој и сарадњу, имплементираних од стране Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), односно пројекта Заштита мањина у процесу приступања ЕУ који реализује Европски центар за мањинска питања у сарадњи са ГИЗ и Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Циљ тренинга био је да представницима националних савета националних мањина омогући унапређење свакодневног функционисања тако што ће пружити потребна знања и практичне начине за обављање свакодневних задатака и овлашћења и побољшати разумевање финансијских прописа који се односе на функционисање националних савета. Учесницима су такође подељени материјали који ће им користити у свакодневном раду савета, пружити им практичне информације и препоруке за прикупљања средстава кроз пројекте, али и разјаснити управљање расходима и финансијско извештавање.

Тренинзи су се састојали из првог дела који је посвећен организацијском и другог дела посвећеног финансијском менаџменту, као и дискусије која је имала за циљ да омогући учесницима да поделе конкретне проблеме са којима се сусрећу у свакодневном раду и добију препоруке на који начин да их превазиђу. Тренинге су водили експерти из ове области, укључујући и представнике Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Први састанак УП пројекта „Борба против дискриминације и промоција различитости у Србији“

У Београду је данас 27.4.2023. одржан први састанак Управног одбора пројекта ,,Борба против дискриминације и промоција различитости у Србијиˮ, у оквиру треће фазе програма „Horizontal facilityˮ за Западни Балкан и Турску. У име Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог учесницима се обратила помоћница министра из Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности Нина Митић.

Помоћница Митић се осврнула на интензивну активност Министарства у претходне две године на пољу доношења прописа и докумената јавних политика и изразила задовољство што ове активности подржавају Савет Европе и Европска унија.

Нагласила је неопходност међуресорне сарадње и у том контексту информисала присутне о оснивању и почетку рада Савета за праћење спровођења Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године. Истакла је како сложена ситуација на геополитичком плану у свету и у региону не сме да буде препрека већ треба да представља мотивацију да се још посвећеније ради на заштити и унапређењу људских и мањинских права.

Програм финансирају Савет Европе и Европска унија, а партнерске институције у Републици Србији су Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Повереник за заштиту равноправности и Заштитник грађана. Циљ пројекта је оснаживање институционалних капацитета у сфери заштите и унапређења људских и мањинских права.

На састанку Одбора говорили су још и Тобијас Флесенкемпер, шеф Канцеларије Савета Европе у Републици Србији, Мирјана Максимовић, представница Делегације Европске уније у Србији и Ангела Лонго, програмска менаџерка Савета Европе. У делу за дискусију учествовала је и Гордана Говедарица, самостална саветница у Сектору за националне мањине Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

У делу за дискусију менаџерка пројекта Светлана Ракић представила је планиране активности које су са партнерским институцијама усклађиване у претходних годину дана, и договорена је оквирна динамика, као и неопходна средства за њихову реализацију. Пројекат ће трајати до априла 2026. године а њиме је, поред осталог, предвиђена подршка за више активности Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог у области права националних мањина, инклузије Рома и Ромкиња и унапређење права LGBT особа.

Шест месеци од формирања Владе РС: Задовољни учињеним

У првих шест месеци Владе Републике Србије, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог одговорно и предано радило је на унапређењу људских права, побољшању положаја националних мањина, снажнијој интеграцији Рома, решавању проблема социјално маргинализованих група, борби против дискриминације, остварењу родне равноправности, стварању подстицајног окружења за развој цивилног друштва и афирмацији дијалога у друштву.

Као интегрални део Владе Републике Србије, задовољни смо учињеним, но и даље смо свесни свега онога што треба да чинимо ради остварења свих зацртаних циљева.

Све што будемо радили, у партнерству са организацијама цивилног друштва, академском заједницом, међународним организацијама, наставићемо транспарентно комуницирати са грађанима и јавношћу.

Одржана седница Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права

У организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у Палати „Србија“ одржана је данас 26.4.2023. године седница Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права, којом је председавао минисар Томислав Жигманов, а на седници су се учесницима обратити и Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН–а у Србији и амбасадор Јан Брату, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији.

У складу са већ успостављеном праксом, уочи разматрања државних извештаја пред међународним механизмима, организације цивилног друштва представиле су алтернативне извештаје које су поднеле Савету за људска права Уједињених нација у оквиру Четвртог циклуса Универзалног периодичног прегледа – УПР. Своје извештаје су на овој седници представили Платформа организација за сарадњу са УН механизмима за људска права, Иницијатива за економска и социјална права–А11 и Save the Children.

„Размена информација и различитих мишљења која се врши на овај начин омогућава да се на бољи начин сагледају изазови у примени међународних стандарда људских права и примени препорука које механизми Уједињених нација упућују Србији. Такође, ова размена представља начин да се унапреди сарадња на пољу проналажења заједничких, одрживих решења за застоје у реализацији препорука. Савет јесте платформа која има могућност да покреће иницијативе, координира радом институција у циљу проналажења најефикаснијих решења за примену стандарда у области људских права“, рекао је министар Жигманов на отварању седнице.

Седници Савета присуствовали су чланови државне делегације која ће представити Извештај Републике Србије у оквиру Четвртог циклуса УПР, 10. маја 2023. године у Женеви Савету за људска права Уједињених нација.

Поред чланова Савета, присутни су били и представници Повереника за заштиту равноправности, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, академске заједнице, Платформе организација за сарадњу са УН механизмима за људска права, организација цивилног друштва са којима Савет има потписане меморандуме о сарадњи, Тима за људска права УН-а, Савета Европе и Мисије ОЕБС-а у Србији.

Други по реду тренинг за чланове националних савета националних мањина одржан у Новом Саду

Након Суботице, други по реду тренинг за националне савете националних мањина на тему организационог и финансијског менаџмента одржан је данас 25.4.2023. године у Новом Саду. Тренингу су присуствовали представници националних савета словачке, грчке, украјинске, румунске, словеначке и чешке националне мањине, а отворио га је државни секретар Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог проф. др Рејхан Куртовић.

„Овим обукама желимо да дамо подршку новоизабраним сазивима националних савета националних мањина, посебно оним изабраним лицима која се по први пут налазе на руководећим позицијама у националним саветима како би у будућем периоду што ефикасније и делотворније обављали послове из своје надлежности. Драго ми је да су се представници националних савета одазвали у великом броју и да активно суделују у овим обукама. Најављујемо још оваквих и сличних обука које ће подићи ниво организације и квалитета рада националних савета националних мањина”, рекао је у Новом Саду државни секретар Куртовић.

Тренинг се реализује у склопу пројектних активности „Подршке јачању владавине права у Србији“ заједнички финансиране од стране ЕУ и немачког Савезног министарства за економски развој и сарадњу, имплементираних од стране Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), односно пројекта Заштита мањина у процесу приступања ЕУ који реализује Европски центар за мањинска питања у сарадњи са ГИЗ и Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Циљ тренинга је да представницима Националних савета националних мањина омогући унапређење свакодневног функционисања тако што ће пружити потребна знања и практичне начине за обављање свакодневних задатака и овлашћења и побољшати разумевање финансијских прописа који се односе на функционисање националних савета. Учесницима су такође подељени материјали који ће им користити у свакодневном раду савета, пружити им практичне информације и препоруке за прикупљања средстава кроз пројекте, али и разјаснити управљање расходима и финансијско извештавање.

Тренинг се састојао из првог дела који је био посвећен организацијском и другог дела посвећеног финансијском менаџменту, као и дискусије која је имала за циљ да омогући учесницима да поделе конкретне проблеме са којима се сусрећу у свакодневном раду и добију препоруке на који начин да их превазиђу. Тренинг су водили експерти из ове области, укључујући и представнике Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Тренинг за националне савете националних мањина на тему организационог и финансијског менаџмента

У понедељак 24.4.2023. у Суботици је одржан тренинг за националне савете националних мањина на тему организационог и финансијског менаџмента. Тренингу су присуствовали представници Националних савета мађарске, хрватске, буњевачке, русинске, црногорске, немачке, пољске и украјинске националне мањине.

Тренинг се реализује у склопу пројектних активности „Подршке јачању владавине права у Србији“ заједнички финансиране од стране ЕУ и немачког Савезног министарства за економски развој и сарадњу, имплементираних од стране Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), односно пројекта Заштита мањина у процесу приступања ЕУ који реализује Европски центар за мањинска питања у сарадњи са ГИЗ и Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Циљ тренинга је да представницима Националних савета националних мањина омогући унапређење свакодневног функционисања тако што ће пружити потребна знања и практичне начине за обављање свакодневних задатака и овлашћења и побољшати разумевање финансијских прописа који се односе на функционисање националних савета. Учесницима су такође подељени материјали који ће им користити у свакодневном раду савета, пружити им практичне информације и препоруке за прикупљања средстава кроз пројекте, али и разјаснити управљање расходима и финансијско извештавање.

„Ово је први од три тренинга које спроводимо заједно са колегама из ГИЗ-а. Циљ овог пројекта иде у два смера, први је да ми, као ресорно Министарство, уз подршку експерата ГИЗ-а, дамо кључне информације о томе како функционишу национални савети и како се могу менаџерски и финансијски водити, а други смер је да директно добијемо информације о томе шта су потребе и жеље националних савета и како ми можемо даље унапредити њихово деловање. Да је Министарству стало до националних савета говори и чињеница да смо ове године успели повећати износ за финансирање НС. Ми смо кућа за националне савете, наша врата су увек отворена за сва питања и за све оно што је у нашем домену деловања“, рекао је посебни саветник министра Марин Пиуковић.

Тренинг се састојао из првог дела који је био посвећен организацијском и другог дела посвећеног финансијском менаџменту, као и дискусије која је имала за циљ да омогући учесницима да поделе конкретне проблеме са којима се сусрећу у свакодневном раду и добију препоруке на који начин да их превазиђу. Тренинг су водили експерти из ове области, укључујући и представнике Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

На основу члана 102. став 8. Закона о националним саветима националних мањина („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 20/14 – УС, 55/14 и 47/18), Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог упућује

П О З И В
за присуствовање електорској скупштини за избор чланова
Националног савета албанске националне мањине

Позивају се електори чија је пријава потврђена решењем Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог да присуствују електорској скупштини за избор чланова Националног савета албанске националне мањине.

Електорска скупштина за избор 15 чланова Националног савета албанске националне мањине одржаће се 7. маја 2023. године, са почетком у 10:00 часова, у  Спортском центру „Младост” у Бујановцу, Бранка Радичевића 2.

Потребно је доћи најмање 2 сата пре времена почетка одржавања електорске скупштине ради благовремене пријаве учешћа.

Такође, ради утврђивања идентитета потребно је да се на електорску скупштину понесе важећа лична карта или важећа путна исправа (пасош).

Електорској скупштини могу присуствовати само електори чија је пријава потврђена решењем Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Уколико електор у току трајања електорске скупштине напусти зграду Спортског центра неће бити могућ повратак у салу у којој се одржава електорска скупштина.

Министарство је упутило писмени позив за електорску скупштину свим електорима чија је електорска пријава потврђена.

Министар Жигманов разговарао са Њ.е. Петком Дојковим, амбасадором Републике Бугарске

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов разговарао је данас у Палати „Србија“ са Њ.е. Петком Дојковим, амбасадором Републике Бугарске у Републици Србији.

Двојица саговорника разговарала су о положају бугарске националне мањине у Републици Србији те о изазовима са којима се ова национална заједница суочава, а највише о темама које се тичу просвете и образовања деце на бугарском језику.

Министар Жигманов је у разговору рекао да ће се Министарство, у оквиру својих надлежности, ангажовати да се изазови на најбољи могући начин решавају.

Амбасадор Дојков захвалио је министру Жигманову и нагласио да изузетно цени што је министар недавно посетио Босилеграду, општину на југу Србије са већинским бугарским становништвом.

Државни секретар др Иван Бошњак на манифестацији „Дани Рома у Ћуприји 2023“

Државни секретар др Иван Бошњак присуствовао је манифестацији „Дани Рома у Ћуприји 2023“, коју је организовало друштво „Роми са Мораве“, а под покровитељством Општине Ћуприја.

Бошњак је нагласио да Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у оквиру своје надлежности, широм Србије промовише афирмацију укључивања Ромкиња и Рома у све друштвене процесе, и навео Ћуприју као пример добре праксе.

„Задовољство нам је што је Општина Ћуприја подржала своје удружење 'Роми са Мораве', којима се захваљујемо на досадашњој сарадњи и радујемо се будућој“, рекао је Бошњак.

Током манифестацијe, окупљени су обишли културно-историјскe знаменитости у Општини Ћуприја (Моравски парк и музеј „Хореум Марги“), а затим положили венце на Споменик палим борцима у Другом светском рату. Нешто касније, у Музичкој школи „Душан Сковран“, представљена су три ромска и два неромска, локална, културно-уметничка друштва, те одржан Округли сто на тему „Изазови и постигнути резултати у култури, традицији и језику Рома и Ромкиња у 21. веку“.

Манифестацији су испред Министарства присуствовале и Нина Митић, помоћница министра из Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности и Софија Османовић, шефица Одсека за унапређење положаја Рома.

Помоћник министра Александар Радосављевић учествовао на конференцији „Средњошколци у фокусу!“

Помоћник министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Александар Радосављевић учествовао је 21.4.2023. на конференцији “Средњошколци у фокусу!” у организацији Уније средњошколаца Србије (УНСС). Конференција је окупила више од 70 представника ученичких парламената, ученика и координатора парламената из читаве земље.

На конференцији се разговарало о могућностима оснаживања ученичких парламената и демократизацији средњих школа. Како је истакнуто, Унија, као заједница ученичких парламената, настоји да пружи представницима парламената прилику да се умреже, размене примере добре праксе, као и да обезбеде простор за дискусију о даљем укључивању средњошколаца у омладинске и образовне политике на националном нивоу.

Помоћник министра Александар Радосављевић представио је начин рада Сектора за друштвени дијалог и истакао значај дијалога у друштву, посебно у стварању мирног и толерантног окружења, уз уважавање различитости и подстицања слободе мишљења. Како је рекао, друштвени дијалог се у јавности погрешно поистовећује са политичким дијалогом. У протекле две године реализована су 44 друштвена дијалога на којима је учествовало више од 3500 учесника из свих сфера друштва на којима се расправљало о заштити и унапређењу људских права, посебно рањивих група.

Радосављевић је поздравио иницијативу за стварање институционалног оквира за учешће средњошколаца у процесима доношења одлука у школама и стварање отвореног и безбедног школског амбијента. Позвао је представнике Уније да се обрате Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог и предложе организовање друштвеног дијалога о темама који су од значаја за унапређење права у области образовања и положаја ученика.

О модалитетима јачања ученичких парламената на конференцији је говорила и Снежана Клашња, саветница министра туризма и омладине.

У Чачку уручени кључеви новосаграђених станова за 12 социјално угрожених породица

Министар Томислав Жигманов учествовао је данас у церемонији свечаног уручења кључева и усељења 12 корисничких породица у новосаграђену зграду за социјално становање у Чачку.

„Овакав вид подршке социјалном становању и активној инклузију је од изузетног значаја, пре свега за кориснике. И даље ћемо заједничким снагама деловали на побољшању и инклузију маргинализованих група у разним сферама друштвеног живота у нашој Републици. Темељно опредељење Владе Републике Србије је вођење социјално осетљивих политика и укључивање солидарности у готово све програме“, рекао је том приликом министар Жигманов.

Зграда са 12 станова саграђена кроз Пројекат „Не остављајући никога иза себе’’, који је део EU SHAI програма, а све то у оквиру Подршке Европске уније социјалном становању и активној инклузији.

Корисници, који припадају најосетљивијим друштвеним групама (ромске националне мањине, жене у неповољном положају, посебно жене жртве насиља у породици, млади који излазе из система социјалне заштите, особе са инвалидитетом) примили су кључеве намештених и опремљених станова које добијају на коришћење. Поред стамбеног решења, сви корисници добијају и подршку у активној инклузији у виду економског оснаживања и повећања запослености, опремања домаћинстава основним кућним апаратима и намештајем, правне помоћи и психо-социјалне подршке.

Влада Републике Србије образовала Савет за родну равноправност

Влада Републике Србије је на седници одржаној 19. априла 2023. године донела Одлуку о образовању Савета за родну равноправност.

Саветом председава председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, а чланови Савета су представници надлежних органа државне управе за спровођење Закона о родној равноправности ранга министара, као и представници 10 организација цивилног друштва, изабраних на јавном позиву за избор у чланство овог тела Владе.

Савет за родну равноправност Владе, као саветодавно тело Владе, бавиће се питањима родне равноправности и равноправности полова, усклађивању политика и доприносиће ефикаснијој сарадњи надлежних органа јавне власти и организација цивилног друштва усмерених ка: оснаживању родно осетљивих категорија становништва применом одговарајућих мера, затим изградњи и унапређењу капацитета институција за спровођење политике родне равноправности и подизању јавне свести о значају родне равноправности у друштву.

У наредном периоду од четири године од дана ступања на снагу Одлуке Владе, Савет треба да својим радом допринесе уградњи међународних и европских стандарда и вредности у области људских права, што ће допринети демократизацији друштва, одрживом развоју и процесу придруживања Европској унији.

Министар Жигманов честитао Рамазански Бајрам – „Нека је племенити Бајрам благословљен“!

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов упутио је данас честитку за Рамазански Бајрам свим носиоцима власти Исламске заједнице и верницима муслиманске вероисповести у Републици Србији. Међу њима су најбројнији Бошњаци, следе Албанци, Турци, Ашкалије, Египћани, Горанци, као и део припадника ромске заједнице.

Рамазански Бајрам је благдан у муслимана којим се обележава завршетак месеца рамазана, месеца у којем је сваки муслимански верник био позван на пост и на стално чињење добрих дела.

„Бајрам шериф мубарек олсун“ ( „Нека је племенити Бајрам благословљен“) свим муслиманима који су 30 дана истрајавали у посту и одрицању од телесних ужитака за време месеца рамазана стрпљиво дочекали овај радосни благдан. У име Министарства за људска и мањинска права и у своје лично име желим свим верницима муслиманске вероисповести да дане Бајрама проведу у здрављу и сваком другом благостању са својим најближима, у породицама, са комшијама и са пријатељима. Нека радост Бајрама окупи и уједини све људе у братској љубави, међусобном разумевању и праштању како бисмо сви стално расли у добру и тако градили бољи свет.“

Потписан Уговор о донацији

У просторијама Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог потписан је уговор о донацији Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) и Министарства за људска и мањинска права, у складу са Споразумом о сарадњи за имплементацију Програма „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“.

У име организације ГИЗ уговор је потписала Даниела Функе, вођа Програма, а у име Министарства, Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

„Вредност овог уговора није само у материјалној донацији већ пре свега у свему ономе што су корисници добили кроз спровођење укупног Програма, а то су знање, искуство и стварање услова за побољшање живота“, рекао је министар Жигманов захваљујући се на донацији.

Даниела Функе такође се захвалила Министарству на дугогодишњој успешној сарадњи и тим поводом уручила пригодну Захвалницу.

Министар Жигманов посетио Национални савет бугарске националне мањине и Општину Босилеград

Током боравка на Међународном дечјем ускршњем фестивалу у Босилеграду, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов посетио je и Општину Босилеград и Национални савет бугарске националне мањине.

У разговорима које је водио са домаћинима, министар Жигманов се интересовао за стање и изазове са којима се грађани у овом делу Србије суочавају, те друштвеном положају Бугара у Републици Србији.

Председник Општине Босилеград Владимир Захаријев представио је, у кратким цртама, основне чињенице које одређују економски и друштвени контекст ове мале пограничне општине са мултиетничким саставом становништва, корацима које локална самоуправа чини у решавању изазова са којима се суочавају, те успесима које његов тим постиже. Нагласио је важност обезбеђивања већег броја инвеститора како би се задржало становништво, о чему је током недавне посете разговарао и са председником Републике Александром Вучићем.

Председник Националног савета бугарске националне мањине Стефан Стојков упознао је министра Жигманова са радом Савета, приликама у области образовања, информисања, културе и службене употребе бугарског језика и писма, плановима Савета за унапређење стања, те о наставку сарадње са ресорним министарствима Владе Републике Србије.

Досадашњу сарадњу са органима власти саговорници су оценили позитивном те исказали уверење да ће тако остати и надаље. Министар Жигманов је обећао да ће се заложити да се одређени проблеми у остваривању мањинских права превазиђу и успешно реше.

Министар Жигманов на дечјем ускршњем фестивалу у Босилеграду

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов учествовао је данас на традиционалном дечјем ускршњем фестивалу у Босилеграду.

Међународни дечји ускршњи фестивал у Босилеграду, у организацији удружења „Глас“, ове се године одржава јубиларни 30. пут. Фестивал за време ускршњих празника окупља православне вернике Бугаре из Србије и других земаља, а богат, вишедневни програм сачињен је садржајима из традиционалне културе и савременог стваралаштва.

Главни догађај је такмичење у туцању „шарених“ јаја, на којем је учествовало близу 500 деце из Босилеграда и околних места узраста од 3 до 15 година. У име Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог учеснике Фестивала је поздравио министар Томислав Жигманов, који је указао на важност очувања културне баштине и преношење културних пракси на млађе генерације за сваку националну заједницу.

„У богатом мултиетничком мозаику Републике Србије и бугарска заједница има своје значајно место. Њено културно наслеђе везано уз традиционалну културу и верски живот је богато, а да би се оно сачувало морају се проналазити савремени начини како презентације и популаризације баштине тако и преноса и наследовања исте од стране млађих чланова заједнице. Овај Фестивал остварује оба споменута циља те треба бити на понос свих нас“, нагласио је министар Жигманов те честитао домаћинима на истрајности у организовању Фестивала, једне од најважнијих културних приредби Бугара у Републици Србији.

Осим домаћина из Босилеграда, на Фестивалу су учествовале и дечје фолклорне групе Бугара из Румуније, Молдавије, Украјине и Бугарске, а окупљене грађане поздравили су и директорка Агенције за Бугаре ван Бугарске Рајна Манџукова из Софије и амбасадор Републике Бугарске у Београду Петко Дојков.

Државни секретар проф. др Рејхан Курровић говорио у емисији „Уранак“ телевизије К1 о положају Рома у Србији

Поводом Светског дана Рома, државни секретар проф. др Рејхан Куртовић гостовао је 11.4. 2023. године у емисији „Уранак“ телевизије К1 где је говорио о положају ромске националне мањине у Србији.

Одговарајући на питања о томе да ли је дискриминација државни или друштвени проблем, државни секретар Куртовић је нагласио да је то и државно и друштвено питање.

„Држава је та која мора да успостави добар нормативни оквир, и то је заиста добро урађено кроз наше антидискриминационо законодавство, кроз Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња од 2022. до 2030. године и низа акционих планова и афирмативних мера за спречавање дискриминације. Са друге стране, друштво је то које мора да прихвати Роме, да их види као једнаке грађане у нашем друштву и да се једноставно схвати да сваки појединац мора дати свој допринос да дође до интеграције Рома. Јер, ако наш комшија живи лоше, ако се суочава са сиромаштвом или са неким другим проблемима, неће ни нама као друштву бити добро. Зато полазимо од појединца, преко друштвене заједнице, локалне самоуправе, аутономне покрајине и на крају до државе. Ту морамо сви синхронизовано, интерсекторски наступати да не би долазило до дискриминације која се дешава на различитим нивоима“, рекао је Куртовић.

Државни секретар Куртовић је рекао да су проценти Рома који се образују у порасту, али да су и даље присутни проблеми као што су рано напуштање образовања и рано склапање бракова.

Министар Жигманов на обележавању Међународног дана деце у уличној ситуацији

Међународни дан деце у уличној ситуацији обележен је данас у Београду, у простору социјалног предузећа „Кафе бар 16“ на Дорћолу, у организацији Центра за интеграцију младих.

Обележавању је присуствовао министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, заменица заштитника грађана Наташа Тањевић, као и шеф Мисије ОЕБС у Србији амбасадор Јан Брату.

„Живећи и радећи на улицама и градским трговима широм света, па и у Србији, деца у уличној ситуацији су на први поглед највидљивија, али истовремено и најневидљивија друштвена група, јер им је приступ образовању, здравственој заштити, као и другим социјалним услугама ограничен или потпуно онемогућен. Деца у уличној ситуацији су врло често игнорисана, избегавана, искључена, дискриминисана и стигматизована од друштвене заједнице, а посебно међу вршњацима“, рекао је министар Жигманов.

Он је нагласио да је наша држава препознала проблем у обезбеђивању благовремене и целовите подршке и заштите деце у ситуацијама на улици у бројним стратешким документима и кроз рад институција и посвећено ради на спровођењу мера у циљу њихове заштите, поштујући стандарде из Општег коментара Комитета за права детета Уједињених нација, посвећеног деци у уличној ситуацији.

На скупу је представљено истраживање о ромским домаћинствима у неформалним насељима, урађено у оквиру пројекта „Заштита права деце у Републици Србији“ уз подршку ДЕУ. Истраживање је спроведено 2022. године у 30 неформалних насеља на територији осам београдских општина.

Помоћник министра Борис Милићевић говорио на скупу „Заступање за права старијих Рома у Србији“

Борис Милићевић, в.д. помоћника министра, говорио је на скупу „Заступање за права старијих Рома у Србији“ и том приликом нагласио да је држава Србија посветила велику пажњу проблему циганизма и дискриминације над Ромима у Србији.

„Све више као држава и друштво постајемо свесни проблема дискриминације старијих особа, што је посебно изражено у дискриминисаним заједницама, где долази до двоструке или вишеструке дискриминације. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог се приликом израде Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња 2022-2030, као и пратећег Акционог плана за период 2022-24, водило и начелом различитости унутар ромске националне заједнице, како би се специфични изазови жена, деце, ЛГБТ особа, младих, старих и других адресирали на одговарајући начин“, рекао је Милићевић.

„Поменута Стратегија и Акциони план су општим и посебним циљем посветили пажњу старијим лицима у ромској популацији, а као део мера у Акционом плану , између осталих, предвиђено је организовање превентивних прегледа за Ромкиње и Роме у свим старосним добима (бебе, млади, старији), развијање и спровођење информативно-теренских програма за стара лица ромске националности о расположивости здравствених услуга, повећање броја обухваћених вакцинацијом против грипа, итд.“, нагласио је он.

„Свима нама који се бавимо људским правима у појединим тренуцима се догађа да смо малодушни и обесхрабрени, али када погледамо резултате наших напора видимо промену. Таква промена се може видети и када гледамо резултате рада на побољшању положаја ромске заједнице. Посла има још доста, али можемо бити сигурни да су и држава и читаво друштво свесни проблема које треба решити и спремни да учине све што је потребно да се искорени циганизам и дискриминација Рома и Ромкиња. То не сме бити напор само државе и ромске заједнице, већ на ово питање мора да одговоре и медији који не смеју дозвољавати говор мржње, образовни систем који може да омогући упознавање са историјом и културом Рома и Ромкиња, цивилни сектор и други“, рекао је Милићевић.

Међународни дан деце у уличној ситуацији, 12. април

Поводом обележавања Међународног дана деце у уличној ситуацији, 12. априла, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подсећа јавност да живот и рад на улици има далекосежне последице по раст, развој и здравље деце у уличној ситуацији.

Живећи и радећи на улицама и градским трговима широм света, па и у Србији, деца у уличној ситуацији су на први поглед највидљивија, али истовремено и најневидљивија друштвена група, јер им је приступ образовању, здравственој заштити, као и другим социјалним услугама ограничен или потпуно онемогућен. Деца у уличној ситуацији су врло често игнорисана, избегавана, искључена, дискриминисана и стигматизована од друштвене заједнице, а посебно међу вршњацима.

Наша држава је препознала проблем у обезбеђивању благовремене и целовите подршке и заштите деце у ситуацијама на улици у бројним стратешким документима и кроз рад институција и посвећено ради на спровођењу мера у циљу њихове заштите, поштујући стандарде из Општег коментара Комитета за права детета Уједињених нација, посвећеног деци у уличној ситуацији.

Кроз инструмент за примену принципа Уједињених нација и Агенде 2030 за одрживи развој „да нико не буде изостављен“, у планирању, изради и имплементацији закона и докумената јавне политике пажња ће бити усмерена на групе које су често невидљиве, управо из разлога да се не деси неко изостављен. Његовом применом обезбедиће се уклањање неједнакости и дискриминације, односно онемогућавање друштвене искључености и смањење рањивости које поткопавају потенцијал појединаца, истовремено стављајући додатни фокус и приоритет на оне који су најугроженији.

Поводом обележавања овог датума, министар Томислав Жигманов присуствоваће у Клубу 16 у Београду, представљању истраживања о ромским домаћинствима у неформалним насељима, које је спровео Центар за интеграцију младих уз подршку Делегације Европске уније у Србији. Истраживање је спроведено 2022. године у 30 неформалних насеља на територији осам београдских општина.

Клуб 16 је део Центра за интеграцију младих, у којем раде запослени млади који су прошли Свратиште. Део прихода остварених у Клубу 16 се користи за финансирање услуга Свратишта за децу у уличној ситуацији.

Потврђене електорске пријаве за учешће на електорској скупштини за избор чланова Националног савета албанске националне мањине

Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у складу са чланом 102. став 1. Закона о националним саветима националних мањина, у периоду од 24. марта до 7. априла 2023. године, поднето је укупно 528 електорских пријава на потврђивање. Решењем Министарства потврђене су 523 електорске пријаве.

Списак електора албанске националне мањине чије су електорске пријаве потврђене можете преузети ОВДЕ

Имајући у виду да је решењем Министарства потврђен минималан број електорских пријава, стекли су се услови из члана 105. став 2. Закона о националним саветима националних мањина за сазивање електорске скупштине.

Електорска скупштина за избор чланова Националног савета албанске националне мањине биће одржана 7. маја 2023. године у Бујановцу.

Министарство ће упутити позив за учешће на електорској скупштини свим електорима којима су потврђене електорске пријаве са тачним временом и местом одржавања електорске скупштине у Бујановцу.

Одредбама чл.106, 107, 108. и 109. Закона о националним саветима националних мањина уређује се поступак избора чланова националног савета на електорској скупштини који спроводи трочлани Одбор, који именује Републичка изборна комисија међу познаваоцима изборних поступака.

Министар Жигманов на састанку Националне коалиције за окончање дечјих бракова

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов присуствовао је састанку Националне коалиције за окончање дечјих бракова, одржаном данас у Палати „Србија“.

„Наше Министарство у потпуности подржава и континуирано ради на спровођењу општег циља Националне коалиције да се кроз усмерену и координисану акцију релевантних актера допринесе окончању дечијих бракова у Србији, а нарочито у ромској популацији“, рекао је министар подвлачећи чињеницу да Србија има Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2022. до 2030. године и пратећи Акциони план, те да Министарство финансира рад Националног савета ромске националне мањине који је у марту 2022. године усвојио Декларацију о укидању дечјих бракова.

„Том су Декларацијом дечји бракови јасно дефинисани као кршење права детета које угрожава животе и будућност девојчица и дечака. Према Декларацији, дечји бракови се сматрају праксом која деци ускраћује могућност одлучивања о свом животу, одузима им могућност да се школују и тако их ставља у додатан ризик од насиља и дискриминације“, подсетио је министар.

Министарство, како је рекао, подржава све предлоге који воде строжијем санкционисању уговарача и учесника у склапању дечијих бракова и заштити малолетних лица испод 18. године, оба пола, а који су жртве уговарања и склапања дечијих бракова.

Он је поздравио велики број присутних актера у оквиру овог тела нагласивши да „само јединственим снагама можемо да допринесемо окончању ове штетне појаве у нашем друштву.“

На скупу се чуло да су у свету свака пета девојчица удата пре своје 18. године, да су тренутно, према проценама, 650 милиона жена на свету ступиле у брак као девојчице, те да су прогнозе да ће их у скоријем периоду бити додатних 130 милиона.

Састанку су писуствовале потпредседница Владе Републике Србије Маја Гојковић, министарка правде Маја Поповић, директорка УНИЦЕФ-а Дејана Косатадинова, стална координаторка система УН Франсоаз Жакоб и други.

Државни секретар др Иван Бошњак на обележавању Светског дан Рома у старом здању Наордне скупштине у Београду

Државни секретар др Иван Бошњак присуствивао је обележавању Светског дана Рома 8. априла у старом здању Народне скупштине Републике Србије, које је организовао Национални савет ромске националне мањине у Републици Србији.

"У историји смо често, а у двадесетом веку нарочито, умирали за своју државу једни уз друге, а сада је време да живимо, радимо и стварамо једни уз друге и једни уз друге за нашу Србију“, рекао је Бошњак након поздравне честитке на ромском језику.

Поред чланова Националног савета на челу са Далибором Накићем, обележавању Светског дана Рома присуствовао је и председник Народне скупштине Републике Србије Владимир Орлић, државни секретари Ивица Радовић и Миомир Ђорђевић, народни посланици Драгољуб Ацковић, Сандра Јоковић и Јелена Јовановић, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, заштитник грађана мр Зоран Пашалић, испред министарства за рад, борачка и социјална питања присуствовао је државни секретар Лав Григорије Пајкић и други.

Централна манифестација поводом Светског дана Рома одржана у Сомбору

У Сомбору је данас одржана централна манифестација поводом Светског дана Рома, у присуству министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томисава Жигманова.

„Влада Републике Србије и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог посвећује велику пажњу унапређењу положаја припадника ромске националне заједнице, њиховом укључивању и интеграцији у друштво. То се чини у партнерству са бројним министарствима, јединицама локалне самоуправе као и ромским организацијама, пре свега са Националним саветом ромске националне мањине, на различите начине и са различитим програмским садржајима, свесни да ти процеси, ако желимо да буду успешни, никад не иду ни брзо ни лако, и да све што је до сада урађено, ма колико било значајно, још увек није довољно“, рекао је министар Жигманов.

„Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог ради и на јачању институционалних структура и оквира на националном, али и локалним нивоима за решавање изазова са којима се Роми суочавају кроз успостављање Координационог тела за унапређење положаја Рома и Ромкиња, кроз мрежу локалних координатора за ромска питања и кроз усвајање акционих планова на локалном нивоу“, додао је министар.

Током дана одржан је интерактивни тематски дијалог о говору мржње и дискриминацији, представљена су и културна достигнућа Рома и Ромкиња који су разбијали стереотипе, а вече је предвиђено за два музичка концерта.

Догађају поводом Светског дана Рома у Сомбору присуствовали су и народна посланица Наташа Тасић Кнежевић, државни секретара у Министарству проф. др Рејхан Куртовић, помоћница министра Нина Митић, Гордана Предић, посебна саветница министарке културе, Бранислав Сворцан, помоћник градоначелника Сомбора, Слађана Бурсаћ, заменица покрајинског секретара за образовање, прописе, управу и националне мањине, Александар Радуловић, председник Извршног одбора Националног савета ромске националне мањине, Томaс Џексон, регионални пројектни координатор УНДП и други.

Помоћник министра Александар Радосављевић на Свечаној академији поводом Светског дана Рома у Крагујевцу

Помоћник министра Александар Радосављевић присуствовао је данас у Крагујевцу Свечаној академији поводом Светског дана Рома.

„Град Крагујевац може са поносом да понесе титулу лидера међу локалним самоуправама у Републици Србији у мерама и активностима за унапређење положаја мањинских група, родне равноправности и положаја цивилног друштва“, рекао је Радосављевић и додао:
„Република Србија предузима активне мере за пуну укљученост у предшколско, основно, средње и високо образовање Рома и Ромкиња, на повећаном приступу Рома и Ромкиња квалитетном и одрживом запошљавању, правима и услугама у социјалној заштити, унапређењу здравља Рома и Ромкиња уз једнак приступ квалитетним здравственим услугама и пуно остваривање права на здравље без дискриминације, нарочито у кризним ситуацијама.“

И поред свега наведеног и неспорног – нагласио је - има још пуно да се ради по питању инклузије Рома и Ромкиња због присутних стереотипа и предрасуда у Србији.

На Свечаној академији били су присутн представници појединихх министарстава, независних тела, представници цивилног друштва као и домаћина, Града Крагујевца.

Честитка министра Жигманова поводом Светског дана Рома – 8. априла

Поводом Светског дана Рома Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог честита припадницима ромске заједнице у Републици Србији и ромским институцијама и организацијама њихов најзначајнији празник, дан којим се прославља ромска култура, и подсећа на потребу подизање свести о проблемима са којима се Роми суочавају.

Осми април је службено проглашен празником за Роме у читавом свету 1990. године у месту Сероцк (Serock) у Пољској, месту четвртог Светског ромског конгреса Међународне ромске уније (IRU), у спомен на први већи међународни сусрет ромских представника који је одржан у Челсфилду (Chelsfieldu) крај Лондона од 7. до 12. априла 1971. године. На том је конгресу донета одлука о ромској химни, за коју је изабрана песма „Ђелем, ђелем“ (ромски: Ишао сам, ишао) и одлука о застави, за коју је одабрана плаво-зелена двобојница са црвеним точком у средини, симболом напретка и покрета, али и миграције Рома током историје.

Рома и Ромкиња у Европи има између 5 и 13 милиона и највећа су етничка мањина. Према последњем попису становништва из 2011. године, у Србији живи 147.604 припадника ромске заједница и по броју је трећа национална мањина у Републици. Присуство Рома у Србији у континуитету се може пратити од 14. века. Роми су територијално изузетно дисперзирана заједница – живе у свим јединицама локалних самоуправа у Србији, њени чланови припадају свим црквама и већини верских заједница, што се препознаје по именима и облику презимена. У говору се служе различитим дијалектима, што отежава међусобну комуникацију и усложњава изазове у процесу стандардизације ромског језика. С обзиром на социјалне, економске и образовне карактеристике, Роми имају друштвени статус маргинализоване групе.

Влада Републике Србије и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог посвећује велику пажњу унапређењу положаја припадника ромске националне заједнице, њиховом укључивању и интеграцији у друштво. То се чини у партнерству са бројним министарствима, јединицама локалне самоуправе као и ромским организацијама, пре свега са Националним саветом ромске националне мањине, на различите начине и са различитим програмским садржајима, свесни да ти процеси, ако желимо да буду успешни, никад не иду ни брзо ни лако, и да све што је до сада урађено, ма колико било значајно, још увек није довољно.

За уређење и помаке у било којој области потребан је адекватан нормативан оквир, а он је у овом случају сачињен и постоји. Прошле године усвојена је и национална Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период од 2022. до 2030. и пратећи Акциони план. Главни циљ у тим документима је дефинисан као унапређење квалитета живота Рома и Ромкиња у Републици Србији, уз уважавање људских и мањинских права, елиминисање дискриминације и циганизма као облика расизма те постизање веће социјалне укључености Рома и Ромкиња у свим сегментима друштва. Република Србија посвећено и предано ради на остварењу Стратегије кроз примену Акционог плана.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог ради и на јачању институционалних структура и оквира на националном, али и локалним нивоима за решавање изазова са којима се Роми суочавају кроз успостављање Координационог тела за унапређење положаја Рома и Ромкиња, кроз мрежу локалних координатора за ромска питања и кроз усвајање акционих планова на локалном нивоу. Очекује се скоро формирање новог сазива Координационог тела којим ће председавати председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, а чији ће чланови бити скоро сви министри у Влади.

Ове године Светски дан Рома Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог обележиће у Сомбору, приређивањем богатог програма, у партнерству са Координационим телом за унапређење положаја и социјално укључивање Рома и Ромкиња.

Државни секретар проф. др Рејхан Куртовић учествовао у јавном слушању скупштинског одбора на тему: „Свако дете има право на детињство, зауставимо дечје бракове“

У Дому Народне скупштине одржано је 5.4.2023. године јавно слушање на тему „Свако дете има право на детињство, зауставимо дечје бракове“, у организацији Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, у којем је учествовао и државни секретар Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог проф. др Рејхан Куртовић.

Државни секретар Куртовић истакао је да је добро да се о овој теми јавно говори, али да је, са друге стране, алармантно што је ова тема и данас актуелна у нашем друштву.

„Дечији бракови синоним су за ромску заједницу, али су они појава и у другим заједницама, само нису толико видљиви. Ми као друштво морамо да лечимо узроке и да препознамо све факторе који доводе до дечјих бракова, до угрожавања, пре свега дечјих права, а он>„Проблем интеграције Рома и све наведене проблеме држава је препознала и успела да уреди законска и стратешка документа која су већ у имплементацији. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог жели наставити подршку програма интеграције и снада и људских и мањинских права“, рекао је Куртовић.

„Проблем интеграције Рома и све наведене проблеме држава је препознала и успела да уреди законска и стратешка документа која су већ у имплементацији. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог жели наставити подршку програма интеграције и снажења ромске заједнице, а у складу са напорима Владе Републике Србије који доприносе побољшању животних услова Рома,“ рекао је он.

„Одлучно са овог места шаљемо поруке да смо против таквих бракова, да као Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог не подржавамо такве иницијативе и такве друштвене односе и да упућујемо свим надлежним институцијама апел да дају свој допринос како се у будућности овакве и сличне ствари не би дешавале.

За крај је навео је да је „укључивање државе приоритетно, са освртом на унапређење положаја најмлађих Ромкиња, базирано на јасној политици, међусекторској сарадњи и уз пуно учешће ромских заједница, друштва и појединаца.“

Јавно слушање одржано је на иницијативу Ромске женске мреже. Отворио га је председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова др Муамер Бачевац, а у њему су учествовали народни посланици, представници женских ромских организација, представници надлежних министарстава, независних државних органа, организација цивилног друштава и међународних организација које су своје активности посветиле решавању овог питања.

Сусрет министра Жигманова са амбасадором САД-а Хилом

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислв Жигманов разговарао је данас у Палати Србија са амбасадором Сједињених Америчких Држава у Републици Србији Кристофером Хилом o темама које су непосредно у надлежности и делокугругу рада Министарства и актуелној ситуацији у појединим подручјима.

У отвореном и срдачном разговору посебно је било речи о остваривању права националних мањина у Републици Србији, затим о току и реализацији избора за национални савет албанске националне мањине те о плановима за наставак активности у процесу „7 тачака“, који спроводи Влада Републике Србије у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа, који има за циљ унапређење положаја албанске заједнице.

Влада образовала Савет за праћење спровођења Стратегије превенције и заштите од дискриминације

Влада Републике Србије је на седници одржаној 6. априла 2023. године донела Одлуку о образовању Савета за праћење спровођења Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. Године.

Саветом председава министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а чланове Савета, поред представника најрелевантнијих институција за област превенције и заштите од дискриминације, чине и представници 12 организација цивилног друштва, изабраних на јавном позиву.

Задаци Савета биће да прати напредак у извршењу мера предвиђених Стратегијом превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године, односно напредак у спровођењу активности утврђених акционим плановима за спровођење Стратегије, те у том смислу прати поштовање предвиђених рокова, благовремено упозорава на ризике и усваја извештаје о спровођењу Стратегије.

Савет се образује за период до истека периода спровођења Стратегије, односно до усвајања финалног извештаја о њеном спровођењу.

Одржан завршни консултативни састанак поводом оснивања Савета за сарадњу и развој цивилног друштва

Завршни консултативни састанак са организацијама цивилног друштва, поводом предстојећег оснивања Савета за развој и сарадњу цивилног друштва, одржан је данас у згради Народне скупштине у Улици краља Милана у Београду.

Састанку су присуствовали министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, државни секретар у Министарству др Иван Бошњак и в. д. помоћника министра Жарко Степановић, а одазвао се велики број представника цивилног друштва у Републици Србији.

„Министарство је сагледало све предлоге, сугестије и коментаре који су пристигли у процесу досадашњих консултација. Отворени смо за све ваше додатне предлоге и сугестије и надам се да ћемо на данашњем скупу заједно дефинисати предлог који ће бити основ за формирање овог значајног тела за унапређење сарадње и дијалога државне управе и организација цивилног друштва“, рекао је у уводном обраћању министар Жигманов.

Државни секретар Бошњак истакао је да „успостављање Савета отвара могућност за унапређење комуникације са републичким, али и очекујемо са органима покрајинских и локалних власти, са циљем стварања повољног окружења за цивилно друштво у Србији.“

На састанку се дискутовало на више тема, подељених у неколико области, о мандату Савета, његовој структури, начину избора чланова, пословнику, јавности, и др.

Завршни консултативни састанак пред оснивање Савета за развој цивилног друштва

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је током друге половине 2022. године, а потом и током фебруара и марта месеца 2023. године реализовало више консултативних састанака са организацијама цивилног друштва на тему оснивања Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом. Завршни састанак организујемо 6. априла 2023. године.

Завршни консултативни састанак са организацијама цивилног друштва организује се са циљем да се сагледају решења предложена у консултативном процесу који је претходио и да се изврши њихово финално усаглашавање како би се креирао модел ефикасног механизма за дијалог и сарадњу са цивилним друштвом.

Резултат свих ранијих консултативних састанака је дефинисање предлога решења о мандату, структури и начину избора Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом у складу са сугестијама и предлозима организација цивилног друштва достављених током процеса консултација.

Завршни консултативни састанак ће отворити министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.

Консултативни процес са организацијама цивилног друштва организују се уз подршку пројекта „За снажније грађанско друштво„ који се спроводи уз финансијску подршку америчке агенције за међународни развој (USAID) и Швајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC).

Састанак у Министарству с међународном донаторском организацијом

Настављајући праксу редовних сусрета с представницима цивилног друштва у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, министар Томислав Жигманов данас је одржао састанак са представницима међународне донаторске организације – Фондације за отворено друштво, која скоро 30 година ради у Републици Србији пружајући подршку демократизацији друштва и развоју цивилног друштва. Уиме Фондације сусрету у Министарству присуствовали су извршни директор Миодраг Милосављевић и Александра Шањевић, координаторка програма. Састанку је такође присуствовао и помоћник министра за сарадњу са цивилним друштвом Жарко Степановић.

Током срдачног и отвореног разговора, представници Фондације за отворено друштво упознали су министра са плановима Фондације у наредном периоду, нарочито у оним деловима њихових активности који се односе на подршку организацијама цивилног друштва, као и регионалним програмима. Министар Жигманов упознао је саговорнике о процесу формирања Савета за сарадњу и развој цивилног друштва, с посебним акцентом на планове, те истакао залагања Министарства која се односе на унапређењу подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији.

Дводневна обука у Краљеву за представнике јавне управе и организација цивилног друштва

У организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Краљеву се одржава дводневна обука за запослене у органима јавне управе и представнике организација цивилног друштва на тему њихове сарадње у процесу доношења одлука.

Обуку је отворио помоћник министра Борис Милићевић који је истакао важност сарадње два сектора и јачања капацитета како организација цивилног друштва тако и контакт тачака за сарадњу са цивилним сектором.

„Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог интензивно ради на унапређивању дијалога између органа јавне управе и организација цивилног друштва. Министарство кроз различите активности, а пре свега кроз доношење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва 2022–2030, покушава да укаже на то који су стратешки приоритети Владе РС и на који начин планирамо да унапредимо амбијент у коме цивилни сектор функционише“, рекао је Милићевић.

Ово је прва обука ове године у оквиру ЕУ пројекта "Дијалог промене" који спроводи Београдска отворена школа (БОШ), а подржава Делегација Европске уније у Србији. Обукама у Краљеву присуствује 25 учесника оба сектора из десет јединица локалне самоуправе.

„Да би степен укључивања организација цивилног друштва у процес доношења одлука био задовољавајући, неопходно је да заједно радимо на повећању разумевања, јер је неопходно да постоји дијалог и сарадња и да након тога радимо на успостављање партнерстава као највишег облика сарадње“, закључио је Милићевић.

Министар Томислав Жигманов разговарао са специјалним известиоцем Савета за људска права УН Иреном Кан

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов састао се данас у Палати „Србија“ са специјалним известиоцем Савета за људска права УН за промоцију и заштиту права на слободу мишљења и изражавања Иреном Кан, у оквиру њене посете Републици Србији.

Министар Жигманов упознао је високу гошћу са областима деловања и надлежностима Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, са акцентом на област слободе изражавања националних мањина и начинима на које се она остварује у Републици Србији. Министар је говорио и активностима које су у току и о планираним правцима рада Министарства када је реч о заштити људских и мањинских права у овој години у којој се обележава 75 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима.

Двоје саговорника разговарали су о темама које се тичу борбе против говора мржње, о важности толеранције као основе људских права и о потреби и начинима афирмације вредности толеранције, слободе говора и људских права.

Припремни састанак за друштвени дијалог о менталном здрављу

У Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог одржан је данас припремни састанак за друштвени дијалог о менталном здрављу на којем су учествовали представници државних органа, цивилног сектора, независних контролних органа, академске заједнице и међународних организација. Био је то уједно и први, конститутивни састанак Тима за ментално здравље, формираног као резултат друштвених дијалога на тему менталног здравља одржаних у јулу 2021. и децембру 2022. године.

На састанку су се разматрале теме и питања која ће бити предмет наредних друштвених дијалога у вези са менталним здрављем. Циљ тима је да кроз интерсекторску и мултидисциплинарну сарадњу доприноси заштити менталног здравља у Србији, те да се кроз заједнички рад омогући добра координација и дају одговори на потребе грађана за заштитом менталног здравља.

„Ниво менталног здравља популације, један од кључних ресурса и значајан фактор просперитета, социјалне правде и социјалне кохезије друштва о чему говори и кључни стратешки документ Републике Србије о заштити менталног здравља, што је додатни разлог да се ова тема наметна као једна од кључних у наредном периоду. Верујем да афирмација менталног здравља, унапређење услуга и сервиса, подршка на свим нивоима, искорењивање предрасуда и дестигматизација корисника психијатријских услуга чини свет у коме живимо хуманијим и по мери човека, коме сви тежимо“, поручио је Жигманов.

Радни тим за ментално здравље Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, даје пуну подршку напорима Министарства здравља и министарке Данице Грујичић и њених сарадника да се у оквиру примарне здравствене заштите повећа број психолога у домовима здравља. Менталном здрављу се у целом свету после Ковида посвећује велика пажња. Тако мора бити и у нашој држави. Ментално здравље је једнако важно као и физичко здравље.

Конференција поводом 20 година рада педагошких асистената за подршку образовању деци ромске националности

У Палати Србија одржана је Конференција поводом 20 година рада педагошких асистената за подршку образовању деци ромске националности. Овај значајан датум обележен је кроз четири панела на којима је тематски представљена важност постојања овог механизма за укључивање једне од најрањивијих друштвених групе у образовни систем Србије.

„Педагошки асистенти за подршку образовању деци ромске националности су један од најзначајнијих институционалних механизама подршке на пољу социјалне инклузије Рома и Ромкиња у Републици Србији“, рекао је, отварајући скуп, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.

Он је истакао да су „значајан допринос пуној имплементацији афирмативних мера усмерених према ромским ученицима и студентима, управо дали ромски педагошки асистенти, својим радом у заједници са ученицима и њиховим породицама, као и свим резултатима које је држава Србија остварила на пољу унапређења образовања ове најугроженије мањинске заједнице у нашем друштву.“

„Зато и данас из ове перспективе, после 20 година и сумирања заједничких остварених резултата, имамо обавезу да пружимо максималну подршку овој групи од сада већ више од 250 вредних, преданих људи који у својој мисији настоје да свако ромско дете буде тамо где му је место – поред својих другова у школској клупи!“, закључио је министар Жигманов.

Законом о основама система образовања и васпитања из 2009. године педагошки асистенти су уведени у систем образовања Републике Србије, а радно место педагошког асистента институционализовано је априла 2011. године.

Уводничари супа били су представници УНИЦЕФ-а, Фонда за образовање Рома, Међународне асоцијације „Корак по корак“, Међународне мреже подршке ромској деци раног узраста, Фондације за отворено друштво Србија, Центра за интерактивну педагогију и Асоцијације педагошких асистената Србије.

У панелима су учестовали професори, педагошки асистенти, директори основних и високих школа, стручњаци за образовање. У име Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог у панелу бр.1. су учествовале помоћница министра Нина Митић и шефица Одсека за унапређење положаја Рома Софија Османовић.

Деманти Министарства поводом текста „Идеолошки срп и чекић и за српски“ објављеном у листу Вечерње новости

Позивајући се на Закон о јавном информисању и медијима, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог упутило је деманти на текст „Идеолошки срп и чекић и за српски: На скупу о родно осетљивом језику најављена стриктна примена закона“, новинарке Љиљане Бегенишић, који је објављен 28. марта 2023. године у штампаном издању Вечерње новости (страна 5) и на порталу Новости.

Не улазећи у садржај текста који се односи на ставове учесникa о Закону о родној равноправности и родно сензитивном језику, и без намере да се определимо за једну од супротстављених становишта изнетих на друштвеном дијалогу „Како до родно сензитивног језика?“ од 27. марта 2023. године, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог оштро демантује неистините и непотпуне наводе који су изнети у наведеном тексту.

У тексту је речено да је позив за учешће на дијалог достављен представницима различитих организација, али да „нико није позван са матичних србистичких катедри или тела која се баве проучавањем српског језика“. Истина је, међутим, да је Министарство 13. марта 2023. године упутило позив Српској академији наука и уметности, Матици српској, Филолошком факултету у Београду, Филозофском факултету и Ректорату Универзитета у Београду, као и Институту за филозофију и друштвену теорију и Институту друштвених наука. Наведене институције доставиле су имена својих представника у чијем избору Министарство није учествовало.

У тексту се наводи да „нико од србиста није имао прилику да изнесе свој став“ у сесији „Струка има реч“, што такође не одговора истини. У тој сесији су говорили: проф. др Виктор Савић, виши научни саветник САНУ, који је прочитао текст др Марине Спасојевић са Института за српски језик САНУ и проф. др Душка Кликовац, Катедра за српски језик и јужнословенске језике, Филолошки факултет у Београду. Предлог да они учествују достављен је управо од стране институција које су представљали. На крају, у трећој сесији право да говоре имали су сви учесници као до сада (формат друштвеног дијалога управо зато и постоји), тако да нико од позваних није био у својству посматрача, како је такође неистинито наведено у тексту. У том делу учешће су, између осталог, узели др Катарина Беговић и проф. др Вања Станишић са Катедре за српски језик и јужнословенске језике Филолошког факултета у Београду и др Јованка Радић, Институт за српски језик САНУ.

Новинарка Љиљана Бегенишић је изоставила да наведе и речи министра Жигманова, изречене на крају дијалога, који је оштро демантовао ставове неких учесника да на скуп нису позване релевантне научне институције, а није у потпуности пренела одговор Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог од 23. марта 2023. године у коме се наводе детаљи организације скупа и позваних учесника, чиме је довела у заблуду читаоце и целокупну јавност.

Одржана седница Савета за праћење препорука УН за људска права

У Палати Србија данас, 28.3.2023. године, одржана је седница Савета за праћење препорука Уједињених нација за људска права, којом је председавао министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.

„Ове године се обележава 75 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима. У том контексту, Високи комесар за људска права Уједињених нација позвао је државе чланице да до краја године поднесу извештаје о предузетим активностима и мерама у области заштите људских права, те ће и у том смислу рад овог Савета добити на пуном значају“, нагласио је министар Жигманов.

На првој седници у овом саставу, а 17. по реду од оснивања Савета 2014. године, представљене су информације од значаја за рад Савета у области извештавања према механизмима Уједињених нација за људска права, као и План рада овог радног тела Владе Републике Србије за наредни период. Следећа седница заказана је за 26. април 2023.

Поред државних секретара, помоћника, заменика или шефова сектора из министарстава надлежних за спровођење препорука Уједињених нација, те представника Привредне коморе Србије и Сталне конференције градова општина, били су присутни и представници Народне скупштине Републике Србије, Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, академске заједнице, Платформе организација за сарадњу са УН механизмима за људска права, организација цивилног друштва са којима Савет има потписане меморандуме о сарадњи, Тима за људска права УН-а и Мисије ОЕБС-а у Србији.

На основу члана 100. став 3. Закона о националним саветима националних мањина („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 20/14 ‒ УС, 55/14 и 47/18), у складу сa Одлуком о расписивању избора за чланове Националног савета албанске националне мањине („Службени гласник РС”, број 23/23),

министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог упућује

ЈАВНИ ПОЗИВ
свим електорима да благовремено поднесу потпуне писмене пријаве за учешће у електорској скупштини

Електорска скупштина за избор 15 чланoва Националног савета албанске националне мањине одржаће се 7. маја 2023. године у Бујановцу.
Право да буде електор има припадник албанске националне мањине уписан у посебан бирачки списак чију кандидатуру писмено подржи најмање 20 припадника националне мањине уписаних у посебан бирачки списак.
Потписи за подршку електора морају да буду оверени код органа надлежног за оверу потписа.
Овера потписа не подлеже плаћању такси. 
Кандидат за електора подноси Министарству електорску пријаву на потврђивање.         Електорска пријава садржи изјаву да се кандидат пријављује за електорску скупштину националне мањине и личне податке и оверене изјаве бирача да подржавају кандидатуру за електора, као и списак бирача који подржавају кандидатуру за електора израђен у писменом и електронском облику (ЦД или ДВД), тако да списак у оба облика буде истоветан, а који потписује лице које подноси електорску пријаву на потврђивање.
Електорске пријаве са свим прилозима подносе се непосредно на адрeсу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Београд, Булевар Михајла Пупина 2, источно крило.
Рок за достављање електорских пријава је 7. април 2023. године.
Министарство ће упутити писмени позив на електорску скупштину свим електорима чија је електорска пријава потврђена.
Ближа обавештења и релевантна документација могу се преузети са званичне интернет странице Министарства (www.minljmpdd.gov.rs).

Опште напомене за подношење електорских пријава и неопходне обрасце можете преузети на следећем линку https://www.minljmpdd.gov.rs/izbori-za-nacionalne-savete-2022.php.

• Јавни позив електорима- на албанском језику

Министар Жигманов у Крагујевцу на промоцији принципа „Да нико не буде изостављен“

У Недељи солидарности и борбе против расизма и расне дискриминације, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог започело је серију разговора са представницима јединица локалних самоуправа у Републици Србији, предлагачима и доносиоцима докумената јавних политика у циљу представљања Инструмента за укључивање принципа „Да нико не буде изостављен“ у законска и стратешка документа Републике Србије. На првом такавом разговору, који је одржан данас у Крагујевцу, присуствовао је министар за љуска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов и стална координаторка УН Франсоаз Жакоб.

Република Србија је прва земља која је израдила овакав Инструмент „Да нико не буде изостављен“, у циљу побољшања квалитета законских и стратешких докумената у контексту људских права, а који доносиоцима одлука пружа јасне смернице у разумевању и примени једног од основних принципа Агенде 2030 за одрживи развој. Инструмент је намењен различитим актерима који учествују у процесу предлагања, израде, усвајања, имплементације и праћења примене законских и стратешких докумената на свим нивоима. Тиме је Република Србија показала недвосмислену посвећеност сузбијању дискриминације и искључености и смањењу неједнакости и додатне рањивости осетљивих група.

Након разговора са представницима јединица локалних самоуправа Шумадијског управног округа у Скупштини Града Крагујевца, исти Инструмент представљен је на Правном факултету у Крагујевцу, уз учешће професора свих факултета Универзитета у Крагујевцу.

Серија разговора организована је у сарадњи са тимом Уједињених нација за људска права у Србији, уз подршку Канцеларије Високог комесара Уједињених нација за људска права (United Nations Human Rights Office of the High Commissioner– ОХЦХР).

Расписани избори за чланове Националног савета албанске националне мањине

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов донео је 24. марта 2023. године Одлуку о расписивању избора за чланове Националног савета албанске националне мањине.

Имајући у виду да након спроведених редовних избора за чланове националних савета који су одржани 13. новембра 2022. године изборне листе које су освојиле мандате нису успеле да постигну договор у вези са избором председника, 1. марта 2023. године распуштен je Национални савет албанске националне мањине и образован је Привремени орган управљања који врши текуће и неодложне послове до конституисања новог сазива националног савета.

Одлука о расписивању избора је донета на основу члана 35. став 3. Закона о националним саветима националних мањина којим је прописано да се након распуштања националног савета нови избори за његове чланове расписују у року од 60 дана од распуштања и то тако да се одрже у наредних 45 дана.

Избори за чланове Националног савета албанске националне мањине биће одржани  путем електорске скупштине, 7. маја 2023. године у Бујановцу. На овим изборима бираће се 15 чланова Националног савета албанске националне мањине.

Јавни позив свим електорима да благовремено поднесу потпуне писмене пријаве за учешће у електорској скупштини, ближа обавештења и остала релевантна документација биће доступни на интернет страници Министарства: www.minljmpdd.gov.rs

Електорске пријаве достављају се непосредно на адресу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Булевар Михајла Пупина 2, Београд. Рок за достављање електорских пријава је 7. април 2023. године.

• Одлука о расписивању избора за Национални савет албанске националне мањине

Посета Европском ромском институту за уметност и културу Србије

У Недељи солидарности и борбе против расизма и расне дискриминације, министар Томислав Жигманов посетио је Европски ромски институт за уметност и културу Србије (ЕРИАЦ Србија).

На почетку посете, министар је заједно са помоћницом Нином Митић и шефицом Одсека за унапређење положаја Рома Софијом Османовић, обишао изложбу под насловом „Све птице се моле за нашу децу“, а затим разговарао и са неколицином ромских организација, Иницијативом за развој ромског предузетништва и Опре Рома Србије, информишући се о њиховом раду.

Исто тако, министар је разговарао са домаћинима, тимом Европског ромског института за културу и уметност о њиховом раду и будућим активностима.

Предавање поводом обележавања Међународног дана елиминације расне дискриминације

Поводом обележавања Међународног дана елиминације расне дискриминације, 21. марта, помоћница министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Нина Митић, одржала је предавање на Департману за правне науке Интернационалног универзитета у Новом Пазару.

Говорећи о улози академске заједнице у превенцији дискриминације, помоћница министра Митић презентовала је допринос Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог у раду на унапређењу законодавног и стратешког оквира у области људских права и превенције и заштите од дискриминације.

Додала је да је ширење идеологија и стереотипа у виду ксенофобије, расизма и расне дискриминације, у супротности са основним принципима људских права, и да се посебно у данашње време одвија путем медија, интернета и друштвених мрежа, често кроз говор мржње, чему сви могу бити изложени, и у којима сваки појединац може свесно или несвесно да саучествује.

Истакла је да изазивању националне, расне, верске и других облика мржње и нетрпељивости, ширењу идеја тероризма, екстремизма, фашизма, расизма и ксенофобије, са циљем изазивања панике и нереда међу корисницима интернета, угрожавања људских права, слобода и права грађана и грађанки, угрожавања сигурности новинара и носилаца високих државних функција и прогањања, нема места у савременом свету.

На примеру родне равноправности и студија рода, показала је колику ширину обухвата рад у области превенције дискриминације, укључујући органе јавне власти, медије, али и све учеснике у области образовања, науке и кроз то, ширу и ужу академску заједницу, и закључила да је у циљу елиминације дискриминације и свих повезаних штетних појава, неопходна синергија деловања свих актера.

Одржан нови састанак у оквиру припрема за четврти циклус Универзалног периодичног прегледа

У Палати Србија одржан је састанак државне делегације у оквиру припрема за четврти циклус Универзалног периодичног прегледа. Припреме су започете благовремено и након што је 9. марта одржан први, данас, 21. марта је одржан и други припремни састанак на којима је председавао министар, Томислав Жигманов, у својству шефа делегације.

„Унапређење људских права је нужност, како због квалитета живота грађана тако и због тога да, у ситуацијама представљања достигнутих резултата, као што је случај и сада, у четвртом циклусу УПР-а, можемо да покажемо да одржавамо достигнуте стандарде. То неће бити довољно, већ ћемо морати пружити додатна уверавања да ће се континуитет одржати и да ћемо заједнички, кроз мултисекторски рад, у наредном периоду посвећено радити на даљем унапређењу људских и мањинских права, користећи добијене препоруке као оквир и путоказ, посебно имајући у виду овогодишњи велики јубилеј, Универзалне деклерације о људским правима“, указао је министар.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог координира процес припреме државне делегације која ће представити извештај Реублике Србије за четврти циклус Универзалног периодичног прегледа (UPR) на 43. заседању Радне групе за УПР, од 10. до 12. маја о.г. у Женеви.

У делегацији Републике Србије су, поред министра Жигманова и министарке правде Марије Поповић, те председника Комисије за нестала лица Вељка Одаловића, биће и високи званичници, представници министарстава задужених за област правосуђа, социјалне заштите и рада, образовања, државне управе, спољних послова, унутрашњих послова, културе и информисања, здравља, заштите животне средине. У делегацији Републике Србије су и представници државних органа задужених за Косово и Метохију, људска и мањинска права, избеглице и миграције, нестала лица као и представници Врховног касационог суда, Републичког јавног тужилаштва и Тужилаштва за ратне злочине.

Делегација је утврдила динамику рада и стратегију иступања у складу са смерницама и процедуром, коју редовно добија од Сталне мисије Републике Србије при УН и другим међународним организацијама у Женеви. На једном од наредних састанака, који је заказан за 26. април о.г, предвиђено је и представљање алтернативних извештаја организација цивилног друштва.

Помоћница Нина Митић на конференцији „Месец ромског женског активизма“

Удружење Рома Нови Бечеј, испред Ромске женске мреже Баната, a оквиру кампање „Месец ромског женског активизма“ организовало је, поводом Међународног дана борбе против расизма, конференцију за медије у Media Centru у Београду. Тема наведе конференције била је фемицид, као и положај и права маргинализованих друштвених група, са посебним акцентом на старије Роме и Ромкиње.

На конференцији је у име Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог говорила помоћница министра Нина Митић. Она је изјавила је да у Републици Србији и даље не постоји званична статистика фемицида, а да се подаци о броју убијених жена најчешће преузимају из медија и разликују, у зависности од извора. Она је напоменула да је од почетка 2023. године, убијено девет жена у Републици Србији и да су насиље према женама и фемицид у прва три месеца 2023. године порасли за 350 одсто, у односу на исти период 2022. године, када су убијене две жене.

Како је напоменула, жене из маргинализованих друштвених група, као што су Ромкиње, жене са инвалидитетом, жене са села, самохране мајке, азиланткиње/мигранткиње, жене другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, посебно су изложене ризику од родно заснованог насиља.

„Када говоримо о припадницама ромске популације, родне неједнакости су изузетно изражене и, уз друге неповољне социо-економске факторе (пре свега сиромаштва), представљају извор изузетно високе распрострањености насиља према женама Ромкињама. Нажалост, и даље постоји снажан осећај срамоте и стигматизације жртава, али и неповерења у механизме заштите, што додатно обесхрабрује жене да потраже било какву помоћ“, рекла је она.

Помоћница министра Митић истакла је важност оснаживања жена из маргинализованих друштвених група, пружања додатне подршке и едукововања о њиховим правима.

Она је додала да су у протеклом периоду остварени значајни резултати на плану сузбијања и спречавања родно заснованог насиља према женама и насиља у породици, али да су ови облици насиља још увек широко распрострањени. Ширење мизогиних и сексистичких порука, сензационалистичко извештавање о насиљу према женама је и даље доминантно у медијима, рекла је помоћница министра Митић и закључила да морамо, у свом окружењу, да дамо подршку женама, да им верујемо, да будемо уз њих, да пријавимо насиље када знамо да се дешава, а не да окрећемо главу, јер то није само наша законска обавеза веч и грађанска дужност.

Национални дијалог о инклузији Рома и других маргинализованих група

У Београду је данас одржан „Национални дијалог о социјалном укључивању и економском оснаживању Рома и Ромкиња и других маргинализованих група – Кроз сарадњу и добру праксу до одрживих решења“.
Отварајући скуп у хотелу „Зира“, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов нагласио је да Влада Републике Србије води одговорну политику у свим секторима друштва. Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња и посебним сегментима које она покрива, унапређује се запошљавање Ромске популације, социјална политика у свим секторима и доменима, образовање, посебно младих Рома и Ромкиња, брига о здрављу и становању, којe су веома важне компоненте када су у питању ове маргиналне групе, рекао је он.

Министар је нагласио да мере које прописују донесени стратешки документи стварају простор за постепено, али сигурно и трајно елиминисање друштвене неједнакости и сиромаштва ромске заједнице, као феномена који оптерећују политички, економски, социјални и финансијски систем Републике Србије.

„Сви смо се сложили да има још пуно да се ради по питању инклузије Рома и Ромкиња због присутних стереотипа и предрасуда у Србији. Наши напори да побољшамо положај ромске заједнице су неупитни“, рекао је министар.

„Република Србија је у протеклом периоду постигла добре резултате у вези са трајним унапређењем положаја Рома и Ромкиња у свим областима које покрива Стратегија и настоји да имплементира све активности у АП која је дефинисала Стручна група Координационог тела за социјално укључивање Рома и Ромкиња.“

„Нагласио бих да је у припреми јако битан догађај који организујемо са Европском комисијом, а то је семинар за „Социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за 2023. годину, планирано одржавање семинара је октобар 2023. године до тада Влада Републике Србије треба да у 2023. години треба да усвоји Извештај за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња 2022-2030. године за 2022. годину, који ће бити коришћен на самом Семинару“.

„Такође ћемо у наредном периоду заједничи припремити и предлоге Оперативних закључака које ћемо упутити Европској комисији пре доласка на Семинар о социјалном укључивању Рома и Ромкиња како би их конкретно на самом догађају уобличили и усвојили. Ако наставимо оваквим синергичним радом и координационом састанцима да креирамо битне политике за ову маргинализовану заједницу, доћи ћемо да имплементације усвојених стратешких докумената“, закључио је министар Жигманов.

Програм Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“ (ИнР), који спроводи ГИЗ у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, као политичким партнером и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања као кључним партнером и Фондација Центар за демократију, организовали су овај завршни Национални дијалог у форми националне конференције који је посебну пажњу посветио положају Рома и Ромкиња на тржишту рада и нормативном оквиру за постизање пуне равноправности и заштите, као и њиховом економском јачању и укључивању.

Одржана су три панела. У првом панелу под називом „Социјално укључивање Рома и Ромкиња – реализација, мониторинг и евалуација“, говорила је помоћница министра Нина Митић.

Припремни састанак делегације РС уочи мониторинг посете ЕКРИ

У оквиру припрема за мониторинг од стране Европске комисије против расизма и нетолеранције Савета Европе (ЕКРИ), у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, одржан је припремни састанак делегације Републике Србије у просторијама Палате „Србија“ у уторак, 14. марта 2023. године.

У оквиру актуелног шестог циклуса мониторинга, ЕКРИ ће посетити Србију у периоду од 3. до 7. априла 2023. године. Циљ посете је да се у складу са уобичајеном праксом идентификују проблеми у држави чланици Савета Европе и пруже практични предлози за њихово решење. Током овог циклуса акценат ће бити на три теме које су од значаја за све државе чланице Савета Европе и то: ефективна једнакост и приступ правима, говор мржње и насиље мотивисано мржњом и интеграција и инклузија, уз одабир једне специфичне теме за државу у којој се у тренутку одвија мониторинг.

Борба против свих видова дискриминације, укључујући борбу против расизма и расне дискриминације, захтева координационо деловање свих органа и институција, из овог разлога у државној делегацији која ће се састати са представницима ЕКРИ-ја су заступљени представници Народне скупштине РС, ресорних министарстава и владиних служби и организација, Врховног касационог суда, Републичког јавног тужилаштва, Тужилаштва за ратне злочине и Секретаријата за социјалну заштиту Града Београда. Уз то, учешће на састанку делегације представника независних тела, Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности и Регулаторног тела за електронске медије нарочито је значајно имајући у виду важност препорука које дају државним органима, као и стеченог искуства и праксе.

„У претходном периоду, од последње посете делегације ЕKРИ-ја, 2016. године, Србија је радила посвећено на плану унапређења законодавног и стратешког оквира у области антидискриминације и родне равноправности, као и институционалних механизма за развој отвореног, демократског и толерантног друштва заснованог на поштовању људских права, друштва које свима пружа једнака права и једнаке могућности“, истакао је министар Жигманов.

Министар је додао, да су бројне активности Владе, локалних самоуправа, независних државних органа, организација цивилног друштва и медија доприносиле унапређењу, као и бољој примени антидискриминационих закона, као и да још увек постоје изазови у овој области.

Задатак државне делегације ће бити да известиоцима ЕКРИ-ја пружи додатна уверавања да ће се успостављени стандарди и континуитет одржати и да ћемо заједнички, кроз мултисекторски рад, у наредном периоду, посвећено радити на даљем унапређењу људских и мањинских права и борбе против дискриминације, користећи добијене препоруке као оквир и путоказ.

Сусрет министра Жигманова и помоћника Степановића с директором Српског филантропског форума Вераном Матићем

Настављајући праксу редовних сусрета с представницима цивилног друштва, данас је у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог министар Томислав Жигманов имао састанак са једним од доајена организација цивилног друштва и цивилног сектора уопште, актуелним директором Српског филантропског форума Вераном Матићем.

Већи део разговора био је посвећен активностима Министарства у подручју цивилног друштва, с фокусом на процесе формирања Савета за сарадњу и развој цивилног друштва, те активностима и изазовима у оквиру Акционог плана за период 2022-2024. године за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период 2022-2030 године, о чему је говорио в. д. помоћник министра за подручје цивилног друштва Жарко Степановић.

Веран Матић је говорио о искуствима које су организације цивилног друштва имале у стварању Српског филантропског форума, о њиховом садашњем раду као и плановима за будућност.

Како постоје бројна подручја у раду која су заједничка, закључено је да ће партнерска сарадња Српског филантропског форума и Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог бити настављена.

Министар Томислав Жигманов разговарао са амбасадором Украјине Володимиром Толкачем

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов разговарао је данас, 10.3.2023. године, у Палати Србија са Њ.е. Володимиром Толкачем, амбасадором Украјине у Србији.

Том приликом, двојица саговорника разговарала су о положају и правима националних мањина у Србији, начинима на која се та права националних мањина остварују и где могу да се унапреде, нарочито у погледу очувања украјинског језика.

На састанку се такође разговарало о украјинско-српским односима, уз констатацију да односи два народа имају богату историју, те да постоји простор да се о томе више зна у јавности.

Поводом 8. марта министар Томислав Жигманов посетио газдинство Славице Ивановић у селу Дучић поред Мионице

Поводом Међународног дана жена, 8. марта, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов посетио је газдинство Славице Ивановић, у селу Дучић, поред Мионице.

Газдинство Славице Ивановић бави се узгојем телади. Догађај је био и прилика да своје производе представе чланице удружења „ЖУКО“, које окупља пољопривреднице колубарског округа. Сиреви, слатко, производи од теста, тегле са ајваром и другом врстом зимнице, као и разни други производи органског порекла красили су сто добродошлице. Рад овог удружења Министарство је подржало на Јавном конкурсу 2021. године.

У изјави медијима поводом Међународног дана жена министар је рекао да постоји још изазова како би се унапредио социјални положај жена, а поводом родног насиља да се казнена политика мора пооштрити.

"Са жалошћу констатујемо и да још увек постоји раширено родно насиље, које зна окончати фемицидом, тако да поред свега учињеног, морамо још радити на култури ненасиља, заштите жртава и јачању казнене политике у овој области", рекао је министар Жигманов.

У посети газдинству Славице Ивановић били су и Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН-а у Србији, проф. др Рејхан Куртовић, државни секретар Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, помоћница министра Нина Митић, начелник Колубарског округа Милош Милутиновић и председник Општине Мионица Бобан Јанковић.

Министар Томислав Жигманов разговарао са амбасадором Републике Бугарске Петком Дојковим

Неколико дана након што је присуствовао прослави националног празника Републике Бугарске у Београду, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов примио је данас 7.3.2023. године у Палати Србија Њ.е. Петка Дојкова, амбасадора те земље Београду.

Министар Жигманов и амбасадор Доjков разговарали су о положају бугарске националне мањине у Србији, европским интеграцијама, те о даљој сарадњи на питањима која су од интереса за обе државе.

Министар Жигманов захвалио се амбасадору на објективном сагледавању ситуације као и на разумевању прилика. Двојица саговорника сложила су се да се само континуираним партнерским радом и сарадњом обе стране може допринети побољшању положаја бугарске националне мањине и решавању свих отворених питања.

Објављени резултати Јавних позива организацијама цивилног друштва

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог обавештава све заинтересоване стране да су резултати Јавних позива организацијама цивилног друштва за подношење кандидатуре за чланство у Савету за праћење спровођења Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године, као и у Савету за родну равноправност Владе Републике Србије објављени на званичној интернет-страници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у складу са роковима задатим у текстовима Јавног позива.

Увид у текстове Предлога представника организација цивилног друштва, Листе пристиглих пријава, Листе одбачених пријава и Ранг-листе можете извршити кликом на одељак Конкурси и Јавни позиви. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог ће у најскоријем периоду приступити изради Предлога одлуке Владе о оснивању оба радна тела, како би активности предвиђене Законом о родној равноправности и Стратегијом превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године и пратећим акционим планом биле благовремено испуњене.

Састанак државног секретара проф. др Рејхана Куротвића са представницима ГИЗ-а и Европског центра за мањинска питања

У Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог 2. марта 2023. године одржан је састанак са представницама ГИЗ-а и Европског центра за мањинска питања на којем се разговарало о реализацији заједничких активности у оквиру пројекта „Подршка јачању владавине права у Републици Србији“ који је финансиран од стране ЕУ и немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (BMZ), а за чију је имплементацију задужен Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Састанку су присуствовали државни секретар проф. др Рејхан Куртовић, в.д. помоћника министра Биљана Марковић и посебан саветник Марин Пиуковић. Испред пројекта, састанку су присуствовали Петар Анатић из ГИЗ-а и представнице Европског центра за мањинска питања Љубица Ђорђевић и Јелена Михајлов.

На састанку је представљен временски оквир за реализацију активности које ће спроводити пројектни тим Европског центра за мањинска питања из Фленсбурга до средине 2025. године, које су усмерене ка реализацији дела Aкционог плана за поглавље 23, а којима се унапређује положај националних мањина.

Државни секретар проф. др Рејхан Куровић истакао је да овај пројекат треба да допринесе афирмацији и даљем унапређењу мањинских права у Републици Србији. Министарство ће као партнер на пројекту бити у потпуности укључено у реализацију активности у оквиру четири области које су овим пројектом предвиђене: унапређење методологије за праћење остваривања Акционог плана за националне мањине, јачање капацитета националних савета националних мањина, јачање капацитета савета за међунационалне односе, као и подизање свести државних службеника о правима националних мањина.

У складу са предлогом Министарства, прва активност која ће бити реализована у оквиру овог пројекта је спровођење обука за органе управљања националних савета националних мањина, које ће се одржати у априлу ове године.

Повећан број ученика који се образују на језицима националних мањина

У Влади Републике Србије одржан је састанак министра просвете Бранка Ружића и државног секретара Министарства за људска и мањинска права и друштвен дијалог проф. др Рејхана Куртовића са представницима националних савета националних мањина, на којем је саопштено да је повећан обухват ученика који се образују на језицима националних савета националних мањина.

„У овој школској години укупно 5,7 % ученика похађа целокупну наставу на једном од осам језика националних мањина – на албанском, бошњачком, бугарском, мађарском, румунском, русинском, словачком и хрватском језику“, рекао је министар Ружић, додајући да је у образовном систему за ученике припаднике националних мањина који се целокупну наставу слушају на српском језику обезбеђено изучавање матерњег језика и културе кроз 16 изборних програм Матерњи језик/говор са елементима националне културе.

Државни секретар проф. др Рејхан Куртовић, навео је да Влада Републике Србије показује спремност да интерсекторски решава све изазове са којима се суочавају национални савети националних мањина. Он је рекао да је образовање једно од основних мањинских права и да Србија имплементацијом тог права , може да буде поносна.

„Министарство просвете је у минулом периоду урадило пуно на пољу образовања националних мањина на мањинским језицима, чему у прилог говори мноштво конкретних примера, а овај данашњи састанак показује да се тај тренд и даље наставља. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог ће заједно и синхронизовано са Министарством просвете и другим министарствима као и националним саветима националних мањина уложити све потребне капацитете да мањинска права у Републици Србији буду на највишем могућем нивоу“, рекао је Куртовић.

Министар Ружић најавио је на састанку да ће Министарство, због даљег унапређивања квалитета образовања припадника националних мањина, у складу са Стратегијом до 2030 године, радити на унапређивању иницијалног образовања наставника на матерњем језику са циљем обезбеђивања квалификованог наставног кадра, јачању Српског као нематерњег језика за припаднике националних мањина, као и стручном усавршавању на језицима националних мањина.

Програмом за подстицање запошљавања, 26 Рома и Ромкиња добило посао

Помоћница министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Нина Митић и шефица Одсека за унапређење положаја Рома Софија Османовић, у оквиру програма Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Републици Србијиˮ који спроводи Немачка организација за међународну сарадњу - ГИЗ у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, обишле су 1.3.2023. године Пожаревац и Смедеревску Паланку где се спроводи програм „Подстицање запошљавања високо образованих Рома и Ромкиња“.

Приликом обиласка, помоћница министра Нина Митић истакла је да је овим програмом 26 Рома и Ромкиња добило шансу за лични развој, посао и равноправан статус у друштву у коме заједно живимо. Напоменула је да је улога државе да успостави нормативни оквир у коме ће сви њени грађани бити равноправни, и да је важно спроводити мере које воде смањивању друштвених неједнакости и сиромаштва ромске заједнице.

Истакла је се напорима које улаже Влада Републике Србије занчајно побољшавају животни услови Рома и Ромкиња са примарним фокусом на образовање и запошљавање јер се на тај начин постиже окончање циклуса сиромаштва и искључености. Она се захвалила доприносу Програма Владе Савезне Републике Немачке преко Немачке развојне сарадње ГИЗ-a, и партнерима у реализацији Програма, и то, Удружењу Ромских студената, Канцеларији за инклузију Рома АП Војводине, као и двадесет јединица локалне самоуправе које су изабране на Јавном позиву за запошљавања високо образованих Рома и Ромкиња.

Одржан друштвени дијалог о ресоцијализацији бивших осуђеника

На Светски дан нулте толеранције на дискриминацију, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Градском управом Крагујевца, организовало је у Великој сали Скупштине Града Крагујевцам друштвени дијалог под насловом „Ресоцијализација и реинтеграција бивших осуђених лица - пут до корисног члана друштва“.

Отварајући друштвени дијалог, мнистар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов рекао је да је „данашњи скуп прилика да кроз анализе друштвеног положаја бивших осуђеника, укључимо све аспекте како би у потпуности сагледали све могућности унапређења положаја ове рањиве групе.“

„Прихватањем Агенде 2030 за одрживи развој, Република Србија се обавезала на примену једног од њених основних принципа 'Да нико не буде изостављен' и тиме показала недвосмислену посвећеност унапређењу стања људских права, окончању дискриминације и искључености, као и смањењу неједнакости и додатне рањивости осетљивих група. У планирању, изради и имплементацији закона и докумената јавне политике посебна пажња биће усмерена управо на групе које су до сада често биле невидљиве, међу којима се налазе и осуђена лица“, рекао је министар Жигманов

Он је истакао да је Крагујевац пример добре праксе који би могао да пружи механизам деловања другим локалним самоуправама, када је реч о ресоцијализацији осуђених лица.

Након поздравне речи градоначелника Николе Дашића, и обраћања мнстра Жигманова, уводна обраћања мали су и др Гордана Дамњановић, чланица Градског већа за здравствену и социјалну заштиту Града Крагујевца, Биљана Илић Стошић, начелница Шумадијског управног округа и народна посланица Народне скупштине Републике Србије, Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности Бранкица Тарбук Јанковић, председница Управног одбора Мреже организација за постпеналну подршку Србије.

На скупу су говорили и проф. др Снежана Соковић, професорка Правног факултета Универзитета у Крагујевцу , Јелена Срнић Нерац из Управа за извршење кривичних санкција, Милан Антонијевић, дипломирани правник, из НАЛЕД-а, Душан Мирић, председник Удружења „После кише“ које окупља бивше осуђенике, чланица Удружења Снежана Огњановић, стручни сарадник Удржења Невена Цанковић, докторанд права, као и др Наташа Тањевић, заменица заштитника грађана Републике Србије. Скупу су присуствовали државни секретар Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог др Иван Бошњак, и помоћници министра Александар Радосављевић и Ивана Јоксимовић.

По завршетку дијалога, министар Жигманов обшао је Градску управу за друштвене делатности, Удружење Задругарство које је регистровано као социјално предузетништво за рециклажу папира, у оквиру којег раде особе са аутизмом, као и Заводу за смештај одраслих лица „Мале пчелице“.

Дијалог је организован у склопу обележавања 75 година Универзалне декларације о људским правима и Светског дана нулте толеранције дискриминације, у циљу сагледавања положаја маргинализованих група, међу којима бивша осуђена лица спадају у посебно рањиву групу.

Обавештење организацијама цивилног друштва о обавези подношења финансијских извештаја или изјаве о неактивности

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог указује организацијама цивилног друштва да у складу са одредбама Закона о рачуноводству („Сл.гласник РС“ бр. 73/2019 и 44/2021-и др.закон), и то члановима 2. став 1. тачка 2) и 4. став 1., удружења, задужбине и фондације су у обавези да Регистру финансијских извештаја који води Агенција за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција), у законском року, односно до 31.03.2023. године, поднесу редован Годишњи финансијски извештај или Изјаву о неактивности за претходну 2022. годину.

Такође, указујемо да су за непоступање у смислу наведених законских одредаба прописане казне и то:
новчаном казном од 100.000,00 динара до 3.000.000,00 динара казниће се за привредни преступ удружење, задужбина или фондација ако не достави Агенцији финансијске извештаје, документацију уз финансијске извештаје и Статистички извештај ради јавног објављивања, на начин и у роковима прописаним одредбама чланова 44-46. Закона о рачуноводству, а за исти привредни преступ, новчаном казном од 20.000,00 динара до 150.000,00 динара, казниће се и одговорно лице, односно лице овлашћено за заступање удружења, задужбине или фондације.

Молимо организације цивилног друштва да наведено обавештење дистрибуирају путем својих канала електронске комуникације.

Министар Томислав Жигманов разговарао са амбасадором Републике Француске Пјером Кошаром

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов разговарао је данас 24.2.2023. у Палати Србија са Њ.е. Пјером Кошаром, амбасадором Републике Француске у Београду.

Двојица саговорника разговарала су о темама из делокруга рада Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, пре свега из области права националних мањина и родне равноправности, као и политика које се односе на антидискриминацију.

Министар Жигманов је истакао да се Министарство доследно залаже за поштовање људских права свих, без обзира на националну, верску, расну, полну или било коју другу различитост. Он је саговорника упознао са активностима које Министарство предузима на разним пољима делатности из својих надлежности.

У Палати Србија одржан свечани пријем за националне савете националних мањина

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов приредио је данас свечани пријем у Палати Србија на којем је поздравио и пожелео добродошлицу новоизабраним председницима и председницима извршних одбора националних савета националних мањина у Србији.

„Ово је ваш други дом, врата су била и даље ће бити отворена за сваку вашу иницијативу, за сваки ваш предлог, за сваку вашу притужбу. Ми вас разумевамо као легитимна и на темељу закона основана представничка тела националних мањина, која полажу право на самоуправу када је реч о мањинским правима – култура, образовање, информисање и службена употреба свог језика и писма. Ваша улога у остваривању тих права мора бити активна, а на нама је из државне управе да осигурамо све претпоставке да се иста и у целости и у свим деловима јавне управе остваре“, рекао је министар Жигманов.

Он је присутне председнике и председнике извршних одбора националних савета званично обавестио да је Министарство успело да, након десет година, повећа буџетска средства у Републици Србији за функционисање националних већа националних мањина за око 17 одсто, што не сматрамо коначним, како је рекао, јер ће Министарство настојати да, након свестране анализе, унапреди и овај важан део деловања.

Државни секретар проф. др Рејхан Куртовић истакао је да је Министарство свесно изазова са којима се суочавају националне мањине, као и потребе за заједничким деловањем и сарадњом.

„Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог жели пружити руку сарадње и руку партнерских односа. Само заједничким снагама, синхронизовано, можемо да одговоримо на све изазове који су испред нас, али одговорити и потребама друштва и наших националних мањина. Свесни смо и чињенице да постоји низ отворених питања са којима се суочавају различите националне мањине. У том смислу, та отворена питања морамо заједнички идентификовати и извршити њихове анализе, а онда дати и одговоре на њих“, рекао је државни секретар Куртовић.

У Републици Србији више од 900.000 њених грађана су припадници националних мањина, организованих у 24 националне заједнице.

Министар Томислав Жигманов састао се са амбасадорком Румуније Силвиом Давидоиу

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов састао се 22.2.2023. у Палати Србија са Њ.Е. амбасадорком Румуније у Београду Силвиом Давидоиу.

На почетку разговора министар Жигманов упознао је амбасадорку Давидоиу са основним правцима деловања Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, о циљевима рада као и изазовима и начинима на који они могу да буду превазиђени.

Главне теме односиле су се на области људских и мањинских права, посебно је било речи о положају румунске националне мањине у Србији и изазовима са којима се та мањина суочава.

Министар Жигманов нагласио је да је он министар континуитета, те да ће све оно добро што је у претходном мандату радило Министарство бити настављено, као и да ће Министарство на чијем је челу настојати да унапреди рад на разним пољима из своје надлежности.

Државни секретар проф. др Рејхан Куртовић гостовао у емисији „У средишту пажње“

Поводом Међународног дана социјалне правде, државни секретар проф. др Рејхан Куртовић гостовао је у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње" уреднице и водитељке Иване Прибићевић.

"Данас смо, након друштвеног дијалога о бескућништву у просторијама градске управе Града Београда, обишли Прихватилиште за децу Београда. Још сам под утиском податка који сам тамо чуо а то је да је кроз Прихватилиште до сада прошло више од 70.000 деце, а да су данас деца из тог прихватилишта неки познати људи", рекао је, између осталог, државни секретар. Говорећи о недавно завршеним изборима за националне савете националних мањина, он је најавио да Министарсво у среду 22.2.2023. године организује пријем за све председнике националних савета националних мањина.

"Жеља нам је да им, пре свега, пожелимо успешан рад, али и да се међусобно ближе упознамо и разговарамо о заједничким активностима у наредном периоду", рекао је он.

Целу емисију можете послушати на следећем линку:

https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/5126934/medjunarodni-dan-socijalne-pravde--ima-li-resenja-za-problem-beskucnika.html

Одржан трећи друштвени дијалог о бескућништву

На Светски дан социјалне правде, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Градским секретаријатом за социјалну заштиту, организовало је трећи по реду друштвени дијалог на тему бескућништва. Дијалог под насловом „Бескућништво - решавање питања личних докумената на путу ка друштвеној укључености“ отворио је министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.

Аутор: Беоинфо и МИНЉМПДД

„Тежећи хуманом друштву по мери свих људи који у њему живе и поштујући солидарност и одговорност, негујемо достојанство свих својих грађана и обезбеђујемо једнаке шансе за напредак и развој, не заборављајући најугроженије и најрањивије друштвене групе, које без помоћи шире друштвене заједнице не би могле да реше своје основне егзистенцијалне проблеме. Социјална правда се огледа и кроз дијалог, осветљавањем свих ових проблема, усвајањем најбољих решења и применом мера за њихово превазилажење“, рекао је министар Жигманов.

Уводна излагања имали су Александра Чамагић, секретарка Секретаријат за социјалну заштиту Града Београда, Наташа Тасић Кнежевић, народна посланица и заменица председника Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова НСРС, Оља Петровић, народна посланица и чланица Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва НСРС, др Наташа Тањевић, заменица Заштитника грађана, Сузана Станић Царевић, помоћница начелника Управе за управне послове Министaрства унутрашњих послова, Марина Дражић, помоћница министра државне управе и локалне самоуправе и Слађана Чабрић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

На скупу су говорили и Јелена Михајловић, градски центар за социјални рад у Београду, Нађа Марковић, виша правна саветница А11 – Иницијативе за економска и социјална права, Милица Јоцић, сарадница за рад са особама у ситуацији бескућништва из организације АДРА и проф. др Ивана Крстић, редовна професорка Правног факултета Универзитета у Београду.

На крају троипочасовног дијалога усвојена је Сагласност о поступању у којој се Министарство обавезује да ће организовати састанке са свим релевантним институцијама и организацијама у циљу бржег решавања питања личних докумената особа и у ситуацији бескућништва.

После догађаја, министар Жигманов и секретарка Чамагић обишли су Прихватилишту за децу Београд и упознали се са условима боравка деце у њему.

• Друштвени дијалог „Бескућништво – решавање питања личних докумената на путу ка друштвеној укључености“, 20. фебруар 2023. године

Министар Жигманов упутио позив националним саветима за свечани пријем у Палати Србија

Поводом избора нових сазива националних савета националних мањина, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организује свечани пријем за председнике националних савета и председнике извршних одбора националних савета.

Свечаност је планирана за 22. фебруар 2023. године у Београду, у Српском салону Палате Србија, са почетком у 13 часова.

Организацијом свечаног пријема Министарство жели да укаже поштовање и пожели успешан рад на почетку мандата новоизабраним представницима националних савета националних мањина у Србији.

Трећи састанак о формирању Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом

Након два отворена консултативна састанка са цивилним сектором, одржана у Новом Саду и Београду почетком прошле недеље, данас је у Нишу одржан и трећи. Састанци су организовани поводом формирања Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом, а одзив представника организација цивилног друштва био је изузетно добар.

У име Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, на скупу у Нишу говорили су државни секретар Иван Бошњак и помоћник министра за сарадњу са цивилним друштвом Жарко Степановић.

Државни секретар Бошњак је нагласио да организације цивилног друштва представљају благо наше земље које доприносе демократиучности друштва.

„ Кроз стварање Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом потребе које грађани имају и које остварују у оквиру својих организација доћи ће до оних који доносе одлуке тако да те одлуке постану заједничке одлуке и вредности“, рекао је Бошњак.

На састанцима је представљен Предлог за оснивање Савета. Израда Предлога, као и консултативни процес са организацијама цивилног друштва реализује се уз подршку пројекта „За снажније грађанско друштво“ који се спроводи уз финансијску подршку америчке агенције за међународни развој (USAID) и швајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC).

Састанак са представницима УНДП

У Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог одржан је састанак са представницима Развојног програма Уједињених нација (УНДП), Томасом Џексоном, регионалим координатором пројекта, и Александром Урошев, координаторком програма УНДП.

На састанку се говорило о сарадњи између Министарства и УНДП-а, даљим плановима, постигнутим резултатима, али и о почетку заједничког програма.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је фокусирано на програмске компоненте које се односе на Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности, речено је током сусрета.

Састанку су присуствовали, Иван Бошњак, државни секретар, Нина Митић, помоћница министра и Софија Османовић, шеф Одсека за унапређење положаја Рома.

Дан отворених врата посвећен инклузији Рома

У Палати Србија данас 9.02.2023. године одржан је Дан отворених врата посвећен промоцији инклузије Рома у друштво Србије. На скупу су говорили министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, директор Фондације за образовање Рома Чупи Реџепали, председник Националног савета ромске националне мањине Далибот Накић, а рад Министарства на овом пољу представила је Софија Османовић, шеф Одсека за унапређење положаја Рома.

Захваљујући се свима који су дошли, министар Жигманов је истакао да је пројекат који се спроводи заједно са Фондацијом за образовање Рома изузетно важан јер ће допринети заједничком циљу, а то је већа запосленост, а тиме и боља инклузија и интеграција Рома у друштво Србије.

„Сви знамо да су припадници ромске националне мањине, посебно жене и девојчице, и повратници, међу најмаргинализованијим друштвеним групама у Србији. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог жели да настави да подржава овакве програме које РЕФ спроводи, а који доприносе напретку у образовању и побољшању животних услова Рома ради окончања циклуса сиромаштва и искључености, са примарним фокусом на образовање“, рекао је министар Жигманов.

Подносећи извештај о раду Министарства, шеф Одсека за унапређење положаја Рома Софија Османовић навела је да је у протеклом периоду урађено много, нарочито на стварању законодавног оквира, али и у домену практичне помоћи.

„У оквиру пројекта 'Инклузија Рома и других маргинализованих група' запослено је више од 970 Рома и других маргинализованих особа, 1947 лица је завршило различите мере за подстицање запошљавања, више од 1150 здравствених и социјалних радника, чланова невладиних организација и наставника учествовало је у обукама против дискриминације. Спроведене су националне кампање 'Упознај, не суди' и 'Оснаживање Рома против дискриминације' и подржане су три различите истраживачке активности за Повереницу за заштиту равноправности. Више од 34.500 хигијенских и прехрамбених пакета подељено је за око 14.700 породица као одговор на пандемију КОВИД-19. Уз то, 518 породица из ромских насеља добило је приступ текућој води у својим домовима, а током пандемије подршку у образовању добило је 474 деце“, навела је она.

Скупу је присуствовало неколико десетина младих Рома и Ромкиња који ће у наредном периоду моћи да конкуришу за стажирање у органима државне управе Републике Србије. Након догађаја, за учеснике скупа уприличен је обилазак Палате Србија.

Подршка унапређењу положаја националних мањина

Унапређење положаја националних мањина кроз подизање свести о значају права националних мањина, јачање капацитета на локалном нивоу, као и успостављање система праћења реализације Акционог плана за националне мањине, биле су главне теме састанка државног секретара Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, проф. др Рејхана Р. Куртовића, директора ECMI, проф. др Вела Петаиа, као и представника Делегације ЕУ у Србији и GIZ-а, у оквиру пројекта „Подршка јачању владавине права у Републици Србији“ финансираног од стране ЕУ и немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (BMZ), који је одржан данас 8.02.2023. у Палати Србија.

Захваљујући се учесницима што препознају значај и важност заштите права националних мањина, државни секретар проф. др Рејхан Куртовић је истакао да Република Србија има добар уставни и законодавни оквир, као и институционални систем заштите националних мањина, а о томе колико се води рачуна о правима националих мањина говори и чињеница да су ресорни министар, задужен за људска и мањинска права, као и државни секретар, управо из мањинских заједница. То је добар предуслов, рекао је он, да се припадници националних мањина са највишег нивоа власти могу бавити имплементацијом мањинских права и креирањем мањинских политика.

„У Србији имамо 24 национална савета националних мањина што значи да имамо велику дисперзију националних мањина. У том смислу, слободно можемо рећи да су поједине националне мањине у потпуности интегрисане у друштво и да имају остварен висок ниво права, док са друге стране, имамо националне мањине које захтевају посебну пажњу, додатно оснаживање и подршку у подизању нивоа њихових права“, рекао је државни секретар и додао:
„Националне мањине представљају богатство Републике Србије, чему у прилог говори мултинационалност и мултикултуралност наше земље са којом се ретко која држава може похвалити. Министарство ће, уз различите пројекте са домаћим и међународним партнерима, увек настојати да прати ниво мањинских права у Републици Србији као и њихову сталну афирмацију и подизање на што већи ниво у складу са универзалним и регионалним стандардима мањинске заштите.“

На састанку је представљен план активности које ће спроводити Европски центар за мањинска питања (ECMI) из Фленсбурга до средине 2025. године и којима су обухваћене четири области - унапређење методологије за праћење остваривања Акционог плана за националне мањине; јачање капацитета националних савета националних мањина; јачање капацитета савета за међунационалне односе; као и подизање свести државних службеника о правима националних мањина.

Представљене активности, усмерене ка реализацији дела Aкционог плана за поглавље 23 којима се унапређује положај националних мањина, спроводиће пројектни тим Европског центра за мањинска питања (ECMI) из Фленсбурга (Немачка) који се бави истраживањем различитих аспеката заштите националних мањина у Европи.

Пројектну подршку активностима усмереним на унапређење положаја националних мањина пружа пројекат „Подршка јачању владавине права у Републици Србији“, финансиран од стране ЕУ и немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (BMZ), а за чију је имплементацију задужен Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Други састанак о формирању Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом

Други у низу јавних консултативних састанака са цивилним сектором о формирању Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом одржан је 7.02.2023. године у Београду.

Састанку су, као и претходног дана у Новом Саду, присуствовали министар Томислав Жигманов, државни секретар Иван Бошњак и помоћник министра за сарадњу са цивилним друштвом Жарко Степановић.

„Министарство очекује да у процесу јавних консултација са организација цивилног друштва дођемо заједно до најбољег, најоптималнијег и функционалног модела за оснивање Савета“, рекао министар Томислав Жигманов.

Током јавних консултација, на које се одазвао велики број представника организација цивилног друштва, представљен је Предлог за оснивање Савета. Израда Предлога, као и консултативни процес са организацијама цивилног друштва реализује се уз подршку пројекта „За снажније грађанско друштво“ који се спроводи уз финансијску подршку америчке агенције за међународни развој (USAID) и швајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC).

У сусрет Дану отворених врата 9. фебрура

У Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог одржан је састанак са представницима Фондације за образовање Рома поводом предстојећег Дана отворених врата које се припрема за 9. фебруар у Палати Србија.

На састанку, који је водила помоћник министра Нина Митић, договорено да ће неколицина младих стажирати у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог уз подршку Фондације за образовање Рома, а на основу Јавног позива који буде објављен.

„Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог свима пружа руку и отвара врата јер је веома важно да заједно спроводимо донета стратешка документа и да енергију коју поседујемо, заједнички преусмеравамо на остваривање циљева које смо дефинисали како акционим плановима тако и стратегијама“, рекла је помоћница Митић.

Састанку су присуствовали и Софија Османовић, шеф Одсека за унапређење положаја Рома, а у име Фондације за образовање Рома Ади Синани, програмски менаџер и Маријана Ракић, службеница за запошљавање.

Извештај Реублике Србије за четврти циклус Универзалног периодичног прегледа (UPR)

Влада Републике Србије је на седници одржаној 2. фебруара 2023. године усвојила Извештај Реублике Србије за четврти циклус Универзалног периодичног прегледа (UPR) (Закључак број: 337-829/2023) који је упућен Савету Уједињених нација за људска права. Република Србија је у фебруару 2021. године доставила и Први добровољни извештај у оквиру Трећег циклуса УПР-а,те овај извештај представља ажурирање података.

Универзални периодични преглед је у надлежности Савета за људска права и представља специфичан механизам надзора поштовања људских права у свим земљама чланицама Уједињених нација. Успостављен је Резолуцијом ГС УН 60/251 од 3. априла 2006. године, а примењује се од 2008. године. Република Србија је прошла кроз сва три циклуса Универзалног периодичног прегледа (2008., 2013. и 2018.године).

Процес у оквиру четвртог циклуса UPR-a, у складу са процедуром, биће настављен у мају 2023. године.

Први у низу консултативних састанака о формирању Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом одржан у Новoм Саду

У Новом Саду је данас 6.2.2023. године одржан први у низу консултативних састанака о формирању Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом. Састанак је отворио министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, а у њему су учествовали, између осталих, државни секретар Иван Бошњак и помоћник министра Жарко Степановић.

„Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог сматра веома значајним формирање Савета као новог механизма за сарадњу јавних власти са цивилним друштвом, у циљу стварања подстицајног окружења за развој цивилног друштва. Из тог разлога одлучили смо да процес израде модела рада Савета и избор чланова/ица Савета буде јаван и транспарентан. Организације цивилног друштва укључене су у процес формирања Савета од самог почетка“, рекао је министар Жигманов.

Министарство није било у обавези да спроведе јавне консултације у вези са формирањем Савета, али наша жеља је била да сва битна питања, као што су мандат, структура и избор чланова Савета размотримо заједно са организацијама цивилног друштва и чујемо предлоге цивилног сектора, нагласио је он.

Државни секретар Иван Бошњак је нагласио да је постојање 36.000 организација и више од 1.000 фондација и задужбина представља наше благо када говоримо о организацијама цивилног друштва.

„Формирањем овог Савета, уз подршку и помоћ донатора, биће омогућено да Србија постане демократичније друштво, а потребе које грађани имају и које остварују у оквиру својих организација дођу до оних који доносе одлуке тако да те одлуке постану заједничке одлуке и вредности“, рекао је Бошњак.

План Министарства је да на јавним презентацијама и дискусијама са представницима организација цивилног друштва размотри Предлог за оснивање Савета за сарадњу са цивилним друштвом, данас у Новом Саду, сутра у Београду и 13. фебруара у Нишу.

Представници организација цивилног друштва ће моћи да Министарству доставе своје предлоге и у писаном формату до 10. марта 2023. године. Уколико организације цивилног друштва буду сматрале да је потребно више времена за јавне консултације, од предложеног, Министарство ће прихватити тај предлог.

Израда Предлога за оснивање Савета, као и консултативни процес са организацијама цивилног друштва реализује се уз подршку пројекта „За снажније грађанско друштво“ који се спроводи уз финансијску подршку америчке агенције за међународни развој (USAID) и швајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC).

Дијалог промена у 2022. години

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог као партнер на ЕУ пројекту „Дијалог промена - Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти“, који спроводи Београдска отворена школа, током 2022. године организовало је низ активности. Ове активности биле су намењене органима јавне управе и организацијама цивилног друштва, у циљу јачања капацитета представника оба сектора за разумевање важности међусобне сарадње у процесу доношења прописа и докумената јавних политика, развој различитих механизама сарадње и њихове имплементацију у пракси.

Организовано је седам обука за представнике организација цивилног друштва и представнике органа јавне управе, једна национална конференција и састанак са контакт тачкама за сарадњу са организацијама цивилног друштва на територији АП Војводине.

Дводневне обуке „Сарадња органа јавне управе са организацијама цивилног друштва у процесу доношења одлука“ организоване су од марта до октобра у Београду, Нишу и Ужицу, а последња дводневна радионица у децембру организована је онлајн. Такође су организоване и три једнодневне радионице са циљем успостављања партнерства између два сектора и представљања примера добре праксе у сарадњи и укључивању организација цивилног друштва у процес доношења одлука.

У новембру 2022. године у сарадњи са Београдском отвореном школом, у оквиру овог пројекта, организована је национална конференција “Дијалог промена: о могућностима и препрекама сарадње организација цивилног друштва и јавних власти”. Конференција је окупила више од 100 представника јавне управе, организација цивилног друштва, Делегације ЕУ и других донатора са циљем да се отвори дискусија о изазовима и перспективама побољшања свеукупног окружења за партнерство између ОЦД и јавних власти.

Крајем децембра организован је и састанак са контакт тачкама за сарадњу са организацијама цивилног друштва на територији АП Војводине и састанку су присуствовали представници органа управе АП Војводине, представници градских управа града Новог Сада и представници више од 15 локалних самоуправа.

Само у 2022. години имали смо девет догађаја са више од 350 учесника.

Обуке је похађало 236 учесника, од чега 87 представника ОЦД и 149 представника органа јавне управе, из више од 50 ЈЛС.

Пројекат „Дијалог промена - Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти“ спроводи Београдска отворена школа у партнерству са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Републичким секретаријатом за јавне политике, Центром за јавне политике ЕУ Универзитета у Београду и Олоф Палме Центром. Пројекат је усмерен ка побољшању пракси и приступа дијалогу између представника цивилног друштва и јавних власти у циљу решавања проблема у заједници и унапређењу јавних политика. Пројекат је подржан од стране Делегације Европске уније у Србији и биће реализован у периоду од 2021. до 2023. године.

Министар Томислав Жигманов састао се са амбасадором Италије Луком Горијем

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов састао се данас у Палати Србија са Њ.Е. амбасадором Италије у Београду Луком Горијем.

Двојица саговорника разговарала су о темама из области људских и мањинских права, цивилног друштва и односима у региону. Током сусрета, министар Жигманов упознао је амбасадора Горија са делатностима Министарства на чијем је челу, о актуелним темама и активностима којима се Министарство бави, као и изазовима и начинима на који они могу да буду превазиђени.

Амбасадор Гори је нагласио да су Србија и Италија пријатељске земље, истакао важност добрих односа у региону за напредак Србије ка ЕУ, као и важну улогу организација цивилног друштва у демократском животу сваке земље.

Министар Томислав Жигманов разговарао са амбасадором Републике Словеније Дамјанов Бергантом

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов разговарао је данас у Палати Србија са Њ.Е. амбасадором Републике Словеније Дамјаном Бергантом.

Разговарало се о темама које су из делокруга рада Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, о правима и положају националних мањина у Републици Србији, као и положају осетљивих и маргинализованих друштвених група. Амбасадор Бергант је истакао да је словеначка национална мањина у Србији једна од најзадовољнијих националних мањина и честитао министру Жигманову, као представнику друге националне мањине, на наименовању.

Министар Жигманов је упознао амбасадора са актуелним активностима Министарства и ставовима о разним питањима, као и са изазовима са којима се у различитим секторима Министарство сусреће. Истакао је да је он министар континуитета и да ће све оне добре и позитивне праксе које је Министарство започело, наставити и у новом мандату.

Двојица саговорника дотакли су се и регионалних питања као и путa Србије ка Европској унији, у чему је амбасадор Бергант понудио помоћ и искуства која је на том путу имала Република Словенија.

Министар Томислав Жигманов: Не фаворизујем ниједну странку у Националном савету албанске националне мањине

Министар Томислав Жигманов на позив портала БујановачкЕ одговарао је на питања у поводу формирања привременог органа који ће управљати Националним саветом албанске националне мањине, а који у целости преносимо:

1. Која је процедура за избор чланова Привременог органа и ко предлаже кандидате?

Садржај одговора на Ваша питања јасно је прописан Законом о националним саветима националних мањина („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 20/14 ‒ УС, 55/14 и 47/18)! Наиме, Законом је одређен, између осталог, и поступак распуштања националног савета, затим образовања привременог органа управљања, као и спровођење избора после распуштања националног савета. Подсетићу јавност да је, након успешно одржаних избора, конститутивна седница Националног савета албанске националне мањине одржана у Бујановцу 14. децембра 2022. године. На наведеној седници потврђен је мандат чланова и конституисан Национални савет албанске националне мањине. На овој сам седници, свестан важности самог догађаја али и осетљивости тренутка, као исказ истинске заинтересованости и геста стварне подршке, био сам непосредни учесник као министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.
Одредбом члана 40. став 1. тачка 4) Закона прописано је да, ако национални савет не изабере председника националног савета у року од 30 дана од дана конституисања националног савета, Министарство распушта национални савет. Дакле, 13. јануара 2023. године истекао је законски рок за избор председника Националног савета. Након што Национални савет званично обавести Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог о томе да ли је одржана седница Националног савета албанске националне мањине, као и да ли је изабран председник националног савета, уколико се неспорно утврди да до 13. јануара 2023. године није одржана седница Националног савета на којој је изабран председник Националног савета, стећи ће се услови из наведеног члана Закона за распуштање Националног савета. Од нациоалног савета албанске националне мањине до данас ујутро – а данас је да Вас подсетим 27. јануар, није стигао службени допис о томе. Према одредби истога члана Закона Министарство за људска и мањинска права својим решењем „образује привремени орган управљања националног савета из реда чланова националног савета, водећи рачуна о заступљености изборних листа са којих су изабрани чланови националних савета. Привремени орган управљања националног савета чине председник и четири члана“ (чл. 40, став 4). Дакле, и у вези са темом Вашег питања законска одредба је веома јасна и на нама из Министарства је да исту доследно и у целости спроведемо.

2. Који је рок за именовање Привременог органа?

Министарство мора, у складу са Законом о општем управном поступку, у року од 30 дана од дана пријема обавештења од Националног савета да није одржана седница Националног савета на којој је изабран председник Националног савета, донети решење о распуштању Националног савета и истовремено и решење којим ће образовати привремени орган управљања Националног савета. Треба рећи да је и „привременост“ органа управљања прописана Законом, у смислу да до конституисања новог сазива Националног савета текуће и неодложне послове у вези са вршењем овлашћења Националног савета врши привремени орган управљања Националног савета.

3. Како се бира председник Привременог органа и на основу којих критеријума?

Као што сам већ рекао, привремени орган управљања Националног савета, сагласно одредби члана 40. став 4. Закона, чине председник и четири члана, који се бирају из реда изабраних чланова Националног савета, при чему се, како стоји у Закону, мора водити рачуна о заступљености изборних листа са којих су изабрани чланови Националног савета. С тим у вези, подсећамо да су на изборима за чланове националних савета националних мањина који су одржани 13. новембра 2022. године припадници албанске националне мањине бирали Национални савет на непосредним изборима, за које је било потврђено пет изборних листа, које су оствариле следеће резултате:
1. Демократска партија – др сци. Нагип Арифи – 1.762 гласа, односно 2 мандата;
2. Партија за демократско деловање – Рагми Мустафи – 4.155, односно 5 мандата;
3. Покрет за демократски прогрес – Шћиприм Муслиу – 2.289, односно 2 мандата;
4. Алтернатива за промене – Левент Ћазими – 3.824, односно 5 мандата; и
5. Демократска партија Албанаца – др сци. Рагми Мустафа – 1.032, односно 1 мандат.
Из свега наведенога јасно је које би листе требале имати чланове привременог органа управљања Националног савета албанске националне мањине.

4. Како ће се спровести нови избори за чланове Националног савета Албанаца?

И за ову ситуацију Закон је предвидио решење, које се састоји у следећем. Након распуштања Националног савета, у складу са одредбом члана 35. став 3. Закона, нови избори за његове чланове расписују се у року од 60 дана од распуштања. Ови избори морају да буду одржани у року од 45 дана од дана расписивања, а одржавају се путем електорске скупштине. Право да буде електор, у складу са одредбом члана 101. Закона, има припадник албанске националне мањине уписан у посебан бирачки списак чију кандидатуру писмено подржи најмање 20 припадника албанске националне мањине. Писмена подршка мора бити оверена од стране овлаштене службене особе по одређеној процедури и на прописаном обрасцу. Одредбом члана 102. Закона прописано је да се електорска пријава подноси Министарству најкасније 30 дана пре електорске скупштине.

5. Како коментариштете изјаве појединих функционере Партије за демократско деловање да ће приликом формирања Привременог органа бити фаворизована странка Алтернатива за промене?

Видите, свашта се говори, много тога се пише, но могли сте приметити из досадашњег поступања Министарства и деловања мојих колега и мене лично да је оно одређено искључиво демократским узусима и једино правилима који су законом прописани! У том смислу желим посебно истакнути да ће Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у поступку образовања привременог органа управљања, као и у поступку спровођења избора, наставити у потпуности примењивати наведене законске одредбе. Дакле, као министар са индигнацијом одбијам било какву инсинуацију о евентуалном фаворизовању било које изборне листе у догађајима о којима говоримо. То нисам чинио нити ћу икада чинити! Но то уједно не значи да Министарство, као и до сада уосталом, неће очитовати спремност и отвореност за дијалог и сарадњу са свим актерима овог процеса, како би албанска национала мањина успешно окончала изборни процес за своје мањинско самоуправно тело и тако могла наставити да остварује своја права на самоуправу у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма. А ради обезбеђивања транспарентности свих активности на крају ћу истакнути да ће све наше одлуке бити доступне на интернет страници Министарства https://www.minljmpdd.gov.rs/.

https://bujanovacke.co.rs/2023/01/27/ministar-zigmanov-ne-favorizujem-ni-jednu-stranku-u-nacionalnom-savetu-albanaca/

Министар Томислав Жигманов отворио изложбу о нацистичком геноциду над Ромима

У Дому културе Студентски град министар Томислав Жигманов отворио је вечерас изложбу под називом „“Расна дијагноза - Цигани“ посвећења чувању сећања на нацистички пором над Ромима и Ситима.

„Сећање на недужне људе, који су убијани и над којима је спроведен геноцид само зато што су друге нације и вере, треба да буде опомена и обавеза свих нас да се свакодневно боримо да се овакви злочини никада не забораве, да одлучно одбацујемо све стратегије њиховог негирања и да у корену сасецамо сваки облик мржње и насиља, који су у основи сваког злочина“, рекао је овом приликом министар Жигманов.

Он је истакао да је дужност и обавеза свих нас као одговорних чланова друштва да поколењима осигурамо будућност у којој владају мир, толеранција, разумевање и прихватање различитости и да се боримо против говора и злочина из мржње, предрасуда, сваког облика дискриминације и нетолеранције на различитост.

На изложби су приказане старе породичне фотографије које пружају увид у реалност живота невино страдалих људи. Иза апстрактних докумената, који бележе њихово бирократски организовано уништење, изложба открива уништене животе.

27. јануар - Међународни дан сећања на жртве Холокауста

У поводу обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог наглашава да је Република Србија предана неговању политика сећања на ужас Холокауста, исказивања пијетета страдалим невиним жртвама, те борби против верске и националне мржње и сваког облика насиља.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста – 27. јануар, установљен је резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 1. новембра 2005. године, а обележава се на дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, вероватно најозлоглашенији логор смрти за Јевреје, Роме и друге народе у Другом светском рату у Европи.

„Сећање на недужне људе, који су убијани и над којима је спроведен геноцид само зато што су друге нације и вере, као жртве најтежег облика дискриминације, треба да буде опомена и обавеза свих нас да се свакодневно заузето боримо да се овакви злочини никаде не забораве, да одлучно одбацујемо све стратегије њиховог негирања и да у корену сасецамо сваки облик мржње и насиља, који су у основи сваког злочина“, поручио је поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Човечанство, суочено с геноцидом и зверствима која су учињена јеврејском и другим народима током Другог светског рата, одговорило је одлучним захтевом да се поново потврди достојанство, слобода и равноправност човека као највише вредности у Универзалној декларацији о људским правима. Она и данас, 75 година од усвајања, стоји пред свима нама као свакодневна опомена да се никакви злочини не смеју никада поновити, због чега афирмација културе људских права мора бити и даље свима прворазредни задатак.

„Дужност и обавеза свих нас као одговорних чланова друштва је да поколењима осигурамо будућност у којој владају мир, толеранција, разумевање и прихватање различитости и да се боримо против говора и злочина из мржње, предрасуда, сваког облика дискриминације и нетолеранције на различитост“, додао је Жигманов. Том вредносном оквиру и таквим настојањима Влада Републике Србије на челу с председницом Аном Брнабић ће и даље бити предано посвећена.

Као једну од потврда таквог залагања, министар Жигманов је навео да је Влада Републике Србије, у циљу борбе против говора мржње, почетком 2020. године усвојила Радну дефиницију антисемитизма, коју је дао Комитет за антисемитизам и порицање Холокауста Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА). У контексту правичног решавања учињене неправде, укључујући насиље и дискриминацију верских мањина, а у складу са Законом о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста који немају живих наследника, министар Жигманов је истакнуо да се Савезу јеврејских општина, почев од јануара 2017. године до 2042. године, опредељују средства у износу од 950.000 евра на годишњем нивоу. Подсећамо да и преживели потомци жртава Холокауста који сада живе у Србији и Израелу годинама остварују своја права пред Агенцијом за реституцију.

С друге стране, доношење закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ доприноси очувању сећања на жртве нацистичког концентрационог логора на некадашњем Београдском сајмишту, Јеврејског логора Земун и Прихватног логора Земун, док се средствима из буџета Републике Србије континуирано подржава реализација пројеката и програма којима се преносе сећања на жртве Холокауста и злочина против човечности током Другог светског рата. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подржава иницијативе којима су у систем образовања уводе учења о Холокаусту и обележавања сећања на жртве Холокауста.

Округли сто на тему инклузије маргинализованих група на тржиште рада

Министар Томислав Жигманов учествовао на округлом столу у Привредној комори Србије где се говорило о инклузији Рома и других рањивих група на тржиште рада.

„Сви знамо да су припадници ромске националне мањине, посебно жене и девојчице, као и повратници, међу најмаргинализованијим групама у Србији. Често им недостаје формално образовање и приступ јавним услугама и процесима креирања политика, а сусрећу се са широко распрострањеном дискриминацијом и искључени су са тржишта рада“, рекао је министар.

Он је додао да „тежимо да радом Министарства спроведемо већину мера Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња коју смо ревидирали уз примену и пратећег Акционог плана који смо донели“.

„Улога државе је да направи нормативни оквир у којој ће сви њени грађани бити равноправни, те да спроводи мере које воде смањивању друштвених неједнакости и сиромаштва ромске заједнице. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог наставиће да спроводи овакве програме, јер су резултати који се постижу видљиви и врло коректни“, закључио је министар.

Округли сто под називом: „Резултати и препоруке пилотирања концепта за укључивање тешко запошљивих особа на тржиште рада уз подршку организација цивилног друштва“, организовали је Фондација „Ана и Владе Дивац“ у сарадњи и уз учешће ГИЗ-а те представника државних институција, приватног сектора, цивилног друштва и корисника мера подршке за запошљавање.

Министарство добило признање Удружења жртава насиља „ХАЈР“

Удружење жртава насиља „ХАЈР“ је у среду, 25. јануара 2023. године, у биоскопској сали Етнографског музеја у Београду, обележило шесту годишњицу удружења.

Том приликом, захвалницу овог Удружења, за хуманост и пожртвованост у пружању помоћи у борби против насиља, у име министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислава Жигманова и самог Министарства, примиле су помоћница министра Нина Митић и виша саветница и руководитељка Групе за унапређење родне равноправности др Биљана Стојковић, којима су такође уручене захвалнице.

Састанак државног секретара Рејхана Куртовића са првим председником новоформираног Националног савета Горанаца у Србији Амиром Кајкушом

Државни секретар проф. др Рејхан Куртовић састао се данас 25.1.2023. године са првим председником новоформираног Националног савета горанске националне мањине у Србији др Амиром Кајкушом.

Након што је честитао Горанцима на историјском првом избору и конституисању Националног савета горанске националне мањине и доктору Кајкушу на избору за председника националног савета, државни секретар др Куртовић је нагласио да су овом и свим другим националним саветима врата Министарства увек отворена и да Министарство има за циљ да активо делује на пољу имплементације и афирмације људских и мањинских права и да предузима све радње и мере у циљу потпуне интеграције националних мањина у друштвене процесе и правно- политички систем Републике Србије.

„Ми желимо да национални савети националних мањина буду функционалне и делотворне представничке институције националних заједница у пуном капацитету, које ће на квалитетан и стручан начин обављати послове из области образовања на мањинским језицима, службене употребе језика и писма, културе и информисања, као кључним идентитетским питањима националних мањина. Од активног деловања националних савета зависиће и ниво права мањинских заједница у Републици Србији. У том смислу дајемо пуну подршку националним саветима као кровним институцијама националних заједница у Републици Србији и нудимо партнерску сарадњу у подизању мањински права на највиши могући ниво“, рекао је државни секретар.

Др Амир Кајкуш захвалио се Министарству на помоћи која им је пружена у процесу првог конституисања.

„Желимо да уз вашу помоћ створимо институцију која ће бити показатељ да постојимо. Није нам циљ одвајање од било кога, већ да будемо оно што јесмо“, рекао је др Кајкуш.

Национални савет горанске националне мањине први пут је образован након спроведених избора за чланове националних савета 13. новембра 2022. године, а конституисан 17. децембра 2022.

Према подацима са пописа становништва 2011. године, у Србији живи 7.767 Горанаца.

Јавни позив организацијама цивилног друштва за чланство у два савета

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је у јануару 2023. године упутило јавне позиве организацијама цивилног друштва ради избора представника за чланство у Савету за родну равноправност Владе Републике Србије, односно Савету за праћење спровођења Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године. Текстови ових јавних позива оглашени су на интернет страници Министарства заједно са пратећим обрасцима за подношење кандидатуре.

Одговарајућа заступљеност и активно учешће организација цивилног друштва неопходни су ради транспарентнијег и ефикаснијег креирања, спровођења и вредновања учинка мера јавних политика у области родне равноправности и превенције и заштите од дискриминације. Стога се овим путем још једном позивају сва заинтересована удружења која испуњавају услове прописане јавним позивима, да на прописан начин и у предвиђеном року поднесу своју кандидатуру за чланство у наведеним радним телима.

Рок за достављање кандидатура је 31. јануар 2023. године.

Радни састанак са представницима Сталне конференције градова и општина

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов разговарао је 23.1.2023. у просторијама Министарства са генералним секретаром Сталне конференције градова и општина Николом Тарбуком.

На састанку се разговарало о наставку даље успешне сарадње у неколико важних сегмената, као што су инклузија Рома, антидискриминација и родна равноправност, као и оснаживање капацитета цивилног друштва.

„Сарадња са Сталном конференцијом градова и општина је од изузетне важности. СКГО је кључни партнер Министарства на локалу“, рекао је министар Жигманов.

На састанку су учествовали државни секретар Иван Бошњак, помоћници министра као и сарадници генералног секретара СКГО.

Састанак министра Томислава Жигманова и амбасадорке Шведске Анике Бен Давид

Министар Томислав Жигманов састао се у Палати Србија са амбасадорком Краљевине Шведске Њ. Е. Аником Бен Давид. Том приликом двоје саговорника разменили су мишљења о стању људских права, владавини права и демократији, као и о положају мањинских и других заједница у Србији.

Министар Жигманов захвалио се на континуираној подршци Краљевине Шведске на путу Србије ка бољем демократском друштву, владавини права и приступању Европској унији. Истакао је да је Србија свесна изазова које има у области људских права, те да ће Министарство на чијем је челу посвећено радити на решавању тих изазова, у сарадњи са осталим деловима државе, цивилним сектором, академском заједницом и другим важним институцијама и деловима друштва.

Амбасадорка Бен Давид нагласила је да Краљевина Шведска, која је од скора и председавајућа Савета Европске уније, од раније безрезервно подржава пут Србије ка Европској унији изражавајући дубоко уверење да је Србији место у породици земаља ЕУ. Она је понудила помоћ Краљевине Шведске у изради Стратегије људских права и истакла да само владавина права, демократија и заштита људских права воде до јачег друштва и државе.

Честитка Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог за национални празник Русина

Зоз нагоди ютрейшей централней преслави Националного дня Руснацох у Републики Сербиї Министерство за людски, меншински права и дружтвени диялоґ припаднїком русинскей националней заєднїци винчує их националне швето.

У поводу сутрашње централне прославе Дана Русина у Републици Србији, која се ове године одржава у Куцури и Врбасу, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалога честита припадницима русинске заједнице њихов национални празник. Реч је о празнику Русина којим трајно меморирају и обележавају догађај од 17. јануара 1751. године, када су аустријске власти на челу с царицом Маријом Терезијом донели документ о насељавању првих 200 породица Русина у пустару Велики Крстур.

Што самоорганизовањем, што уз помоћ Гркокатоличке цркве, они су током историје дуге више од 270 година на подручју Србије оснивали и развијали своје образовне и друге институције од значаја за очување и развој националног идентитета тако да су до данас сачували своје име, језик те богато културно наслеђе. Као малобројна и територијално дисперзирана заједница, живећи у 10-ак насеља у Бачкој и Срему најчешће као паори и занатлије, данас су Русини народ с најбројнијом факултетски образованом интелигенцијом у Србији. Реч је о националној заједници која према попису становништва из 2011. године броји 14.246 грађана те се с разлогом може рећи да су Русини били и остали важна и драгоцена коцкица у богатом мултиетничком мозаику Војводине и Србије.

Од бројних културних прегаоца, међу истакнутијим Русинима се истичу Володомир Хнаћука, који је сакупио и објавио усмену русинску књижевност крајем 19. века, Гаврило Костељник који је стандардизовао русински језик и Михајло Ковач, кључна особа за одржавање континуитета русинске књижевности. Од интелектуалаца који данас неуморно раде на народносним питањима треба споменути песника и филолога, академика Јулијана Тамаша, који је русински идентитет утемељио у светској књижевности, те браћу – публициста Михал и научник Јанко – Рамач, који су превели Свето писмо на русински језик.

Чувајући своје националне вредности, уз усвајање других цивилизацијских постигнућа, Русини у Србији данас су национална заједница, која има своју развијену мањинску националну инфраструктуру у подручју образовања, информисања, културе и службене употребе русинског језика и писма, о којима брине Национални савет Русина у Републици Србији. Власти у Републици Србији, Аутономној покрајини Војводини те јединицама локалне самоуправе и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика – како би Русини у Републици Србији успешно наставили развијати своје националне институције и перспективу припадника своје заједнице.

Састанак министра Томислава Жигманова са специјалним изаслаником Уједињеног Краљевства за Западни Балкан Лордом Стјуартом Пичом

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов састао се данас у Палати Србија са специјалним изаслаником Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске за Западни Балкан Лордом Стјуартом Пичом, који је у дводневној посети Србији.

Двојица саговорника разговарала су о актуелној ситуацији у области заштите, положаја и права националних мањина у Републици Србији, као и о односима и сарадњи држава и народа у региону.

Министар Жигманов је нагласио да Министарство посвећено ради на унапређењу стања у области заштите људских права, на побољшању положаја националних мањина, као и на побољшању односа у региону.

Министар је додао да су права националних мањина у Србији гарантована Уставом и да је образовање на матерњем језику такође део тих права које је обезбеђено за припаднике националних мањина од обданишта до факултета. Он је додао да су људска и мањинска права крхка област на којој увек ваља радити, чему се Министарство на чијем је челу доследно посвећује.

У вези односа у региону, посебно односа Србије и Хрватске, министар Жигманов је рекао да, колико је у његовој моћи, даје свој допринос да се односи релаксирају, да се прилике побољшају, а напетости смање. Саговорници су се сложили да сарадња међу државама не би смела имати алтернативу, те да комуникација треба да иде кроз институције.

Лорд Стјуарт Пич честитао је министру Жигманову на постављењу за министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог наглашавајући важност чињенице да се припадник једне националне заједнице налази на том месту.

Министар Томислав Жигманов састао се са повереницом за заштиту равноправности Бранкицом Јанковић

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов и повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, са сарадницима, одржали су 17.1.2023. састанак у Министарству на теме од значаја за унапређења поштовања и заштите људских и мањинских права. Разговарали су о примени постојећих стратегија и акционих планова, наставку даље међусобне сарадње, као и о будућим заједничким пројектима.

Министар Жигманов истакао је да Министарство доследно ради на афирмацији и заштити људских и мањинских права. „Са друге стране, залажемо се за нулту тачку толеранције према свему што је девијантно у друштву“, нагласио је министар.

Повереница Јанковић је истакла да пред собом треба да имамо визију друштва које различитост не посматра као претњу већ потенцијалну снагу, за шта је неопходно постићи политички и друштвени консензус.

Жигманов и Јанковић су се сложили да постоји изражена потреба за квалитетним друштвеним дијалогом, нарочито у светлу глобалних процеса и изазова који се одражавају на све државе у окружењу.

Састанак министра Томислава Жигманова и амбасадорке Шан Меклауд

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов састао се данас у Палати "Србија" са амбасадорком Велике Британије у Србији Шан Меклауд.

Двоје званичника разговарали су о темама из делокруга рада Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, као и о актуелној ситуацији у Србији и у региону, у светлу последњих догађаја.

Министар Жигманов је истакао да се Министарство доследно залаже за поштовање људских права свих, без обзира на националну, верску, расну, полну или било коју другу различитост. Исто тако, Министарство је опредељено да се спорови у друштву решавају друштвеним дијалогом, на чему предано ради кроз развијен институционални механизам.

Министар Томислав Жигманов разговарао са шефом Делегације Европске уније у Србији Емануелом Жиофреом

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов састао се данас у Палати "Србија" са шефом Делегације Европске уније у Србији, Њ. Е. амбасадором Емануелом Жиофреом, и том приликом су разговарали о актуелној ситуацији у Србији и региону.

Министар Жигманов обавестио је амбасадора Жиофреа о последњим напорима државе да се односи са Републиком Хрватском релаксирају, и у том контексту о својој улози. Министар је подвукао да разговори и комуникација немају алтернативу и изразио наду да је ово добар почетак нових, надамо се, бољих односа суседних земаља.

Жиофре и Жигманов разговарали су и о темама које се односе на области деловања Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Министар је истакао да запослени у Министарству посвећено раде на промоцији људских права, солидарности, толеранције, хуманости и друштвеног дијалога.

Емануел Жиогфре поздравио је активности којима се бави Министарство, похвалио је изборни процес за националне савете националних мањина, као и најављене ратификације два опциона протокола (уз Пакт о економско-социјалним и културним правима и Конвенцију о правима детета) чиме ће се заокружити праћење људских права у Републици Србији. Жиофре је истакао важност ефикасних и оснажених независних тела и улогу организација цивилног друштва у промовисању и заштити људских права и јачању демократске праксе. Он је нагласио да ће Делегација Европске уније у Србији наставити да подржава активности Министарства.

На традиционалном Божићном пријему СНВ у Заребу сусрели се високи званичници две земље

Министар за људска и мањинска права Томислав Жигманов, заједно са министром спољних послова Ивицом Дачићем и министарком за европске интеграције Тањом Мишћевић, присуствовао је традиционалном Божићном пријему у Загребу који организује Српско народно вијеће на челу са Милорадом Пуповцем.  

Скупу су присутвовали и премијер Републике Хрватске Андреј Пленковић и потпредседница хрватске Владе Ања Шимпрага, министар спољних послова Гордан Грлић Радман, те министар правосуђа и управе Иван Маленица.

Аутор: SNV/HINA

Поздравну реч имао је Милорад Пуповац, а након њега окупљенима су се обратили председница Националног савета хрватске националне мањине у Републици Србији Јасна Војнић, доградоначелник Града Загреба Лука Корлат, први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић и премијер Републике Хрватске Андреј Пленковић.

После уводних обраћања и доделе награда истакнутим појединицима, које је уручио председник Савета СНВ Дејан Јовић, божићни благослов свим присутнима уделио је патријарх Српске православне цркве Порфирије. 

„Мир, здравље и љубав свима овде сабранима, да налазе путеве једни према другима, да баријере не буду препреке, да видимо икону божју једни у другима. Мир божји, Христос се роди!“, рекао је патријарх СПЦ.

Скупу су још присуствовали изасланик председника Сабора Иван Челић (ХДЗ) и други саборски заступници, председник Савета за националне мањине Владе РХ Александар Толнауер, представници католичке цркве на челу са апостолским нунцијем у РХ, надбискупом Ђорђем Лингуом, бивши министар у владама Републике Србије Расим Љајић, амбасадорка Србије у Р. Хрватској Јелена Милић и посебни саветник председника Републике Србије за питања несталих лица у РХ Веран Матић.

Божићни пријем био је прилика да се, после дуго времена,  на маргинама скупа састану високи званичници двеју земаља, Србије и Хрватске, и почну са отпољавањем односа, чему су много допринели прваци две националне мањине у две државе, Жигманов и Пуповац.

На маргинама сусрета министар Жигманов сусрео се са потпредседницом хрватске Владе Аном Шимпрагом (СДСС), а министар Дачић са хрватским колегом Радманом.

Жигманов и Пуповац су дан раније, као челници ДСХВ-а и  СДСС-а, потписали Декларацију о сарадњи Срба из Хрватске и Хрвата из Србије.

Божићна честитка министра Жигманова

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов упутио је честитку за Божић патријарху Српске православне цркве Порфирију, епископима и свим верницима најбројније Цкрве у Србији, као и католицима источног обреда, који га славе по Јулијанском календару.

 „Слава на висини Богу и на земљи мир…“ (усп. Лк 2,12)
Ова радосна песма светих анђела у ноћи рођења Богомладенца неослабљеним заносом одјекује кроз векове. Од искона силни и вечни Бог у пунини времена узима тело човека како би нас надарио својим божанством. Ова света размена оспособљује нас и соколи да узмемо учешћа у тајни божанског живота, да се и у нама људима оваплоте духовне и моралне вредноте мира, разумевања, прихваћања и љубави.

У свету обележеном многоврсним немирима, острашћеностима, неправдама, ратовима и страховима, пројављује нам се суштина божићне тајне: „походио нас је Исток с висине, да обасја оне који сједе у тами и сјени смрти; да управи ноге наше на пут мира“ (усп. Лк 1,78-79).

У настојању да са Мироносцем и ми будемо мироносци те градитељи праведнијег друштва на засадама хришћанских вредности љубави, дијалога и једнакоправности, желим свим православним верницима, као и католицима источног обреда, срећне божићне и новогодишње празнике!

Христос раждајетсја – славите јего!

Мир Божји  – Христос се роди!

Министар Жигманов путује у Загреб на Божићни пријем Српског народног вијећа

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов присуствоваће 6. јануара у Загребу традиционалном Божићном пријему у организацији Српског народног вијећа (СНВ) Милорада Пуповца, зајено са министром спољних послова Ивицом Дачићем и Партијархом српским Порфиријем, док ће са хрватске стране, како је објављено у медијима, пријему присуствовати премијер Републике Хрватске Андреј Пленковић са министрима.

„Веома ми је драго што је створена прилика да се, после две године, макар и на маргинама оваквог једног догађаја, одрже први озбиљни разговори на министарском нивоу између две државе“, каже министар Жигманов.

Он је за медије потврдио да заједно са Милорадом Пуповцем, председником СДСС-а, ради на плану отопљавања односа две земље.

„Позив министру спољних послова Србије на традиционални Божићни пријем Српског народног вијећа у Загреб и његов позитиван одговор, последица је, чини се, нашег успешно обављеног посла“, рекао је Жигманов.   

Министар Томислав Жигманов је недавно, 12. децембра 2022. године, гостујући у емисији „Прави угао“ код Љубице Гојгић на РТВ Војводина, изјавио да би волео да његово именовање за министра у Влади Републике Србије допринесе да се односи две државе поправе.

„Сарадња Србије и Хрватске не би смела имати алтернативу (...) Жао ми је што односи Републике Србије са Републиком Хрватском нису као што су са Републиком Мађарском, Северном Македонијом или Грчком (...) Волео бих и био бих срећан када би моје именовање био повод да се сусретну министри спољних послова Србије и Хрватске“, рекао је пре скоро месец дана министар Жигманов.

Најважнија достигнућа Министарства у 2022. години и најважније планиране активности у 2023.

Иако је највећи део 2022. године, Влада Републике Србије била у техничком мандату, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је током 2022. године урадило значајан посао на унапређењу заштите људских права у Србији и то кроз:

1 .  Доношење три важне стратегије (са пратећим акционим плановима)

• Стратегија за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва 2022-2030.
• Стратегија превенције и заштите од дискриминације 2022-2030.
• Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња 2022-2030.

2.  Успешно спровођење избора за чланове националних савета националних мањина

• По први пут основан Национални савет горанске националне мањине.
• Укупно 24 национална савета националних мањина.
• Сви су после избора одржали конституитивне седнице уз присуство представника Министарства.

3.  Израду Инструмента за примену принципа „Да нико не буде изостављен“

• Србија је прва држава чланица Уједињених нација која је принцип „Да нико не буде изостављен“ из Агенде 2030 прилагодила свом нормативном оквиру.
• Обезбеђено да се јасно чују потребе припадника најрањивијих група и уваже њихови ставови, а њихова права и положај увек унапређују и штите.

4.  Настављен друштвени дијалог са Националним саветом албанске националне мањине

• У Бујановцу 11. марта 2022. године одржан други по реду „Друштвени дијалог у вези са Планом од 7 тачака на тему интеграција у државне институције“ уз присуство најважнијих представника републичке власти, локалне самоуправе и међународних организација.
• Заједнички је договорено да ће се водити рачуна о повећаној заступљености припадника албанске националне мањине приликом одлучивања о пријему у радни однос у државним органима и приликом ангажовања лица ван радног односа

Најважније планиране активности Министарства у 2023. години

1. Израда Стратегије за праћење и унапређење људских права у Републици Србији за период од 2024. до 2030. године.
2. Формирање Савета за сарадњу и развој цивилног друштва.
3. Завршетак израде новог Акционог плана за остваривање права националних мањина.
4. Наставак  континуираних дијалога са Националним саветом албанске националне мањине у вези са Извештајем од 7 тачака, на преостале теме.