МЕНИ
 
Насловна » Прес » Вести

Одржан дводневни национални семинар о превенцији и борби против насилног екстремизма и радикализације која води ка тероризму

2. децембар 2021.

Дводневни национални семинар о превенцији и борби против насилног екстремизма и радикализације која води ка тероризму (НЕРВТ) са фокусом на укључивање читавог друштва у Србији завршио се 26. новембра 2021. године у Београду.

Семинар, који је одржан у комбинованом формату, уживо и онлајн, а који је организовало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Републике Србије у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Србији и Јединицом за борбу против тероризма Одељења за транснационалне претње при Секретаријату ОЕБС-а, имао је за циљ да допринесе процесу анализе учинка важеће Националне стратегије за превенцију и борбу против тероризма за период 2017-2021. године и развоја нове Националне стратегије током 2022. године.

Око 70 учесника окупило се како би разменили примере добре праксе у примени приступа који подразумева ангажовање целокупног друштва у превенцији и борби против НЕРВТ-а у локалном контексту, али такође и са циљем да се унапреди инклузивност у процесу анализе и развоја Националне стратегије.

„Приступ који је партиципативан, консултативан и траспарентан битан је за успешан процес креирања и имплементације политика,“ рекао је шеф Мисије ОЕБС-а у Србији, амбасадор Јан Брату.

„Мисија ОЕБС-а остаје посвећен партнер Србије, спреман да настави пружање подршке напорима широког спектра учесника, укључујући државне институције, цивилно друштво и академску заједницу, у превенцији екстремизма и тероризма. Напослетку, то доприноси јачању сигурности и безбедности свих грађана Републике Србије.“

Семинар је обезбедио платформу за дијалог између цивилног друштва, сектора безбедности и других владиних представника, као и представника универзитета и експерата из међународних организација попут ОЕБС-а, Европске уније и УН. Дискусија је послужила као прилика за унапређење мултиресорне координације међу државним органима и сарадње између владиних и невладиних актера.

„То је управо негде циљ и овог дводневног семинара – да обезбедимо платформу за дијалог и сарадњу између јавног и цивилног сектора, и ту ће нам свакако значајно помоћи и бројни међународни стручњаци који ће пренети своја искуства и помоћи нам да лакше идентификујемо различите изазове у примени приступа укључивања читавог друштва када је реч о превенцији и борби против насилног екстремизма и тероризма,“ рекао је помоћник министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Жарко Степановић.

Друштвени дијалог, 21. по реду: „Како до достојанственог рада у медијима и одговорног новинарства“

1. децембар 2021.

Представници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог 21. пут заредом у оквиру својих друштвених дијалога доказују да оно што мисле то и говоре, а оно што говоре то и раде, као и да су спремни да буду алат свима којима је потребан простор да искажу своје ставове или афирмишу своје идеје у јавности. На почетку свог мандата обећала сам да Министарство неће бити место где се проблеми оговарају, већ средина у којој се они решавају и где се гради простор сталног дијалога. То је разлог зашто смо се на иницијативу Синдиката новинара Србије данас окупили, изјавила је министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић отварајући тематски дијалог „Како до достојанственог рада у медијима и одговорног новинарства“ у Палати Србија.

Стварање културе људских права и компромиса су у функцији владавине права. Радна права и социоекономски положај је угрожен када постоји природа моћи и када се користи да буде над неким, а не моћ за нешто. И зато, без обзира да ли сте послодавац, министар или начелник Пореске управе, уколико се понашате на тај начин, злоупотребљавате своју моћ над онима који вас плаћају да испуњавате своје законом утврђене надлежности. Ми ћемо данас покушати да променимо ту моћ, било да је спроводи послодавац или моћни људи у медијима. Јер уколико имамо новинаре којима се крше социоекономска права, тај чин је једнаке тежине као када се крше права у области етике или слободе иражавања. Време је да се о томе разговара, зашто је некима угрожена егзистенција, истакла је Чомић и додала да без новинара нема демократије у друштву, као и да без елементарне сигурности и поштовања за новинаре тај посао није могуће радити.

У заједничком интересу нам је да се то исправи и зато овј дијалог организујемо данас, поручила је Чомић.

У уводном делу говорили су и Сара Груен, заменица шефа Мисије ОЕБС у Србији, Стана Божовић, државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Драгана Чабаркапа, председница Синдиката новинара Србије, Џереми Дир, заменик генералног секретара Међународне федерације новинара, Жељко Бодрожић, председник Независног удружења новинара Србије, Слободан Радичевић, председник Извршног одбора Удружења новинара Србије и Гордана Предић, посебна саветница у Министарству културе и информисања.

Учесници дијалога усвојили су обавезујућа поступања која се односе на будућу сарадњу синдиката и надлежних органа.

Посета ученица Митровачке гимназије

26. новембар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог имало је прилику да организује састанак са ученицама Митровачке гимназије, у петак 26. новембра. Ученице су у пратњи проф. Слађане Теодоровић разговарале са државним секретарима Нинославом Јовановићем и Оленом Папугом, као и другим запосленима у Министарству. Овом приликом представљен је рад Министарства, а посебно у области родне равноправности, права националних мањина и антидискриминације. Проф. Теодоровић је истакла да је ова посета од великог значаја за будуће усмерење ученица и њихов одабир факултета. Она је навела да млади често имају утисак да не могу утицати на креирање политика и да се њихов глас не чује у процесу доношења одлука.

Државни секретар Нинослав Јовановић нагласио је да је Министарство отворено за сваки дијалог и да узима у обзир значај учешћа младих, те да је у плану организовање тематских дијалога усмерених управо на партиципацију младих у свим сферама друштвеног живота. Представнице Митровачке гимназије су изразиле захвалност и истакле да ће размотрити могућности за сарадњу са Министарством.

Ученице су након састанка, у пратњи кустоса, обишле Палату Србија и упознале се са историјом зграде, као и најзначајнијим уметничким делима која се налазе у свечаним салонима.

Потписани уговори за сповођење политика социјалног укључивања Рома и Ромкиња

26. новембар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог доделило је средства на основу Јавног конкурса „Спровођење политика социјалног укључивања Рома и Ромкиња у Републици Србији за 2021. годину“.

Овогодишњи конкурс био је отворен од 28. јула до 17. августа текуће године. Од укупно 57 пристиглих пројектних иницијатива, подржано је 26, у укупној вредности од 12.000.000 динара.

Програми ће бити реализовани у наредних шест месеци и омогући ће :

  • подизање друштвене свести о феномену антициганизма;
  • промовисање образовања, информатичке и дигиталне писмености међу Ромкињама и Ромима и подршци приступу интернету у ромским насељима;
  • утврђивање постојећих облика, узрока и последица сегрегације ромског становништва у свим областима друштвеног живота;
  • информисање и оснаживање Ромкиња и Рома у вези са предстојећим пописом становништва
  • реализацију програма из области дефинисаних Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године – образовања, становања, запошљавања, здравства и социјалне заштите.

Одржан први састанак Посебне радне групе за израду четвртог и петог периодичног извештаја Републике Србије о примени Конвенције о правима детета

26. новембар 2021.

У организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, као надлежног за припрему и израду периодичних извештаја о основним међународним уговорима за заштиту људских права, данас је одржан први састанак Посебне радне групе за израду Нацрта четвртог и петог периодичног извештаја о примени Конвенције о правима детета Уједињених нација.

У Посебну радну групу именовани су представнци Народне скупштине Републике Србије, Oдбора за права детета, представници министарстава и институција на републичком и покрајинском нивоу задужених за спровођење препорука Комитета за права детета, Врховног касационог суда, Републичког јавног тужилаштва, Повереника за заштиту равноправности, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података личности, Платформе организација за сарадњу са УН механизмима за људска права, Мреже организација за децу Србије,  Центра за права детета, Центра за истраживање и развој друштва ИДЕАС, као и представника Тима за људска права Уједињених нација  и УНИЦЕФ-а у Србији.

Саветодавну и стручну подршку раду Радној групи пружаће и тематска група у оквиру Савета Владе за праћење примене препорука УН за људска права чиме ће се процес израде извештаја учинити још инклузивнијим и ефикаснијим.

Подсећамо да је Други и трећи периодични извештај Републике Србије о примени Конвенције о правима детета разматран у дијалогу делегације Републике Србије са члановима Комитета за права детета  у јануару 2017. године, након чега је Комитет усвојио Закључна запажања и нашој држави упутио 41 препоруку. О спровођењу ових препорука Република Србија ће известити Комитет најкасније до 24. маја 2022. године.

Влада Републике Србије након добијања препорука озбиљно је приступила плану за њихово спровођење. Уз подршку УНИЦЕФ-а, Савет Владе за праћење примене УН препорука за људска права и организације цивилног друштва радили су на изради индикатора за мерење успешности спровођења препорука, одређивању надлежности органа и институција за њихово спровођење.

Кроз сардању на изради овог плана први пут је постигнут консензус Владе и организација цивилног друштва о томе шта се мери када је реч о спровођењу препорука. Како би се на свеобухватан начин пратили сви процеси који се паралелно дешавају у нашој држави, све препоруке Комитета за права детета повезане су са Циљевима одживог развоја из Агенде 2030 Уједињених нација. Овакав начин рада сврстава Србију међу државама чланицама које имају развијене механизме за праћење примене препорука које дају Уједињене нације државама чланицама, што су више пута потврдиле Уједињене нације у својим запажањима о Србији.

Потписана изјава о сарадњи на превенцији и елиминацији дечјих бракова и побољшању положаја Ромкиња у Ромским насељима у Србији

26. новембар 2021.

Кампања “Не жури да одрастеш! Детињство, не брак!” која се спроводи у циљу превенције и елиминације дечјих бракова у Србији и побољшања положаја Ромкиња, почела је 25. новембра 2021. године потписивањем изјаве о сарадњи на превенцији и елиминацији дечјих бракова и побољшању положаја Ромкиња у ромским насељима у Србији.

Испред Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог изјаву о сарадњи у пројекту је потписала државна секретарка Олена Папуга.

Кампању је подржала Немачка развојна сарадња “Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“, амбасада Краљевине Холандије, УНИЦЕФ Србија и невладине организације Праксис, као и представници 8 градова и општина из Србије, који су потписали изјаву о сарадњи на превенцији и елиминацији дечјих бракова и побољшању положаја Ромкиња у ромским насељима у Србији.

Уводни догађај означава и почетак спровођења пројекта „Превенција и елиминација дечијих бракова“ који финансирају програм Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“ и Амбасада Краљевине Холандије у Србији, а спроводи Праксис заједно са партнерским организацијама. Пројекти се спроводе у Крушевцу, Крагујевцу, Врању, Суботици, Бачкој Паланци, Смедереву, Новом Саду и Лесковцу.

Подаци из истраживања спроведеног у оквиру УНИЦЕФ-овог програма “Ка окончању дечјих бракова у Србији” 2019. године, указују на огромну разлику у присуству дечјих бракова у општој популацији и ромским насељима – 56% жена у ромским насељима старости 20 до 24 године удало се пре 18. године, у поређењу са 6% у општој популацији, док се 16% венчало пре 15. године, за разлику од само 1% оних које су се за то одлучиле у општој популацији.

Пројекат, ће између осталог, обухватати анализу ситуације на терену, организовање социо-едукативних радионица у ромским насељима са девојчицама, мајкама и очевима, курсеве и доквалификације за младе Ромкиње и оснаживање школа за подршку останку ромске деце у школи.

“Наш заједнички циљ јесте да допремо до дечака и девојчица, Рома и Ромкиња и њихових породица и оснажимо их у уверењу да за њих постоје и други избори у животу, попут школовања и посла. Улазећи у брак пре пунолетства лишавају се могућности да ојачају, разбију круг сиромаштва и стекну шансу за бољи живот“, рекла је тим поводом Олена Папуга, државна секретарка у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Регионалне консултације о националним механизмима за људска права

25. новембар 2021.

На регионалним онлине консултацијама 24. и 25. новембра 2021. године о националним механизмима за имплементацију, извештавање и праћење људских права представљен је рад Савета Владе Републике Србије за праћење примене препорука УН за људска права. Консултације су била прилика да државе чланице Уједињених нација из Европе и Централне Азије представе своја искуства током формирања механизама и примере добре праксе.

Консултације су отворене поруком Високе комесарке за људска права Уједињених нација Мишел Бачеле (Michelle Bachelet) која је поздравила напоре држава чланица Уједињених нација за спровођење уговорних обавеза, кроз успостављање националних механизама за људска права, али и охрабрила оне који исте још нису успоставили да размене добре праксе и искуства у циљу свеобухватнијег, ефикаснијег и одрживијег приступа извештавању, ангажовању и праћењу УН препорука у области људских права.

Током два дана консултација учествовало је више од 200 представника држава чланица и представника националних механизама за људска права, тела  Уједињених нација, стручњака, регионалних организација и организација цивилног друштва. Српски национални механизам представила је секретар Савета, а исти је као пример добре праксе похваљен од стране Уједињених нација.

Испуњавајући препоруку из другог циклуса Универзалног периодичног прегледа (2013.г.) Влада Републике Србије је 19.12.2014. године успоставила Савет за праћење препорука Уједињених нација за људска права. Савет од оснивања па до данас, функционише на два кључна принципа: инклузивности и транспарентности.

Савет има председницу (министарка за људска права) и 11 чланова ( пет државна секретара, четири помоћника министара и два државна службеника) из ресора задужених за област спољних послова, унутрашњих послова, правосуђа, образовања, рада, борачких и социјалних питања, здравља, културе и информисања, државне управе и локалне самоуправе, европских интеграција, омладине и спорта и бриге о породици.

Специфичност у раду Савета, а што се наслања на принципе његовог рада, јесте чињеница да су у рад Савета од самог почетка укључени и представници Народне скупштине Републике Србије и то Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова и независних државних органа. Кроз транспарентност процеса омогућено је да организације цивилног друштва такође учествују у раду Савета.  

Од оснивања Савета организована су бројна заједничка јавна слушања у сарадњи са Парламентом како би се представиле препоруке које су Србији упутиле Уједињене нације али и разговарало о положају осетљивих друштвених група.

У циљу остваривања својих задатака Савет је развио посебан План за испуњавање препорука, који тренутно садржи 393 добијене и прихваћене препоруке механизама УН за људска права и на чијој реализацији радимо. Специфичност Плана је да се резултати испуњености препорука мере кроз индикаторе. На развијању индикатора у претходном периоду заједнички су радили Савет и организације цивилног друштва, како би постигли консензус око тога шта меримо када извештавамо механизме Уједињених нација.

План препорука који води Савет доприноси не само ефикаснијем извештавању ка механизмима Уједињених нација, већ и бољем сагледавању стања у области људских права. Такође, он на својеврстван начин подиже капацитете свих учесника у процесу и даје смернице у ком правцу треба деловати.

Србија је први пут је захваљујући развијеним индикаторима за праћење примене препорука у оквиру трећег циклуса Универзалног периодичног прегледа доставила добровољни средњорочни извештај Савету за људска права у фебруару ове године чиме се сврстала у ред држава са добром праксом извештавања. Рад на изради ове врсте извештаја утицао је на унапређење сарадње између надлежних државних органа и институција, као и њихове сарадње са организацијама цивилног друштва, што је од изузетног значаја за праћење и испуњавање добијених препорука. На унaпређењу ефикасности овог Плана ће се и даље радити, кроз развијање индикатора и њихов унос у базу података коју Србија планира да преузме од ОХЦХР-а и прилагоди својим потребама.

На крају излагања је најављено да је Србија започела процес израде Националне стратегије праћења и унапређења људских права до 2030. године. Верујемо да ће Савет да прерасте у национални механизам за надзор над применом ове стратегије.

Чомић оштро осудила напад на имовину јеврејске заједнице

25. новембар 2021.

Најоштрије осуђујем разбијање стакла на капели на Јеврејском гробљу у Београду, који је вандалски и разбојнички чин, изјавила је данас министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић. Како је навела, антисемитизам и фашизам нису својствени грађанима Србије што је кроз историју и доказано, те стога не смемо остати неми и без реакције и када је у питању напад на имовину припадника јеврејске заједнице.

Позивам надлежне да у складу са својим овлашћењима починиоце скрнављења јеврејског гробља што пре открију и приведу правди, а грађане Србије да се одупру ширењу сваке врсте насиља и агресивног понашања према припадницима мањинских заједница.

Чомић у поновним посетама Нишавском, Пчињском, Топличком и Јабланичком округу

17. новембар 2021.

Министарска за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, поново је, након два месеца, од 15. до 17. новембра 2021. године посетила Нишавски, Пчињски, Топлички и Јабланички округ и разговарала са представницима локалне самоуправе, државних органа, институција и цивилног сектора о заштити и могућностима унапређења људских и мањинских права.

За бољи положај мањинских група и спровођење закона који се тичу поштовања људских права у највећој мери су надлежне локалне самоуправе, истакла је Гордана Чомић. Како је додала, неопходно да се на челу свих локалних самоуправа налази неко ко ће са најугроженијим и најосетљивијим групама, попут националних мањина или жртава насиља, разговарати о проблемима са којима се сусрећу.

Циљ нових посета је да заједно анализирамо извештај, као и да установимо да ли је дошло до напретка у одређеним областима након наших претходних посета, као и да поправимо оно што није добро у свим окрузима у Србији. Такође, да разговарамо и о две основне теме за будућност, о Стратегији људских права у Србији и циљевима одрживог развоја, изјавила је Чомић. Ми смо алат за све грађане и представнике локалних самоуправа који желе да разговарају, да се договоримо како ће Србија да изгледа 2030. године. Такође, треба да знамо зашто је важно да Србија има Стратегију људских права. Извештај Европске комисије показао је недвосмислено оцену да је Србија напредовала у области владавине права и за то су заслужне управо локалне самоуправе, истакла је министарка Чомић у разговору са представницима округа.

Приликом посете Бујановцу, министарка Чомић је посетила и Економски факултет из Суботице, Одељење у Бујановцу и одржала предавање студентима о заштити и унапређењу људских права из надлежности Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

У Бујановцу о теми образовања у оквиру Плана од седам тачака

16. новембар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Координационим телом Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу, организoвало је 16. новембра 2021. године у Бујановцу, у згради Економског факултета и Суботице, у Одељењу у Бујановцу,  друштвени дијалог „План од седам тачака, тема образовање“.

У уводном делу дијалога говорили су министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић, шеф мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату и председник Националног савета албанске националне мањине Рагми Мустафа.

Признавање диплома, уџбеници на албанском језику, лиценце за албанске наставнике само су нека од питања о којима се разговарало у оквиру дијалога и који су препознати као најважнији.

Говорећи о признавању диплома Албанаца као питању са политичким тоном, министарка Чомић је истакла  да мора постојати заједничко разумевање разлога зашто је тај процес у застоју од 2018. године, али и о деликатности питања и чињеници да тај процес мора бити завршен. Дијалог о Споразуму од седам тачака који је Влада Србије усвојила, а затим је замрзнут од 2018. године, сада је настављен, рекла је Чомић, а као горући препознати су проблеми у образовању и они би требало да буду решени у року од годину дана.

Људско право на доступност зараде на основу образовања је нешто о чему ћемо водити рачуна када будемо аргументовали зашто и процес о признавању диплома треба да буде откочен и убрзан, нагласила је Чомић.

За годину дана од данас надам се да ће сви ти проблем бити скинути са листе, имаћемо неке друге проблеме, али ћемо знати да смо стекли елементарно поверење у дијалог којим ћемо решити све проблеме због деце која долазе после нас, рекла је Чомић и нагласила да је друштвени дијалог организован на иницијативу Националног савета Албанаца, зато што брину о својој националној заједници.

Стога смо данас присустни сви ми који желимо да проблеме које они имају најбрже решимо, истакла је министарка Чомић и изразила захвалност Националном савету албанске националне мањине на иницијативи за организацију тематског дијалога, министру просвете Бранку Ружићу и  ОЕБС-у.

Први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић оценио  је да су разговор и дијалог били веома  успешни.

Чињеница да сам се одазвао на позив министарке Чомић да у овом кратком року поново посетим Бујановац и представимо резултате из области образовања за припаднике албанске националне мањине, па и поразговарамо о још неким питањима, говори о спремности Министарства просвете да допринесе унапређењу услова за нормалан живот, за улагање у младе, за неговање различитости као наше вредности, за креирање још толерантнијег и бољег друштва у којем сви ми живимо, навео је Ружић

Председник Националног савета Албанаца, Рагми Мустафа рекао је да је спровођење плана од седам тачака неопходна потреба да би се обезбедило више праведности и једнакости у друштву за Албанце.

Мустафа је као водеће проблеме истакао нострификацију и признавање диплома, и решавање недостатка уџбеника за основне и средње школе, као и школских планова и програма на албанском језику, а затражио је и решавање питања полагања стручних испита и разматрање могућности и потребе за отварања нових високошколских установа на албанском језику у Прешеву и Бујановцу.

Мустафа је истакао и потребу унапређења квалитета наставе српског језика у школама на албанском језику и затражио да се омогући и учешће представника албанске националне мањине у раду Националног просветног савета и Завода за унапређивање образовања и васпитања.

Амбасадор и шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату, изразио је задовољство због успешно одржаног дијалога и нагласио да је Мисија ОЕБС-а посвећена подстицању позитивних међуетничких односа, пружањем подршке и разних видова помоћи те да ће бити настављена у том правцу.

Учесници дијалога усвојили су обавезујућа поступања, између осталог и поступања која се односе на образовање ученика основних и средњих школа и коришћења уџбеника на албанском језику кроз програме наставе и учења са елементима националне културе, као и корацима ка побољшању квалитета учења српског као нематерњег језика у школама на албанском језику.

Почео шестомесечни Програм струче праксе младих са југа Србије

9. новембар 2021.

Министарствo за људска и мањинска права и друштвени дијалог подржало је Програм стручне праксе 2021/2022 године који већ трећу годину за редом реализује Мисија ОЕБС-а у Србији.

Кроз овај Програм једанаесторо младих дипломаца из Прешева, Бујановца, Медвеђе, Сјенице, Пријепоља и Новог Пазара, добило је прилику да буде ангажовано у државним органима Републике Србије, на период од 6 месеци.

Учесници Програма одабрани су кроз процес објективне процене академских и других постигнућа, од стране канцеларија ОЕБС-а у Новом Пазару и Бујановцу, а домаћини учесницима програма су: Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство државне управе и локалне самоуправе, Повереник за заштиту равноправности, Народна скупштина/Oдбор за људска и мањинска права и равноправност полова, Агенција за заштиту животне средине, Агенција за борбу против корупције, Координационо тело Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа и Правосудна академија.

Циљ овог програма је да се, улагањем у младе из свих заједница, пружи подршка укључивању и већој заступљености младих који долазе из јужне и југозападне Србије, у државним институцијама и независним телима.

У нашем Министарству праксу ће обављати две стажисткиње и то у Сектору за националне мањине и Сектору за међународну сарадњу и европске интеграције.

Реализацију текуће фазе овог програма финансијски помажу сталне делегације Републике Аустрије и Републике Турске при ОЕБС-у.

Потписан Протокол о сарадњи у оквиру друге фазе програма ROMACTED

2. новембар 2021.

Данас је у Клубу посланика потписан Протокол о сарадњи између Савета Европе, Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Града Суботице у оквиру друге фазе програма ROMACTED, заједничке иницијативе Европске комисије и Савета Европе, који се реализује на подручју Западног Балкана и Турске. Протокол су потписали министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, шеф мисије Савета Европе у Београду Тобијас Флесенкемпер и у име Града Суботице члан Градског већа и председник Савета за унапређење положаја Рома и Ромкиња Илија Ђукановић.

Све стране потписнице документа су сагласне да развијају партнерство у унапређивању положаја ромске заједнице на локалном нивоу и да доприносе креирању, спровођењу и надгледању мера, планова и пројеката које се односе на Роме и Ромкиње.

Град Суботица је успешно имплементираo и прву фазу програма ROMACTED, тако да је наставак сарадње резултат квалитеног рада у претходном периоду.

Поред представника Суботице, протокол о сарадњи у оквиру друге фазе програма ROMACTED потписли су и представници Алексинца, Апатина, Бача, Костолца, Крагујевца, Крушевца, Лебана, Ниша, Пирота, Прокупља, Врњачке Бање, Зајечара и општине Звездара.

Друга фаза програма ROMACTED почела је да се спроводи у јануару 2021. године и трајаће до децембра 2024. године, који спроводи Савет Европе.

Висока комесарка УН за људска права упозната са кључним активностима Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог

25. октобар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић разговарала је путем видео линка са Високом комесарком УН за људска права Мишел Бачеле (Michelle Bachelet) и упознала је са кључним активностима Министарства које су спроведене од његовог оснивања до данас.

Друштвеним дијалогом отворили смо теме о којима се није говорило или за које није постојало интересовање, унапредили смо сарадњу са цивилним сектором, отворили врата мањинским групама и омогућили им да у своје име говоре, уместо да други говоре о њима, истакла је Чомић и додала да се противи патронизирајућим односом према мањинским групама. У 18 друштвених дијалога учествовали су  представници државних органа и цивилног сектора који су разговарали о могућностима унапређења људских права у различитим областима. Усвојена је Стратегија за родну равноправност, док је у плану усвајање још две стратегије, за социјално укључивање Рома и Ромкиња и за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва, нагласила је Чомић и додала да је за наредну годину у плану израда Нацрта закона о цивилним жртвама рата и Нацрта закона о несталим лицима, што био донело правду и утеху породицама настрадалих и несталих. Чомић је најавила и израду кровног, свеобухватног  документа, Стратегије о људским правима. Такође, истакла је уверење да ће циљеви одрживог развоја оживети на свим нивоима власти и у сарадњи са свим релевантним актерима.

Висока комесарка УН за људска права Бачеле је истакла важност људских права у изазовним временима, нарочито у периоду пандемије. Поздравила је напоре Министарства у решавању питања несталих лица, као и јачање нормативног оквира људских права у Србији у домену антидискриминације, родне равноправности, инклузије Рома, те израду Нацрта закона о истополним заједницама. Од не мањег значаја, како је истакла, представља и едукација грађана у тим областима. Пандемија захтева заједнички одговор и агенду, односно, план деловања и највећи је изазов са којим се планета тренутно суочава, нагласила је Бачеле. Саговорнице су се сагласиле да је вакцина против Ковида 19 пример успешне глобалне сарадње, уједно и једини начин борбе против највеће здравствене пошасти која је задесила планету последњих деценија.

Гордана Чомић положила венце у спомен - парку у Шумарицама

21. октобар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић присуствовала је данас обележавању Дана сећања на жртве у Другом светском рату и 80 година од масовног стрељања цивила у Крагујевцу и положила венац на Споменик стрељаним ђацима и професорима „V3“ у Шумарицама. Након тога, министарка Чомић је у присуству потпредседнице Бундестага Клаудије Рот, амбасадора Немачке Томаса Шиба и чланице Градског већа Гордане Дамјановић положила венац на споменик „Кристални цвет“ подигнут у част малих чистача обуће, Рома, дечака од 12 до 15 година, који су такође трагично настрадали у масовном стрељању у Крагујевцу.

Човек може да умре два пута, први, када умре природном смрћу и други пут када га забораве. Зато смо данас у Шумарицама, да се поклонимо сенима жртава испред Споменика стрељаних ђака и професора и не заборавимо трагичну смрт 15 ромских дечака, узраста од 12 до 15 година који су стрељани у истом дану и сахрањени на месту где се данас налази споменик Кристални цвет, изјавила је министарка за људска и мањинска права Гордана Чомић.

У јутарњим часовима епископ шумадијски Јован са свештенством служио је молебан у помен страдалима, а у знак сећања на страдање невиних цивила у Крагујевцу је одржан и традиционални "Велики школски час". Државну цереномију је предводио председник Србије Александар Вучић.

Масовно стрељање цивила у Крагујевцу сматра се једним од највећих злочина немачке војске у Другом светском рату, које је извршено 19, 20. и 21. октобра као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника после сукоба са партизанима и четницима на путу између Крагујевца и Горњег Милановца. Издата је наредба да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за рањеног 50. Не зна се тачан број убијених невиних жртава, a Музеј у Крагујевцу располаже подацима о 2.796 стрељаних цивила.

Чомић и Рот: Друштвени дијалог значајан за стварање толерантног друштва

20. октобар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић разговарала је данас са потпредседницом Бундестага Клаудијом Рот и упознала је са активностима које је предузела у области заштите и унапређења људских права из своје надлежности. Како је навела, до сада је реализовано 18 друштвених дијалога на којима се у присуству представника државних органа и цивилног сектора разговарало о могућностима унапређења људских права у различитим областима. Такође, усвојена је стратегија у области родне равноправности, док је плану усвајање још две стратегије. Формирана је Стручна група у оквиру Координационог тела за социјална укључивања Рома и Ромкиња, задужена за израду текста Предлога Акционог плана и спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња. Координационим телом председава премијерка Ана Брнабић. Такође, у раду је и Стратегија за стварања подстицајног окружења за стварање цивилног друштва, истакла је Чомић. Она се захвалила потпредседници Рот на томе што ће сутра, 21. октобра, посетити Крагујевац и у Шумарицама присуствовати обележавању Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату и 80. годишњици од стрељања недужних цивила, како би нагласила значај заједничког сећања.

Рот је подржала активности Министарства у стварању демократског окружења које негује дијалог и толеранцију у друштву и истакла значај циљева одрживог развоја. Како је истакла, од изузетног значаја је да грађани, пре свега на локалном нивоу, буду информисани о циљевима одрживог развоја. У Немачкој се у великој мери ради на укључивању представника националних мањина и њиховом запошљавању у државним институцима, истакла је Рот и похвалила досадашње напоре Србије да интегрише националне мањине у друштво.

Потписани уговори о додели средстава из Буџетског фонда за националне мањине у 2021. години

20. октобар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог доделило је средства из Буџетског фонда за националне мањине.

Oвогодишњи конкурс био је отворен од 29. јуна до 28. јула 2021. године, у ком периоду је 137 организација поднело програме и пројекте који су имали за циљ унапређење образовања припадника националних мањина.

Укупна планирана средства у буџету Републике Србије износе 30 милиона динара, а средства су додељена за  реализацију 78 програма и пројекта.

„Образовање је област која је од суштинског значаја за свако друштво. Образовање на језику националних мањина је посебно значајно, јер мањинским заједницама додатно доприноси у делу који се односи на очување идентитета, као и обезбеђивању једнаких могућности приступа образовању на свим нивоима“, рекла је министарка Гордана Чомић током потписивања уговора са представницима одабраних пројеката.

Министарка је истакла да се међу програмима и пројектима којима су ове године додељена средства налази и значајан број оних који су били вишенационални, односно који су својим едукативним програмима предвидели подршку у развоју интеркултурног дијалога и толеранције припадника националних мањина и већинског становништва.

Како је навела, додела средстава из Буџетског фонда за националне мањине није једина активност коју Министарство предузима, јер поред рада са националним саветима на овај начин мотивишемо и подржавамо рад организација цивилног друштва да својим активностима допринесу унапређењу ове области.

О концепту солидарног предузетништва са представницима цивилног сектора и државних органа

18. октобар 2021.

Закон о социјалном предузетништву, за који је урађен Нацрт, требало би да уреди другачији начин пословања по принципу солидарне економије, да социјална предузећа добију статус и буду препозната у правном систему Србије, речено је данас на друштвеном дијалогу Концепт социјалног предузетништва и примери добре праксе у Републици Србији“ у Палати Србија.

Како је најављено на дијалогу у организацији Министарства за људска и мањинска права, Нацрту закона предстоји јавна расправа. Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић изјавила је да Устав једног друштва показује његове вредности, док социјална заштита и мере социјалне политике показују његове  карактеристике, што је видљиво кроз доношење антидискриминационих закона, Закона о родној равноправности, израде Нацрта закона о истополним заједницама, итд. Када говоримо о карактеристикама друштва, није примаран новац,  већ промена понашања према другачијима од себе, истакла је Чомић.

Сви имамо обавезу да уз сагледавање сопственог положаја, прихватимо различитости у друштву, да поштујемо и помажемо оне који не могу сами о себи да воде рачуна, као што су жртве насиља или сиромашни, маргинализовани, људи са личним својствима која их онемогућавају у свакодневном раду. Сви они морају да буду видљиви и у оку свих закона који прате вредности Устава Србије, нагласила је Чомић.

Како је навела, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је надлежно је за доношење Стратегије за ставарање подстицајног окружења цивилног друштва у Србији. Важно нам је да чујемо шта мисле колеге из цивилног друштва, као и представници државних органа који се секторски баве социјалним предузетниптвом, како би и у Стратегији и ова делатност била наведена и дефинисана. Спремни смо да понудимо и хибридне моделе предузетништва са приватним компанијама, које би омогућиле хуманију атмосферу радницима. У фокусу Министарства су центри за ментално здравље у Србији који ће бити организовани у договору са надлежним органима, као и  деиституционализација, односно спровођење системских промена које треба да омогуће пуно укључивање корисника система социјалне заштите у све ссфере живота у заједници, најавила је Чомић.

У обавезујућим поступањима која су усвојена на крају дијалога, истакнута је неопходност окончања дугогодишњег рада на изради закона којим би се уредило солидарно предузетништво, препознато и као кључни фактор друштвеног развоја у свим европским државама. Доношењем закона држава Србија ће показати да препознаје значај социјалне економије у развоју друштва, чиме се усклађује правни оквир са глобалном развојном Агендом 2030.

Усвојена Стратегија за родну равноправност од 2021. до 2030. године

14. октобар 2021.

Влада Републике Србије усвојила је Стратегију за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године, чији је циљ превазилажење родног јаза и остваривање родне равноправности као предуслова за развој друштва и побољшање свакодневног живота жена и мушкараца, девојчица и дечака.

Визија која се остварује Стратегијом је родно равноправна Република Србија у којој су жене и мушкарци, девојчице и дечаци, као и особе другачијих родних идентитета равноправни, имају једнака права и могућности за лични развој, пружају равноправан допринос одрживом развоју друштва и преузимају једнаку одговорност за будућност.

Стратешки оквир од кључне је важности за јачање капацитета институција и организација, побољшање координације кључних актера и подизање нивоа свести грађана о родној равноправности.

Преузето са сајта: https://www.srbija.gov.rs/vest/582820/usvojena-strategija-za-rodnu-ravnopravnost-od-2021-do-2030-godine.php

Мина Роловић Јочић: Родна неједнакост током епидемије била је јасно испољена – жене у већем ризику од заразе КОВИД -19

14. октобар 2021.

Жене су поднеле несразмерно оптерећење услед изложености ризицима од заразе КОВИД-19 због посла које обављају, али и због степена ангажовања у свакодневној бризи о домаћинству и породици. Данас је прилика да се осврнемо на овај недовољно видљив рад главне покретачке снаге друштва, у име оних жена које имају и знање и стручност и које увек изнова доказују да имају снаге и воље да преброде најтеже тренутке за добробит својих најближих, изјавила је вечерас државна секретарка Мина Роловић Јочић, на отварању мултмедијалне изложбе ''Када је свет стао, оне нису“ у Обреновцу. Свакако не треба заборавити да је рат далеко од добијеног, да он и даље траје, само у измењеним околностима, јер је човечанство добило вакцине као главно оружје у рату против вируса.

Мина Роловић Јочић је подсетила да се родна неједнакост као једна од темељних друштвених неједнакости јасно испољила током епидемије. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је израдило дуго очекивани Закон о родној равноправности који интегрише родни аспект у све сфере друштва, процесе одлучивања, доношење планова и програмских буџета и дефинише кључне појмове у погледу родне равноправности. Такође, на данашњи дан, усвојена је и Стратегија за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године, као још један корак напред ка остваривању конкретних помака у овој области, истакла је Роловић Јочић.

У седишту Eвропске комисије у Бриселу званично представљена изложба словачке наивне уметности из Србије

12. октобар 2021.

Изложба слика словачких уметника из Србије по трећи пут се одржава у Бриселу, а овога пута под покровитељством потпредседника Комисије, Мароша Шефчовича и потпредседнице Владе Србије, Маје Гојковић.

Марош Шефчовић је представљајући изложбу поручио да је она доказ доброг живота које словачка мањина има у Србији у којој су настањени више од 200 година и где се, према његовим речима, осећају као код куће.

Фото: Танјуг


”Разговарали смо о изазовима и важности културне размене за мир и боље разумевање држава и познавање међу суседима. Оне одражавају позитивну енергију, оптиизам, то су слике из живота. Надам се да ћемо ову уметност промовисати на начин да доспе и на УНЕСКО листу културног наслеђа где у потпуности и припада”, поручио је Шефчовић.

У име Владе Србије изложби у Бриселу је присуствовала министарка за људска и мањинска права Гордана Чомић, која је истакла важност културе и различитости у изградњи европске заједнице народа.

Она је посебно нагаласила важност коју Влада Србије придаје правима мањински заједница.

”Ове слике представљау светло и лепоту света. Ова лепота припада свима, не само словачкој заједници која живи у Србији, не само ЕУ. Делећи лепоту постиђујемо оно што је ружно и што чини људе несрећима”, казала је Чомић.

Фото: Танјуг


Сликар Павел Бабака, оснивач галерије ”Бабка Ковачица“ из ције колекције долазе изложене слике, није присуствовао изложби због мера рестрикиције против Ковида-19 које се примењују у Белгији, али се окупљенима обратио видео поруком.

Међу посетиоцима изложбе били су и специјални ЕУ представник за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак и амбасадорка Мисије Србије при ЕУ Ана Хрустановић.

Слике словачке наивне уметности из Србије изложене су у централном холу седишта Европске комисије ”Берламон” од 1. до15. октобра 2021. године.

Извор: ТАНЈУГ

Мина Роловић - Јочић: Србија ојачала систем заштите права миграната/избеглица

7. октобар 2021.

У години када је Србија нормативно уредила области родне равноправности и антидискриминације, истовремено привела крају израду планских докумената који прате ове законе, кренули смо и у процес израде кровне стратегије праћења и унапређења људских права у Републици Србији од 2022. до 2030. године. Циљ доношења тих докумената је унапређење владавине права и заштита и унапређење људских права уз јачање дијалога о темама које се тичу грађана Републике Србије, укључујући и заштиту права миграната/избеглица, изјавила је Мина Роловић - Јочић, државна секретарка у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог приликом доделе УНХЦР-ове награде Nansen Николи Ковачевићу, правнику из Београда. Оно што је уочљиво, када се погледа претходни период, јесте чињеница да се од 2015. године када је избегличка криза достигла највеће размере постепено мењала пракса надлежних органа, која је допринела заштити и унапређењу права миграната.

Како је истакла, Никола Ковачевић je својим радом, стручношћу, посвећеношћу допринео заштити и унапређењу права миграната/избеглица, поједине проблеме учинио видљивијим, допринео унапређењу њиховог положаја и подизању свести о потреби заштите људског достојанства и поштовања људских права

УНХЦР-ова награда Nansen за помоћ избеглицама успостављена је 1954. године и одаје признање појединцима, групама и организацијама које превазилазе своје дужности у области заштите избеглица, расељених лица и лица без држављанства. Од 2017. године додељује се и на регионалном нивоу, за Африку, Азију, Европу и Блиски исток.

Заштита и унапређење животне средине од пресудног значаја за опстанак човека

1. октобар 2021.

Велико је задовољство организовати сталну форму дијалога о ономе што је нама изузетно важно, а то је заштита, очување и унапређење животне средине. Тема данашњег дијалога је изузетно важна како за појединце, чланове друштва, тако и за државу у целини, због међународних обавеза које смо преузели према ЕУ и УН, али и других међународних организација са којима је Србија у уговорним обавезама, изјавила је данас министарка за људска и мањинска прва и друштвени дијалог Гордана Чомић отварајући друштвени дијалог „Унапређење законодавног оквира за заштиту природе“.

Проблем очувања животне средине је од пресудног значаја не само за обичног човека и очување његовог здравља, већ и за опстанак читавог човечанства, а апсурд је да га је тешко решити. Наиме, данас говоримо о стварима које је најтеже остварити, истакла је Чомић и додала да је обавеза заштите природне средине толико очигледна за очување живота свих нас, да морамо непрекидно информисати и упозоравати грађане на значај штетних последица свих врста загађења које се налазе у природи. Стога смо данас организовали присуство свих релевантних учесника како би активно допринели процесу постизања друштвене сагласности о даљим правцима унапређења законодавног оквира за заштиту природе и изналажењу добрих решења у овој области, нагласила је Чомић.

Представници цивилног друштва и Министарства заштите животне средине зааједнички су договорили текст обавезујућих поступања у којима, између осталог стоји и да је потребно стално и суштински вршити преиспитивање система заштите природе у Републици Србији, да надлежно министарство примењујући у потпуности Закон о планском систему Републике Србије омогући учешће свих заинтересованих страна и циљних група у процесу праћења ефеката примене прописа и изради еx post анализе, као и изради прописа, подзаконских аката и усаглашавања секторског законодавства.

Министарство заштите животне средине и представници цивилног друштва сагласили су се да ће континуирано радити на унапређењу законодавног оквира за заштиту природе.

Покретање оперативног процеса за мерење стања људских права у Србији

29. септембар 2021.

Једанаеста седница Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права одржана је 29. септембра 2021. године у „Палати Србија“ у Београду.

Седницом је председавала министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог и председница Савета – Гордана Чомић, а присуствовали су јој представници државних органа који чине састав Савета. Седници су такође присуствовали представници међународних организација (Тим за људска права Уједињених нација у Србији, Мисија ОЕБС у Србији), независних тела (Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Повереник за заштиту равноправности), као и организација цивилног друштва, укључујући Платформу организација за сарадњу са механизмима УН за људска права.

Председница Савета Гордана Чомић упознала је чланове Савета са иницијативом Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог за израду оперативног документа који ће Србији омогућити по први пут мерење стања и праћење унапређења стања људских права у Републици Србији. Она је изнела очекивања од чланова Савета и учесника на седници да дају пуну подршку и да се укључе у процес израде овог кровног документа у области људских права. 

Чомић је најавила и разматрање Трећег периодичног извештаја Републике Србије о примени Конвенције против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни или поступака 23. и 24. новембра 2021. године у Палати Уједињених нација у Женеви. Она је такође упознала чланове Савета и присутне да Србија у мају 2022. године треба да достави Комитету за права детета обједињени пети и шести периодични извештај о примени Конвенције о правима детета и да ће у том циљу у складу са новим Пословником Савета бити формирана тематска група која ће пружати саветодавну подршку раду ресорима који су задужени за извештавање о примени Конвенције о правима детета.

На седници Савета је одлучено да се формира и тематска група за подршку изради ажурираног Заједничког основног документа о Републици Србији, који је обавезни пратећи документ државних извештаја о примени међународних уговора о људским правима. Платформа организација за сарадњу са УН механизмима за људска права је поздравила ову иницијативу и истакла да ће њихова мрежа организација дати пуну подршку изради документа.

Задатак целе заједнице је да омогуће старијима достојанствен живот без дискриминације

27. септембар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић изјавила је данас да начин на који живи особа у позним годинама није само њена привилегија, већ и задатак свих нас да учинимо да тај живот буде достојанствен и без дискриминације.

Људи као појединци су различити по много чему – по полу, сексуалном опредељењу, нацији, религији, али када достигну одређени број година постају сви исти, изјавила је Чомић отварајућу регионалну конференцију на којој је представљен први Глобални извештај УН о дискриминацији на основу старости и организован Национални дијалог о старењу и ејџизму. 

Старење је привилегија, ресурс искуства, знања, све што у старијим људима постоји а није изговорено. У старости постајемо сви једнаки и исти. Друштво које неће да унапређује однос према старима је друштво којем ни млади не могу да се радују, навела је Чомићева.

Ћутање о проблемима  старих мора да престане, нагласила је Чомић и додала да је ејџизам присутан у многим областима друштва, почев од банака, где старији не могу да добију кредит, до институција где им је често онемогућен приступ. Треба да отворимо дијалог о томе како живе стари, како се осећају, како су живели за време карантина. То је време када су губили брачног друга, свет пред очима који су до тада имали, нагласила је Чомић.

О предрасудама и стереотипима са којима се сусрећу све старосне групе у оквриу регионалне конференције говорили су стална координаторка УН у Србији Франсоаз Жакоб, регионална директорка Популационог фонда УН за источну Европу и централну Азију Алан Армитаж, регионални директор СЗО за Европу др Ханс Клуге, глумица Рада Ђуричин, представници других земаља, међународних организација и експерти.

Након регионалне одржана је и национална конференција о ејџизму на којој су поред министарке Чомић говорили и министар за бригу о породици и демографију Ратко Дмитровиић, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић,, председник Црвеног крста Србије Драган Радовановић, генерални секретар Сталне конференције градова и општина Ђорђе Станичић, председница удружења Амити Надежда Сатарић и други.

Чомић: Уграђивање родног аспекта у политику поставља родну равноправност у центар доношења одлука

24. септембар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог реализовало је од 22. до 24. септембра 2021. године у Аранђеловцу тренинг за савете националних мањина „Равноправно, женска снага промене“. Тренингу су присуствовале представнице из 22 национална савета, које су поздравиле овакав начин обуке и иницирале његов наставак у што скорије време.

Интегрисање родног аспекта у разлличите сфере друштва и државе обухвата много више од повећања учешћа жена у процесима одлучивања, истакла је Чомић. Уграђивање родног аспекта у политику поставља родну равноправност у центар доношења одлука, средњорочних планова, програма буџета, институционалних структура и поступака, али и искустава, знања и интереса, жена, и мушкараца у процесу уобличавања политика, планирања и одлучивања.

У области заштите права националних мањина родни аспекат указује на потребу унапређења људских права, али и иницира промену циљева, стратегије и акције како би се обезбедило да сви грађани, и мањинске и већинска заједница, доприносу процесу развоја, истакла је Гордана Чомић.

Чомић: Ништа о Ромима без Рома за столом

22. септембар 2021.

Ромска заједница је равноправна са другим мањинским и са већинском заједницом у Србији и важно је да искористимо значајан ресурс који они представљају, како би заједно градили будућност, изјавила је данас министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић на конференцији за медије поводом друштвеног дијалога "Економско оснаживање Рома и циљеви одрживог развоја у Србији", у Палати Србија.

Очекује наас велики посао и до конкретних резултата ћемо доћи кроз дијалог, рекла је Чомић и додала да је мото којим се руководи када је решавање проблема ромске заједнице - ништа о Ромима без Рома за столом. Данашњи дијалог водимо уз подршку Савета Европе и сарадњу са цивилиним друштвом и желимо да га претворимо у стални дијалог којим ћемо изградити будућност 2030. и укључену ромску заједницу у Србији, на начин како то Роми кажу да треба, нагласилаје Чомић. Она је указала да је један од послова Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог израда Стратегије за укључење Рома где ће наставити са идејом да се у свим секторима у држави, када се говори о развоју Србије, пита и ромска заједница.

Заменица шефа Канцеларије Савета Европе у Србији Надиа Ћук рекла је да су Роми и Ромкиње жртве дискриминације у свим областима живота, почев од образовања, запошљавања, стамбене, социјалне политике и да нису укључени у креирање јавних политика. Она је оценила да би због тога требало подржати активности и напоре Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и свих других који су усмерени на оснаживање Рома и створити инклузивно, просперитетно друштво. Ћук је истакла да би посебно требало обратити пажњу на економско јачање Рома, на њихово укључивање у креирање локалних јавних политика.

Председник Националног савета ромске националне мањине Далибор Накић рекао је да велики број Рома живи испод границе сиромаштва, да је просечан животни век Рома знатно краћи у односи на просечни животни век остатка популације, и да Роми спадају у једну од најдискриминисанијих категорија становништва. Радују ме напори које држава последњих година улаже да би се унапредио положај Рома, као и да су остварени одређени резултат,и нагласио је Накић и додао да ромска заједница иде крупним корацима ка бољој и светлијој будућности. Накић је рекао да је изузетно значајно економско оснаживање Рома, јер напредак у тој области повлачи напредак и у другим сегментима, као што су образовање, становање, здравствена и социјална заштита и утиче на подизање животног стандарда.

Друштвени дијалог, 16. по реду,  окончан је усвајањем обавезујућих поступања у којима је, између осталог, истакнута потреба јачања активности свих надлежних државних институција на економском јачању Ромкиња и Рома, као и услова за боље образовање ромске деце и нових програма за образовање старијх Рома. Такође, Радној групи за измену и допуну Закона о социјалној заштити је предложено да успостави ефикасније процедуре у области запошљавања за све који су привремено радно ангажовани у периоду од 3 до 6 месеци, мировањем социјалне помоћи док су ангажовани.

ПРЕДСТАВЉЕНА АНАЛИЗА ЕФЕКАТА ПРИМЕНЕ АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

9. септембар 2021.

У организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Савета Европе, 8. септембра 2021. године у Београду, представљена је Еx-post анализа ефеката примене Акционог плана за остваривање права националних мањина.

Анализа је израђена у оквиру заједничког пројекта Савета Европе и Европске уније „Промоција различитости и равноправности у Србији“. Представљању Анализе присуствовали су представници релевантних државних органа, независних тела, међународних организација и представници националних савета националних мањина.

У уводном обраћању присутне је поздравила помоћница министра Ивана Антић, која је изнела да су разлози за израду предметне анализе, садржани како у Закону о планском систему тако и у потреби да се, након 5 година примене, утрврди да ли су реализоване све активности и да ли су остварени предвиђени циљеви.

„Ова анализа даће смернице за методологију израде новог стратешког документа, који ће бити базиран на Извештају о напретку у процесу приступања Србије Европској унији, као и на препорукама из Четвртог мишљења Саветодавног комитета о спровођењу Оквирне конвенције за заштиту националних мањина, а израду новог стратешког документа координираће Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог.“ истакла је Антићева.

„Ex-post анализа акционoг плана отвара простор за будући рад. Постоји потреба да се активности учине специфичнијим и мерљивим. Потребно је повећати знање и податке о положају припадника националних мањина. Ово захтева свеобухватну и партиципативну припрему пописа становништва у октобру 2022. године, укључујући и утврђивање права припадника мањина на вишеструку националну припадност. Штавише, политике треба да постану свеобухватније и холистичније, по секторима, као и према старости, полу и географским групама. Демократији је потребно национално мањинско окружење без говора мржње. Као један од оснивача Опсерваторије Савета Европе за наставу историје у Европи, српска влада има посебну одговорност за обезбеђивање мултикултуралне, међукултурне и вишеструке перспективе у образовању и култури “, рекао је Тобиас Флесенкемпер, шеф канцеларије Савета Европе, подсећајући на резолуцију Комитета министара од априла 2021.

Заменик председавајућег Координације националних савета националних мањина Далибор Накић, истакао je да Акциони план за остваривање права националних мањина од изузетног значаја за припаднике националних мањина који живе у Републици Србији и да ће национални савети, као и до сада, да се активно укључе у рад на његовом унапређењу, као и у реализацији активности и праћењу спровођења Акционог плана.

Србија је вишенационална средина, што је богатство једног друштва

02. септембар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић разговарала је данас са амбасадорком Румуније у Београду Силвијом Давидоју. Тема разговора се односила на положај румунске националне мањине, односно, функционисање Националног савета румунске националне мањине и могућности њиховог унапређења.

Министарство има улогу алата за решавање проблема са којима се суочавају савети националних мањина и њихови представници изјавила је Гордана Чомић. Како је нагласила, у темељне европске вредности спадају људска права и слободе, који обезбеђују достојанствен живот грађана у толерантној средини и негују дијалог. Дијалог је успостављен са свим релевантним актерима у друштву у различитим областима, међу којима су и они са представницима националних савета националних мањина. Наш став је да се o проблемима националних мањина разговара са њиховим представницима за истим столом, нагласила је Чомић.

Србија је вишенационална средина, што је богатство једног друштва. Управо је Приручник за рад националних савета националних мањина, који је недавно представљен, доказ да се заштита националних мањина примењује и унапређује на целој територији Републике Србије, истакла је Чомић.

Гордана Чомић: Здравље, образовање, здрава храна и животна средина – теме о којима морамо да разговарамо

31. август 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић изјавила је данас да су здравље, образовање и здрава храна, уз здраву животну средину, теме о којима се мора разговарати и навела да се о томе до сада није разговарало зато што је Србија друштво и држава у хроничном недостатку дијалога. Отварајући друштвени дијалог „Циљеви одрживог развоја - свет без глади, добро здравље и квалитетно образовање“, Чомић је рекла да је Србија друштво и држава у хроничном страху од дијалога и ставу да је само једна страна у праву. Остајемо у клопци самоописивања и оговарања проблема и људи, уместо да применимо Закон о планском систему, анализирамо актуелно стање и разговорамо како проблеме да решимо, на крају, на који начин да у Србији установимо културу компромиса, истакла је Чомић и додала да ресорно Министарство као алат служи испуњавању и тог циља.

Према њеним речима, данашња тема дијалога је постављена јер је важно да се зна како ћемо се и чиме хранити 2030, како ће нам се образовати генерације, какав ће бити образовни систем у будућности, како ћемо живети после короне.

Обишли смо свих 29 управних округа и разговарали са онима који су задужени за примену Закона о планском систему, где су тешкоће, зашто се не примењују и шта можемо заједно да урадимо. Такође смо посетили и 22 савета националних мањина и Заједницу јеврејских општина, тражећи и од њих да нам кажу шта је то што ово Министарство може да уради за националну мањину, да и они буду равномерно третирани, истакла је Гордана Чомић.

У друштвеном дијалогу, 15. по реду, учестовали су стална координаторка УН у Србији Франсоа Жакоб, специјална саветница председнице Владе Републике Србије за имплементацију Агенде 2030 проф. др Славица Ђукић Дејановић, Милена Алтмејер из Немачке организација за међународну сарадњу (ГИЗ), као и представници министарстава у Влади Републике Србије, Народне скупштине, међународних институција, удружења, Универзитета у Београду, Републичког статистичког завода, Привредне коморе, начелници управних округа, градоначелници и председници општина.

Учесници дијалога усвојили су обавезујућа поступања која се односе на израду планова развоја и њихово усклађивање са Циљевима одрживог развоја, интезивирање комуникације и сарадње надлежних државних органа са локалним нивоом власти, као и успостављање систематске и континуиране едукације представника локалне самоуправе о одрживом развоју.

Представљен приручник за рад националних савета националних мањина у Републици Србији

26. август 2021.

26. августа 2021. године у Новом Саду, у организацији Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, представљен је „Приручник за рад националних савета националних мањина у Републици Србији“.

Приручник је израђен у оквиру заједничког пројекта Савета Европе и Европске уније „Промоција различитости и равноправности у Србији“, а промоцији Приручника поред представника Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, присуствовали су представници АП Војводине, Савета Европе и представници националних савета националних мањина које имају седиште на територији АП Војводине.

У уводном обраћању присутне је поздравио Председник Скупштине АП Војводине, Иштван Пастор и поручио да је „Приручник драгоцен како за чланове данашњих националних савета, тако и за будеће националне савете, али истовремено представља документ који можемо с поносом показати европској политичкој јавности, као достигнуће наше политике“.

„Потребна је жива реч нас који смо алат, да будемо сигурни да се примењује и унапређује заштита националних мањина на целој територији Републике Србије. Захваљујући овом Приручнику, корисници имају јасну слику о томе како се примењује Закон о националним саветима националних мањина и како на најбољи начин могу да искористе његов капацитет”- истакла је министарка Гордана Чомић.

„Након одржаних избора за чланове националних савета и усвајања сета мањинских закона 2018. године, Министарство је уочило потребу да се нека од најважнијих питања у вези с радом националних савета прецизније обраде, нагласе и представе на практичан начин, те је сачињен приручник према областима у којима национални савети врше своја овлашћења”- нагласила је Ивана Антић, помоћница министра.

„Унапређење заштите националних мањина и рада националних савета има позитиван ефекат на промоцију различитости и равноправности”– истакао је Тобиас Флесенкемпер, шеф Мисије Савета Европе у Београду.

Заменик председавајућег Координације националних савета националних мањина Далибор Накић, истакао je да су у Приручнику дате јасне смернице које ће допринети успешнијем раду свих националних савета, као и да ће представљати значајно средство у вршењу овлашћења националних савета и захвалио се свима који су учествовали у његовој припреми.

Основна намена Приручника је да корисницима омогући да на једном месту пронађу практичне примере аката које национални савети националних мањина, сагласно прописима, могу да донесу, као и савете које кораке и активности треба да предузму како би благовремено, потпуно и ефикасно вршили нека од јавних овлашћења која су им поверена.

Унапређење положаја Рома од изузетног значаја за Србију

25. август 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић председавала је данас конститутивној седници Координационог тела за унапређење положаја и социјално укључивање Рома и Ромкиња и праћење реализације Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за перод од 2016. до 2025. године.

Брнабић је именована за председницу Координационог тела, а министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић за заменицу председнице тог тела.

Чланове поменутог тела чине министри просвете, науке и технолошког развоја, здравља, за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, државне управе и локалне самоуправе, финансија, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, правде, за европске интеграције, као и представници Националног савета ромске националне мањине и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

На седници је формирана и Стручна група Координационог тела која ће спроводити оперативне активности.

Премијерка је истакла да је унапређење положаја Рома и Ромкиња и њихово укључивање у друштво од изузетног значаја за Србију и да је, у складу с тим, уложено доста времена, напора и ресурса како би се побољшао квалитет њиховог живота.

Она је подвукла да ресорно министарство може много да уради на том пољу и да напори на побољшању животног квалитета Рома и Ромкиња нису важни само због поштовања људских права и европских интеграција, већ због тога што Србија жели да створи управо такво друштвено окружење за све народе и припаднике националних мањина који у њој живе.

Чомић је указала на то да је координација рада министарстава од изузетног значаја за спровођење различитих активности на терену и као позитиван пример навела имунизацију Рома и Ромкиња, у сарадњи са Министарством здравља.

Министарка је такође најавила да ће до краја године бити ревидирана Стратегија, која ће на тај начин бити усклађена са европским оквиром.

Извор: Влада РС https://www.srbija.gov.rs/vest/570055/unapredjenje-polozaja-roma-od-izuzetnog-znacaja-za-srbiju.php

Чомић: Напретка друштва нема без дијалога и разговора и са онима који имају супротне ставове

24. август 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовањем 14. дијалога, овога пута о култури дијалога, показује да је алат за демократске промене у Србији, изјавила је данас министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић на конференцији за медије која је организована поводом тематског дијалога „Култура дијалога - цивилно друшво и медији”. Како је оценила, напретка друштва нема без разговора и са људима који имају супротне ставове и мишљење.

Немамо право да радимо ништа друго осим да позивамо на дијалог, додала је Чомић и рекла да је данас тема какво је стање по питању медија и цивилног друштва у Србији и како ко може да допринесе у овој области. Питање је да ли култура дијалога одражава стање у друштву или је таква култура дијалога наметнута, изјавила је Чомић.

Чомић је на званичном отварању скупа "Култура дијалога - цивилно друштво и медији" изразила жаљење што део цивилног друштва није дошао на скуп, али да они на то имају право, а да Министарство мора увек да буде отворено за дијалог и стога их позива да се прикључе. Већина ставова који су изнели учесници данашњег дијалога налазе се у полазним основама за израду Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2021- 2030. године, документу који израђује Радна група Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, нагласила је Чомић.

На тематском друштвеном дијалогу учествовали су потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић, амбасадор САД у Србији Ентони Годфри, министарка за европске интеграције Jадранка Јоксимовић, председница Фондације БФПЕ за одговорно друштво Соња Лихт, шеф мисије ОЕБС у Србији Јан Брату, правни експерт Милан Антонијевић, представници Универзитета у Београду, медијских удружења, невладиног сектора, међународних организација и амбасада у Србији.

Учесници дијалога усвојили су обавезујућа поступања за министарства и Владу и изразили очекивања да ће данашњи дијалог и његови позитивни помаци омогућити учешће свих представника цивилног друштва и медијских удружења у наредном дијалогу који ће бити реализован до краја 2021. године

Жељко Бодрожић, председник НУНС-а, прочитао писмо дела организација цивилног друштва

24. август 2021.

Председник НУНС-а Жељко Бодрожић, учествујући у друштвеном дијалогу „Култура дијалога - цивилно друштво и медији”, прочитао је писмо дела организација цивилног друштва упућено министарки за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордани Чомић.

Писмо објављујемо у целости: 

Отворено обраћање министарки Гордани Чомић

Професионални медији и организације цивилног друштва (ОЦД) у Србији позивају министарку Чомић,  надлежну за креирање окружења за рад цивилног друштва, да препозна, осуди и спречи нападе на цивилно друштво и медије које спроводи власт.

Позивамо и релевантне институције, као и све актере у друштву да се прикључе борби против новог таласа притисака на медије и организације и да се супротставе злоупотребама које воде ка даљем урушавању демократије и владавине права. Подсећамо да је положај медија и цивилног друштва одавно означен као неповољан по извештајима свих релевантних међународних организација.

Професионални медији и ОЦД поново су мета жестоке кампање коју је, по устаљеном обичају, повео председник Републике, а наставили медији под његовом контролом. Председник Вучић изнео је бројне неистине о раду организација цивилног друштва у Србији, оптужујући их да раде за стране интересе и да су под контролом тајкуна. Вучић је искористио одлуку приватне компаније Твитер да стави ознаку „сарађују са владом Србије“ на налоге провладиних медија у Србији, да покрене широку кампању против цивилног сектора и малог броја преосталих професионалних медија у земљи. Једна од најопаснијих, потпуно нетачних, изјава председника је оптужба да организације цивилног друштва не плаћају порез и да су се буниле када је требало да га плате. За разлику од провладиних медија, попут ПИНК-а, ОЦД у Србији плаћају порезе и доприносе, подносе извештаје Агенцији за привредне регистре и никада се нису буниле против тога. Пошто је овај податак сигурно познат председнику Републике, принуђени смо да закључимо да је у питању лоша намера и још један у низу корака ка уништењу дела друштва који се бори за демократију и владавину права. Српски телеграф и други провладини медији прикључили су се кампањи објављујући специјални додатак о финансирању и наводним везама медија и ОЦД са странцима и најављујући наставак кампање, док су у исто време ТВ Пинк и ТВ Хаппy најавили ове чланке у јутарњим програмима.

Позивамо домаћу и међународну јавност да нам се придружи у борби за ове вредности, на све доступне легалне начине. Позивамо представнике страних влада и међународних организација да се одреде према овој и свим другим кампањама које се воде против слободних медија и цивилног друштва.
Позивамо министарку Гордану Чомић, у чијем ресору је и развој цивилног друштва, да се одмах усредсреди на заустављање напада и покушаја уништавања сектора и гушења слободе удруживања, а не да покреће процесе који немају никакав евидент резултатат.

Професионални медији и ОЦД наставиће са још већим жаром да се боре за демократију, владавину права и заштиту људских права у Србији и сигурно нећемо одустати пред непријатељским кампањама власти и медија које контролишу.

Потписнице:

1.       Грађанске иницијативе
2.       Центар за практичну политику
3.       Београдски центар за људска права
4.       Фондација “Слобода штампе”, Сента
5.       Удружење Жене за мир, Лесковац
6.       УГ Центар грађанских вредности, Суботица
7.       Нови оптимизам
8.       Центар за одрживе заједнице, Нови Сад
9.       Глас Шумадије
10.     Про.Ток21
11.     Радио Златоусти
12.     Фондација БФПЕ за одговорно друштво
13.     Центар за развој локалних медија
14.     Друштво “Кораци”
15.     иРеволуција
16.     Медиа и реформ центар Ниш
17.     Урбан-Ин
18.     Центар за развој и демократију југа Србије
19.     Регионална информативна агенција ЈУГпресс
20.     Центар за европске политике
21.     А11 - Иницијатива за економска и социјална права
22.     PROTECTA
23.     ЦИНС
24.     Асоцијација Дуга
25.     НУНС
26.     Фондација Искорак
27.     Аутономни женски центар
28.     Београдски центар за безбедносну политику
29.     ТРАГ фондација
30.     ЦРТА
31.     НДНВ
32.     Новосадска новинарска школа
33.     Подринске Шабац
34.     Одбор за људска права Ниш
35.     Озон Медиа
36.     Национална коалиција за децентрализацију
37.     Славко Ћурувија Фондација
38.     Фондација за младе Обреновца
39.     БИРОДИ
40.     YUCOM
41.     ЕПУС
42.     Фондација Јелена Шантић
43.     Центар за културну деконтаминацију
44.     Фонд за хуманитарно право
45.     Партнери Србија
46.     KANVAS
47.     Центар за мониторинг и активизам - ЦЕМА
48.     Импулс Тутин
49.     BUSINESS INFO GROUP
50.     Нова економија
51.     ФоНет
52.     Пешчаник
53.     Данас
54.     CITY SMART
55.     Да се зна!
56.     Омладински центар ЦК13

Министарка Горадана Чомић у Секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине АП Војводине

19. август 2021.

Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар Жолт Сакалаш је 16. августа т.г. примио министарку за људска и мањинска питања и друштвени дијалог Гордану Чомић, с којом је разговарао о будућој сарадњи између ресорног министарства и секретаријата. У оквиру радног састанка, Сакалаш је представио делокруг рада Секретаријата, као и његове активности.

„Заједничке надлежности Министарства и Секретаријата највише се огледају у очувању и промоцији права и идентитета националних мањина. Секретаријат је спреман за сарадњу у тим областима, а што се тиче других области, укључићемо и друге актере с циљем остваривања што бољих резултата. Примере добре праксе с територије АП Војводине радо ћемо поделити.” – рекао је Сакалаш.

Циљ ове посете Покрајинској влади била је размена информација, како би се локалним самоуправама омогућила пуна примена закона из заједничке надлежности.

„Стручни тим Министарства обишао је све управне округе, као и националне савете националних мањина на територији Републике Србије, с циљем да докаже да представља алат за своје кориснике и да има слуха за њихове потребе.” – истакла је министарка Чомић.

Радном састанку присуствовали су и представници Секретаријата, као и стручни тим ресорног министарства.

Одржан први састанак Посебне радне групе за израду Нацрта стрaтeгиje зa ствaрaњe пoдстицajнoг oкружeњa зa рaзвoj цивилнoг друштвa у РС за период од 2021-2030. године

30. јул 2021.

Први састанак Посебне радне групе за израду Нацрта стрaтeгиje зa ствaрaњe пoдстицajнoг oкружeњa зa рaзвoj цивилнoг друштвa у РС за период од 2021 до 2030. године одржан је 27. јула 2021. године у Палати Србија. Састанку су присуствовали чланови, односно заменици чланова и посматрачи у Посебној радној групи, представници међународних организација и представници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Састанак је отворила председавајућа ове Посебне радне групе, министарка Гордана Чомић, која се захвалила широком кругу лица из државног и цивилног сектора који су узели учешће на састанку истичући изузетан значај који овај документ јавне политике има, не само за оба сектора већ и за демократизацију целокупног друштва. Она је нагласила да се све препреке које тренутно постоје у стварању подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији морају превазићи и да је неопходно установити културу компромиса и дијалога.

Франсоаз Жакоб, стална координаторка Уједињених нација у Србији, захвалила се на позиву и истакла да је подршка раду цивилног сектора у Републици Србији увек била циљно оријентисана на унапређење демократије. Жакоб је пружила подршку даљем процесу и навела да би саме организације требало међусобно више да сарађују, да се удружују, те да заједнички представе становишта о појединим питањима, како би њихов утицај на државни сектор био значајнији.

Заменик председнице Посебне радне групе, в.д. помоћника министарке, Жарко Степановић истакао је да је циљ израде овог документа да се развије подстицајно окружење за деловање организација цивилног друштва са унапређеним правним, институционалним и финансијским оквиром за изградњу структурисане и развијене сарадње јавног и цивилног сектора и успостављен стални дијалог са органима јавне власти у свим областима.  

Овом приликом присутнима је представљен досадашњи процес израде документа јавне политике за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва и оквирни календар за наредне активности, као и полазне основе за израду овог документа јавне политике које ће након усвајања коментара и сугестија од стране чланова радне групе, бити представљени и јавности.

Комитету за људска права Уједињених нација достављен Четврти периодични извештај о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима

26. јул 2021.

Комитету за људска права Уједињених нација достављен је Четврти периодични извештај Републике Србије о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима, који је Влада Републике Србије усвојила је 9. јула 2021. године.

Израду Извештаја координирало је и припремило Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Извештај је израђен у широком консултативном процесу, у оквиру којег су учешће узели представници Народне скупштине Републике Србије, министарстава и институција задужених за спровођење обавеза које произилазе из Пакта, Републичког јавног тужилаштва, Тужилаштва за ратне злочине, Врховног касационог суда, Регулаторног тела за електронске медије, Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Секретаријата за социјалну заштиту града Београда. Израду извештаја је пратио Тим УН за људска права и Платформа организација за сарадњу са механизмима Уједињених анција за људска права.

Извештај садржи преглед законодавних, судских, административних и других мера које је Република Србија предузела у спровођењу одредаба Пакта у периоду од 2017. до краја 2020. године.

Такође, извештај садржи и информације о спровођењу препорука Комитета за људска права садржаних у Закључним запажањима у вези са Трећим периодичним извештајем Републике Србије (CCPR/C/SRB/3 од 27. марта 2017.г.) и најактуелније информације до подношења извештаја, односно закључно са јуном месецом 2021. године. Од укупно 21 препоруке које је Комитет за људка права упутио Србији, 17 препорука је испуњено, док је у току реализација четири препоруке.

КАМПАЊА ЗА ВАКЦИНАЦИЈУ И НА ЈЕЗИЦИМА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

22. јул 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са националним саветима националних мањина и уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), представило је у Палати Србијe почетак друштвено одговорне кампање за имунизацију против KОВИД-19 вируса. Додатна вредност ове кампање јесте та што су поруке послате и на језицима националних мањина које живе у Републици Србији.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић истакла је да ”овом кампањом желимо да се обратимо на језицима који су разумљиви свима који живе у Србији, колико је важно да заштитимо себе јер тако чувамо друге. Епидемија није готова, вирус није побеђен и једини начин да учинимо све што је у нашој моћи, то је да се вакцинишемо и да тако скратимо рок који је вирус својом експоненционалном моћи заразе себи прописао’’.

Циљ кампање Заштити себе чувај друге је подизање свести да се вакцинацијом штите право на живот и право на здравље становништва Републике Србије, с посебним фокусом на грађане који су припадници националних мањина. Идеја је да се порука о важности имунизације прошири и стигне до свих грађана и грађанки на њиховом матерњем језику, без обзира да ли је њихов језик у службеној употреби и без обзира на место становања.

- Као представник преко милион грађана припадника националних мањина сматрам да је напор Владе Републике Србије кроз Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, као и институције Председника Србије од изузетног значаја што се и у овако отежаним пандемијским околностима, на најодговорнији могући начин води рачуна и о осигуравању здравља не само већинског српског народа, већ и припадника свих националних заједница Републике Србије, што показује и ова кампања где се припадницима мањина омогућава да донесу правилну одлуку обраћајући им се на њиховом матерњем језику. У том правцу бих желео да се у име свих захвалим свим поменутим институцијама на напору да подигнемо ниво свести припадника наших заједница и пошаљемо јасну поруку да вакцина спашава живот – истакао је председавајући Координације националних савета националних мањина Борче Величковски.

Кампања, такође, има за циљ да у кључном моменту охрабри и подстакне грађане на вакцинацију, као и да истакне важност колективног имунитета пре свега због грађана који нису у могућности да се вакцинишу из било којих здравствених разлога.

- Кампања за имунизацију против вируса KОВИД-19 урађена је у оквиру програма Немачке развојне сарадње “Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији” и усмерена је на све грађане и грађанке Републике Србије, уз посебан фокус на припаднике и припаднице националних мањина. У оквиру кампање припремљено је преко 44.700 флајера, 1200 постера, 21 џингл за радијско емитовање и 21 анимирани филм за потребе 23 заједнице. Сви материјали преведени су на 19 језика у сарадњи са 23 националне мањине које живе у Србији. Посебан циљ је да се све неопходне инфомације о важности имунизације приближе припадницма националних мањина на њихом матерњем језику, као и да порука стигне до свих делова Србије – изјавио је Роберт Бу, вођа тима програма ,,Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији”.

До сада је у Републици Србији вакцинисано преко 48% становништва, што указује да још увек нису стечени услови за колективни имунитет, који је од виталног значаја за сузбијање пандемије. Тренутно, ситуација у Србији је стабилна, али се очекује пораст заражених од септембра 2021. године са новим сојем делта вируса KОВИД-19, поготово оних који до сада нису примили ни једну од понуђених вакцина.

Достављање на увид јавности Плана за праћење примене препорука УН за људска права

19. јул 2021.

Десета седница Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права одржана је 15. јула 2021. године у „Палати Србија“ у Београду.

Седницом је руководила Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог и председница Савета – Гордана Чомић, а присуствовали су јој сви представници државних органа који чине састав Савета. Седници су такође присуствовали представници међународних организација (Тим за људска права Уједињених нација у Србији, Мисија ОЕБС у Србији), независних тела (Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Повереник за заштиту равноправности) и организација цивилног друштва, укључујући Платформу организација за сарадњу са механизмима УН за људска права.

Током седнице, свим присутним учесницима су представљене информације од значаја за рад Савета, а које се односе на активности Републике Србије према мезанизмима Уједињених нација за људска права.

У даљем току седнице се расправљало о изменама и допуна Пословника о раду Савета, након чега је одлучено да се измењени Пословник усвоји на следећој седници Савета, која се планира за септембар 2021. године. Усвојен је и План рада Савета за период јул 2021 – јун 2022. године.

На седници Савета је одлучено да се План за праћење примене препорука УН стави на увид јавности ради давања сугестија за његово унапређење.

План за праћење примене препорука Уједињених нација садржи евиденцију свих препорука механизама УН за људска права, навођење институција које учествују у испуњавању, динамику извршења, предузете активности на њиховом испуњавању индикаторe, повезаност са Циљевима одрживог развоја из Агенде 2030 УН-а, статус извршења препорука, примедбе организација цивилног друштва које су механизмима УН за људска права достављале алтернативне извештаје (shadow reports) и других релевантних актера.

План за праћење примене препорука УН ће бити доступан јавности ради давања сугестија за његово унапређење у периоду од 19. јула до 6. августа 2021. године, а своје предлоге можете упутити електронском поштом на адресу: ljudskaprava@minljmpdd.gov.rs.

Брже до запошљавања и оснаживања друштвено-економског положаја Рома и Ромкиња

14. јул 2021.

Влада Републике Србије, УНХЦР, УНДП и Национални савет Рома потписали су 7. јула 2021. године у Палати Србија заједничку Изјаву о намерама и започели дијалог о запошљавању и бољој социјалној укључености младих Рома и Ромкиња у Републици Србији. У име Владе Србије, у оквиру тематског дијалога “Млади Роми и Ромкиње носиоци промена“, изјаву о намерама је потписала Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Чомић је нагласила да ће Роми убудуће увек бити укључени у разговоре о питањима која се тичу њихове судбине, као и да ће ускоро постојати јасан план о бољем животу за Роме и Ромкиње, шта је чији задатак, уз дефинисане трошкове и одговорност. Уз подршку агенција Уједињених нација (УН) и учешће нове генерације Рома, Србија ће имати јасан план шта нас чека и какав је то бољи живот за Роме и Ромкиње у годинама пред нама.

Чомић је изразила очекивања да је овакав пут добар и за ромску заједницу и за већину, зато што очовечује наше друштво и укида немилосрдност и дискриминацију према Ромима.

Роми су део Србије, а Србија је њихова матична држава, нагласила је Чомић.

Стална представница УНДП-а у Србији Франсин Пикап истакла је да би већа запосленост младих Рома и Ромкиња имала вишеструке користи за цело друштво.

У партнерству са Владом Србије и УНХЦР-ом, УНДП позива на веће запошљавање младих образованих Рома и Ромкиња, посебно у јавној управи. То ће допринети бољој социјалној инклузији Рома, дати ромској деци позитивне примере на које могу да се угледају, али и помоћи Србији која се суочава са високом стопом емиграције, да искористи све људске потенцијале друштва, истакла је Пикап.

Шефица Представништва УНХЦР у Србији Франческа Бонели рекла је да је циљ заједничке Изјаве о намерама и сарадње са Министарством за људска и мањинска права и друшвени дијалог, УНДП и Националним саветом за ромску мањину промовисање људских права и укљученост осетљивих друштвених група.

Роми, избеглице, интерно расељна лица и друге угрожене групе, а посебно млади међу њима, имају много потенцијала и својим људским капиталом могу у значајној мери да допринесу напретку читавог друштва. Наша улога је да пружимо подршку властима како би сваки појединац имао прилику да пружи пун потенцијал. УНХЦР је спреман да ради са њима и за њих, навела је Бонели.

На тематском дијалогу су, као пример добре праксе, представљени резултати пројекта „Локалне иницијативе за социјалну инклузију Рома и Ромкиња у Србији”, који су заједнички спроводили УНДП и УНХЦР. Захваљујући овој иницијативи 65 младих Рома и Ромкиња радили су као волонтери УН-а у локалним институцијама и невладиним организацијама, где су стекли нова знања и искуства, а њих 26 је након завршетка волонтирања пронашло посао. Важан резултат пројекта је и већа мотивација институција на локалном нивоу да наставе да ангажују представнике ромске заједнице да раде на побољшању услова живота осетљивих група. У пројекат су од ове године укључени и млади из избегличке популације.

Гордана Чомић: Ментално здравље је здравље!

08. јул 2021.

Учесници данашњег скупа окупили су се око реченице "ментално здравље је здравље", како би се превазишили негативни ставови о томе шта се ради када човек пати, има депресију, када је анксиозан, незадовољан, несрећан, изјавила је данас министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић отварајући тематски друштвени дијалог о заштити и унапређењу права грађана у области менталног здравља у Републици Србији.

Како је навела, ментално здравље је најважнији аспект очувања здравља човека, али и очувања друштва у целини. Стога ће друштвени дијалог о заштити менталног здравља бити први у низу који води дестигматизацији, односно промени негативног става према овог проблему.
Чомић је рекла да је од не мањег значаја важна превентива, као и солидарност и разумевање за оне којима је помоћ потребна, информација ко може да помогне, посебно шта ми као друштво треба да урадимо да би било бесплатних саветовалишта за ментално здравље.

На тематском дијалогу, на коме су присуствовали бројни учесници, представници ресорних министарстава Владе Републике Србије, кабинета председника Републике Србије, академске заједнице, цивилног сектора, политичких странака, медијских удружења, заједнички су утврђена обавезујућа поступања у области заштите и унапређења права грађана у области менталног здравља који се односе на законску регулативу, успостављање јединственог регистра појединаца и удружења у тој области, као и формирање центара и саветовалишта на локалном нивоу. Истакнута је потреба едукације о менталном здравља, али и спровођења континуиране примарне превенције на свим нивоима и узрастима ради информисања грађана Републике Србије о значају и утицају менталног здравља на укупан здравствени статус и квалитет живота.

Резиме деловања Посебне радне групе за израду Предлога националне стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године и Предлога двогодишњег акционог плана за примену Националне стратерије

07. јул 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог именовала је Решењем Број: 021-01-00013/2021-01 од 28. априла 2021. године чланове и чланице Посебне радне групе за израду Предлога националне стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године и Предлога акционог плана за примену Националне стратерије (2021-2025), чији је рок важења касније конкретизован на две године. Тиме је, у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност, UNWomen и групом експеркткиња, које је ангажовала наведена агенција УН, започела припрема израде једног од најважнијих планских докумената Владе Републике Србије, који треба да усмери и обезбеди примену одредби недавно донетог Закона о родној равноправности. Предвиђено је да се будућа стратегија са пратећим акционим планом усвоји у 2021. години.

Иницијални састанак Посебне радне групе одржан је почетком маја 2021. године. Састанак је отворила Зорана Михајловић, потпредседница Владе и председница Координационог тела за родну равноправност, која је и председница Посебне радне групе. Том приликом, истакла је значај усвајања једне кровне стратегије и констатовала континуитет у раду у овој области. Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог и заменица председнице Посебне радне групе, навела је да овај документ треба да дефинише нове улоге жена и мушкараца и да ово није питање женских права, већ развојно питање Републике Србије. Стратегију и пратећи акциони план ће предложити поменуто министарство у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност. Имајући у виду да се истовремено ради на изради предлога стратегије одрживог развоја и стратешког документа за побољшање положаја ромског становништва и да је предвиђено да оба планска акта буду орочена са 2030. годином, онда би и Национална стратегија за родну равноправност требало да важи до 2030. године. Сходно релевантним одредбама Закона о планском систему, на овом састанку је Марија Бабовић из организације SeCons представила кључне налазе евалуације претходне Стратегије за родну равноправност (ex post анализа), који треба да послуже за израду радног материјала будућег документа у овој области за који су се експерткиње сложиле да га финализују у августу 2021. године.

Као наставак даљих напора на изради ових планских докумената, одржан је и други састанак Посебне радне групе почетком јула 2021. године како би се, пре свега, утврдио напредак у припреми радног материјала на коме су ангажоване експерткиње. С тим у вези, на састанку коме је председавала министарка Чомић, заменица председнице Посебне радне групе – експерткињ Маријана Пајванчић је приказала основне елементе на којима ће почивати и како ће се спроводити будућа стратегија, односно: полазне принципе, циљеве (општи и четири посебна циља), структуру и садржај, који обухвата: планске документе и правни оквир, анализу ефеката спровођења претходних докумената јавних политика, упоредну међународну праксу, преглед кључних достичнућа и изазова, опис и оцену стања. Један посебан део биће посвећен пандемији изазваној вирусом COVID-19 из угла родне равноправности. Сви учесници у дискусији дали су подршку наставку рада на овом материјалу, који се налази приложен на крају овог резимеа и изнели неке своје предлоге, као што су: стварање услова за координацију послова поводом родне равноправности у Републици Србији на свим нивоима, повезивање ове стратегије са другим планским документима Владе на којима се тренутно ради (климатске променте, ванредне околности).

Према Плану рада за израду Националне стратегије за родну равноправност 2021-2030, који је израдио UNWomen,следећи састанак Посебне радне групе предвиђен је за средину септембра 2021. године.

Конкурс за доделу средстава из Буџетског фонда за националне мањине у 2021. години

29. јун 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог расписало је Конкурс за доделу средстава из Буџетског фонда за националне мањине за реализацију програма и пројеката из области образовања.

Специфичан циљ конкурса је унапређивање образовања припадника националних мањина у Републици Србији.

Укупна средства која ће бити додељена по овом конкурсу износе 30.000.000,00 динара.

Право учешћа на Конкурсу имају: установе, удружења, фондације, привредна друштва и друге организације чији су оснивачи национални савети националних мањина; организације цивилног друштва уписане у одговарајући регистар, а чији се циљеви према статутарним одредбама, остварују у области заштите и унапређења права и положаја припадника националних мањина, које имају седиште на територији Републике Србије и задужбине, фондације и конференције универзитета односно академија струковних студија.

Пријаве са прописаном документацијом послати поштом на адресу: Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Булевар Михајла Пупина 2, 11000 Београд, са назнаком: КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ СРЕДСТАВА ИЗ БУЏЕТСКОГ ФОНДА ЗА НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У 2021. ГОДИНИ или предати лично на наведену адресу, у писарници Министарства. На полеђини коверте обавезно написати пуно име и адресу подносиоца пријаве. Пријаве послате на било који други начин (факсом, електронском поштом и др), или послате на другу адресу неће бити разматране.

КОНКУРС ЈЕ ОТВОРЕН ОД 29. ЈУНА ДО 28. ЈУЛА 2021. ГОДИНЕ

Посета Високог комесара за националне мањине ОЕБС-а

14. јун 2021.

Данас је у Палати Србија одржан састанак министарке за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордане Чомић и Високoг комесара за националне мањине ОЕБС-а Каиратом Абдрахмановим.

У разговору је изражено обострано задовољство поводом наставка сарадње и подршке коју институција Високог комесара за националне мањине пружа Републици Србији.

Гордана Чомић је представила законодавни и институционални оквир у области права националних мањина у Србији, као и активности Министарства које су спроведене од његовог оснивања до данас. Посебно је указала на посете Министартва националним саветима националних мањина у њиховим седиштима, активностима које су предузете у сусрет предстојећем Попису становништва, унапређењу права на информисање на мањинским језицима на јавном сервису, одржаним друштвеним дијалозима, промоцији вакцинације на језицима националних мањина.

Високи комесар за националне мањине Каират Абдрахманов је позитивно оценио стање у области мањинских права у Републици Србији и напоменуо да Србија може да буде добар пример и другима.

Чомић се захвалили и Мисији ОЕБС у Републици Србији на подршци и сарадњи.

Програм „Грађани, једнакост, права и вредности“ ускоро доступан и организацијама из Србије

14. јун 2021.

Након успешног учествовања Републике Србије у Програму „Европа за грађане и грађанке“, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог отпочиње званичне разговоре са Европском комисијом у вези са учешћем наше земље у новом програму „Грађани, једнакост, права и вредности“.

Током претходних 7 година, у оквиру програма „Европа за грађане  грађанке” одобрено је 53 пројеката чији су носиоци из Републике Србије у укупном износу од преко 3.2 милиона евра. Преко 470 корисника из Србије успоставило партнерства са колегама широм Европе, а многа од ових партнерстава резултирала су и наставком сарадње на другим пројектима и програмима.

Након завршетка имплементације програма „Европа за грађане  грађанке“ (Europe for citizens) и програма „Право, једнакост и држављанство“ (Rights, Equality and Citizenship), Европска комисија усвојила радни програм наследника ова два програма, односно новог програма Европске уније: „Грађани, једнакост, права и вредности“.

Овај програм осигурава финансирање у области правосуђа и основних права. Радним програмом 2021-2022 предвиђено је финансирање пројектних идеја које промовишу недискриминацију и равноправност полова, права детета, заједничку европску историју, демократски ангажман грађана и веће учешће организација цивилног друштва у процесу доношења политика, као и борбу против расизма у родно заснованог насиља.

Оно што је познато јесте да једно поглавље новог Програма  - Поглавље за промовисање вредности ЕУ (Union Values strand) неће бити доступно за учеснике из наше земље јер је резервисано само за земље чланице Европске уније, међутим у остала 3 поглавља организације ће моћи да конкуришу као и у претходној финансијској перспективи, одмах након потписивања Споразума са Европском комисијом о учешћу Републике Србије у новом Програму.

Нови програм са укупним буџетом од 1.5 милијарди евра, што је значајно повећање у односу на буџет програма „Европа за грађане и грађанке“ који је износио 187 милиона евра, нуди још веће шансе и још више средстава да заједно реализујемо бројне идеје и да се још више приближимо Европској унији

Обавештавамо све заинтересоване организације да редовно прате обавештења на интернет страници Министарства и надамо се да ћемо ускоро имати више информација када ће корисници из Србије бити у могућности да аплицирају са својим пројектним идејама у новом Програму, или се прикључе као партнери неком од пројеката који ће моћи да спроводе широм Европске уније у партнерству са другим организацијама.

Чомић: Дијалогом до унапређења права корисника социјалне заштите у Србији

14. јун 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог прихватило је иницијативу организација цивилног друштва које се баве социо-економским питањима да организује дијалог са представницима државних органа на коме ће упоредити чињенице, предлоге, критике и планове о томе какво је стање социјалне заштите у Србији, изјавила је 10. јуна министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић отварајући тематски друштвени дијалог о систему социјалне заштите.

Стога је, како је додала, у оквиру својих надлежности предложила  представницима Министарства за рад, социјална и борачка питања да узму активно учешће у дијалогу о систему социјалне заштите у Србије и да заједно са осталим учесницима скупа говоре о актуелној ситуацији у овој области, колико се новца троши из буџета свих нивоа за социјалну заштиту и на који начин се  обезбеђује помоћ људима у стању високе социјалне потребе. С друге стране омогућено је и цивилном сектору да изнесе ставове и предложи сугестије и примедбе на решење проблема у овој изузетно важној области. Дијалог је по нашем мишљењу пут до компромиса којим ћемо омогућити да и у овој области унапредимо људска права, најважније, он је алат којим обезбеђујемо нешто добро за све непосредне кориснике социјалне заштите у Србији, нагласила је Чомић.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања увек је отворено за дијалог, поручила је на скупу проф. др Дарија Кисић Тепавчевић и додала да подржава све конструктивне предлоге који воде унапређењу система социјалне заштите у Републици Србији, социјалној сигурности и добробити свих њених грађана.  Подсетила је да су у изради два важна стратешка документа – Стратегије о социјалној заштити и Стратегије деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите у заједници за период 2021-2026. године, са пратећим акционим плановима, а да се ради и на изради измена Закона о социјалној заштити.

Демографске промене један су од најважнијих фактора који утичу на систем социјалне заштите и његову одрживост. Повећање удела старијег становништва повећаће потребе за здравственим услугама и пензијама, а уз то посебно морамо водити рачуна о старијим особама у руралним и удаљеним местима, истакла је Борка Јеремић, заменица директора Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) за Србију. Не смемо заборавити главну сврху система социјалне заштите, а то је уклањање неједнакости и подршка онима који живе у сиромаштву и било које реформе не смеју ово изгубити из вида, додала је Јеремић.

Систем је адекватно одговорио на изазове током пандемије ковид 19, те је сада тренутак за његово унапређење у смислу ефикаснијег таргетирања помоћи и подршке осетљивим групама, истакла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић. Она је указала на неопходност подршке за самостални живот особама са инвалидитетом као и услуге личног пратиоца деци са инвалидитетом, наставак процеса деинстуционализације, али и унапређивање система социјалне заштите и финансијске подршке породици са децом.

На скупу су поред стaлне кooрдинaтoрке УН у Србиjи Фрaнсoaз Жaкoб и стaлне кooрдинaтoрке УНДП у Србиjи Фрaнсин Пикaп говорили и представници Министарства за бригу о породици и демографију, Министарства за финансије и Тима за социјално укључивање и смањење диромаштва. Ставове цивилног сектора  представили су  Данило Ћурчић из Иницијативе А11,  Саша Стевановић из Мреже организације за децу (МОДС), Сарита Брадаш из Фондације центра за демократијје и Жарко Шундерић из Центра за социјалну политику.

На крају скупа формулисана су обавезујућа  поступања са друштвеног дијалога о систему социјалне заштите у Републици Србији, договорена од стране организација цивилног друштва, представника надлежних Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарства за бригу о породици и демографију.

Тематски дијалог је организован уз подршку Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) за Србију.  

Заједничка будућност Србије и Републике Словеније у ЕУ

03. јун 2021.

Mинистарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић састала сe данас са министaрком без портфеља Републике Словеније, Хеленом Јаклич, задуженом за односе између те земље и словеначких националних заједница у суседним државама.

Након састанка са Јакличевом у Палати Србија, Чомић је, у обраћању новинарима истакла да су заједнички интереси Словеније и Републике Србије, као и положај словеначке националне мањине били тема данашњег сусрета.

''Циљ нам је да заједно радимо на упису чланова словеначке националне мањине у Посебан бирачки списак, на објашњавању потребе да учествују у попису и да подржимо, оно што иначе радимо, на захтев словеначког националног савета, а то је боље представљање у медијима Србије, онога што је идентитет, и што је заједничко наслеђе, а посебно наслеђе словеначке националне мањине у Србији, изјавила је Чомић.

''Ми делимо много од заједничке историје и надам се да ће словеначка национална мањина у Србији бити још један додатни разлог да, како смо делили много од заједничке историје, тако ћемо поделити и много од заједничке будућности у ЕУ'', подсетила је Чомић.

Чомић изражава искрене жеље за успешан положај Словеније у ЕУ и верује у њихово савезништво, подршку и пријатељство у напорима којим се Србија реформски и европски мења.

Јаклич је изјавила да Србија доста ради на изазовима са којима се националне мањине сусрећу те да је ово њена прва званична посета Словенцима ван домовине, чиме се наставља добра сарадња између словеначке заједнице и Владе Републике Србије, а то ће, како је оценила, резултирати позитивним корацима у будућим односима.

Представљен пројекат "Билингвалне СТЕМ научнице" удружења грађана "руСТЕМ" из Руског Крстура

28. мај 2021.

У оквиру обележавања Светског дана за културну разноликост за дијалог и развој, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је 25. маја организовало представљање пројекта „Билингвиналне СТЕМ научнице“ које је реализовало УГ „руСТЕМ“ из Руског Крстура.

Светски дан за културну разноликост за дијалог и развој - 21. мај, који се обележава од 2002. године, слави богатство различитих култура, али и важност интеркултуралног дијалога који треба да обезбеди мир и одрживи развој. Разноликост доприноси богатству читавог човечанства. Отвореност, радозналост, способност да поштујемо различитост и уживамо у њеним вредностима, темељи су моралног, интелектуалног и економског напретка сваког друштва.

Представљању пројекта „Билингвалне СТЕМ научнице“ присуствовали су Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, мр Наталија Будински, директорка Средње школе са домом ученика „Петро Кузмјак“ из Руског Крстура и координаторка пројекта, др Јарослав Катона, доцент на Технолошком факултету у Новом Саду,  мр Милана Минарски, начелница школске управе Сомбор, др Марко Крстић, директор Центра за промоцију науке, Борислав Сакач, председник Националног савета русинске националне мањине, Дамјан Миљанић, председник Општине Кула, представници Секретаријата за управу, прописе и националне мањине АП Војводине, државна секретарка Олена Папуга и помоћник министра Александар Радосављевић у  Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Овом приликом министарка Чомић је истакла да је организовање наведеног скупа начин да држава, у којој су научнице стекле образовање, покаже захвалност за све што су учиниле на пољу природних наука, као и да се захвали удружењима грађана са којима су заједнички учествовале у промоцији билингвиналне СТЕМ науке, јер је то важно и за све оне који ће доћи после њих.

 Чомић је подсетила да нам је рођењем дата могућност да остваримо резултате, ако желимо да истражујемо, да се чудимо, налазимо одоговоре и да се остварујемо у ономе што је најлепши део сваког научног истраживања.

Садржај овог програма намењен је девојчицама узраста од 14 до 18 година, које потичу из билингвалних средина, односно похађају средњу школу на језицима националних мањина у Србији, а имају жељу да се баве науком, такозваним СТЕМ дисциплинама (Science, Technology, Engineering and Mathematics).

У брошури су представљене:

Др Ивана Будински, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“,Одељење за генетичка истраживања, Универзитет у Београду (школу је завршила на русинском језику)

Др Сандра Бучко, Катедра за примењене и инжењерске хемије, Технолошки факултет уНовом Саду, Универзитет у Новом Саду (школу је завршила на русинском језику)

Др Јасна Папуга, Природно-математички факултет, Департман за физику,Универзитет у Новом Саду (школу је завршила на русинском језику)

Др Каталин Месарош Сечењи, редовни професор, Природно-математички факултет Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Универзитет у Новом Саду (школу је завршила на мађарском језику)

Др Берта Барта Холо, доцент, Природно-математички факултет, Катедра за општу инеорганску хемију, Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине,Универзитет у Новом Саду (школу је завршила на мађарском језику)

Др Теодора Гајо, Природно-математички факултет, Департман за физику, Универзитет уНовом Саду (школу је завршила на мађарском језику)

Др Незрина Миховић Куртановић, Природно-математички факултет, Департман захемију-биохемија, Универзитет у Крагујевцу (школу је завршила на босанском језику)

Др Зденка Дудић, Индустријско инжењерство и индустријски менаџмент, Факултеттехничких наука, Универзитет у Новом Саду (школу је завршила на словачком језику)

Др Изабела Фабри, Медицински факултет, област хирургија са анестезијом, Универзитету Новом Саду (мађарски наставни језик)

Др Хајналка Пожар, Висока школа струковних студија Суботица, Департман за биомедицинске науке (мађарски наставни језик)

Др Ева Ловра, Одељење за грађевинарство, архитектуру и урбанизам, дизајн стамбенихзграда, Грађевински факултет у Суботици (мађарски наставни језик).

Одржана завршна конференција програма „Eвропа за грађане и грађанке“

14. мај 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, кao нaциoнaлнa кoнтaкт тaчкa за ЕУ прoгрaм “Eврoпa зa грaђaнe и грaђaнкe”, организовало је у четвртак 13. маја кoнфeрeнциjу “Европска Унија као заједница вредности”. 

Завршну конференцију у оквиру Програма „Европа за грађане и грађанке“ отворила је министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, која је истакла да се Европа за грађане или Европа као заједница вредности најјасније види кроз рад активиста и свих оних који су привржени Европи, који су се у претходних 7 година трудили да се Европа види на један много животнији и хуманији начин, и тако приближи грађанима и грађанкама. Чомић је такође нагласила да су европске вредности исто што су људска права и слободе, оне омогућују живот достојанственог људског бића у толерантној средини, што пре свега подразумева постојање дијалога и демократије. Она је нагласила да у години пред нама очекујемо више европског ентузијазма и да је учешће пре свега организација цивилног друштва у Програму „Европа за грађане и грађанке“ било значајно и да десетине одобрених пројеката сведочи о значају оваквог Програма за Републику Србију.

Министар за европске интеграције, Јадранка Јоксимовић оценила је да је пред Србијом још доста тога да уради на путу евроинтеграција, али да посао очекује и Европску унију када је у питању заштита европских вредности и заједничка ревитализовна Европа као целина. Она је нагласила да верује да ће за неколико година Европа бити додатно ревитализована чланством Србије у Европској унији јер Србија жели да буде одржива, паметна, зелена и развијена држава у исто тако одрживој, паметној, развијеној, зеленој Европској унији. „Европске вредности заиста јесу одлука и решеност да на миран начин и сарадњом демократија долазите до заједничких интереса, истих циљева, али некада и различитих, а који ће на крају донети корист свакоме ко је део заједничког концепта Европске уније или заједничке Европе, онако како је и Париска повеља конципирала Европу која не може  бити заокружена ако није потпуно уједињена од севера до југа и од истока до запада", рекла је она.    

Сем Фабрици, амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Републици Србији исказао је да је Европска унија унија вредности и закона и да Европа тежи да буде ближе својим грађанима. Он је нагласио да учешће Србије у ЕУ Програму „Европа за грађане и грађанке“ од 2012. године јако важан инструмент за све оне који су заинтересовани да упознају боље саму Унију. Он је такође истакао да се ова конференција одржава у недељи након обележавања Дана Европе 9. маја, и јако је важно, нагласити да је Дан Европе сваки дан и да требамо увек да се питамо не само шта Европска унија може да учини за нас него и шта ми можемо да урадимо за њу.

На конференцији су презентовани и резултати учешћа Републике Србије у овом Програму. Током претходних 7 година, у оквиру програма „Европа за грађане и грађанке” одобрено је 53 пројеката чији су носиоци из Републике Србије у укупном износу од преко 3.2 милиона евра. Преко 470 корисника из Србије успоставило партнерства са колегама широм Европе, а многа од ових партнерстава резултирала су и наставком сарадње на другим пројектима и програмима.

Анимирани видео са резултатима оствареним у овом Програму у претходних седам година можете погледати овде: https://www.youtube.com/watch?v=E25xCO0lu_4

У завршном панелу, представљена је и подршка Европске уније у периоду од 2021. до 2027. године, како кроз подршку Делегације Европске уније организацијама цивилног друштва у новој финансијској перспективи, тако и кроз представљање могућности које нуде ЕУ програми Креативна Европа, Еразмус + и Програм „Грађани, једнакост, права и вредности“.

Дијалог о циљевима показаће какву Србију желимо

10. мај 2021.

Mинистарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић указала је данас на то да дијалог о циљевима одрживог развоја Србије до 2030. године треба јасно да покаже какву Србију желимо, додавши да је данашњи тематски скуп начин да се покаже да је Министарство "алат" свим реформским процесима.

Чомић је на тематском дијалогу „Циљеви одрживог развоја – Србија 2030“, одржаном у Палати Србија, поручила да дијалог служи томе да заједно пронађемо јасан одговор који ће чути сви људи – како желимо да Србија изгледа 2030, колике да буду плате, колико насиља мање, колико чистог ваздуха, доброг земљишта, владавине праве, независног правосуђа, колико да буде свега онога што ће живот који желимо да живимо учини квалитетним.

Она је подсетила на то да су циљеви одрживог развоја део процеса интеграција, као и да се више од 85 одсто свега што је потребно променити мења на локалном нивоу.

Циљ је да испланирамо европски, реалан, добар живот Србије, рекла је Чомић и додала да су зацртани циљеви одрживог развоја важни јер, "ко не планира, тај планира неуспех".

Фото: Танјуг


Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић оценила је да је кровна политика евроинтегрисања Србије јасан оквир за спровођење циљева одрживог развоја, на коме су важни, потребни и пожељни различити партнери.

Очекујем да ћемо и уз нову методологију преговора и уз све нове области и финансијске инструменте моћи да идемо ка нулама. Први пут су нам циљеви достизање нула – од нула загађења воде, ваздуха и тла, до нула отпада, сиромаштава и глади, постизања стопроцентног вредновања природног богатства, рекла је Јоксимовић.

Она је подсетила и на то да је светски самит у Паризу у децембру 2020. показао колико смо решени и смели, и да смо се на време ухватили у матицу промена дефинисану кроз свеобухватни зелени договор у оквиру ЕУ и њен посебан део који смо потписали декларацијом у Софији – Зелена агенда за Западни Балкан.

Циљеви одрживог развоја су постали део тог процеса кроз нову методологију преговарања. Реч је о "кластеру четири", у коме се налазе поглавља о зеленој агенди, одрживом развоју, дигитализацији и енергетици, истакла је министарка.
Према њеним речима, три поглавља из тог кластера предата су Европској комисији, а спреман је драфт за четврто, о енергетици.

Стална координаторка УН у Србији Франсоаз Жакоб оценила је да у нашој земљи постоји више прилика да се крене путем зеленог плана те, како је нагласила, у том циљу треба гурати заједнички и развијати нове вештине.
Према њеним речима, раст бруто домаћег производа није довољан показатељ и мера успеха, јер пословно окружење мора бити уобличено критеријумима одрживог развоја.

Саветница премијерке Славица Дукић Дејановић је подсетила на Миленијумске циљеве о трансформисању нашег света, додавши да је циљ да донесемо стратегију одрживог развоја и јачамо рад на локалу.

Преузето: www.srbija.gov.rs

Одржане обуке за запослене у јединицама локалне самоуправе

7. мај 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина (СКГО) у периоду од 19. априла до 6. маја 2021. године организовало је четири дводневне акредитоване онлајн обуке за запослене у јединицама локалне самоуправе на тему „Сарадња са организацијама цивилног друштва и финансирање програма од јавног интереса које реализују удружења“. Спровођење обуке реализовало се у оквиру пројекта „Институционална подршка СКГО - трећа фаза“, који подржава Влада Швајцарске, а спроводи СКГО. Обуке су се реализовале по акредитованом програму Националне академије за јавну управу и спроводили су је акредитовани предавачи.

Циљ обуке био је оспособљавање запослених у јединицама локалне самоуправе за развијање сарадње локалне самоуправе и организација цивилног друштва и за спровођење поступка финансирања програма од јавног интереса које реализују удружења. Ове обуке представљају континуирану активност Сектора за сарадњу са цивилним друштвом, Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и део су планираних активности у Акционом плану за поглавље 23 у потпоглављу „Борба против корупције“.

Укупно је учестовало нешто мање од 100 представника јединица локалних самоуправа, а они који су положили завршни тест добиће сертификате Националне академије за јавну управу.

Oдржaн Tрeћи кoнсултaтивни састанак са организацијама цивилног друштва нa тeму прeвeнциje тероризма, насилног екстремизма и радикализације којa води у тероризам

27. април 2021.

У пeтaк, 23. aприлa 2021. године, oдржaн je Tрeћи кoнсултaтивни састанак са организацијама цивилног друштва које делују у области прeвeнциje ширења насилног екстремизма и радикализације којa води ка тероризму у oргaнизaциjи Mинистaрствa зa људскa и мaњинскa прaвa и друштвeни диjaлoг  и Мисијe OEБС у Србиjи.

Сaстaнку je присуствoвaлo вишe oд 20 учeсникa из рeдoвa oргaнизaциja цивилнoг друштa кao и прeдстaвници нaдлeжних институција које су препознате кao нoсиoци активности у приоритетној области 1 – Превенција тероризма, насилног екстремизма и радикализације који воде у тероризам Националне стратегије за спречавање и борбу против тероризма и пратећег акционог плана.

Скупу сe у увoднoм дeлу oбрaтиo гoспoдин Умбeртo Сeвeрини, шeф Oдeљeњa зa сaрaдњу у oблaсти бeзбeднoсти, Oргaнизaциja зa eврoпску бeзбeднoст и сaрaдњу (ОЕБС) - Мисија у Србиj, кao и в.д. пoмoћник министрa гoспoдин Жaркo Стeпaнoвић кojи je нaглaсиo знaчaj успостављањa сарадње и дијалога између јавне управе и организација цивилног друштва и нaвeo je мoдeл кoнсултaтивних сaстaнaкa кao један од бoљих механизама зa успoстaвљaњe тe сaрaдњe. Taкoђe je истaкao и улoгу Mинистaрствa зa људскa и мaњинскa прaвa и друштвeни диjaлoг кao нoсиoцa активности кoja пoдрaзумeвa јачањe комуникације и сарадње државног и цивилног сектора у области спречавања ширења екстремизма и радикализације, кроз организовање округлих столова, консултација и других активности са организацијама цивилног друштва.

Нaкoн излaгaњa прeдстaвникa нaдлeжних министaрстaвa o спроведеним активностимa у циљу имплементације Националне Стратегије за спречавање и борбу против тероризма, гoспoђa Кaмилa Бoгнoe, из Oдeљeњa зa трaнс-нaциoнaлнe прeтњe у Сeкрeтaриjaту OEБС-a прeдстaвилa je прeдлoг зa oргaнизaциjу нaциoнaлнoг сeминaрa нa тeму прeвeнциje и бoрбe прoтив НEРВT-a крoз хoлистички приступ oвoм питaњу. Кao прeдстaвник цивилнoг друштвa зaпaжeнo излaгaњe имaлa je гoспoђa Изaбeлa Кисић, извршнa дирeктoркa Хeлсиншкoг oдбoрa зa људскa прaвa у Србиjи кoja прeдстaвилa нaлaзe Aнaлизe спрoвoђeњa Стрaтeгиje зa спрeчaвaњe и бoрбу прoтив тeрoризмa Рeпубликe Србиje зa 2018-2021. Пoслeдњe излaгaњe гoспoђe Вaлдeтe Oсмaни из Oдeљeњa зa сaрaдњу у сeктoру бeзбeднoсти, Mисиja OEБС-a у Србиjи скрeнулo je пaжњу нa рoдну димeнзиjу прeвeнциje нaсилнoг eкстрeмизмa и рaдикaлизaциje кoja вoди тeрoризму. Нa крajу сaстaнкa oстaвљeн je прoстoр зa дискусиjу учесника консултативног састанака.

Влада усвојила Предлог закона о родној равноправности и Предлог закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације

22. април 2021.

Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници Предлог закона о родној равноправности, којим се унапређује институционални оквир и стварају услови за спровођење политике једнаких могућности за жене и мушкарце.

Новим законским решењем утврђују се обавезе органа јавних власти, послодаваца и других физичких и правних лица у вези са родном равноправношћу. Такође, предвиђене су и мере за сузбијање родне дискриминације и остваривање и унапређење родне равноправности, што је један од основних међународних стандарда у обезбеђивању људских права.

Будући закон регулисаће родну равноправност у областима рада, запошљавања и самозапошљавања, социјалног и здравственог осигурања и заштите, образовања, спорта, политичког деловања и јавних послова, репродуктивних и сексуалних права, приступа роби и услугама, као и мере за сузбијање и спречавање свих облика родно заснованог насиља, насиља над женама и насиља у породици.

На седници је усвојен и Предлог закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, којим се доприноси спречавању дискриминације по основу било ког личног својства.

Дискриминација у области рада биће оштрије санкционисана, што ће условити послодавце да више воде рачуна о третману својих запослених, као и о поштовању антидискриминативних норми прописаних законима из области рада и запошљавања.

Примена закона базираће се на равноправном укључивању жена, особа са инвалидитетом, припадника мањина, старијих особа и других рањивих група у савремене друштвене токове, што ће дати позитиван ефекат на привредни систем и популациону политику државе.

Преузтето са: www.srbija.gov.rs

Представљање Циљева одрживог развоја у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог

19. април 2021.

У Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог одржан је састанак запослених у Mинистарству и представника организација цивилног друштва, чланова Платформе за општедруштвени дијалог “Одрживи развој за све”.

Платформа је подржана од стране Владе Швајцарске и Немачке развојне сарадње, а спроведена од стране ГИЗа, у оквиру Пројекта “Реформа јавних финансија – Агенда 2030”.

Представници Платформе ближе су упознали запослене са циљевима одрживог развоја, као и протеклим и планираним активностима Платформе. Организације, чланице Платформе, спровеле су свеобухватно истраживање на тему “Колико је Србија припремљена за постизање циљева одрживог развоја и шта треба урадити како би се што више приближили њиховом остваривању”.

Представљена је Агенда 2030 и њених 17 циљева одрживог развоја и извештаји које је припремила Платформа (Извештај Србија 2030 – Припремљеност за спровођење Агенде 2030 и Извештај Србија 2030 – развојни приоритети – извештај недржавног сектора).

Овом приликом, министарка Гордана Чомић је истакла значај сарадње државних органа и цивилног друштва у остварењу циљева одрживог развоја и најавила формирање Међуресорне радне групе за спровођење Агенде 2030. на нивоу Владе, коју ће чинити представници министарстава и представници невладиног сектора, чланови КОНВЕНТа ЕУ, као и формирање Радне групе за израду нацрта Стратегије одрживог развоја Србије до 2030. године, којом је планирано да координира Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Састав ових радних група чиниће једнак број представника Владе и цивилног сектора. Такође је најавила одржавање седам тематских дијалога о циљевима одрживог развоја.

Конференција поводом Међународног дана Рома

7. април 2021.

Уочи Међународног дана Рома, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Канцеларијом Савета Европе у Београду, и амбасадама Савезне Републике Немачке и Републике Португал, уз подршку заједничког програма Европске уније и Савета Европе РОМАЦТЕД, организовало је конференцију под називом „Превазилажење антициганизма у Европи“.

Министарка Гордана Чомић, овом приликом истакла је да се не могу забранити предрасуде, али се могу усвојити закони који забрањују понашање засновано на предрасудама. Она је нагласила да је Министарство у служби свих националних савета, укључујући и Национални савет Рома и да ће активно учествовати у свим пројектима везаним за инклузију Рома. Чомић је закључила да је Министарство отворено за све предлоге, оцене, критике и идеје.

Тобиас Флесенкемпер, шеф канцеларије Савета Европе у Београду истакао је да „Генерализације засноване на предрасудама о Ромима и номадима и говор мржње подстичу ксенофобију, понављајући некада бруталну историју репресије над Ромима у Европи која траје вековима“.

Њ.Е. амбасадор Сем Фабрици, шеф Делегације Европске уније у Републици Србији навео је да је ромска заједница највећа национална мањина у Европи, али и највише дискриминисана и маргинализована, као и то да је питање социјалне инклузије Рома од посебног значаја за процес приступања Србије Европској унији и да ће Европска унија наставити да буде кључни партнер ромској заједници у свим иницијативама које осигуравају социјалну инклузију.

Пава Чабриловски, председница Извршног одбора Националног савета ромске националне мањине у Србији изјавила је да је напредак у инклузији Рома видљив у скоро свим сегментима - од образовања, становања и запошљавања, до здравствене и социјалне заштите, али да су дискриминација, стереотипи и предрасуде према Ромима су даље присутни. Чабриловски је закључила да су култура и образовање најбољи механизми за борбу против ових негативних феномена.

У име председавања Комитетом министара Савета Европе, Њ.Е. Томас Шиб, амбасадор Немачке навео је да је Немачка веома посвећена борби против овог феномена у свим његовим облицима и да је борба против говора мржње и дискриминације један од приоритета председавања Саветом Европе.

Њ.Е. Вирџинија Пина, амбасадорка Португала, у име председавања Саветом Европске уније, рекла је да је стратешки оквир Европске уније укључио препоруку Савета о једанкости, инклузији и учешћу Рома, а да је тим преговорима руководило португалско председавање Саветом Европске уније, што је довело до једногласног изгласавања прошлог марта.

Тимеа Јунгхаус, извршна директорка Европског ромског института за уметност и културу (ЕРИАЦ) је одржала главни говор на конференцији и закључила да су Роми  присутни и представљају интегрални део друштава Европе више од 600 година, као и да су дали огроман допринос националним културама, успевајући да развију стратегије како би сачували отпорност ромског културног наслеђа. Она је истакла да многе значајне институције морају уложити више напора у образовање људи о томе да ромско стваралаштво није само етничко, нематеријално, духовно или наивно, већ је интегрални и конструктивни део онога што данас зовемо Европа.

Конференцији су присуствовали представници државних органа, независних тела, националних савета националних мањина, организација цивилног друштва и међународних организација.

Извештај о примени препорука број 12a), 26a), 44 и 48г) Комитета за елиминисање дискриминације жена из Закључних запажања у вези са Четвртим периодичним извештајем о примени Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена

7. април 2021.

Делегација Републике Србије представила је Четврти периодични извештај о примени Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена на 72. заседању Комитета за елиминисање дискриминације жена, у фебруару 2019. године у Женеви.

У складу са препоруком број 52. из Закључних запажања Комитета (CEDAW/C/SRB/4), која се односи на обавезу државе чланице да у року од две године од представљања периодичног извештаја достави у писаној форми информације о предузетим корацима за спровођење 4 приоритетне препоруке и новим роком који је Комитет одредио ( 5. април 2021. године), Република Србија подноси Извештај  о реализацији ових препорука.

Влада Републике Србије је на седници одржаној 1. априла 2021. године усвојила овај Извештај (Закључак број: broj 337-2866/2021).

Извештај се односи на реализацију препорука садржаних у ставовима: 12а (Законодавни оквир и дефиниција дискриминације) - усвајање Закона о забрани дискриминације без даљег одлагања; 26а (Трговина људима и експлоатација проституције) - укидање чланa 16. Закона о јавном реду и миру и да жене у проституцији нису криминализоване; 44 (Жене из осетљивих друштвених група) -елиминација вишеструке и међусобно повезаних облика дискриминације жена у неповољном положају, истовремено осигуравајући њихово економско оснаживање.  и 48а (Брак и породични односи) - елиминација дискриминације жена у вези са имовином примена права на заједничко власништво и успостављање система регистрације заједничке имовине.

Овај двогодишњи период извештавања обележила је криза узрокована пандемијом COVID 19, која је и у свету и у нашој земљи, поред ограничавања уживања свих људских права,  довела и до успоравања и застоја у остваривању многих планираних активности на свим пољима. Жене су, и у Србији, поднеле највећи терет ове здрвствене кризе како у сфери приватног тако и  професионалног живота.

Чомић у посети Канцеларији за инклузију Рома

6. април 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Гордана Чомић данас је са сарадницама посетила Канцеларију за инклузију Рома АП Војводине.

Овом прликом министарка је истакла да се положај Рома мења, од републичког, покрајинског па до локалног нивоа, али и да је пред свим институцијама у Србији је још много посла када је у питању инклузија ромске популације.

Министарство је алат и Скупштини Војводине и Влади Војводине, Канцеларији за инклузију Рома па тако и локалној самоуправи. Ми хоћемо данас да разговарамо шта смо до сада урадили, шта можемо да урадимо до следеће Светске недеље Рома 2022. године, али и шта кажу Роми о томе, шта држава за њих чини – истакла је Чомић.

На састанку је констатовано да поред видног напретка у области области образовања, запошљавња и становања, још доста посла предстоји посебно у домену санације неформалних насеља како би се ромској националној мањини обезбедили услови за пристојан живот.

Љиљана Михајловић, в.д. директора Канцеларије за инклузију Рома нагласила је област становања и даље област у којој се ромска заједница сусреће са највећим бројем проблема, посебно у погледу великог броја неформалних насеља који не задовољавају хигијенске услове те да је у овом сегменту посебно значајна и подршка донатора.

Састанку је присуствовала и покрајинска посланица, Јелена Јовановић која је  подсетила да постоји видан напредак у погледу инклузије Рома те да је чињеница да институције последњих година улажу напоре како би се унапредио положај Рома на свим нивоима.

Секторски састанци са организацијамa цивилног друштва

6. април 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је отпочело са одржавањем састанака са организацијама цивилног друштва из које делују у различитим секторима. Састанци се одржавају континуирано и до сада je одржанo пет састанка из различиих тематских области у којима делују организације цивилног друштва: владавинa права, социјална заштита и социјална политика, животна средина, образовна и омалдинска политика и филантропија.

Циљ састанака је упознавање организација са основним циљевима и плановима министарства, као и сагледавање постојећег стања у датим областима, успостављањe дијалога о питањима од заједничког интереса, као и о свим темема које се у наредном периду требају приоритизовати као и потенцијалним правцима даљег деловања када је у питању сарадња два сектора.

Представници организација цивилног друштва који су присуствовали састанцима добили су прилику да изнесу своје предлоге за унапређење сарадње са јавним властима у области којој делују и предложе потенцијалне механизме сарадње.

У наредном периоду планирано је одржавање друштвених/секторских дијалога са темема које су организације представиле као значајне на овим састанцима, као и наставак одржавања састанка са организацијама цивилног друштва.

Решавање проблема мањина кроз дијалог и у духу толеранције Београд, 31. март 2021.

1. април 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић председавала је данас седници Савета за националне мањине, на којој је било речи о активностима у области унапређења положаја националних мањина у Србији и на којој је поднет извештај о спровођењу Акционог плана о националним мањинама.

Брнабић је истакла да формирање новог министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, на чијем је челу Гордана Чомић, представља снажан сигнал и показује став Владе Србије о значају унапређења права мањина.

Она је оценила да је рад Савета веома важан јер омогућава да се кроз координацију и дијалог решавају проблеми и побољшава положај мањина.

Премијерка је нагласила да упркос тешком периоду изазваном пандемијом COVID-19, средства за финансирање националних савета мањина нису умањивана, што представља још једну потврду да се положају и правима мањина придаје велики значај.

Брнабић је уједно упутила позив представницима националних мањина да у својим срединама раде на промовисању вакцинације, како бисмо што пре постигли колективни имунитет.

Министарка Чомић је рекла да је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог посвећено решавању свих проблема мањина кроз  дијалог и јачање међусобног поверења у духу толеранције, што ће допринети развоју друштва у целини.

На данашњој седници одлучено је да приоритет у унапређењу положаја националних мањина има област образовања и културе. Наглашено је да Буџетски фонд за националне мањине за ову годину износи 30 милиона динара, а средства ће бити уложена у образовање као приоритетну област у 2021. години, као и за финансирање програма и пројеката од значаја за националне мањине.

Седници су присуствовали и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић и министарка правде Маја Поповић.

Преузето са сајта: www.srbija.gov.rs 

Ако се удружимо сви ми који желимо добро Србији, постоји вероватноћа да ћемо се састати за две године у овој сали и рећи - могли смо и успели смо

25. март 2021.

У Палати Србија данас је одржана конференција за медије поводом почетка пројекта „Дијалог промена: Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти“, на којој су говорили Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Сем Фабрици, амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Србији, Иванка Поповић, ректорка Универзитета у Београду и Милорад Бјелетић, извршни директор Београдске отворене школе.

Министарка Чомић истакла је да свако друштво пролази кроз процес утемељења дијалога. Оно што разликује успешна и неуспешна друштва у свету јесте да ли су то друштва која разговарају или су то друштва која не умеју да разговарају и негују сукобе.

Београдска отворена школа као носилац пројекта са нашим министарством као партнером али и са другим међународним и домаћим партнерима уз подршку Европске уније учествује у темељењу института друштвеног дијалога у нашој земљи, изјавила је Чомић.

„Морамо нормализовати ситуацију у којој се о свакој теми у друштву разговара на овај начин, кроз дијалог између представника власти и цивилног друштва које жели да своју експертизу уложи у напредак друштва. Не знамо унапред резултат дијалога, али знамо да ако се удружимо сви ми који желимо добро Србији, постоји вероватноћа да ћемо се састати за две године у овој сали и рећи - могли смо и успели смо“, додала је Чомић.

Сем Фабрици, шеф Делегације Европске уније у Србији истакао је да организације цивилног друштва имају битну улогу у овом дијалогу као посредници који са представницима јавне управе комуницирају најважније потребе друштва и са тим у вези је битно успоставити системско, а не периодично укључивање цивилног друштва - како на националном, тако и на локалном нивоу. Како се у Европској унији свакодневно реализује дијалог, тако је и за Србију веома битно да дијалог постане нова нормалност и део свакодневних дебата, навео је г-дин Фабрици.

Иванка Поповић, ректорка Универзитета у Београду је овом приликом нагласила да, ако државу гледамо као систем чији је задатак да обезбеди функционисање наше заједнице, овај пројекат служи оснаживању делова друштва који нису део извршне власти. Универзити су недовољно искоришћен ресурс који својим експертским услугама може да пружи више него што је учињено до сада.

Догађај је организован у оквиру пројекта „Дијалог промена: Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти“ који подржава Европска унија, а спроводи Београдска отворена школа у партнерству са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Републичким секретаријатом за јавне политике, Универзитетом у Београду, Међународним центром „Олоф Палме“ и Канцеларијом за удружења Републике Хрватске.

Министарка Чомић са председником Удружења Црногораца Србије „Крсташ“

17. март 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић примила је данас у просторијама Mинистарства Ненада Стевовића, председника Удружења Црногораца Србије ”Крсташ”.

Током разговора господин Стевовић је представио проблеме са којима се црногорска национална мањина суочава у Србији. Разговарано је о општем проблему културе поштовања мањинских права у медијима и јавном простору према припадницима црногорске заједнице, али и о конкретним проблемима у општинама Врбас и Мали Иђош. Проблем који црногорска национална мањина има око службене употребе језика и писма у општини Врбас, иако по попису из 2011. године има 17,5% грађана те општине који су се изјаснили као Црногорци, а црногорски језик није у службеној употреби поред низа иницијатива још од 2010. године и императивне законске норме. Такође је уочен и проблем финансирања ЦКПД ”Принцеза Ксенија” из Ловћенца, општина Мали Иђош, што утиче на функционисање јединог Црногорског културног центра и једине Црногорске библиотеке и читаонице у Србији.

Министарка Чомић, још једном је поновила да је Министарство алат за све и да разуме када неко хоће да реши проблеме и штити интересе своје националне заједнице.

Договорено је да ће се комуникација у циљу проналажења решења наставити и у наредном периоду.

Једино ако имамо дијалог о образовању, онда улажемо у развој Србије

15. март 2021.

На дрштвеном  дијалогу у вези са Предлогом стратегије развоја образовања и вспитања у Републици Србији који је данас организовало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, министарка Гордана Чомић, изјавила је да деца која ће истеком ове стратегије 2030. године кренути у први разред, никоме још нису на памети. За њих радимо данас. Деца која ће завршити средњу школу, данас су у петом разреду. Деца која ће тада дипломирати, ове године ће завршити основношколско образовање.

Нема сликовитијег примера на основу којег ћемо показати да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја алат развоја Србије. Баш као што је и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог алат свим корисницима за које је надлежно, па тако и националним саветима, осносно свим представницима чије интересе национални савети бране, али једнако тако и дискриминисанима, заборављенима, онима без права, онима са фиктивним правом, дакле свима који живе у неправди и неједнакости, подсетила је.

Једино ако имамо дијалог о образовању, онда улажемо у развој Србије, јер овде није реч само о томе какав квалитет образовања треба да имају националне мањине у Србији, већ је овде реч о нашем заједничком развоју, истакла  је Чомић.

Шта год био исход нашег разговора, молба је да ово запамтимо: да радимо за децу која се још нису родила и децу која не знају да ми седимо у овој сали, јер су тренутно у основној школи, нагласила је Чомић. 

Бранко Ружић, први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развој, овом приликом изјавио је да је интенција свих министара у Влади да сваки важан стратешки документ изградимо заједно, на један инклузиван начин.

Када је реч о правима националних мањина, једно од најважнијих је очување културног идентитета, пре свега образовање и доступност образовања. Важно је да оставимо што шири оквир у овој стратегији, како бисмо те 2030. године могли да наставимо даље да унапређујемо овај веома важан сегмент нашег образовног система - нагласио је Ружић.

Драго ми је да можемо да разменимо мишљења о примени међународних стандарда који су у великој мери инкорпорирани у читав наш законодавни оквир, подсетио је. Министарсво просвете, науке и технолошког развоја интензивно ради на унапређивању доступности и квалитету образовања за припаднике и припаднице националних мањина кроз три модалитета образовања. У току прошле године ангажовано је 469 наставника или наставница који предају изборни програм матерни језик са елементима националне културе за 14510 ученика.

Присутнима су се, у уводном делу обратили и Муамер Бачевац, народни посланик, председник Одбора за људска и мањинска права и родну равноправност, Надиа Ћук,  заменица шефа Мисије Савета Европе у Београду и Борче Величковски, испред координације националних савета националних мањина.

Немачка развојна сарадња и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог заједничким снагама ка инклузији Рома

10. март 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Немачка развојна сарадња коју спроводи ГИЗ потписали су данас споразум о техничкој сарадњи у оквиру које ће интензивирати рад на инклузији Рома.

Споразум је потписан у оквиру пројекта Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“, који спроводи ГИЗ уз подршку новооснованог Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог у чијој је надлежности јачање међусекторске сарадње и праћење спровођења Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња.

„Велико нам је задовољство што ћемо уз знање и финансијску подршку Немачке и нашу вољу за смањењем неправде и неједнакости за Роме овим пројектом заједно бити алат за изградњу владавине права у Србији с надом да ћемо изградити друштво у коме се живот Рома и других људи неће разликовати ни на чију штету“, поручила је министарка Гордана Чомић.

Вођа пројекта (ГИЗ), Александра Димић-Угринај  истакла је важност формирања Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог јер доприноси јачању одговорности за имплементацију Стратегије и процесу инклузије Рома и Ромкиња али и других маргинализованих група у Србији.

„Наш циљ је да подржимо јачање институционалног оквира за спровођење мера из Стратегије,  пружимо подршку економском оснаживању Рома и Ромкиња као и  мерама за сузбијање дискриминације и стереотипа против ромске популације. Верујемо да ћемо заједничким снагама и сарадњом успети у задатку да помогнемо онима који су најугроженији“, додала је госпођа Димић-Угринај, вођа пројекта Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“

Србија разуме културу људских права и права људи да живе у истополној заједници

10. март 2021.

Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, изјавила је да је данас први дијалог о Предлогу нацрта Закона о истополним заједницама, којим Србија показује самосталност одлуке да људска права буду примењена на све грађане и грађанке Републике Србије, једнако, па чак и на мањинску групу ЛГБТ популације, која има права да законом уреди права и обавезе међусобног живота.

Дијалог је једини механизам путем којег можете разговарати о разлозима,  зашто неко сматра да људи, због својих личних својстава – воље за животом у истополним заједницама не могу да имају иста права као и сви други људи, изјавила је.

Чомић изражава наду да ће предлози, идеје, опаске, примедбе свих заинтересованих у Србији бити такве да се направи најбољи могући закон. То дугујемо Србији која се на овај начин пење на лествици друштава која поштују људска права и биће вероватно 49. или 50. земља на планети која ће овакав закон усвојити, нагласила је.

Према њеним речима, овај закон ће бити  показатељ да Србија разуме културу људских права и права људи да живе у истополној заједници.

Франсоаз Жакоб, стална координаторка Уједињених нација у Републици Србији је упутила честитке министарки Чомић за спремност и интенције да Србију поведе на пут без дискриминације и социјалне инклузије свих њених грађана. Похвалила је широку укљученост цивилног друштва и припадника ЛГБТ заједнице у процесу консултација, јер, како наводи, партиципација много различитих група и перспектива, води ка добрим резултатима.

Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности подсетила је да је Повереник за заштиту равноправности, кроз препоруке за унапређење равноправности, у својим извештајима, више пута указивао на потребу за доношењем прописа којима се омогућава регистрација истополних парова и регулишу дејства, правне последице и начин престанка регистрованих партнерстава. Пракса институције показује да припадници ЛГБТ заједнице највише подносе притужбе због дискриминације у јавној сфери где су изложени непримереном говору па и говору мржње. 

На скупу је закључено да би се усвајањем овог закона у пуној мери афирмисале вредности на којима се темељи наше друштво, а које су изражене највишим правним нормама, уставним нормама као владавина права, социјална правда, начела грађанске демократије, људска и мањинска права и слободе, припадност европским принципима и вредностима, као и изрирчита забрана дискриминације посредне или непосредне по било ком основу.

У друштвеном дијалогу учествовали су народни посланици, представници државних органа и институција, организација цивилног друштва које се бави правима ЛГБТИ особа, Повереник за заштиту равноправности, Повереник за информације од јавног значаја, међународнe организацијe.

Јасније одредбе, веће казне и шири списак оних на које се дискриминација односи

05. март 2021.

Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог на одржаном тематском дијалогу о предлозима за измене и допуне Закона о забрани дискриминације, у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог изјавила је, да је Закон против дискриминације у једном друштву борба за круњење неправди према свима нама који у овом друштву живимо. Дискримнација је извор којим наше предрасуде претварамо у понашање којим наносимо несрећу другим људима,  нагласила је.

Фото: Танјуг (Тара Радованић)


Она је подсетила на то да је Закон о забрани дискриминације дуго и тешко доношен, да је данас у току дијалог о изменама и допунама Закона и о томе, шта је то што је до сада писано у Закону, а није дало добар резултат за људе изложене дискриминацији.

Према њеним речима, у Нацрт закона унете су и одредбе којима се брани дискриминација националних мањина, а највећи број чланова Нацрта закона односи се на измене казнених одредби чиме се овај закон усклађује са Законом о прекршајима. Како је изјавила, очекују се јасније одредбе, веће казне и шири списак оних на које се дискриминација односи.

Чомић је изразила захвалност Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на досадашњем раду,  министарки Кисић Тепавчевић и министарски правде Маји Поповић, за уложени напор да се дође до најбољег могућег нацрта Закона.

Фото: Танјуг (Тара Радованић)


Уживање права и слобода предвиђених у Европској конвенцији за заштиту људских права, обезбеђује се без дискриминације по било ком основу,изјавио је Тобија Флесенкемпер (Tobias Flesenkemper), шеф мисије Савета Европе у Србији. Како наводи, то је принцип од ког не сме да се одступа. Он је указао на препоруке Европске комисије за борбу против расне дискриминације (ЕКРИ) у области расне дискриминације, расизма, ксенофобије и  антисемитизма.

Тобијас се захвалио министарки Чомић у напорима да се унапреди постојећи законодавни оквир у области забране дискриминације.

Присутнима су се, у уводномн делу обратиле и Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности и Маја Поповић министарка правде.

Обележавање Међународног дана матерњег језика

21. фебруар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије саопштило је данас, поводом обележавања 21. фебруара – Међународног дана матерњег језика, да је у нашој земљи у службеној употреби, поред српског језика, још 11 језика националних мањина.
Генерална скупштина УНЕСКО 1999. године прогласила је 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен зa званични.
УНЕСКО указује на то да је језичка разноликост све угроженија и да преко 40 процената светског становништва нема приступ образовању на језику који говори или разуме.
У циљу подизања свести о значају очувања матерњих језика тема Међународног дана матерњег језика ове године је „Неговање вишејезичности за укључивање у образовање и друштво“.

Вођена идејом да посредством још једног међународноправног акта, посвећеног заштити и унапређењу мањинских језика, допринесе заштити и очувању мултикултурализма и вишејезичности у Србији и Европи, наша земља је 2006. године приступила Европској повељи о регионалним или мањинским језицима Савета Европе. Ратификацијом Повеље Србија се обавезала да штити све мањинске језике који се традиционално користе на нашој територији.
Мањински језици користе се у образовању, медијима, управним и судским поступцима, економоском, друштвеном и културном животу.
Свесна значаја образовања на матерњем језику у контексту очувања језика националних мањина, Србија обезбеђује, осим на српском језику, целокупно образовање на матерњем језику на још осам језика, и то албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском.
Осим тога, још осам језика се изучава у оквиру наставног предмета Матерњи језик са елементима националне културе – буњевачки, влашки, македонски, немачки, ромски, словеначки, украјински и чешки језик. Приближно 60.000 деце похађа наставу на мањинским језицима на свим нивоима образовања.
Право на информисање на језику националне мањине се остварује путем штампаних и електронских медија. На мањинским језицима се издају новине, часописи, публикације, зборници, а електронски медији емитују програме на језицима националних мањина.
У Србији је у службеној употреби, поред српског језика, још 11 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на целој територији 42 јединице локалне самоуправе.
Поред тога, тога влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.
Када је у питању српски језик, домаћи лингвисти упозоравају на то да се наш језик нашао пред све већом најездом енглеског и да је угрожен у мери у којој су то чак и неки светски језици – француски, немачки, италијански.

Унапређење сарадње са БиХ у области људских права

17. фебруар 2021.

Mинистарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић разговарала je данас са министром за људска права и избеглице Босне и Херцеговине Милошем Лучићем о сарадњи у области људских и мањинских права, проблему насиља према женама, као и о мигрантима у региону.
Чомић је у обраћању новинарима, након састанка у Палати Србија, истакла да је европски дух, којем припадају Србија и БиХ, оно што је реализовало данашњи састанак, нагласивши да оба министарства желе да европским духом престану да описују проблеме, већ да их заједнички решавају.
Она је предочила да ће будући билатерални, али и мултилатерални пројекти у оквиру Западног Балкана, бити посвећени смањењу неправде у друштвима и решавању проблема.

Према њеним речима, сарадња између два министарства ће бити настављена, будући да се баве истим темама као што су насиље према женама, третирање миграната са становишта људских права и укључивање Рома у друштво.
Лучић је, подсетивши на то да борави у првој званичној посети Београду, пренео да је на састанку било речи о питањима остваривања људских права, права националних мањина, пораста жртава насиља у породици, али и о мигрантима.
Он је констатовао да је у време епидемије COVID-19 порастао број случајева насиља у породици и према женама, нагласивши да је задатак свих да се то не дешава.
Министарство за људска и мањинска права БиХ је у 2020. години издвојило 100.000 конвертибилних марака за сигурне куће, указао је Лучић и упутио позив Чомић да у наредном периоду посети БиХ како би наставили разговоре о унапређењу сарадње.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/520521/unapredjenje-saradnje-sa-bih-u-oblasti-ljudskih-prava.php

Аутор: ТАНЈУГ


Закон о родној равноправности у Скупштини до краја пролећног заседања

10. фебруар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије, уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Wоmen), организовало је данас тематски друштвени дијалог под називом „Социјална политика и здравствена заштита“.
Министарка Гордана Чомић истакла је да овај скуп представља полазну основу за израду нацрта закона о родној равноправности, чији би предлог пред посланицима требало да се појави до краја пролећног заседања.
Она је објаснила да ово законско решење треба да пружи смернице за све друге законе, односно да одговори на то каква понашања заснована на предрасудама, и према мушкарцима и женама, треба забранити како би цело друштво живело са више квалитета и мање неправди.
Према њеним речима, овај закон се не бави само положајем жена, већ положајем свих у друштву, да сви имају једнаке услове за приступ тржишту рада, али и једнака права на социјалну и здравствену заштиту.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић изнела је податак да у Србији има 560.000 удовица и 150.000 удоваца, објаснивши да та разлика произилази из тога да мушкарци много више умиру од насилних смрти, али и ређе иду на превентивне прегледе.

Поред тога, како је нагласила, грађани који живе у удаљеним срединама, где здравствена заштита није довољно доступна, не одлазе код лекара, трпе због "ситнице", а на крају се та "ситница" заврши губитком органа, екстремитета или живота.
Јанковић је поручила да држава због тога не сме живот у удаљеним местима оставити без адекватне подршке и да је потребно организовати мобилну здравствену заштиту.
Остваривање права на равноправност лежи и у креирању добре социјалне политике, која је најважнији део економске политике, предочила је она и нагласила да је поред финансијске подршке вeома важна и сервисна подршка.
Стварност је другачија јер је помоћ, нарочито женама које највише брину о породици, потребна ако желе да изађу на тржиште рада и око подизања детета. Због тога је важно усклађивање радног времена предшколских установа, навела је Јанковић и истовремено упозорила на то да недовољну подршку имају и најстарији суграђани и особе са инвалидитетом.
Питање родне равноправности није питање права жена, већ питање равноправности свих грађана, једнаког приступа свим правим и услугама и у томе не смемо заборавити мушкараце, закључила је она.
Државни секретар Министарства здравља Мирсад Ђерлек рекао је да се на скрининг који се организује у руралним срединама јавља мало жена, што је у 21. веку недопустиво.
Морамо више кроз медије и друштвени дијалог говорити о томе колико су важни превентивни прегледи, јер губимо животе, упозорио је он и додао да је у руралним срединама и даље табу тема или срамота за жену да каже да има проблем са репродуктивним органима.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић потврдила је да је криза изазвана пандемијом коронавируса много више погодила жене него мушкарце, јер су управо оне заступљене у секторима који су највише погођени кризом, попут туризма, угоститељства, хотелијерства.
Према њеним речима, жене су и пре пандемије више радиле кућне послове, а према анализи, коју је урадила Међународна организација рада, да је жена тржишно плаћена за послове које је обављала код куће за време пандемије имала би плату од 546 евра.
Oна је указала и на проблем примене закона, истичући да су у Србији многи закони добри, али да се не примењују у пракси, као и да се то не кажњава.
Нема санкције, нема казне, нема одговорности. Ми донесемо један добар закон по свим европским стандарима и на крају се он не поштује, због чега грађани губе поверење у институције и систем, објаснила је Савић.
Она је навела пример Закона о раду, у којем се наводи да рад на одређено време може трајати максимално две године, а у пракси траје и по 10 до 15 година.
Директорка Канцеларије UN Wоmen у Србији Милана Рикановић истакла је да је пандемија коронавируса још више повећала неравноправност која је постојала у нашем друштву, наводећи да је неопходно унапредити области социјалне и здравствене заштите.
Скупу су присуствовали и представници Скупштине Србије, државних органа и институција, покрајинских секретаријата, независних тела, међународних организација, организација цивилног друштва, струковних удружења, синдиката и академске заједнице.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/519120/zakon-o-rodnoj-ravnopravnosti-u-skupstini-do-kraja-prolecnog-zasedanja.php

Аутор: ФОНЕТ


Нови законски оквир за бољи положај жена

9. фебруар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије, уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women), организовало је данас друштвени дијалог на тему „Економско оснаживање жена“.
Том приликом је истакнуто да су жене у Србији дискриминисане јер, иако бројније од мушкараца, оне теже долазе до посла, мање су плаћене од мушкараца за исти посао, не постављају се често на руководеће позиције, власнице су свега 25 одсто укупне имовине у нашој земљи, а неретко се на тржишту рада суочавају и са губитком посла када одлуче да постану мајке.
Министарка Гордана Чомић истакла је да су сви ти ставови полазна основа за прављење чланова новог нацрта закона о родној равноправности, на који се чека дуго, а који би требало да допринесе бољем положају жена и једнаким условима у свим областима за оба пола.
Она је навела да ће сви на које се Закон о родној равноправности односи добити простор да кажу своје мишљење како би живот било које самохране мајке, жене жртве дискриминације и сваког појединачно био бољи.

Повереница за родну равноправност Бранкица Јанковић нагласила је да је јако важно да све што буде прописано новим законом не остане мртво слово на папиру, али и да се води рачуна о ефектима тих прописа и њиховој усаглашености у реалном животу.
У складу са тим, она је изнела податак да је ограничење броја запослених у јавном сектору имао већи негативан утицај на жене него на мушкарце.
Највећа неравноправност за жене у области рада је због традиционалних односа и родних улога у нашем друштву. То је нешто што се не може изменити једним законом, већ се мења у нашој култури, науци, медијима, образовању. То су кључне области за измене оних родних образаца које се касније одражавају на дискриминацију на тржишту рада, објаснила је Јанковић.
Она је указала на то да је проблем са којим жене суочавају када дођу на разговор за посао и то што се сагледава и њен физички изглед и породични статус.
Поред тога, како је подвукла, у нашем друштву мора да постоји нулта толераниција за сексизам, сексуално узнемиравање и мизогинију.
Представница Министарства просвете, науке и технолошког развоја Снежана Вуковић пренела је да ово министарство ради на пројекту којем би биле обухваћене све школе и наставници, а који се тиче сексуалног образовања и васпитања, али и родне равноправности.
Према њеним речима, значајни су помаци у равноправности полова направљени увођењем дуалног образовања, које је допринело томе да све више девојчица бира моделе као што су машински техничар, индустријски техничар, ИТ и остале послове који су навођени као "мушка занимања".
Поред тога, како је додала, више жена уписује факултете у односу на мушкарце, али и завршава, тако да је 2019. било уписано 25.000 жена и 17.500 мушкараца.
Председник УГС "Независност" Зоран Стојиљковић нагласио је да не сме да нас завара податак да више жена уписује и завршава факултет, јер оне након тога упадају у празано поље немоћи.
Он је подвукао да су због дискриминисаног положаја жена у нашој земљи сви подједнако криви – мушкарци, жене, владини и невладини сектори, нагласивши да овог пута доношење новог закона о родној равноправности не сме бити заустављено.

Директорка Сектора предузетништва у Привредној комори Србије (ПКС) Бранислава Симанић истакла је да је економско оснаживање жена један од стратешких пројеката државе.
Она је представила резултате које је ПКС урадила у сарадњи са Републичким заводом за статистику, из којих је закључено да су жене у Србији бројније од мушкараца, да имају скоро исти ниво образовања, живе пет година дуже, али да теже долазе до посла, пре добијају отказ, мање су плаћене за исти посао, као и да се тешко бирају на руководеће положаје.
Када је реч о власничкој структури, само 13 одсто жена су власнице пољопривредних домаћинстава, предочила је Симанић и изнела податак да су за исти посао жене мање плаћене и до 16 одсто.
Шефица Агенције УН Wомен Милана Рикановић подсетила је на то да је међународна обавеза Србије да донесе нови закон о родној равнопранвости.
Према њеним речима, подаци о положају жене сада су далеко неповољнији због пандемије вируса корона и да су те разлике на тржишту рада између мушкараца и жена још веће.
Рикановић је нагласила и да свака мера из Закона мора да буде праћена буџетом, јер без новца циљеви не могу да се преведу у стварне животе.
Тематском дијалогу су, поред говорника, присуствовали и представници Народне скупштине Србије, Скупштине АП Војводине, државних органа, независних тела, међународних организација, организација цивилног друштва и академске заједнице.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/518825/novi-zakonski-okvir-za-bolji-polozaj-zena.php

Аутор: ТАНЈУГ


Подржати жене које носе највећи терет пандемије

25. јануар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић изјавила је данас да је терет пандемије више на женама него на мушкарцима, јер су оне већина свуда тамо где је нега и брига о другима, у здравству, школству, социјалном старању, бризи о старијима, у радњама, на пијацама.
Чомић је на конференцији “Стање родне равноправности у Србији”, која је, у организацији Женске парламентарне мреже, одржана у згради Дома Народне скупштине, навела да су неке последице пандемије већ јасно мерљиве и да овај вирус није родно неутралан јер су две трећине заражених и умрлих  мушкарци.
Према њеним речима, у просеку, скоро две трећине жена добило је још једну породицу за старање, још једну обавезу за школску децу која наставу имају од куће, још једну додатну бригу о некоме о коме нема ко други да брине.

Пандемија је избрисала право жене да ради осам сати, спава осам сати и да осам сати ради шта год јој воља, били то кућни послови, култура, опуштање, време разоноде или одмора, рекла је Чомић.
Министарка је указала на то да у просеку жена током пандемије спава шест часова а ради 18 и да такво стање, како је оценила, мора оставити средњорочне и дугорочне последице по женско ментално и физичко здравље.
Чомић је поручила да су држава и институције дужне да организују дијалог о томе какве мере су могуће убудуће да се на сву бригу коју жене носе током пандемије одговори како треба.
Да кажемо женама да их видимо и да ћемо учинити бар нешто да им надокнадимо сав неплаћени рад који улажу да би земља уопште функционисала током пандемије, рекла је Чомић.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/514620/podrzati-zene-koje-nose-najveci-teret-pandemije.php

Аутор: ТАНЈУГ


Министарство увек спремно за решавање проблема младих

16. децембар 2020.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић учествовала је данас на онлајн догађају ''На амплитуди дијалога – #МладиПитају'', у организацији Омладинског програма Београдског центра за људска права.
Чомић је том приликом приметила да младе, као ни жене, нико не схвата озбиљно, да су због својих година омаловажавани и дискриминисани у нашем друштву, као и да неприхватање младих као равноправних чланова има корене у традиционалној породици.

Она је додала да је заблуда да појединац или посвећена група људи не могу да мењају свет, јер историја показује да се свет увек тако мењао и да увек промене почињу од посвећеног појединца или групе.
Млади са иницијативама, предложеним темама и дефинисаним циљевима и препорукама увек могу да се обрате ресорном министарству, навела је Чомић и нагласила да млади имају право на став, критику и захтеве према онима који су из буџета плаћени да решавају њихове проблеме.
Према њеним речима, млади очекују да буду признати, равноправни и да им је то важније од тога да ли ће имати плату од 500 или 1000 евра.
Желе да живе онако како живе млади људи у друштвима владавине права и то је један од разлога зашто једна генерација напушта Србију, док ми оклевамо да изградимо дијалог и владавину права, поручила је министарка.
Омладински програм Београдског центра за људска права најавио је да ће до краја године бити представљен годишњи извештај о људским правима у 2020, који се ради са тимом УН у Србији.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/506638/ministarstvo-uvek-spremno-za-resavanje-problema-mladih.php

Поштовање људских права приоритет Владе

10. децембар 2020.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије организовало je данас, поводом Међународног дана људских права, конференцију под називом "Утицај пандемије коронавируса – COVID-19 на стање људских права у Србији".
Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић истакла је да су људска права у темељу владавине права и да су управо зато приоритет Владе Србије.

Људска права су универзална, недељива, општа и драгоцена за све који се разликују по месту рођења, боји коже, верском опредељењу, полу и другом и не смеју бити кршена без опомене и санкције за тако нешто, нагласила је министарка и додала да се Србија и овом конференцијом самообавезује на поштовање људских права и владавину права.
Она је указала на то да сви рођењем имају иста права, да се разликујемо по многим питањима, али да смо сви људи и да за све нас важе иста права, поручивши да пандемију коронавируса можемо победити тако што ћемо штитити себе и друге.
На почетку конференције видео-поруком обратио се генерални секретар Ујeдињених нација Антонио Гутереш, који је истакао да пандемија подрива људска права, дајући изговор за драстичне безбедносне мере.
Он је нагласио да је током пандемије на видело изашла и истина да су људска права универзална, да штите све људе и да се ефикасан одговор на пандемију мора темељити на солидарности и сарадњи.
Приступи који доводе до поларизације друштва, ауторитаризам и национализам, губе смисао пред глобалном претњом, нагласио је Гутереш.

Према његовим речима, нужни су општи модели утемељени на поштовању људских права, као што је здравствена заштита за све да бисмо ову пандемију победили.
На овом скупу учествују и председница Владе Србије Ана Брнабић, председник Народне скупштине Ивица Дачић, шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици, стална координаторка УН у Србији Франсоаз Жакоб и шеф Мисије Савета Европе у Београду Тобијас Флесенкампер.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/504848/postovanje-ljudskih-prava-prioritet-vlade.php

Партнерски однос са представницима националних мањина

24. новембар 2020.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић одржала је данас, уз поштовање свих мера заштите у циљу сузбијања ширења болести COVID-19, први састанак са председницима националних савета националних мањина, на којем су размењене информације о раду, изазовима и активностима националних савета, као и о плановима за наредни период.
Чомић је присутне упознала са планираним активностима Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог које су од значаја за остваривање права националних мањина у Србији и чија реализација има за циљ унапређење права које ће бити видљиво кроз отклањање лоших оцена из релевантних међународних извештаја.
Посебну пажњу ћемо посветити учешћу припадника националних мањина у јавном сектору на свим нивоима територијалне организације, јер број припадника националних мањина у јавној управи није само број, он је доказ да се озбиљно мисли када се говори о постизању одговарајуће структуре запослених, односно да се ради оно што се говори, нагласила је Чомић.
Према њеним речима, национални савети могу да очекују пуну подршку Министарства, као и партнерски однос у решавању питања која су од значаја за остваривање права припадника свих националних мањина у Републици Србији.
Представници националних савета изнели су своје предлоге о наставку сарадње са државним органима као и новооснованим Министарством и указали на поједина отворена питања из области остваривања права националних мањина њихових заједница, чија решења треба очекивати у наредном периоду.
Чомић је поручила да је веома важно да се, у складу са досадашњом праксом, настави неговање односа сарадње и поверења између националних савета и Владе односно надлежног министарства, наводи се у саопштењу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/500275/partnerski-odnos-sa-predstavnicima-nacionalnih-manjina.php