МЕНИ
 
Насловна » Прес » Вести

Саопштење поводом 1. децембра - Међународног дана борбе против HIV/AIDS-а

1. децембар 2022.

Поводом Међународног дана борбе против HIV/AIDS-а, који се у свету обележава 1. децембра, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Томислав Жигманов, говорио је на отварању конференције „Уједначимо”, коју је 30. новембра 2022. године у хотелу „Golden Tulip Zira” у Београду, организовало удружење Тимочки Омладински Центар. Поред министра Жигманова, говорили су и: државни секретар у Министарству здравља проф. др Ференц Вицко; директор канцеларије Светске здравствене организације у Србији др Фабио Скано; начелник Одељења за HIV и AIDS Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, проф. др Јован Ранин; шеф Одељења за HIV инфекцију, ППИ, хепатитисе и туберкулозу Институтa за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, др Данијела Симић, и директор удружења Тимочки Омладински Центар, Горан Радисављевић.

Тим поводом, министар Жигманов је истакао да још увек постоје социјалне тешкоће са којима се суочавају особе које живе са HIV-ом, као и потребу подизања свести о неопходности превенције заразе HIV-ом и обољевања од сиде. Како је рекао, превенција HIV инфекције је, пре свега, ствар одговорног понашања и бриге о сопственом и туђем здрављу, и потребно је изаћи из домена осуђивања, сажаљења и социјалног искључивања особа које живе са HIV-ом. С обзиром на тренутна достигнућа у лечењу, може се констатовати да је дискриминација особа које у данашње време живе са HIV-ом неретко већи проблем него њихово здравствено стање. Упркос постојању законског и стратешког антидискриминационог оквира, који обухвата све групе у повећаном ризику од дискриминације, укључујући и особе које живе са HIV-ом и у ризику од HIV-а, а који се константно унапређује, министар је истакао да је потребно определити више људских и материјалних ресурса за бављење овом темом, и остварити бољу координацију међу ресорима. Додао је да живимо у друштву које није у довољној мери сензибилисано за питање дискриминације, у коме је тешко скренути људима пажњу на проблем дискриминације особа које живе са HIV-ом. Овом приликом, министар Жигманов је позвао на покретање ширег друштвеног дијалога на тему HIV инфекције, са нарочитим акцентом на њену социјалну димензију.

Министар Жигманов је даље изнео да је HIV инфекција, као и друге полно преносиве болести, у патријархалним друштвима као што је наше повезана са стигматизацијом и аутостигматизацијом, при чему се заражена особа осећа кривом, сматра се неодговорном, изопаченом, потенцијално проблематичном и опасном по јавно здравље, услед чега бива искључена или се сама искључује из већине друштвених токова. У намери да смање изложеност дискриминацији, особе које живе са HIV-ом често прибегавају прикривању свог здравственог стања, што није решење, већ само одлагање и продубљивање проблема. Истакао је да је примарни задатак свих, стварање окружења у коме би откривање HIV статуса било схваћено као корисна информација, а одлука о томе лична, добровољна и уобичајена, праћена уверењем да због ње особа неће трпети штетне последице у својој околини, на послу и у широј заједници.

За крај, нагласио је да, упркос кризним временима, не смемо да као држава и друштво дозволимо да осетљиве друштвене групе буду изван наше листе приоритета, и да је Међународни дан борбе против HIV инфекције још један у низу дана борбе против себичности, предрасуда, незнања, и борбе за одговорно друштво без дискриминације.

На панелу „Значај једнакости у борби против HIV-a” из Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог учествовао је и шеф Одсека за антидискриминациону политику Никола Радојловић, који је говорио о законском и стратешком оквиру и јавном конкусру за подршку пројеката у области антидискриминационе политике, у оквиру којих је препозната и заштита особа које живе са HIV-ом. Међутим, истакао је да се одрживост услуга за особе које живе са HIV-ом не може постићи ослањањем на пројектно финансирање, било да се ради о јавним конкурсима институција у Републици Србији, или о међународним донаторима. Најавио је и поновно иницирање активирања сарадње између институција надлежних за спречавање дискриминације особа које живе са HIV-ом у мандату постојеће Владе. Додао је да је потребно да се особама које живе са HIV-ом дâ значајнији медијски простор, као и да се заговара њихова заступљеност у институцијама на националном и локалном нивоу.

Кампања „16 дана активизма против насиља над женама“ почела у Крагујевцу

25. новембар 2022.

Снажнија афирмација позитивних друштвених вредности, брже и оштрије санкционисање починилаца и нулта толеранција према свим облицима насиља, неки су од корака које ће држава предузети у наредном периоду у циљу сузбијања ове негативне, али учестале појаве, поручио је данас у Крагујевцу министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томслав Жигманов.

Министар је најавио и подршку свим актерима на локалном нову у афирмацији превентивних мера у овој области.

Посетом министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислава Жигманова Крагујевцу озваничен је почетак капмање „16 дана активизма против насиља над женама“ на националном нивоу.

Како је навео, Крагујевац није без разлога одабран за град из којег је данас, на Међународни дан борбе против насиља над женама, послата порука да држава неће толерисати ову негативну друштвену појаву.

Томе је, рекао је министар, допринело све што град чини на пољу унапређења људских и мањинских права, нарочито када су у питању осетљиве групе.

Још једном је поновљено да је Крагујевац пример добре праксе када је ова област у питању, о чему сведоче конкретни резултати рада, али и бројна признања која су додељена граду.

Кампања „16 дана активизма против насиља над женама“  обухвата неколико важних датума који повезују жене, насиље и људска права.

Спроводи је близу 2.000 организација у више од 100 држава света.

(Извор: РТК)

Обавештење о поновном гласању за чланове Националног савета бошњачке националне мањине 27. новембра 2022. године

25. новембар 2022.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подсећа јавност да је Републичка изборна комисија донела Решења о спровођењу поновног гласања за чланове Националног савета бошњачке националне мањине, на бирачком месту број 20 („ОСНОВНА ШКОЛА, СУВИ ДО“) у општини Тутин.

Поновно гласање за чланове Националног савета бошњачке националне мањине  одржаће се у недељу, 27. новембра 2022. године на бирачком месту број 20 („ОСНОВНА ШКОЛА, СУВИ ДО“) у општини Тутин, у времену од 7:00 до 20:00 часова.

Министарство позива бираче који су уписани у Посебан бирачки списак бошњачке националне мањине, а гласају на бирачком месту број 20 у општини Тутин, да искористе своје бирачко право и изађу на поновне изборе у недељу 27. новембра 2022. године.

Међународни дан борбе против насиља над женама као подсетник за сваки дан

25. новембар 2022.

Међународни дан борбе против насиља над женама обележава се 25. новембра и уједно представља почетак светске кампање „16 дана активизма против насиља над женамаˮ, коју обележава 1.700 организација у више од 100 држава света.

Жене широм света су изложене различитим облицима родно заснованог насиља, било да је у питању физичко, сексуално, психичко, економско или социјално насиље, укључујући и претње таквим делима, без обзира на то да ли се дешавају у јавном или приватном животу. Оваквим чином се врши дискриминација жена и директно се крше њихова људска права. Насиље према женама се најчешће дешава у породици, од стране садашњег или бившег супружника или партнера, независно од њиховог нивоа образовања или економског и социјалног статуса, и у већем или мањем обиму погађа друштва у свим земљама света. Стога, треба стално радити на јачању свести о овом проблему, као и на јачању институционалних механизама превенције и заштите.

Из надлежности Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у току 2021. и 2022. године, израђено је неколико закона и докумената јавних политика које је Влада усвојила, а која доприносе борби против насиља према женама у виду мера за сузбијање и спречавање овог облика насиља. Један од њих је Закон о родној равноправности, којим се забрањује сваки облик насиља заснован на полу, полним карактеристикама, односно роду и насиља према женама, и у приватној и у јавној сфери, а жртве насиља и жене са села су посебно препознате као осетљиве друштвене групе. Овим законом су предвиђене опште и специјализоване услуге подршке за жртве насиља, као и програми за лица која су извршила насиље, како би она усвојила ненасилни модел понашања у међуљудским односима и како би се спречило да она понове кривично дело насиља.

Насиље према женама и девојчицама је сложен друштвени феномен, који има различите облике и захтева координисану сарадњу са свим органима јавне власти у циљу његовог спречавања и сузбијања.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је надлежни предлагач и усвојене Стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године, као и Акционог плана за 2022. и 2023. годину за њено спровођење, као докумената јавних политика који за циљ имају остваривање и унапређење родне равноправности, спречавање и сузбијање родно заснованог насиља и насиља према женама. Овим стратешким оквиром, кроз остваривање посебног циља који се односи на обезбеђивање једнаких могућности за остваривање и заштиту људских права као претпоставку развоја и безбедног друштва, предвиђено је, између осталог, и стварање нормативне и друштвене претпоставке за равноправно остваривање и заштиту основних људских права, укључујући заштиту од родно засноване дискриминације, родно заснованог насиља и насиља према женама и насиља у породици.

Поред тога, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је надлежни предлагач и усвојене Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године, у којој су жене препознате као једна од најдискриминисанијих група у Републици Србији, посебно када је реч о женама из вишеструко маргинализованих група, а област која највише забрињава јесте насиље према женама у породици и партнерским односима.

Нулта толеранција на насиље према женама и девојчицама, и насиље уопште не сме да се доводи у питање. Без обзира на све изазове, Министарство за људска и мањинска права ће, у оквиру својих надлежности, наставити мултисекторску сарадњу у циљу давања доприноса сузбијању и елиминацији насиља према женама, као и сензибилизацији друштва о штетности ове појаве.

Саопштење поводом свечаног отварања ИТ тренинг центар

25. новембар 2022.

Дана 24. новембра 2022. године свечано је отворен ИТ тренинг центар у Пироту, као резултат сарадње развојног јавно-приватног партнерства иницираног од стране Града Пирота и Немачке организације за међународну сарадњу (GIZ), као део програма „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србијиˮ, чији је партнер Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Овај центар је отворен са циљем да допринесе економском оснаживању и запошљавању најугроженијих група у Пироту, међу којима су примарне циљне групе: жене, Роми, млади и друге теже запошљиве категорије. ИТ тренинг центар служиће за развој примењених вештина и знања из ИТ сектора, које ће користити Град Пирот.

Тим поводом, на свечаном отварању ИТ тренинг центра присуствовали су: амбасадорка Савезне Републике Немачке у Републици Србији, Анке Конрад; помоћница министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Нина Митић; градоначелник града Пирота, Владан Васић, који су се обратили присутнима, затим, заменик градоначелника Града Пирота, Милош Цолић; директорка Немачке организације за међународну сарадњу, Даниела Функе; директор канцеларије немачке развојне банке KfW у Београду, Рудигер Хартман; представници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог - шеф Одсека за антидискриминациону политику, Никола Радојловић и саветница у Одсеку за унапређење положаја Рома, Александра Милојковић Новикова; шеф одељења за привредну сарадњу Амбасаде Савезне Републике Немачке у Републици Србији, Кристијан Шилинг; виши секторски специјалиста канцеларије немачке развојне банке KfW у Београду задужен за општинску инфраструктуру, Александар Алексић; вођа компоненте у програму „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србијиˮ, Роберт Бу и саветница у програму „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србијиˮ, Даница Белић.

Помоћница министра Митић је изјавила да је отварање ИТ тренинг центра најбољи показатељ шта је све могуће урадити када се визије различитих партнера сложе. Она је истакла велику захвалност Савезној Републици Немачкој, односно Немачкој организацији за међународну сарадњу и њиховој сталној подршци у процесу изградње инклузивнијег и напреднијег друштва. Такође је навела да су израда Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022–2030. године и Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године подржане у оквиру програма „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србијиˮ.

Помоћница министра Митић се захвалила представницима Града Пирота и истакла да овај град представља пример добре праксе, јер је инклузија процес који се, пре свега, одвија на локалном нивоу и са локалног нивоа мора бити и инициран. Како је рекла, подстицање сарадње између јавног и приватног сектора је од суштинске важности за успешно спровођење процеса социјалне инклузије у савременом свету. Истакла је да су партнери из Немачке организације за међународну сарадњу препознали важност инклузије и као резултат тога, данас грађани и грађанке Пирота, нарочито млади, имају могућност да осмисле, започну и развију своје пословање, и постану перспективни, цењени и задовољни људи које њихова локална, али и шира заједница препознаје по пословном успеху.

Помоћница министра Митић посебно је напоменула да је помагање других обавеза свих нас и да ће иницијативе као што је ова допринети да Пирот буде место у коме млади виде своју заједничку будућност, уједињени око идеје напретка, учења и развоја.

Oдржано предавањe на Факултету за пословне студије и право „Унион”

18. новембар 2022.

Помоћница министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Нина Митић, одржала је у четвртак, 17. новембра 2022. године предавање на Универзитету „Унион”, под називом „Организација државне управе”. Том приликом, студенти су имали прилику да се упознају са системом државне управе, путем предлагања и усвајања закона и других прописа, радом и структуром Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, докумената усвојених из надлежности Министарства, као и информацијом о предстојећој кампањи „16 дана активизма против насиља над женама” и њеном значају у борби против родно заснованог насиља.

Партнерство три сектора као важан чинилац развоја

18. новембар 2022.

Помоћник министра Жарко Степановић узео је учешће на осмој по реду конференцији Move.Link.Engage. која промовише знање, партнерство и одговорност кроз константан рад на унапређењу квалитета живота у заједници и бављење питањима од друштвеног значаја. На конференцији су учешће узели представници јавног, цивилног и пословног сектора, а кључне теме конференције биле су међусекторска сарадња, заштита животне средине, унапређивање запошљивости младих, друштвена одговорност и савесно корпоративно управљање у контексту циљева одрживог развоја.

Г. Степановић је говорио о значају међусекторске сарадње између јавног, цивилног и приватног сектора, а посебно са аспекта развоја сарадње цивилног сектора и јавне управе, као и користима ове сарадње за оба сектора. Нагласио је да је Република Србија учинила значајан корак доношењем Закона о планском систему и других прописа којима је битно унапређен нормативни оквир за учешће грађана у процесу доношења одлука и креирању јавних политика и прописа, а посебно организација цивилног друштва и пословног сектора. Влада Републике Србије је покренула платформу еКонсултације која доприноси да овај процес постане још транспарентнији и инклузивнији.

Помоћник министра је истакао улогу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог као кључног механизма сарадње јавне управе са цивилним сектором и друге механизме које је ово министарство развило са циљем да се обезбеди простор за дијалог о темама које су од интереса за грађане. Наглашена је чињеница да је Министарство у претходном периоду реализовало 33 друштвена дијалога у којима је учествовало преко 1.500 представника из државних органа, институција, организација цивилног друштва, скупштинских и независних тела, судова, међународних организација, универзитета, синдиката и др. Посебно је истакнуто да је неопходно наставити са развојем културе дијалога и културе компромиса у нашем друштву.

Говорећи о сарадњи сва три сектора у циљу испуњавања циља 12 агенде одрживог развоја, Степановић је обавестио учеснике конференције да је донет први стратешки документ у Републици Србији, Стратегија за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период 2022- 2030. године и двогодишњи акциони план за његово спровођење, чији је основни циљ даљи развој сарадње јавног и цивилног сектора. Кључна активност у првој години имплементације овог документа је формирање Савета за сарадњу и развој цивилног друштва као важног механизма јачања принципа партиципације, отворености и инклузивности процеса креирања јавних политика.

Конференција „Нација мора бити здраваˮ

16. новембар 2022.

У Дому Народне скупштине 15. новембра 2021. године одржана је мединицнско-фармацеутска конференција „Нација мора бити здраваˮ, којој су присуствовале и представнице Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, помоћница министра Нина Митић и саветница Ивана Смаилагић. Конференција је одржана у три панела: „Фармација 4.0: Нови лекови, стари изазовиˮ, „Здравствени систем након пандемијеˮ и „Дојење: Темељ здравог потомстваˮ.

У вези са представљеним темама, Министарство за људска и мањинска права истиче здравствену заштиту жена. Колико Република Србија сматра да је здравствена заштита жена важна, показује и чињеница да је и у Закон о родној равноправности уврштено неколико одредаба које се односе на здравствену заштиту, сексуално и репродуктивно здравље и права у вези са тим, посебно када је реч о мерама за остваривање и унапређивање родне равноправности, које, између осталог, подразумевају стварање једнаких могућности за учешће и равноправан третман жена и мушкараца и у овим областима. Овим законом је такође забрањена дискриминација на основу пола, полних карактеристика, односно рода, заснована на здравственом осигурању и заштити. Тако је предвиђено да лице које није здравствено осигурано по било ком другом основу, стиче право на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада у кући (вођење домаћинства, старање о подизању деце, старање о осталим члановима породице), неплаћеног рада на пољопривредном имању и друго. Забрањена је и родна неравноправност за време одсуства са рада због трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета и одсуства ради посебне неге детета. Органи јавне власти који обављају послове у области социјалне и здравствене заштите су дужни, према поменутом закону, да обезбеде једнаке могућности у пружању социјалне и здравствене заштите за све кориснике услуга и права без обзира на пол, односно род, што укључује једнак приступ услугама и правима из области социјалне и здравствене заштите, а нарочито за лица која припадају осетљивим друштвеним групама. Осим тога, органи јавне власти, као оснивачи установа у области социјалне и здравствене заштите, дужни су да предузимају посебне мере када у органима управљања и надзора, као и у њиховим телима постоји осетно неуравнотежена заступљеност полова.

Када је реч о стратешком оквиру Републике Србије, Стратегија за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године је усклађена, између осталог, и са циљем 3. Агенде Уједињених нација за одрживи развој до 2030. године (Агенда 2030), а који се односи на добро здравље. Поред тога, Стратегија је усклађена и са међународним и домаћим планским документима, као и законима и прописима Републике Србије који се односе на родне аспекте у областима здравствене заштите. Поред тога, Стратегијом су обухваћени и запослени у области здравствене заштите, уз констатацију да у тој области постоји платни јаз у износу од 15%, у коме су жене мање плаћене у односу на мушкарце. Приликом креирања посебних циљева и мера за остваривање родне равноправности у области здравствене заштите, водило се рачуна о потреби за повећаном активацијом жена на тржишту рада, посебно жена којима је приступ запошљавању и самозапошљавању додатно отежан због, између осталог, здравственог стања.

Приликом креирања мере за смањење платног јаза између жена и мушкараца, водило се рачуна о укључивању и анализе вредновања различитих послова, а нарочито послова који припадају такозваној социјалној инфраструктури, као што је здравство, и њихово поновно вредновање у складу са значајем које ти послови имају за друштво. У оквиру мера које се односе на уродњавање јавних политика и законодавства у области школског васпитања и образовања, ради јачања капацитета свих релевантних актера и институција и подизања нивоа свести о значају остваривања родне равноправности, предвиђено је и увођење образовања о сексуалном и репродуктивном здрављу и правима у складу са узрастом, као и питања родних односа, родних улога и одговорног сексуалног понашања, са посебним акцентом на развијању програма рада са дечацима и младићима о њиховој одговорности и улози у чувању репродуктивног здравља и употребе контрацепције. Остваривањем посебног циља 3. Стратегије, који се односи на успостављање приступачне и свеобухватне здравствене заштите и обезбеђивање социјалне сигурности, обезбеђује се здравствена заштита и социјална сигурност за све жене и мушкарце у складу са принципом социјалне правде као једним од темељних принципа на којима почива Устав, кроз реализацију мера и активности које омогућавају приступачну и свеобухватну здравствену заштиту свим женама и мушкарцима као претпоставку за унапређење здравља, смањење неједнакости жена и мушкараца, њихову социјалну сигурност и прерасподелу неплаћених послова старања. Посебно издвајамо меру у оквиру овог посебног циља која се односи на унапређење доступности и квалитета здравствене заштите без дискриминације, укључујући програме ране превенције сексуалног и репродуктивног здравља, рака дојке и рака грлића материце, као и подизање свести о савременим облицима контрацепције и побољшање приступа услугама за планирање породице. Наведена мера је усмерена на унапређење доступности и квалитета услуга здравствене заштите, раног откривања болести и лечења жена и мушкараца, посебно од кардиоваскуларних и малигних болести, депресије, деменције, као и остеопорозе, анемије, те обољења и стања у вези са трудноћом и порођајем који су водећи узроци оболевања у репродуктивном периоду живота жена. Мера је намењена унапређењу спровођења организованих превентивних прегледа, информисаности жена и мушкараца о заштити здравља, значају превенције и здравим стиловима живота, који подразумева упражњавање спортских и рекреативних активности, а укључује и подизање нивоа знања здравствених радника о родној равноправности, родним стереотипима, предрасудама и дискриминацији, ради унапређења односа према пацијентима и пацијенткињама, посебно рањивим групама становништва. Истичемо да су Акционим планом за 2022. и 2023. годину за спровођење Стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године прецизније дефинисане активности за спровођење наведених мера. Једна од активности подразумева и допуну Правилника о садржају и обиму права на здравствену заштиту којима се обезбеђује доступност контрацептивних средстава свим женама, право на прекид трудноће свим женама, као и хитне контрацепције жртвама силовања на терет здравственог осигурања у свим случајевима.

Регистрација статуса социјалног предузетништва почиње 15. новембра 2022. године

15. новембар 2022.

Привредни субјекти, субјекти цивилног сектора и предузетници, који су већ регистровани у Агенцији за привредне регистре и који испуњавају услове прописане Законом о социјалном предузетништву, од 15. новембра 2022. године имају могућност да региструју статус социјалног предузетништва.

Субјекти са статусом социјалног предузетништва обављају делатности од општег интереса, ради стварања нових и иновативних могућности за решавање друштвених проблема, проблема појединаца или друштвено осетљивих група и спречавања настајања и отклањања последица социјалне искључености, јачања друштвене кохезије и решавања других проблема у локалним заједницама и друштву у целини.

Остварена добит улаже се у интеграцију друштвено осетљивих група, заштиту животне средине, рурални развој, образовање, културу, социјалне иновације и друге области од ширег друштвеног интереса и остварује се нарочито кроз производњу добара и пружање услуга (социјалних, образовних, здравствених и др.), радну интеграцију, пословање које доприноси одрживом развоју девастираних подручја и локалних заједница, пословање којим се решавају проблеми у другим областима од општег интереса.

На основу захтева који се подноси надлежном регистру (Регистру привредних субјеката, Регистру удружења...), у којем је субјект већ регистрован, Агенција ће спровести поступак регистрације статуса социјалног предузетништва, на основу кога правна лица и предузетници имају могућност да остваре олакшице и ослобођења у складу са прописима којима се уређују порези, доприноси за обавезно социјално осигурање, накнада за коришћење јавних добара и друге врсте новчаних обавеза.

Информације о статусу и регистрацији статуса социјалног предузетништва можете наћи на интернет страници Агенције за привредне регистре.

(Извор: Агенција за привредне регистре)

Позив за гласање припадницима националних мањина

12. новембар 2022.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подсећа јавност а нарочито припаднике националних мањина у Републици Србији да ће се сутра, 13. новембра 2022. године одржати избори за националне савете 23 националнe мањинe – 19 на неспосредним и 4 на електрорским изборима. Чланове националног савета на непосредним изборима бираће припадници албанске, ашкалијске, бошњачке, бугарске, буњевачке, влашке, грчке, египатске, мађарске, немачке, пољске, ромске, румунске, руске, русинске, словачке, словеначке, украјинске и чешке националне мањине, док  ће 4 националне мањине бирати чланове за националне савете путем електорске скупштине, и то: македонска, хрватска, црногорска и горанска.

Реч је о значајном друштвеном догађају не само за националне мањине у Републици Србији, јер су национални савети најважније установе националних мањина којима су, према Закону, поверена „јавна овлашћења да учествује у одлучивању или да самостално одлучује о појединим питањима из области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма у циљу остваривања колективних права националне мањине на самоуправу у тим областима“. Свесни споменуте важности и привржени начелима владавине права, кључне државне институције и установе на челу с Републичком изборном комисијом учинили су све кораке који су неопходни да избори за националне савете националних мањина буду одржани по највишим демократским стандардима. На тај начин Република Србија jе поново потврдила да је држава посвећена остваривању мањинских права и просперитету националних мањина.

Избори за националне савете националних мањина биће одржани на 949 бирачких места широм Републике Србије од 07 до 20 часова, а на изборима ће гласати близу пола милиона припадника националних мањина са правом гласа, уписаних у Посебни бирачки списак.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог позива све грађане са правом гласа да изађу сутра на изборе за националне савете националних мањина како би нови сазиви имали потребан демократски легитимитет и били право представничко тело националних мањина у Републици Србији.

Контакт телефони за проверу уписа у изводима из посебног бирачког списка

10. новембар 2022.

Списак контакт телефона Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог преко којих грађани, у недељу 13. новембра 2022. године, у периоду од 7 до 20 часова, поводом одржавања предстојећих избора за чланове националних савета националних мањина, могу добити информације о уписима у изводима из Посебног бирачког списка:

011 / 3643-989
011 / 3643-944

Партнерством до целовите слике о стању људских права

4. новембар 2022.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов обратио се учесницима на конференцији на којој су представљени закључци  Платформе организација за сарадњу са  УН механизмима  у вези са испуњеносшћу препорука добијених у току Трећег циклуса Универзалног периодичног прегледа – УПР.

Министар Жигманов је подсетио на значај овог свеобухватног прегледа стања људских права и указао на резултате које је Србија постигла у претходним циклусима.  Пре свега пре осам година формиран је национални механизам, Савет за праћење примене препорука Уједињених нација у области људских права. Поред тога што је континуирано заседао, Савет је радио на унапређењу сарадње са организацијама цивилног друштва.

Он је истакао да је Платформа организација за сарадњу са УН механизмима за људска права значајан партнер Савета, али и самог Министарства. Савет је са Платформом радио на изради индикатора за препоруке из УПР-а, чиме је практично усаглашена методологију за праћење примене препорука, објаснио је министар Жигманов. У Савету је додатно ојачана улога Платформе, обезбеђивањем два стална представника, а такође је уведена пракса одржавања тематских седница на иницијативу Платформе у циљу сагледавања актуелних друштвених питања у домену људских и мањинских права.

Министар је указао на значај данашњег представљања и упознавања са налазима алтернативних извештаја организација цивилног друштва како би се стекла целовита слика стања људских права.  Он је упознао присутне да је ово Министарство започело израду државног извештаја за четврти циклус Универзалног периодичног прегледа који треба да достави у фебруару наредне године. На примеру овог извештаја, који треба да обухвати период од 2018. до 2022. године, желимо да прикажемо стање људских права почетком циклуса, шта је предузето током извештајног периода, као и шта би били наредни кораци како у погледу неиспуњених, тако и препорука на чијем остваривању треба радити у континуитету.

Сарадња државног и цивилног сектора је императив за унапређење положаја грађана у једном друштву у сваком погледу, а нарочито у погледу заштите и унапређења људских права, имајући у виду припаднике свих осетљивих друштвених група, подвукао је министар Жигманов. Он је поручио да ће Министарство, тежити децентрализацији активности како би грађанима широм Србије приближили све оно што Министарство и партнери министарства раде уз промоцију принципа ,,Да нико не буде изостављен“.
Стална координаторка УН-а у Србији Франсоаз Жакоб истакла је да је за унапређење људских права важно континуирано праћење спровођења препорука. Сарадња државних органа и организација цивилног друштва је гранција да ова намера и успе, а да ће Канцеларија Сталног координатора УН-а у Србији наставити да пружа подршку  овом процесу.

Шеф  Мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату истако је да је Мисија ОЕБС-а у Србији  је истакао значај међусобне повезаности свих процеса у области унапређења стања људских и мањинских права у Србији, истичући спремност Мисије ОЕБС-а у Србији да настави подршку Платформи и Министарству у настојањима да унапреде квалитет живота грађана Србије.

Извршна директорка БГ центра за људска права  и координаторка Платформе Соња Тошковић истичући значај сарадње Платформе и Савета, посебно је истакла значај усаглашавања критеријума у погледу мерења напретка у испуњавању препорука из Трећег циклуса УПР-а, што доприноси стварању услова за благовремено  сагледавање стања и активирања система раног упозоравања.

Отвореним дијалогом до реформских процеса

3. новембар 2022.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Томислав Жигманов, отворио је данас конференцију “Дијалог промена: о могућностима и препрекама сарадње организација цивилног друштва и јавних власти”, у оквиру пројекта Дијалог промена који спроводи Београдска отворена школа, у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а уз подршку Делегације Европске уније у РС.

Овом приликом министар је изразио задовољство због чињенице да свој министарски мандат започиње управо причом о важности дијалога. Он је нагласио да без отвореног дијалога власти, цивилног сектора и грађана, тешко може доћи до задовољавајућих резултата у било ком реформском процесу који Република Србија спроводи у оквиру процеса приступања ЕУ.

Шеф Одељења за сарадњу Делегације ЕУ, Никола Бертолини истакао је да се радује сарадњи са министром, као и то да сматра да је постојање дијалога, ма колико он био тежак, од велике важности за напредак у друштву.

Конференција је окупила преко 100 представника јавне управе, организација цивилног друштва, Делегације ЕУ и других донатора са циљем да се отвори дискусија о изазовима и перспективама побољшања свеукупног окружења за партнерство између ОЦД и јавних власти, као и представе примери добре праксе у оквиру пројеката подржаних од стране Делегације ЕУ, а који су подстицали дијалог у области реформе јавне управе, заштите животне средине и људских права.

Министар Томислав Жигманов разговарао са црногорским колегегом Фатмиром Гјеком

28. октобар 2022.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов разговарао је данас са министром за људска и мањинска права Републике Црне Горе Фатмиром Гјеком, који се налази у посети нашој земљи.

Основна тема разговара односила се на унапређење будуће сарадње два министарства у области заштите људских и мањинских права. Владавина права почива на неотуђивим људским правима чији носиоци су сви грађани Србије, изјавио је министар Жигманов и додао да је у Србији учињен велики помак у том погледу. Кључна активност Министарства која следи су избори за националне савете националних мањина, који ће се одржати 13. новембра о.г, истакао је министар Жигманов.

Министар Гјека је представио овлашћења и надлежности Министарства за људска и мањинска права Црне Горе кроз активности у области родне равноправности, антидискриминације и националних мањина и изразио наду да ће сарадња два министарства у наредном периоду бити унапређена. Такође, позвао је министра Жигманова да у наредном периоду посети Црну Гору.

Обављена примопредаја дужности у Mинистарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог

27. октобар 2022.

Mинистар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов преузео је данас дужност од досадашње министрке Гордане Чомић, која му је предала Извештај о раду ресорног министарства.у складу са Протоколом о примопредаји дужности у државним органима.

Чомић је упознала Жигманова са резултатима рада Министарства и активностима које су у току те посебно нагласила да у овом ресору раде професионалци, људи који су посвећени унапређењу људских и мањинских права и јачању културе дијалога.

Нови министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог је истакао да овај ресор представља изазов, али да ће захваљујући добрим полазним основама бити лакше одговорити свим отвореним питањима и изазовима.

Обележен Међународни дан жена на селу

15. октобар 2022.

Поводом обележавања Међународног дана жена на селу, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић са сарадницама, посетила је данас винарију Алхемија у селу Свилош код Беочина и женски манастир „Свети Архангел“ у Грабову.

Обиласком објеката којима руководе жене, министарка Чомић је актуелизовала и афирмисала њихов положаj у друштву и допринос у укупној производњи, али и истакла потребу да се услови њиховог живота морају побољшати, што је први корак ка постизању боље будућности жена на селу и свих нас.

У разговору са Наташом Силађи, директорком винарије Алхемија, Чомић је истакла да жене на селу често представљају невидљиву радну снагу, да се њихов рад у свим радним процесима подразумева и недовољно цени, али  да се у свакодневном животу сусрећу са низом проблема који се тичу остваривања права. Заједничким напорима створамо амбијент у коме жене на селу имају будућност, као земљораднице, предузетнице, мајке и супруге, поручила је Чомић.

Жене на селу, чији опстанак углавном зависи од природних ресурса и пољопривреде, чине више од четвртине укупног светског становништва. У земљама у развоју, жене на селу представљају скоро 43 одсто укупне радне снаге у пољопривреди. Оне производе и прерађују већину доступне хране чиме сносе највећу одговорност за безбедност хране.

Имајући у виду да 76 одсто екстремно сиромашних живи у руралним областима, обезбеђен приступ производним пољопривредним ресурсима женама у селу доприноси смањењу светске глади и сиромаштва, чиме жене на селу добијају кључни значај за успех нове Агенде одрживог развоја до 2030. године.

Међународни дан жена на селу први пут је установљен 2008 од стране Генералне скупштине УН у оквиру Резолуције 62/136, 18. децембра 2007. Резолуција препознаје критичну улогу и допринос сеоских жена, укључујући и урођеничке културе за унапређење пољопривредног и руралног развој, побољшање безбедности хране и смањење сиромаштва.

Усвојени акциони планови Министарства

14. октобар 2022.

У претходном периоду Влада Републике Србије усвојила је низ акционих планова чији је предлагач Министарство за људска и мањинка права и друштвени дијалог, са циљем операционализације општих и посебних циљева претходно усвојених стратегија, и то:

  1. Акциони план за 2022. и 2023. годину за спровођење Стратегије за родну равноправност за период од 2021-2030. године, на седници одржаној 25. августа 2022. године („Службени гласник РС“, број 99 од 02. септембра 2022. године);
  2. Акциони план за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022-2024. године, на седници одржаној 8. септембра 2022. године („Службени гласник РС“, број 105 од 14. септембра 2022. године);
  3. Акциони план за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године, на седници одржаној 16. септембра 2022. године („Службени гласник РС“, број 109 од 23. септембра 2022. године);
  4. Акциони план за период 2022-2023. године за спровођење Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године, на седници одржаној 30. септембра 2022. године („Службени гласник РС“ број 112 од 12. октобра 2022. године.)

Акциони планови налазе се на сајту Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, на следећем линку: 
https://www.minljmpdd.gov.rs/strateska-dokumenta.php

Додела награде Повереника за информације од јавног значаја

28. септембар 2022.

Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог уручено Признање за допринос афирмисању права јавности да зна у категорији републичких органа за 2022. годину.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић уручио је данас министарки за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордани Чомић Признање за допринос афирмисању права јавности да зна у категорији републичких органа за 2022. годину.

Признање у мојим рукама је признање свим запосленим у Министарству, вредним људима, посвећених идеји израдње културе људских права, владавини права и транспарентном раду институције у којој раде, изјавила је министарка Чомић примајући награду. Како је навела, када је као народна посланица, 2004. године са тадашњим посланичким групама у Народној скупштини, учествовала у нимало лаком доношењу првог Закона о информацијама од јавног значаја, бранила је свој став да је такав закон неопходан - да буде брана понижавајућем положају грађана пред шалтерима. Закон је ставио обавезу именованом лицу у државном органу да информације о свом раду с поштовањем даје на увид јавности. Нико од њих нема право да сакрива чињенице и не говори истину, само обавезу да дели тачне, прецизне и проверљиве информације из делокруга свог рада за који је плаћен из буџета, нагласила је Чомић.

Награде органима за унапређење права на слободан приступ информацијама за 2022. годину добили су, у категорији правосудних органа Виши суд у Новом Саду, у категорији покрајинских органа Дирекција за робне резерве АП Војводине и за најбољи Информатор о раду награду је добило Министарство културе и информисања. У категорији локалних органа јавне власти први пут су добитници признања два органа локалне самоуправе – градови Суботица и Крушевац.

На скупу посвећен Међународном дану права јавности да зна говорили су и Милан Мариновић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Емануеле Жиофре, шеф Делегације ЕУ у Србији, Сара Груен, заменица шеф Мисије ОЕБС у Србији, Тобиас Флесенкемпер, шеф Мисије Савета Европе у Београду и Брук Ајшам, директор Мисије УСАИД у Србији.

Учешће представника Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог на конференцији o људској димензији у Варшави

27. септембар 2022.

Србија је у пуној мери посвећена универзалним вредностима људских права и спровођењу међународних правних инструмената о људским правима. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог предано приступа овим начелима, унапређујући људска и мањинских права кроз сарадњу са цивилним друштвом, у циљу остварења, заштите и поштовања целокупног људског достојанства, изјавила је данас државна секретарка Мина Роловић – Јочић на конференцији о људској димензији у Варшави.

Представљајући активности Министарства, Роловић је издвојила области заштите права националних мањина, сарадње са цивилним друштвом и најавила израду Стратегије за људска права. Како је навела, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог води Регистар националних савета националних мањина и послове избора за чланове националних савета националних мањина, који су заказани за новембар 2022. године. Покренуто је низ друштвених дијалога између представника албанске националне мањине и органа државне управе о остваривању колективних и индивидуалних права припадника те мањине на југу Србије. У домену подршке цивилног сектора, усвојени су Стратегија за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији 2022–2030 са акционим планом, истакла је Роловић.

Роловић је изјавила да је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у 2021. и 2022. години одржало 33 друштвена дијалога са преко 1 500 учесника. Трећина дијалога организована је на иницијативу представника цивилног друштва, који су били активни учесници сваког од њих.

Основни циљеви будуће Стратегије за људска права су системско и континуирано праћење стања људских права у Републици Србији и предузимање мера за унапређење и достизање међународних стандарда УН, као и развој културе људских права, уз поштовање принципа „да нико не буде изостављен“ (Агенда 2030), најавила је Роловић и додала да ће се Стратегија људских права првенствено заснивати на стандардима из конвенција УН.

У мају 2021. године су усвојени Закон о родној равноправности и Закон о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, наведено је у прилогу Нине Митић, помоћнице министра у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Закон о родној равноправности дефинише све кључне појмове за родну равноправност, док је квота уравнотежене заступљености мушкараца и жена подигнута на 40% за оне који су недовољно заступљени.

Стратегија родне равноправности за период од 2021. до 2030. године са акционим планом предвиђа премошћавање родног јаза у свим релевантним областима друштвеног живота, повећање безбедности, здравља и социјалне сигурности жена и мушкараца и јачање механизама за родну равноправност на националном и локалном нивоу. Стратегија социјалног укључивања Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године са акционим планом (ревизија претходног стратешког документа), усаглашен је са стратешким оквиром ЕУ за равноправност. Тај документ предвиђа унапређење образовања, здравства, запошљавања, становања и социјалне заштите Рома и Ромкиња, али уводи и два нова циља - елиминацију ``циганизма'', који је први пут препознат као посебан облик расизма, те јачање сарадње са организацијама цивилног сектора које се баве унапређењем положаја Рома. Стратегијом и акционим планом за превенцију и заштиту од дискриминације за период од 2022. до 2030. године предвиђено је усклађивање законодавства Републике Србије са међународним правним стандардима, увођење антидискриминацијске перспективе у све јавне политике, унапређење социјалне инклузије рањивих друштвених група и јачање механизама за системски одговор на дискриминацију.

Представљен инструмент Да нико не буде изостављен у законска и стратешка документа Републике Србије

23. септембар 2022.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Тим Уједињених нација за људска права у Србији, уз подршку Канцеларије Високог комесара Уједињених нација за људска права (United Nations Human Rights Office of the High Commissioner – OHCHR)  представили су данас инструмент за укључивање принципа Да нико не буде изостављен у законска и стратешка документа Републике Србије.

Како су учесници скупа навели, инструмент је намењен доносиоцима одлука и пружа јасне смернице у разумевању и примени једног од основних принципа Агенде 2030 за одрживи развој „Да нико не буде изостављен“ у свим будућим законским и стратешким документима. Усмерен је ка различитим актерима који учествују у процесу предлагања, израде, усвајања, имплементације и праћења примене законских и стратешких докумената на свим нивоима, као и свим осталим релевантним учесницима који су на различите начине укључени у њихову израду и праћење, независним институцијама, цивилном сектору и академској заједници. 

Прихватањем Агенде 2030 за одрживи развој, Република Србија се обавезала на укључивање једног од њених основних принципа, у циљу побољшања квалитета законских и стратешких докумената у контексту људских права, те показала недвосмислену посвећеност окончању дискриминације и искључености, и смањењу неједнакости и додатне рањивости осетљивих група.

Подсећајући на историјат борбе за људска права и слободе, министарска за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић је изјавила да Србија планира политике које ће забранити да се забораве оне групе које се чине неважнима доносиоцима одлука.

Она је истакла да је идеја да се тај процес убрза, јер је Агенда УН до 2030. године документ на основу чега ће Србија моћи да докаже унапређење људскких права одређених друштвених група.

Борба за принцип да нико не буде заборављен никад неће престати. То је једини исправни приступ – да никог не заборавимо, поручила је Чомић.

Потпредседник Народне скупштине Републике Србије Елвира Ковач нагласила је да циљеви одрживог развоја ове генерације морају бити циљеви развоја и солидарности, да нико не буде изостављен, а основа је „поштовање права и право на поштовање“.

Она је подсетила да Скупштина Србије поштује начела инклузивног развојног раста, што укључује начело да нико не изостављен.

Стална координаторка Уједињених нација у Србији Франсоаз Жакоб констатовала је да треба да се оконча екстремно сиромаштво и смањи разлика између појединаца и група, и то треба да иде и по вертикали и хоризонтали.

Она је напоменула да је програм УН у тој области усмерен на најсиромашније и оне који су највише угрожени, како би се смањиле разлике између маргинализованих група и остатка друштва и да политике, акциони планови буду што инклузивнији.

Неопходан свеобухватан приступ превенцији радне експлоатације

20. септембар 2022.

Министарска за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић изјавила је данас да су сиромаштво, незапосленост и растућа неформална економија, заједно са потражњом за јефтином радном снагом и услугама, фактори који доводе до трговине људима ради радне експлоатације.

Чомић је на Регионалној конференцији  о борби против трговине људима, која је окупила више од 100 учесника из Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Србије и других земаља и међународних организација, оценила да су потребне стратегије за борбу против трговине људима у сврху радне експлоатације.

Она је навела да Савет Европе доследно прати и разматра скоро све друштвене процесе из перспективе поштовања људских права, чему је и Србија привржена.

Претварање људских бића у робу пред све нас ставља огроман задатак да се тим људима помогне, а кривци за њихове несреће казне, нагласила је министарка.

Извршна секретарка Конвенције Савета Европе о борби против трговине људима Петја Несторова рекла је да та међународна организација припрема нову препоруку за 46 држава чланица, која садржи свеобухватан пакет мера за спречавање и борбу против трговине људима

Према њеним речима, међу овим мерама је и проширење обима заштите рада на све секторе привреде, укључујући неформалну економију и непријављење радника.

Она је додала да предузећа имају важну улогу у идентификовању и супротстављању ризицима трговине људима кроз своје пословање и ланце снабдевања.

Координаторка Европске уније за борбу против трговине људима Дајен Шмит навела да је радна експлоатација трајно други водећи облик експлоатације у Унији и да је приближно 30 одсто регистрованих жртава трговано у сврху радне експлоатације.

На нивоу ЕУ, циљ нам је да се бавимо радном експлоатацијом кроз свеобухватни приступ, који укључује превенцију, истрагу и кривично гоњење трговаца људима, штитећи жртве у сваком тренутку, објаснила је она.

Шмит је напоменула да је Европска комисија представила предлог забране робе која се производи принудним радом на тржишту ЕУ, и предочила да тај предлог укључује робу произведену присилним радом жртава трговине људима, а обухвата и домаће и увозне производе из ЕУ.

(извор: веб сајт Владе Републике Србије)

Расписани избори за чланове националних савета националних мањина за 13. новембар 2022. године

05. септембар 2022.

Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, расписала је данас изборе за чланове националних савета националних мањина за 13. новембар 2022. године.

Након четири године расписујемо редовне изборе за чланове националних савета националних мањина. Чланове за националне савете бирају 23 националне мањине, од тога је 19 националних мањина испунило услове за непосредне изборе, а четири путем електорске скупштине, изјавила је Чомић и позвала припаднике националних мањина да се  упишу у посебан бирачки списак, како би искористили право да учествују на изборима и буду бирани односно бирају чланове националног савета своје националне мањине. Национални савети као тела мањинске самоуправе остварују своја овлашћења у области културе, образовања, обавештавaња и службене употребе језика и писама и они одговарају грађанима који су их бирали, а ми сви заједно одговарамо за оцену самих припадника националних мањина о томе како живе у Србији, нагласила је Чомић.

Редовни избори за чланове националних савета националних мањина одржавају се сваке четири године, колико, према Закону о националним саветима националних мањина, траје мандат једног сазива националног савета. Законом је прописано да се редовни избори за чланове свих националних савета, па и за чланове првог сазива националног савета одржавају истовремено односно истог дана. Постоје два начина избора чланова националних савета: непосредно и путем електорске скупштине.

Министарство је 3. септембра 2022. године у 24 часа привремено закључило посебне бирачке спискове, који се воде за 23 националне мањине, како би се утврдило које националне мањине ће национални савет бирати на непосредним, односно електорским изборима.

На основу привременог закључења посебног бирачког списка утврђено је да је 19 националних мањина испунило услов за непосредне изборе (албанска, ашкалијска, бошњачка, бугарска, буњевачка, влашка, грчка, египатска, мађарска, немачка, пољска, ромска, руска, румунска, русинска, словачка, словеначка, украјинска, чешка), а четири за изборе путем електорске скупштине (горанска, македонска, црногорска и хрватска).

Након привременог закључења, упис припадника националних мањина у посебан бирачки списак је настављен 4. септембра 2022. године.

Реализоване информативне радионице за чланове националних савета националних мањина поводом предстојећег Пописа становништва

18. август 2022.

Под слоганима „Сви ми, заједно, чинимо Србију“ и „Слободно се изјасни о својој националној припадности!“, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Републичким заводом за статистику, организовало је информативне радионице за чланове свих 23 националнa савета 17. и 18. августа, поводом предстојећег Пописа становништва који ће бити одржан у периоду од 1. до 31. октобра 2022. године.

Циљ информативних радионица је да учесници радионица пренесу стечена знања другим члановима, члановима одбора националних савета, удружењима која се баве очувањем и заштитом права националних мањина, као и што већем броју припадника своје националне заједнице.

Поводом предстојећег Пописа становништва, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог je у сарадњи са националним саветима и Републичким заводом за статистику започело кампању за информисање и подизање свести припадника националних мањина о слободном изјашњавању националне припадности на Попису 2022. године. Циљ кампање је да се пошаље јасна порука да је значајно да се припадници националних мањина изјасне о својој националној припадности и да су ти подаци потпуно заштићени, као и да од резултата Пописа зависе даљи развој и планирање мањинских политика у Републици Србији. Поред информативних радионица у оквиру кампање биће припремљен и штампани материјал у виду флајера и постера и медијска кампања која подразумева видео спотове и радио џинглове на језицима националних мањина, изјавила је министарка Гордана Чомић.

Подршку организовању информативних радионица пружио је пројекат „Подршка јачању владавине права у Републици Србији“ у склопу активности смерених на унапређење положаја националних мањина које су финансиране од стране ЕУ и немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (BMZ), а за чију је имплементацију задужена Немачка организација за међународну сарадњу (GIZ). Један од циљева пројекта представља подизање свести припадника националних мањина о важности учешћа на предстојећем Попису становништва.

Разноврсност представља саму срж Европске уније. У члану 2 Уговора о Европској унији посебно је напоменуто да је ЕУ заснована на темељним вредностима поштовања људског достојанства, слободе, демократије, једнакости, владавине права и поштовања људских права, укључујући и рава националних мањина. У имплементацији пројекта „Подршка јачању владавини права у Србији“ пружамо ЕУ експертизу нашим партнерима у Србији како бисмо на прави начин демонстрирали основну поруку пројекта #ЈачиСмоЗаједно (#StrongerTogether), што је и званични мото Team Europe Initiative, која је у самом срцу Немачко-српске развојне сарадње. Информативне радионице са представницима националних савета националних мањина имају за циљ допринос подизању свести припадника националних мањина о важности учешћа на предстојећем Попису. Ми ћемо наставити да подржавамо ову заиста важну темукроз различите активности које имплементира ГИЗ, као и наши партнери из Европског центра за питања мањина (ЕЦМИ), изјавила је директорка ГИЗ-а у Србији гђа Даниела Функе.

Имајући у виду да је ова година и изборна година за националне савета једна од тема радионица ће се односити и на изборе за чланове националних савета.

Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији, под слоганом „Учествуј у попису – остави траг“, почиње 1. и траје до 31. октобра 2022. Поред домаћинстава и станова, пописом ће бити обухваћени држављани Републике Србије са пребивалиштем или боравиштем у Републици Србији без обзира на то где ће бити присутни током спровођења пописа, стално настањени странци, као и они којима је одобрен привремени боравак или у тренутку спровођења пописа бораве у Републици Србији.

Мисија ОЕБС-а у Србији и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог почињу пријем кандидата за Програм стручне праксе за младе из јужне и југозападне Србије за 2022/2023. годину

18. август 2022.

Мисија ОЕБС-а у Србији, у партнерству са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, почиње пријем кандидата за Програм стручне праксе за 2022/2023. год.

Програм, који се сада организује по четврти пут, ће омогућити рад у државним институцијама у трајању од осам месеци за до десеторо младих стручњака, са почетком у новембру 2022. године.

Позивамо кандидате који су недавно дипломирали на универзитету и заинтересовани су за функционисање државне управе, са тренутним пребивалиштем у Бујановцу, Медвеђи, Новом Пазару, Новој Вароши, Прешеву, Прибоју, Пријепољу, Рашки, Сјеници и Тутину да се пријаве до 15. септембра 2022. Учесници ће бити одабрани кроз процес пријема који укључује разматрање пријаве, онлајн интервју и писани тест. Услови који се тичу потребних квалификација и пријаве се могу наћи на страници https://bit.ly/OEBSPSP2022

Институције које су у претходном периоду учествовале у Програму су биле Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Координационо тело за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, Народна скупштина, Министарство за државну управу и локалну самоуправу, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Правосудна академија, Агенција за спречавање корупције, Канцеларија за јавне набавке и Повереник за заштиту равноправности. Учесници Програма су укључени у свакодневни рад институција, уз подршку ментора током обављања праксе. Ове године, учесници ће осмислити и малу пројектну активност, која ће бити спроведена у сарадњи са институцијама домаћинима и Мисијом ОЕБС-а у Србији.

Програм подржава инклузију и веће учешће младих мушкараца и жена из мањинских, као и неразвијених заједница из јужне и југозападне Србије у државној администрацији Србије. Текући циклус се спроводи уз подршку Владе Краљевине Норвешке. Инвестирање у младе из свих заједница је у средишту приступа Мисије ОЕБС-а који се тиче равноправности младих, а посебно подршка њиховом учешћу у спровођењу владавине права у Србији.

ОДРЖАН ЧЕТВРТИ САСТАНАК ПОСЕБНЕ РАДНЕ ГРУПЕ ЗА ПРИПРЕМУ ТЕКСТА ПРЕДЛОГА АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

16. август 2022.

Министарство за људска и мањинска права и друшвени дијалог, организовало је 12. августа 2022. године у Палати Србија четврти састанак Посебне радне групе за израду Акционог плана за остваривање права националних мањина за период 2022-2025. године. Састанку радне групе присуствовали су представници и представнице релевантних државних органа, независних тела, међународних организација и представници/е националних савета националних мањина.

Министарство је у протеклом периоду активно радило на усаглашавању текста Акционог плана, као кључног документа који ће допринети унапређивању положаја припадника националних мањина. Имајући у виду да су у свим досадашњим извештајима и препорукама Републици Србији од стране Европске уније, примедбе упућиване на ниво имплементације законодавног оквира, циљ овог Акциониог плана је био да се предвиде активности које ће допринети имплементацији постојећих законских решења – истакла је Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Министарство за људска и мањинска права и друшвени дијалог 15. јула 2022. године ставило је на увид јавности Радну верзију Акционог плана за остваривање права националних мањина за период 2022-2025. године. Сугестије и коментари достављани су на предвиђеном обрасцу до 26. јула 2022. године. Састанак је организован је са циљем предузимања даљих активности на припреми акционог плана, као и разматрања достављених коментара и сугестија, које су поред националних савета и државних органа, дале и међународне организације, међу којима и ОЕБС.

Чланови посебне радне групе најпре су дискутовали о уложеним примедбама после јавног увида, којих је било осам. Највећи број примедби, како је рекла Чомић, тичу се образовања и културе.

Чланови радне групе раде на томе да Акциони план буде завршен што пре како би у најкраћем року био спреман за седницу Владе. Циљ дијалога о акционом плану, како је истакла министарка Чомић, јесте проналазак компромисног решења за добробит свих националних савета националних мањина.

Запошљавање високо образованих Рома и Ромкиња у локалним самоуправама

09. август 2022.

Данас је формирана прва Платформа цивилног друштва за социјално укључивање Рома и Ромкиња, коју чини 37 организација.

Свечано је потписан Меморандум о сарадњи са двадесет локалних самоуправа изабраних за учешће у Програму „Подстицање запошљавања високо образованих Рома и Ромкиња у јединицама локалних самоуправа“. Програм је покренут и развијен на иницијативу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, уз подршку Програма Немачке развојне сарадње ,,Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији'' који реализује Немачка организација за међународну сарадњу Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Партнери у реализацији Програма су и Удружење Ромских студената и Канцеларија за Инклузију Рома АП Војводине, а двадесет јединица локалне самоуправе је изабрано на основу Јавног позива, у којима ће се двадесет и шест високо образовних Рома и Ромкиња запослити на позицијама као што су програмер инжењер, дипл. грађевински инжењер, машински инжењер, дипл. економиста, правник, али и васпитач и професор физичког васпитања и друго.

- Данашњи догађај показује да нико у Србији не сме бити заборављен, остављен сам себи, невидљив негде на маргинама друштвених и економских процеса, без шанси за равноправни лични развој. Овај догађај још једном потврђује да смо ту праксу оставити у прошлости и да смо се побринули да се заједно развијамо. Политика Владе Републике Србије и огроман напор резултирали су оствареним правом на посао младих и образованих Рома и Ромкиња уз незаменљиву подршку ГИЗа, Немачке и европске идеје коју дубоко и привржено дели Влада Србије. Данас је 26 Рома и Ромкиња добило шансу за лични развој, за посао и равноправан статус у друштву у којем заједно живимо. То је политика која ће се наставити јер је то политика која решава проблеме – изјавила је Гордана Чомић, министарка у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Кристијан Шилинг, шеф одељења за привредну сарадњу Амбасаде Савезне Републике Немачке у Србији изјавио је да се, упркос напорима Србије, Роми и даље суочавају са значајним изазовима на свим нивоима образовања и запошљавања, односно да је мали број њих квалификован да учествује у креирању политика и да преузме руководеће позиције.

- Немачка је веома посвећена подршци Србији да постане члан породице ЕУ. Овај Програм представља изузетно важну прекретницу за Србију на њеном путу да постане инклузивније друштво. Посебно смо захвални Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог што је иницирало и успоставило овај програм који има за циљ да пружи подстрек и да отвори пут за запошљавање будућих генерација високо образованих Рома у јавном сектору. Немачка развоја сарадња у потпуности подржава Роме и наше партнере у Србији да заједнички постигнемо  овај циљ  -  изјавио је Кристијан Шилинг.

Градоначелница Ниша, Драгана Сотировски је истакла да су сви учесници Програма, заједно са високо образованим Ромима и Ромкињама, показали да нико није заборављен и остављен.

- Локалне самоуправе на овај начин помажу да Роми и Ромкиње остану у својим градовима и у својој држави. На тај начин можемо да мотивишемо и остале чланове ромске заједнице да се школују и да остану у својој земљи. Верујем да ћемо сви заједно моћи да покажемо да смо на истом путу и да имамо исти циљ – објаснила је Драгана Сотировски.

Државни секретар у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Нинослав Јовановић истакао је да је овај  програм прави пример инклузије.

-Ови млади људи су добили јединствену шансу и сада је на њима да је искористе и оправдају поверење које им је указано у овом програму. Програм „Подстицање запошљавања високо образованих Рома и Ромкиња у јединицама локалне самоуправе“ је развијен кроз партнерску сарадњу укључених партнера како би резултати довели до запошљавања високо образованих Рома и Ромкиња у јавном сектору и једнозначне поруке да је образовање основа развоја сваке земље и друштва.

Формирана прва Платформа цивилног друштва за социјално укључивање Рома и Ромкиња

02. август 2022.

Данас је формирана прва Платформа цивилног друштва за социјално укључивање Рома и Ромкиња, коју чини 37 организација.

Платформа је део дијалога који ће се перманентно одвијати између организација цивилног друштва и представника јавних власти, независних тела, Координационог тела за унапређење положаја и социјалног укључивања Рома и Ромкиња у Србији и оних којима је мисија да непосредно раде са грађанима, изјавила је министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић.

Платформу је иницирало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а подржао програм Немачке развојне сарадње "Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији" који реализује ГИЗ.

Шеф одељења за привредну сарадњу немачке амбасаде Кристијан Шилинг истакао је да је укључивање ромских организација цивилног друштва од суштинског значаја за Србију на њеном путу ка просперитетном и инклузивном друштву.

Успостављање Платформе цивилног друштва за социјално укључивање Рома и Ромкиња је огроман корак ка формализовању учешћа ромских организација цивилног друштва у креирању политика. Укључивање Рома је од суштинског значаја за успех Стратегије за инклузију Рома, изјавио је Шилинг.

Директорка ГИЗ у Србији Даниела Функе изјавила је да социјална инклузија представља један од најтежих задатака за свако друштво, јер зависи од интеракције свих области живота и сектора.

Социјална инклузија Рома и Ромкиња је један од најважнијих предуслова на путу Србије да постане истински отворена и демократска земља која је заснована на принципима циљева одрживог развоја. Србија је усвојила једну од ретких Националних стратегија за инклузију Рома у Европи, рекла је Функе.

(Извор: агенција Бета)

Гордана Чомић о примени Конвенције за заштиту националних мањина

12. јул 2022.

Канцеларија Савета Европе у Београду, у сарадњи са Амбасадом Чешке Републике у Београду и Mинистaрством за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовала је данас састанак са представницима амбасада и међународним организацијама у Београду. Тема састанка је била примена Конвенције за заштиту националних мањина.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић информисала је учеснике састанка о четвртом мишљењу о Србији Саветодавног комитета о спровођењу Оквирне конвенције за заштиту националних мањина.

Поздрављајући присутне, амбасадор Чешке Републике у Србији Томаш Кухта истакао је приоритете чешког председавања Саветом ЕУ.

Шеф Канцеларије Савета Европе у Београду Тобиас Флесенкемпер je представио активности сарадње Савета Европе у Србији, укључујући и Horizontal Facility II.

(извор: веб сајт канцеларије СЕ у Београду)

Чомић: Закон о социјалном предузетништву - закон о људским правима

04. јул 2022.

У Палати Србија у Београду данас је конституисан Савет за социјално предузетништво, а одржао је и прву седницу, којој је присуствовала и премијерка Ана Брнабић.

Брнабић је том приликом истакла да јој је изузетно драго што је председница Владе која је усвајање Закона о социјалном предузетништву привела крају, како би почео рад на тежем делу – примени закона.

Много изазова је пред нама када је реч о примени, не треба се плашити измена и допуна, јер је ново изузетно комплексна тема о којој уче и у ЕУ и земљама широм света, које желе да изграде потпуно инклузивно друштво, у коме сви имају једнаке шансе, а највише пажње се поклања управо најрањивијим категоријама, рекла је Брнабић.

Оценила је да је Закон о социјалном предузетништву један од најбољих и најмодернијих закона који су усвојени и то, како је нагласила, захваљујући организацијама цивилног друштва.

Ово је један од светлих примера шта можемо да урадимо када радимо заједно, поручила је Брнабић и навела да је један од разлога зашто се толико дуго чекало на овај закон управо тај да раније није било поверења између Владе и тих организација.

Због тога су трпели они који припадају најрањивијим категоријама овог друштва и зато се надам да ће овај успех послужити за пример како треба да радимо у будућности, рекла је Брнабић.

Министарка Гордана Чомић подсетила је на “три осмице – осам сати спавања, рада и слободног времена”.

Пре 170 година говорили смо да људи имају права када нешто раде, а тек скоро смо уочили' да са нама живе и људи који не могу сами да раде осам сати, или то могу са тешкоћама, и да они не могу да стигну на ред до својих осам сати рада, упозорила је Чомић.

Зато је Закон о социјалном предузетништву назвала законом о људским правима, што је подржала и премијерка.

Чомић је упозорила и да су препреке за раније усвајање закона биле и у склоности да се омаловажавају новине које су управо усмерене на остваривање људских права.

Биће коментара да је све ово без везе, али наше уверење је да ће примена овог закона очовечити наше друштво, поручила је Чомић.

Амбасадор Томас Шиб оценио је да је оснаживање рањивих група становништва кључна на путу Србије ка изградњи инклузивног и успешног друштва.

Извор: РТВ

Чомић: Животна средина и профит нису у сукобу, нити ће икада бити

30. јун 2022.

Ако данас у развијеном делу света приватне компаније, јавна предузећа, било ко мисли да је одрживо са незадовољним људима имати развој, онда дубоко греши, изјавила је данас министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић на конференцији о друштвено одговорном пословању ЦСР Србија 2022. у Народној скупштини.

Како је нагласила, у припреми је стратегија људских права у Србији где приватни сектор има изузетно важну улогу, као и оквир у коме је јасно дефинисано како поштујемо људска права, како их виде компаније, како видимо људски развој и да људи који заједно раде са нама на изградњи компаније и њеном развоју буду цењени и заштићени.

Суштина улоге Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог је разбијање стереотипа и понуда да будемо алат компанијама у приватном и јавном сектору у ономе што ми зовемо „очовечење профита“, рекла је Чомић и додала да је прва предрасуда коју треба разбити да су животна средина и профит у сукобу.

Нису. Никад нису били у сукобу и никад неће бити у сукобу, поручила је Чомић.

На скупу су говорили и председник Скупштине Србије Ивица Дачић, директорка УНИЦЕФ-а Дејана Костандинова,  посебна саветница министарке културе и информисања Гордана Предић и директор Color Press-а Роберт Чобан. 

Завршени радови на водоводној мрежи у селу Војка – 18 ромских домаћинстава има приступ пијаћој води

30. јун 2022.

Државне секретарке у Министарству за људска и мањинска права и друштвни дијалог, Мина Роловић – Јочић и Олена Папуга,  амбасадор Савезне Републике Немачке Томас Шиб и менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије Драгана Јовановић Аријас, посетили су данас породице којима је обезбеђен приступ чистој, пијаћој води кроз радове извршене на водоводној мрежи у Старој Пазови у насељу Војка. Овим радовима је обезбеђено прикључење 18 ромских домаћинстава на новоизграђену водоводну мрежу и пуштање воде за сваку стамбену јединицу. Радови су спроведени у оквиру пројекта „Смањење додатне рањивости Рома, Ромкиња и других маргинализованих група изазване пандемијом COVID-19 у 18 локалних самоуправа” који се реализује у оквиру програма Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији”, у сарадњи са Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbHу и Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Oлена Папуга, државна секретарка у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, захвалила се свим учесницима у пројекту што су препознали потребе припадника ромске мањине и адекватно одреаговали на њих.

Преко 500 породица је добило приступ пијаћој води захваљујући пројекту који реализује Министарство у партнерству са Немачком развојном сарадњом. Овим пројектом смо заједнички показали да су солидарност и партнерство кључни у подршци најугроженијим и маргинализованим групама, изјавила је Папуга.

Амбасадор Томас Шиб је истакао да је изградња одрживих инклузивних заједница један од темеља Европске уније и да је Немачка као највећи билатерални донатор Републике Србије увек спремна да подржи инклузију Рома и других маргинализованих група.

Наша подршка увек је била усмерена на проналажење дугорочних решења, а обезбеђивање стабилног прикључка на водоводну мрежу један је од најбољих примера из праксе. Кључни фактор за успех овог пројекта је у партнерству и сарадњи локалних самоуправа, јавних комуналних предузећа, организација цивилног друштва, Генералног секретаријата Владе Републике Србије, Немачке развојне сарадње, и Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, уз активно учешће крајњих корисника, који су својим радом допринели интервенцији, изјавио је амбасадор Шиб.

Драгана Јовановић Аријас, менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије истакла је да је сарадња између различитих сектора један од кључних аспеката када је реч о проналажењу одрживих решења.

Ово је пример добре праксе који нам даје добар основ да верујемо да су оваква решења могућа и у другим градовима и општинама који се суочавају са сличним изазовима и да је могуће пронаћи трајна решења за проблеме са којима се поједини грађани суочавају читав свој живот. Циљ нам је да овим пројектом обухватимо што већи број породица и људи и досадашња сарадња је добар показатељ да у томе можемо да успемо, нагласила је Јовановић Аријас.

20. година образовања на хрватском језику

26. јун 2022.

Један од четири празника хрватске националне мањине у Републици Србији је Дан рођења бискупа Ивана Антуновића, поводом ког је Национални савет хрватске национале мањине у петак, 24. јуна 2022. године  у Великој већници Градске куће у Суботици приредио свечану академију на којој су уручена признања и награде најбољим ученицима и просветним радницима.

Национални савет хрватске национале мањине сваке године награђује најбоље међу учитељима, наставницима и директорима, а ове године први пут је додељена награда »црвено пенкало«, коју је добила учитељица Ана Чавргов, која у настави на хрватском језику предаје 20 година, дакле од самог почетка постојања.

Добитница титуле »црвена кравата« која на симболичком плану представља признање за постигнуте успехе у школи  је Леа Војнић, ђак генерације у суботичкој ОШ »Матко Вуковић«, а ове године је први пут додељена и награда »црвена машна« коју је  добила ученица генерације средњошколског узраста Леона Матковић, ученица суботичке Гимназије »Светозар Марковић«.

На свечаности су награђени и ученици основних и средњих школа за постигнуте резултате у изваннаставним активностима у којима су освојили једно од прва три места у екипним или појединачним такмичењима, затим ученици који су постигли скроз одличан успех, они који су на школским, опшинским, окружним односно републичким такмичењима из различитих предмета освојили једно од прва три места.

На свечаној академији је била присутна Олена Папуга, државна секретарка у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а присутним се на академији обратила председница Националног савета хрватске национале мањине, Јасна Војнић подсећајући, да је за 20 година образовања разрешена  велика већина предуслова за квалитетно образовање на хрватском језику.

»Око 300 уџбеника је израђено и одобрено, а тренутно је 108 уџбеника у употреби за основну и 46 за средњу школу и Национални савет хрватске национале мањине сваке године оздваја значајна средства за куповину око 2 000 уџбеника за наше ученике. Сваке године донатори уз посредовање Националнoг савета хрватске национале мањине осигурају средства за организирање четири аутобуске линије за превоз ученика од куће до школе. Ове је године четврта генерација стручног кадра стасала на лекторату. Сваке године око 750 деце иде на око 15-ак студијских путовања, излета и других ваннаставних активности. Сваке године организује  се 15-ак стручних усавршавања за кадрове у настави на хрватском језику« - истакла је Војићева.

На свечаности је био присутан и министар науке и образовања Републике Хрватске Радован Фукс, који је рекао да се примећује велики напредак у образовању у односу на  12 година пре.

ИЗВОР: Portal Hrvatska riječ (www.hrvatskarijec.rs )

ФОТО: subotica.info (www.subotica.info)

Покренут програм „Подстицање запошљавања високообразовних Рома и Ромкиња у јединицама локалне самоуправе“

24. јун 2022.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са ГИЗ-ом и партнерима Канцеларијом за Инклузију Рома АП Војводине и Удружењем ромских студената, покренуло је програм „Подстицање запошљавања високообразовних Рома и Ромкиња у јединицама локалне самоуправе“. Програм се реализује у оквиру пројекта „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“, који у нашој земљи спроводи Немачка развојна сарадња.

Улога државе је да направи нормативни оквир у којој ће сви њени грађани бити равноправни, те спроводи мере које воде смањивању друштвених неједнакости и сиромаштва ромске заједнице. Стога је програм „Подстицање запошљавања високообразовних Рома и Ромкиња у јединицама локалне самоуправе“, конципиран да омогући запошљавање тридесет високо образованих Рома и Ромкиња у јединицама локалне самоуправе у струци за коју је стечена академска и струковна врста квалификације, односно шести и седми ниво квалификације, изјавила је Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Како је навела, планирано је да трајање програма буде најмање осам месеци, од 01. августа 2022. године до 31. марта 2023. године, а на јединицама локалне самоуправе је да обезбеде радно ангажовање на пословима који одговарају стручној спреми сваког лица укљученог у реализацију програма.

Упућујући јавни позив јединицама локалне самоуправе за укључивање у програм којим се подстиче запошљавања и оснажује друштвени положај високообразовних Рома и Ромкиња у Србији, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Гордана Чомић и државни секретар Нинослав Јовановић изразили су уверење да ће Република Србија наставити са том позитивном праксом, у циљу елиминисања дискриминације Рома и Ромкиња и постизања веће социјалне укључености у свим сегментима друштва.

Програми стручне праксе за припаднике мањина у државним институцијама - подршка инкулузији младих

16. јун 2022.

Mинистарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић и шеф мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату изјавили су данас у Новом Пазару да су програми стручне праксе за припаднике мањина у државним институцијама добра подршка инкулузији младих из различитих заједница.

Они су на свечаној додели сертификата полазницима трећег циклуса Програма изразили наду да ће, и поред ограничених средстава, пројекат бити настављен и са више полазника.

Шеф Мисије ОЕБС нагласио је да је Влада Норвешке обезбедила средства за наставак реализације пројекта, али и да ограничена средства у овом тренутку лимитирају и укључивање већег броја полазника.

Волео бих да је то могуће, али имали смо изазова са налажењем финансијских средстава, рекао је Шеф Мисије ОЕБС у Србији.

Министарка Гордана Чомић изразила је жељу да Србија у блиској будућности преузме програм и у њега укључи више полазника.

Оно на чему ће наше министарство инсистирати и урадити јесте да се програм настави, да буде годишњи програм и са много више младих, изјавила је Чомић.

Додала је и да жали што је у овогодишњем програму учествовало само двоје припадника албанске мањине.

Елма Аливодић, једна од полазница из Новог Пазара, оценила је да је пракса у државној институцији добра основа за даљи рад и усавршавање.

Верујем да сви можемо искористи бенефит овог програма на прави начин и олакшати себи даљи пут ка врху, рекла је Аливодић.

Десет одабраних учесника били су распоређени су у осам институција, а током трајања стручне праксе свако од учесника радио је уз подршку додељених ментора.

Ове године програм стучне праксе финансирале су сталне мисије Аустрије, Турске и САД при ОЕБС-у, као и Влада Швајцарске.

„Људска права младих у Републици Србији у 2021. години“

2. јун 2022.

Београдски центар за људска права представио је 31. маја на онлине догађају годишњи извештај „Људска права младих у Републици Србији у 2021. години“.

На догађају су се поред аутора извештаја обратили Ивана Јоксимовић, в. д. помоћника министра испред Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Милан Марковић, шеф Тима за људска права Уједињених нација у Србији и Соња Тошковић, извршна директорка Београдског центра за људска права.

Ивана Јоксимовић, в. д. помоћника министра у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог је истакла да Република Србија кроз национални механизам за праћење УН препорука за људска права прати спровођење свих препорука које наша држава добија од Уједињених нација у области људских права и у складу са преузетим међународним обавезама редовно извештава уговорна тела и Савет за људска права Уједињених нација о њиховој примени. У оквиру препорука одређени број се односи на положај младих особа.

Јоксимовић је подсетила да су седници Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права непосредно пред разматрање периодичног извештаја Републике Србије о примени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима, млади имали прилику да представе кључне налазе из својих извештаја и у дијалогу са члановима Савета и државном делегацијом разговарају о питањима од значаја за унапређење положаја младих.

По први пут, захваљујући активностима младих на изради алтернативних извештаја Србија Република је ове године у марту месецу од Комитета за економска, социјална и културна права Уједињених нација добила препоруке у односу на унапређење положаја младих и то у делу који се односи на укљученост на тржиште рада и предузимање ефикасних мера за зашштиту од радне експлоатације ученика у дуалном систему образовања, као и приступу бесплатној правној помоћи. Она је обавестила учеснике да ће Савет наставити праксу организовања тематских седница, као и да ће један број седница бити посвећен положају младих и омладинским политикама.

Такође, Јоксимовић је упознала присутне да је наша држава у мају месецу доставила четврти и пети периодични извештај о примени Конвенције о правима детета, који је укључио ставове деце и младих о примени препорука Комитета за права детета. Извештај је пратио и анекс организација цивилног друштва у вези са реализацијом препорука Комитета за права детета.

На крају најавила је да ће Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовати серију друштвених дијалога посвећених правима детета у нашој држави.

Аутори извештаја о људским правима младих истакли су да новина овог извештаја у односу на претходне јесу препоруке аутора које су пре свега усмерене ка одговорнима, доносиоцима одлука, институцијама и онима који помажу, штите и заговарају, организацијама младих и за младе али и према младима. Подаци из извештаја показују да су се млади у Србији у 2021. години суочавали са бројним изазовима у остваривању људских права, нарочито права на рад, образовање, слободу кретања и мирног окупљања, информисаност, а посебно у остваривању права на здравље у условима глобалне пандемије вируса корона и заштиту животне средине.

Седница Савета за националне мањине – 27. мај 2022. године

27. мај 2022.

У Влади Републике Србије, у петак, 27. маја 2022. године, одржана је седница Савета за националне мањине којом је председавала председница Владе Ана Брнабић, заједно са министарком за људска и мањинска права и друштвени дијалог Горданом Чомић.

На седници су били присутни представници свих националних савета и председник Савеза јеврејских општина Србије. Премијерка Ана Брнабић, која је и председница Савета, указала је на неколико активности које ће у наредном периоду бити важне за унапређење рада националних савета националних мањина. У јуну месецу ће бити завршена израда Акционог плана за остваривање права националних мањина, који ће бити плод заједничког рада представника свих националних савета националних мањина и државних органа. Акциони план за остваривање права националних мањина, је подржала Европска унија и Савет Европе, а он ће позиционирати Србију као земљу која поштује права националних мањина.

Према речима премијерке, унапређење људских и мањинских права и нулта толеранција према дискриминацији било које врсте остају главни циљеви којима Србија стреми.

Када је реч о Буџетском фонду за националне мањине, он и за ову годину износи 30 милиона динара, а приоритетна област је култура. Циљ конкурса ће бити унапређење и јачање културно-језичког идентитета националних мањина у Републици Србији.

На седници је било речи и о томе да су избори за националне савете националних мањина планирани у истом периоду као и попис становништва, па су представници националних савета сматрали да би због тога било добро да се ти избори одложе и тај свој предлог су предали председници Владе.

Ресорна министарка Гордана Чомић, која је и заменица председнице Савета, рекла је да ће Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, као алат националним саветима имати консултације са свим надлежном органима у вези предлога Координације.

Чомић је додала да је Министарство посвећено решавању свих проблема националних мањина кроз дијалоге и јачање међусобног поверења у духу толеранције, што ће допринети развоју друштва у целини.

Поред представника националних савета националних мањина, седници Савета присуствовали су и представници Министарства спољних послова, Министарства правде, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства културе и информисања, Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама.

Одржан први циклус обука у циљу унапређења сарадње јавног и цивилног сектора у процесу доношења одлука

25. мај 2022.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовало је у сарадњи са Београдском отвореном школом у претходном периоду 4 обуке у циљу унапређења сарадње јавног и цивилног сектора у процесу доношења одлука.

Обуке су организоване у оквиру ЕУ пројекта „Дијалог промена: подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти“ у сврху унапређења знања и вештина у области развоја сарадње јавне управе и цивилног сектора у доношењу одлука, односно размене искустава и дефинисања потенцијалних партнерстава организација цивилног друштва и органа јавне власти.

Две дводневне радионице на тему „Сарадња органа јавне управе са организацијама цивилног друштва у процесу доношења одлука“ организоване су током марта и априла у Беораду и Нишу за преко 40 представника организација цивилног друштва и органа јавне управе. Основни циљ дводневних обука био је јачање капацитета представника оба сектора за разумевање важности међусобне сарадње у процесу доношења прописа и докумената јавних политика, развој различитих механизама сарадње и њихове имплементације у пракси.

Након тога, са учесницима су биле организоване онлајн радионице на тему значаја успостављања партнерства између два сектора. Основни циљ ових радионице односио се на подстицање даље сарадње међу учесницима претходно реализованих обука и то кроз практичну примену знања и вештина стечених током дводневних обука, представљање примера добре праксе града Краљево и општине Бечеј и даљу међусобну размену искустава.

Ове обуке показале су висок ниво заинтересованости за тему сарадње два сектора у доношењу одлука, док је заједничко учешће представника оба сектора, односно истовремено присуство запослених у јавној управи и представника ОЦД наишло на позитиван став учесника, допринело интерактивности и омогућило директну размену информација и искустава.

Одржавање следећег циклуса обука на ову тему планирано је за јесен 2022. године.

Влада Републике Србије усвојила Четврти и пети периодични извештај Републике Србије о примени Конвенције о правима детета

23. мај 2022.

Влада Републике Србије је на седници 19. маја 2022. године усвојила обједињени Четврти и пети периодични извештај Републике Србије о примени Конвенције о правима детета, којим је обухваћен период од почетка 2017. до краја 2021. године.

Први део извештаја прати примену Конвенције и два факултативна протокола уз одгвоворе на 41 препоруку која је добијена након разматрања претходног периодичног извештаја, 2017. године, а други део чине анекси (први анекс садржи план испуњавања препорука Комитета за права детета, други који садржи информације које су дале организације цивилног друштва у вези са применом препорука и трећи анекс садржи статистичке и друге податке који прате извештај).

По први пут у оквиру процеса извештавања уговорних тела Уједињених нација, уз свој извештај, Република Србија ће доставити и анекс који укључује ставове и мишљења организација цивилног друштва о примени препорука Комитета за права детета у Републици Србији.

За потребе израде извештаја министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић је формирала Посебну радну групу у чији рад су били укључени представници Народне скупштине Републике Србије, републичких и покрајинских органа и институција, Заштитника грађана, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Повереника за заштиту равноправности, Регулаторног тела за електронске медије, Платформе организација за сарадњу са УН механизмима, Коалиције за мониторинг права детета, Мреже организација за децу Србије, Центра за социјалну политику, Центра за истраживање и развој друштва ИДЕАС и удружења Праксис. У току процеса рада на изради извештаја консултована су и деца из Дечијег информативно културног сервиса – ДХ, који је функционише као тинејџерски клуб у оквиру Центра за права детета, а њихова мишљења и ставови укључени у извештај.

Деца су похвалила иницијативу Савета за праћење примене УН препорука да укључи децу у друштвени дијалог поводом извештавања о примени Конвенције о правима детета и позвала доносиоце одлука да овакав вид сарадње примењују у вези са спровођењем јавних политика у области права детета. Као један од начина да се њихово мишљење чује деца су предложила унапређење рада ученичких парламената кроз увођење права на глас унутар школских одбора. У вези са правом на приватност деца су истакла да „забрињава сензационалистичко извештавање медија којима се крши право на приватност што доводи до опасности од секундарне виктимизација деце у судским поступцима“.

У извештају се наводи да је у протеклих пет година унапређен институционални, законодавни и стратешки оквир у области права детета. Значајно је да су успех остварености препорука ресори и цивилно друштво мерили на исти начин, кроз индикаторе који су заједнички развијали у периоду након добијања закључних запажања са препорукама Комитета за права детета. Од укупно упућене 41 препоруке Комитета за права детета, у Плану препорука који води Савет за праћење примене УН препорука је евидентирано да је четири препоруке реализовано у потпуности, две се реализују у континуитету, три нису реализовене, док се 32 препоруке налазе у фази реализације, из разлога јер се неки процеси одвијају континуирано или неки од индикатора није у потпуности реализован. За препоруке које нису спроведене или нису у потпуности спроведене у извештајном периоду, кроз дијалог на радним групама, ресори и организације цивилног друштва покушали су да пронађу најадекватнија решења.

Процес праћења примене препорука од самог почетка су подржавали УНИЦЕФ, Тим за људска права УН-а и Мисија ОЕБС-а у Србији. Савет за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права имао је важну улогу у процесу координације и припреме извештаја. У оквиру рада Савета формирана је тематска група које је пружала стручну и саветодавну подршку формалној радној групи за израду извештаја. актера на праћењу примене добијених препорука у области људских права.

Градимо друштво равноправних

20. мај 2022.

Укљученост је процес који сведочи о томе где живим и са ким живимо, али оно што треба да мењамо је начин на који живимо, како се опходимо према другима, да се прекине са омаловажавањем и ниподаштавањем других, да градимо друштво једнаких. То је кључна порука коју данас шаљемо, са надом да ће и други следити наш пут. Обраћајући се учесницима дијалога „Социјална инклузија Рома и других осетљивих група у Србији 2019-2022“, Чомић је рекла да је срж инклузије друштвени процес, а да је улога државе да направи нормативни оквир у којој ће сви њени грађани бити равноправни.

Нажалост, у природи људске врсте је и да мрзи, омаловажа, што се види и на примеру Рома. Насупрот томе, ми се боримо да сва деца имају исти приступ образовању, здрављу, становању, да се деца међу собом не разликују на основу етичког, националног или верског порекла. На оптужбе о наводним привилегијама Рома, одговарамо „ставите се њихове ципеле“ и њихове породице, живите на начин како Роми преживљавају, па онда говорите о привилегијама. Радимо заједно, не мањине са мањинама, или већина да одлучује, већ сви заједно. Ништа о Ромима, без Рома за столом, поручила је Чомић.

Пројекат Екуменске хуманитарне организације „Социјална инклузија Рома и других осетљивих група у Србији 2019-2022“ заснован је на двадесетогодишњем искуству у раду са осетљивим групама и има за циљ да допринесе процесу социјалне инклузије кроз унапређење животних услова сиромашних ромских и других социјално угрожених породица.

Важан део пројектних активности има за циљ да допринесе успешном спровођењу интеркултуралног образовања у одабраним школама као и подршку у раду са децом и младима из социјално угрожених породица.

Успостављена сарадња ЕХО са државним и локалним институцијама кроз пројектне активности допринеће унапређењу постојећих политика и пракси које су усмерене на унапређење положаја Рома и других осетљивих група у Србији.

Пројекат се спроводи у десет јединица локалних самоуправа у Србији.

Прослава 220. годишњице досељења Словака у Ковачицу

20. мај 2022.

На централној прослави јубилеја 220. година доласка Словака у Ковачицу, која је одржана у суботу, 14. маја 2022. године, поред многобројних гостију из Републике Србије и Словачке Републике, присуствовала је и Олена Папуга, државна секретарка у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

„Био је то велики празник не само за Ковачицу већ и за све Словаке који су са Горње земље тадашњег Аустро-Угарског царства дошли на Доњу земљу и оплеменили је својим марљивим радом чувајући своју традицију, веру и језик до данашњих дана. Ови вредни људи Републику Србију представљају и наивним сликарством и пред вратима су да их УНЕСКО уврсти у културну баштину“, рекла је Олена Папуга.

На главном ковачичком тргу током читавог дана трајао је богат културно-уметнички програм на ком су учествовала културно-уметничка друштва представљајући богат фолклор и народну ношњу Словака из целе АП Војводине, где претежно  живи ова национална заједница. Вечерњи програм обогатила је у свету позната група „Кандрачовци“ која је дошла из њиховог старог краја.

У просторијама Удружења жена „Ковачичанке“, које постоји 102 године, отворена је изложба народних ношњи.
Својим наивним сликарством Републику Србију стављају на светску мапу уметности, па је тим поводом представљена слика „Моја јединствена Ковачица“ коју су 19 наивних сликара поклонили Општини Ковачица.

На вечерњој свечаној академији је директор Канцеларије за Словаке у дијаспори из Братиславе Милан Јан Пилип  доделио Галерији наивне уметности медаљу те Канцеларије, односно Министарства иностраних послова Републике Словачке.

Мржња се лако бира, а љубазност мора да се учи

20. мај 2022.

На Завршној конференцији ,,100 за будућност'' представљени су резултати истоименог пројекта, који је спроведен у оквиру ширег програма Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“ који спроводи Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

На иницијативу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Канцеларија за инклузију Рома АП Војводине реализовала је пројекат „100 ЗА БУДУЋНОСТ“ са партнером Центром за развој ромске заједницe "Амаро Дром".

Оснаживање 100 Ромкиња био је општи циљ пројеката који је усмерен на њихово активно учешће у локалним заједницама и у широј заједници уз креирање локалних и националних политика које су усмерене на Роме и Ромкиње.  Чињеница је да је унапређена сарадња међу Ромкињама, организацијама и државним институцијама релевантним за људска права и родну равноправност кроз едукативне сесије, интеракцију и размену њихових искустава, изазова и могућих решења.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог изјавила је нешто што је оставило јак утисак на жене и овога пута:
Мржња се лако бира, а љубазност мора да се учи.

Кратка реченица: Добро дошли у вашу кућу, је у суштини срж људских права. Значи да и онај ко не мисли баш да сте добродошли зна да је друштвено правило и обавеза да зна да мора да вас дочека добродошлицом.

Женама вероватно не треба много више од тога и због тога је било важно да ово наше дружење, заједничка размена искустава и унапређење заједничких знања, уз подршку ГИЗ-а, и уз рад Канцеларије за инклузију, а са партнерством Саветом за ромске националне мањине, због свега тога је било важно да нађемо начина за сва она места, за све оне куће у које улазите где стоји неко нељубазан, кажете: Заборавио си да ми кажеш добродошла, ово је твоја кућа.

Тако се не ствара само боље окружење за Ромкиње, тако се не гради само активизам Ромкиња за све послове који су ту пред нама да их обавимо у ромској националној мањини, тако се прави човечније друштво у Србији – изјавила је министарка Чомић.

Министарка је и овога пута успела да женама укаже на чињенице да морају да буду поштоване, да морају себе да цене јер само тако можемо да утичемо на људе око себе као и на самопоштовање.

Одржана седница Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права

19. мај 2022.

На седници Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права, 16. маја 2022. године представљен је Нацрт четвртог и петог периодичног извештаја Републике Србије о примени Конвенције о правима детета. Седници је председавала министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић.

Седници су поред чланова Савета, присуствовали представници независних тела, организација цивилног друштва, као и представници Дечијег информативно културног сервиса – ДХ, који је функционише као тинејџерски клуб у оквиру Центра за права детета. Они су на тематској седници имали прилику да пред доносиоцима одлука изнесу своје мишљење и ставове о примени Конвенције о правима детета, што је нарочито важно са становишта препоруке Комитета за права детета којом се држава потписница подстиче да осигура да се ставовима деце посвети дужна пажња и да ојача стварање смисленог простора кроз који деца могу да утичу на јавне политике. Њихови ставови и мишљења укључени су у извештај који наша држава треба да достави Комитету за права детета до 24. маја 2022. године.

По први пут у оквиру процеса извештавања уговорних тела Уједињених нација,  уз свој извештај, Република Србија ће доставити и анекс који укључује ставове и мишљења организација цивилног друштва о примени препорука Комитета за права детета у Републици Србији.

Савет за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права имао је важну улогу у процесу координације и припреме извештаја. Наиме, у оквиру рада Савета формирана је тематска група које је пружала стручну и саветодавну подршку формалној радној групи за израду извештаја.

Република Србија је израдила периодични извештај на основу развијеног Плана за праћење примене препорука Комитета за права детета, за чије вођење је задужен овај Савет. Наведени План садржи препоруку, надлежан ресор за њено спровођење, рок, индикаторе мерења степена реализације препорука, повезаност препорука са Циљевима одрживог развоја из Агенде 2030 УН-а. На развијању Плана ресори су заједно радили са организацијама цивилног друштва. Овај модел рада користиће се  и за израду свих осталих периодичних извештаја за Уједињене нације као пример добре праксе и мултисекторске сарадње свих релевантних актера на праћењу примене добијених препорука у области људских права.

Србија одлучна да гради друштво једнаких права за све

17. мај 2022.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић изјавила је данас да наша земља неће одустати од своје привржености изградњи друштва са културом људских права и владавином права, а у којем ће се сви осећати потпуно једнако.

Чомић је на пријему поводом Међународног дана борбе против хомофобије, трансфобије и бифобије, који су организовали Канцеларија Савета Европе у Србији, EuroPride 2022 Београд и Амбасада Француске у Србији, истакла да је то циљ Владе и воља становништва у Србији.

Не желимо да одустанемо од тога да и у 21. веку разуверавамо људе да је популарно неког мрзети, малтретирати и убијати. Желимо да будемо део света који разуме да су људска права, колико год била крхка, једино што наша људска врста има, поручила је министарка.

Она је навела да овај дан треба све да нас подсети на парадокс људске врсте да понекад са великом лакоћом бирамо насиље и мржњу, а да веома тешко учимо једни друге љубазности, поштовању и уважавању оног другог, само мало различитог од нас самих.

Амбасадор Француске у Србији Пјер Кошар истакао је да су свуда у свету хомосексуалне, бисексуалне и трансродне особе жртве узнемиравања и тортуре, па често и убистава, а да велики број тих дела остане некажњен.

Хомоксексуалност је и даље прекршај и злочин у више од 70 земаља у свету, а у десетак држава за хомосексуализам је запрећено смртном казном, навео је он и додао да се у неким земљама хомосексуалност и трансексуалност и данас сматрају болестима.

Амбасадор је рекао да Француска подржава циљ универзалне хуманизације хомосексуалности, активно ради на том питању са партнерима, међународним организацијама, невладиним организацијама и различитим организацијама цивилног друштва.

Он је саопштио да је Француска, поводом поводом Међународног дана борбе против хомофобије, трансфобије и бифобије, одлучила да симболично подигне заставу EuroPride 2022 на својим амбасадама.

Кошар је скренуо пажњу и на циклус дебата „Шта је род“, који Француски институт организује читаве године и који омогућује да дође до размене мишљења на ту тему.
Амбасадор је указао и на кампању коју је започео Савет Европе на Западном Балкану под називом „Блокирај мржњу, шири љубав“, која има за циљ борбу против говора мржње.

Заменица шефа Канцеларије Савета Европеу Београду Надиа Ћук указала је на то да је Србија постигла велики напредак у борби против дискриминације и поштовању људских права и да ће бити прва земља на Балкану која ће бити домаћин EuroPride.

(Извор: веб сајт Владе Републике Србије)

Пружање подршке раду Саветима за међунационалне односе у локалним самоуправама

17. мај 2022.

У оквиру заједничког пројекта Европске уније и Савета Европе „Промоција различитости и равноправности у Србији“ у априлу и мају су одржани радни састанци са члановима и чланицама Савета за међунационалне односе девет јединица локалних самоуправа у Републици Србији, на којима је била присутна и државна секретарка  у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог Олена Папуга,  Драгана Вујков Радуловић, самостална саветница за права националних мањина у Стручној служби Заштитника грађана и Фахрудин Кладничанин испред Савета Европе.   

Од 2017. године до данас ова тема је вишеструко препознатљива и кроз измене Закона о локалној самоуправи 2018. године, преко формирања ових тела 2019. године од стране ЈЛС, консултовање истих приликом промена назива улице, тргова и сл, међутим пракса као и међународни извештаји и даље указују на потребу за даљим унапређењем рада ових тела.

У протеклом периоду, у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Заштитника грађана и Канцеларије Савете Европе у Београду одржани су радни састанци и обуке за чланове и чланице Савета за међунацоналне односе у Новом Пазару, Бујановцу, Беочину, Бачкој Паланци, Босилеграду, Петровцу на Млави, Сомбору и Суботици, а једино Врбас није организовао договорену обуку.

Савети за међунационалне односе су преко потребна тела у јединицама локалне самоуправе како због законом утврђене сврхе и надлежности, тако и због развоја унутрашњих капацитета локалних самоуправа. Обавеза јединица локалне самоуправе је да омогући стручно-административну подршку раду Савета.

Евидентирани проблеми који постоје у функционисању савета за међунационалне односе углавном се односе на централизацију јединица локалних самоуправа, снажном утицају политичких партија на рад локалних самоуправа, недовољним капацитетима јединица локалне самоуправе, одсуство грађанске иницијативе и друштвене солидарности, неразвијеним капацитетима чланова и чланица савета. У том погледу чланови и чланице савета за међунационалне односе истакли су потребу за подизањем стручних капацитета и осмишљавање заједничких активности које би се реализовале у јединицама локалне самоуправе у партнерству са различитим актерима из локалног и националног нивоа. 

У Републици Србији 72 ЈЛС су вишенационалне и имају обавезу да формирају савете за међунационационалне односе.

О значају Шуманове декларације у Сремским Карловцима

9. мај 2022.

Помоћник министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Борис Милићевић, отворио је у понедељак, 9. маја 2022. године, на Дан Европе, завршни догађај у оквиру пројекта „DESIRE у Сремским Карловцима.

Пројекат „DESIRE - Шуманова декларација: Иницијатива за ревитализацију Европе“ отпочео је са реализацијом крајем 2020. године, у оквиру програма Европа за грађане и грађанке, и то као део поглавља Европско сећање. Пројекат је имао за циљ да подигне свест грађана, а посебно младих, о историјски значајној Шумановој декларацији за ЕУ. Водећи партнер на пројекту била је општина Лавароне из Италије, док је партнерска организација у Србији удружење Дунав 1245 Србија, из Сремских Карловаца.

Борис Милићевић је упознао учеснике из Србије, Италије, Португалије, Бугарске, Северне Македоније, Словеније и Француске са успесима Републике Србије у учествовању у ЕУ програму „Европа за грађане и грађанке“, где је у периоду од 2014. до 2020. године одобрено 54 пројеката чији су носиоци из РС. Додељен је укупан износ од преко 3 милиона евра, а господин Милићевић је посебно нагласио да је преко 500 учесника из наше земље успоставило партнерства на пројектима који су се реализовали широм Европе.

Он је такође истакао да се нада да ће Србија ускоро бити равноправна учесница новог програма „Грађани, једнакост, права и вредности - CERV“, за који смо у јулу прошле године исказали формално интересовање код Европске комисије. Нови програм, као и све могућности који исти нуди, представила је Жељка Маркулин из Уреда за удруге Владе Републике Хрватске, која је уједно и контакт тачка за CERV програм у Хрватској.

Представљена кампања ЕУ и Савета Европе „Блокирај мржњу. Подели љубав”

5. мај 2022.

Кампања ЕУ и Савета Европе "Блокирај мржњу. Подели љубав!", која има за циљ борбу против различитих облика говора мржње усмерених на одређене заједнице и појединце у Србији, представљена је данас у Београду.

Кампања се спроводи се у оквиру пројекта "Промовисање различитости и равноправности у Србији" и одвијаће се онлајн, путем страница на друштвеним мрежама, медија, као и кроз јавне догађаје.

У ове активности ће се кроз лична искуства, сведочења и размену добрих пракси промовисати различитост и равноправност у Србији и региону.

На представљању кампање говорили су министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Србије Гордана Чомић, директорка Канцеларије Генералног директората за програме СЕ Верена Тејлор и шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жофре.

Гордана Чомић је поздравила почетак кампање у Србије и нагласила њен значај и за примену закона у сузбијању говора мржње. Рекла је да говор мржње није и не може да буде слобода говора, те оценила да има јако пуно оних којима то треба објашњавати.

Прави начин је да имате законе у којима забрањујете понашање засновано на предрасудама, говор мржње није слобода говора и не може да буде, рекла је Чомић и навела да је доста тешкоћа требало превазићи да би такви закони постојали у Србији.

Зато је ова кампања, која се на наше задовољство пласира у Србији данас тако значајна јер без такве кампање нема примене закона у којима су одредбе добре, нагласила је Чомић.

Данашња кампања и закони које је Србија донела су велики допринос култури дијалога, стога подржавамо оно што су оснивачи СЕ и ЕУ већ једном рекли, а то је да култура, владавина права иду уз културу љуских права. Мржња уз њих не иде, поручила је Чомић.

Родна равноправност у оку прописа и кроз праксу

29. април 2022.

Стална конференција градова и општина (СКГО) 29. априла 2022. године организовала је годишњу конференцију „Родна равноправност у прописима и пракси“ уз учешће више од 50 представника локалних самоуправа, ресорног министарства и домаћих и иностраних експерата у области родне равноправности. Учесницима скупа обратили су се Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Никола Тарбук, генерални секретар СКГО.

Данашња конференција организована је у оквиру Програма „Подршка локалним самоуправама на путу ка ЕУ – друга фаза“, који финансира Влада Шведске.

Без локалних самоуправа, без СКГО и међународних савезника за човечније друштво будућности, моћи ћемо само да читамо о праведнијем друштву, а заједничким радом, моћи ћемо и да га живимо, истакла је министарка Чомић и закључила да је оквир за тај живот записан у усвојеним актима, а план за остваривање је на свима нама.

Гордана Чомић је истакла да су Закон, Национална стратегија и Акциони план родне равноправности у Србији документа о животу и жена и мушкараца и велики посао да буду усвојени представља мање од половине посла који нас чека за претварање свега записаног у свакодневни живот.

Никола Тарбук је нагласио да се концепт родне равноправности препознаје као један од кључних услова за стварање заједнице у којој сви њени чланови имају једнаке шансе за лични, друштвени и економски развој.

Неки од института који су уграђени у Закон о родној равноправности су потпуно нови, док су неки били познати и раније, али су сада додатно и јасније дефинисани. Сада је важно да се снажно заложимо за што бољу имплементацију овог закона, рекао је Тарбук и додао да ће СКГО, као савез градова и општина, наставити да подржава локалне самоуправе у пуној имплементацији правног оквира и јавних политика и у мерама које воде остварењу родно праведнијег друштва.

Тарбук је изразио уверење да ће нови законски оквир и његова снажна имплементација у наредном периоду осигурати даљи развој локалног институционалног оквира, политика и мера које обезбеђују и подстичу родну равноправност.

Скуп је био одлична прилика да се отвори дијалог и размене информације између националног и локалног нивоа власти, уз разматрање новина и изазова у законском оквиру за родну равноправност које се односе на локалну самоуправу.

У оквиру стручних панела разматрани су релевантни прописи, првенствено Закон о родној равноправности и Национална стратегија за родну равноправност за период од 2021-2030, са Акционим планом за текућу и наредну годину, као и улога различитих чинилаца на локалном нивоу, уз дискусију о наредним корацима које је потребно предузети. Било је речи о Индексу родне равноправности на локалном нивоу, а уз будуће планове, представљене су и тренутне активности СКГО у овој значајној области, посебно пројектни пакети подршке општинама и рад на пољу родно одговорног буџетирања.

Обезбеђен приступ пијаћој води за 121 домаћинство на територији Oпштине Kањижа

27. април 2022.

У Општини Кањижа спроведени су радови којима је обезбеђен приступ води за ромска и домаћинства из других маргинализованих група. Захваљујући овим интервенцијама, укупно 121 домаћинство у Кањижи повезано је на главну водоводну мрежу, чиме је омогућен и приступ пијаћој води који до тада нису имали. Ово је један од резултата пројекта „Смањење додатне рањивости Рома и других маргинализованих група изазване пандемијом COVID-19 у 18 локалних самоуправа” који спроводи Генерални секретаријат Владе Републике Србије као правни заступник Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва, а партнери на реализацији пројекта су удружења Центар за интерактивну педагогију и Екуменска хуманитарна организација. Пројекат се спроводи у оквиру програма Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији” који реализује Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbHу партнерству са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Министарка Гордана Чомић из Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог истакла је да је општина Кањижа, организација GIZ, Скупштина Војводине, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, привредно друштво Потиски водоводи, као и много добрих људи у Кањижи, било укључено у овај пројекат у намери да доведе воду у сваку кућу, сматрајући то основним људским правом.

– Сви поменути су доказ добре воље људи и сложности по питању онога што је неопходно да радимо да се смањи сиромаштво и помогне људима у невољи. Укљученост за коју се залажемо јесте да помогнемо једнако свима. Идеја је да се укључи још људи, да се пројекат настави и да деца која су данас рођена у Кањижи не разумеју како је то живети у кући без воде – изјавила је министарка Чомић.

Присутнима се обратио и Нинослав Јовановић, државни секретар Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

– Захваљујући многобројним партнерима, 121 породица је добила приступ пијаћој води. Сви они који живе тешко и који немају пијаћу воду остварили су своје право кроз овај програм. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је не тако давно усвојило стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња до 2030. године. Стратегија је конципирана тако да буде децентрализована и да се спусти на локални ниво и ово је њена пуна имплементација, ово је подршка обичном човеку – нагласио је Јовановић.

Један од приоритета пројекта је подршка локалним самоуправама и јавно-комуналним предузећима у обезбеђивању трајног приступа води за више од 500 ромских и других маргинализованих породица у више од 10 подстандардних насеља у седам јединица локалне самоуправе: Кањижа, Смедеревска Паланка, Стара Пазова, Зрењанин, Ковин, Алибунар и Ваљево.

– Ово је пример добре праксе и партнерства. Поред основног циља да различите маргинализоване групе добију приступ пијаћој води, овај програм се бавио и другим темама, а то су теме образовања, превенције и имунизације – рекао је Роберт Бу, вођа тима програма „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији”.

Драгана Јовановић Аријас, менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, истакла је да се унапређење водоснабдевања у оквиру овог пројекта реализује у још шест локалних самоуправа, а општина Кањижа је у овом тренутку унапредила водоснабдевање за највећи број породица – 121 породицу, од тог броја 89 породица има приступ води у свом домаћинству, дакле у објекту у којем живи, а 32 породице у дворишту породичне куће. Ово је импозантна бројка имајући у виду да су радови реализовани за свега два и по до три месеца.

Радови на санацији водоводне деонице, изградњи прикључака и шахта за смештај водомера и прикључења на водоводну мрежу реализовани су у периоду од октобра до децембра 2021. године, у сарадњи са локалном самоуправом, а од стране Привредног друштва Потиски водоводи, у складу са Уговором о пословно-техничкој сарадњи између Генералног секретаријата Владе Републике Србије, Општине Кањижа и Привредног друштва Потиски водоводи, потписаног у септембру 2021. године. Укупна вредност радова у Кањижи је 89.408 евра (средства пројекта), а допринос Општине Кањижа и Привредног друштва Потиски водоводи износи 6.164 евра.

Небојша Ракић, заменик председника Општине Кањижа, захвалио се свим државним званичницима и представницима организација што су дошли у месну заједницу Хоргош и што су препознали овај пројекат као значајан. Он је том приликом истакао да локална самоуправа има јединствен став да у XXI веку не постоје разлике по питању верске, националне припадности или боје коже и да данас сви имају једнако право на пијаћу, чисту воду.

– Пројекат који износи 10.700.000 динара само је почетак онога што ће наставити даље да ради локална самоуправа, надамо се, уз подршку министарства и GIZ-а – закључио је Ракић.

Душан Глишић, директор Привредног друштва Потиски водоводи, захвалио се присутнима за подршку и несебично залагање, као и на указаном поверењу за учешће на једном овако великом и важном пројекту.

О ПРОЈЕКТУ
Основни циљ пројекта „Смањење додатне рањивости Рома и других маргинализованих група изазване пандемијом COVID-19 у 18 локалних самоуправа” је превазилажење изазова насталих услед пандемије COVID-19 у области образовања, побољшањe приступа води и унапређење информисања и имунизације против COVID-19, као и техничка подршка надлежним локалним институцијама за потребе праћења тока пандемије. Пројекат се реализује на подручју 17 јединица локалне самоуправе: Нова Црња, Звездара, Крушевац, Краљево, Лозница, Бор, Ниш, Врање, Пирот, Владичин Хан, Стара Пазова, Ковин, Зрењанин, Смедеревска Паланка, Ваљево, Кањижа и Алибунар.

Радови у Кањижи обухватили су санацију водоводне деонице и изградњу прикључака и шахта за смештај водомера за 71 домаћинство у Хоргошу, као и изградњу прикључака и шахта за смештај водомера и прикључење за 32 домаћинства на постојећу водоводну мрежу у Хоргошу и Мартоношу. Такође, реализована је изградња шахта и уградња водомера за 18 домаћинстава у Кањижи. Овим интервенцијама водоснабдевање је унапређено за укупно 121 домаћинствo.

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату

21. април 2022.

Холокауст и геноцид из Другог светског рата сведоче о систематским и масовним убиствима људи који су проглашени непожељним члановима друштва. Изоловани случајеви ксенофобије и нетолеранције који су и почетку наилазили на равнодушност и незаинтересованост, претворени су у логоре смрти у којима су на најбруталнији начин страдали читави народи, Јевреји, Роми, Срби и други словенски народи. Невине жртве, међу којима су била и деца, сматране су нижом расом и предвиђене за „коначно решење“ и на територији Независне државе Хрватске и због тога мучени и најсвирепије убијани, изјавила је Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог поводом обележавања Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.

Стравично страдање нашег народа у Другом светском рату упозорава да нетрпељивост према људима друге вере или нације и урушавање њиховог достојанства и слобода води највећем злу које људско друштво може доживети. Необјашњива зверства које је човек починио у име „светлије“ будућности тешко је данас разумети, као и оправдати оне који су затварали очи пред њима, надајући се да их такво зло неће сустићи. У друштву оптерећено прошлошћу и историјским сукобима, наша морална дужност је да се сећамо свих невиних жртава, не заборавимо слободарску историју и борбу, истовремено негујући дух толеранције и заједништва међу новим нараштајима, поштујући другу верску или националну припадност. Србија негује културу сећања на жртве холокауста и геноцида и достојанствено сећање на страдале, у супротном, историја ће се поновити у свом најстрашнијем облику, поручила је Чомић.

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату се обележава у Србији сваке године, 22. априла. Посвећен је сећању на Србе, али и Роме и Јевреје, који су страдали у масовним злочинима током Другог светског рата у Независној држави Хрватској и у окупираној Југославији.

У ноћи између 21. и 22. априла 1945. године две групе са више од 1000 логораша покушале да се пробију из усташког концентрационог логора Јасеновац. Спасило се само њих 91.

Јавна дебата поводом Светског дана Рома: Потребна је интеграција, а не њихова асимилација у друштву

08. април 2022.

Поводом Светског дана Рома данас је одржана јавна дебата "Роми у изазову времена" током које су говорници поручили да је неопходно укључити Роме у све сфере друштва подвлачећи да је Роме потребно интегрисати, али не и асимиловати.

Министарка за људска и мањинска права Гордана Чомић казала је да је задатак тог Министарства да Роми буду укључени равноправно у дијалог о њима самима и да се укине покровитељски и омаловажавајући однос према Ромима у друштву.

Наводећи да је Министарство успело да успостави план за укључивање Рома и да не одустају од послова који су важни за оне који ће се тек родити, Чомић је казала да ће се данас у Србији родити 200 деце, а од тога бар две бебе морају бити Роми.

Треба да трагамо за питањем како ће изгледати школска година 2029/30 у којој ће та деца кренути у први разред, колико ће их бити, како ћемо проверити колико је укупно ромске деце завршило основну школу, да ли ће средње образовање бити обавезно за све, не само за ромску децу, како деца иду у школу, где станују, да ли имају текућу воду, да ли у школу иду сва, а не само ромска деца, поручила је Чомић.

Истиче да неће да одустане од тога да то дете које се родило данас оног момента када крене у школу не разуме питање о инклузији Рома, односно да то у том тренутку буде прошлост за наше друштво.

Хоћу да се то избрише и да постане сећање на ствари које нису биле добре, али које су за нама. То су ствари које мењају друштво, нагласила је Чомић.

Јавну дебату организовао је Национални савет ромске националне мањине, а председник тог савета Далибор Накић казао је да су досадашњи резултати у инклузији Рома видљиви у свим областима, али да смо још увек друштво у којем смо далеко од тога да Роми имају исте шансе као остали грађани.

Процес инклузије Рома је двосмеран, казао је Накић наглашавајући да бенефите од процеса инклузије немају само Роми, већ и друштво у целини.

Сигуран сам да је ромска заједница значајан потенцијал нашег друштва. Морамо креирати друштво у којем Роми имају једнаке могућности и иста права, поручио је Накић.

Највећа мањина у Европи

Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре подсетио је да су Роми највећа мањина у Европи, указујући да је потребна потпуна инклузија Рома и борба против дискриминације.

Инклузијом Рома учинићемо да друштва буду јача, казао је Жиофре.

Шеф мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату указао је на то да се данас слави и ромска култура, а да се уједно указује на неопходност борбе против дискриминације.

Стална представница УНДП-а у Србији Франсин Пикап је такође истакла да је важно омогућити Ромима да имају једнака права као и сви други грађани.

(Извор: ТАНЈУГ)

Мина Роловић - Јочић на обележавању Светског дана Рома и Ромкиња у Крагујевцу

08. април 2022.

Свечаним пријемом у градској кући за представнике Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Министарства за државну управу и локану самоуправу, представнике ГИЗ-а, НАЛЕД-а, СКГО-а, РОМАКТЕД програма, Ромског националног савета, ромских организација, образовних институција, поводом обележавања Светског дана Рома и Ромкиња, председник Скупштине града Мирослав Петрашиновић и др Гордана Дамњановић, чланица Градског већа за здравствену и социјалну заштиту уприличили су пријем.

Не само припадницима ромске заједнице већ свим грађанима Светски дан Рома, честитала је Мина Роловић Јочић, државна секретарка Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, јер тој разноликости и богатству култура коју Србија има, можемо да захвалимо томе што имамо доста националних мањина. Цео свет данас слави културу, традицију и језик ромске заједнице, рекла је она. Свесни смо да Роми најтеже живе и да њихов положај захтева велику помоћ државе, али не само министарстава и координационих тела већ и јединица локалних самоуправа као кључним актерима за спровођење и адекватну примену свих прописа о потребама Рома и Ромкиња. Крагујевац је у томе добар пример у поступањима у многим сферама, од стипендија у образовању, социјалне заштите до запошљавања Рома и Ромкиња, истакла је државна секретарка.

Историја Рома и њихове заједнице у Крагујевцу је веома дуга и богата. Град Крагујевац значајно место поклања ромској заједници обзиром да према незваничним подацима у нашем граду живи око 16 хиљада Рома и Ромкиња, рекао је председник Скупштине града Мирослав Петрашиновић и свим суграђанкама и суграђанима ромске националности честитао 8. април. Дан када је пре нешто више од пола века одржан први Светски конгрес Рома и који представља прекретницу у развоју ромског покрета, њихове афирмације и еманципације, подсетио је он. Значајни пројекти у протеклим годинама су реализовани за побољшање њиховог положаја у области здравствене и социјалне заштите, становања а посебно смо поносни на број Рома који су радно ангажовани код 17 послодаваца.

Говорећи о до сада реализованим пројектима, др Гордана Дамњановић, чланица Градског већа за здравствену и социјалну заштиту и председница Савета за социјалну инклузију Рома и Ромкиња, је истакла да је у протекле две године било много обaвезујућих докумената, локалних акционих и оперативних планова, рада на терену, сарадње са министарствима, националним саветом за ромску мањину. До сада је највише учињено у здравственој и области социјалне заштите и образовања али све то није довољно јер постоји простор за унапређење њиховог положаја, каже др Дамњановић. Област родне равноправности и превенција дискриминације су области подједнако важне за ромску популацију, али у области становања нам предстоје најважнији задаци.

На пријему су уручене захвалнице представницима министарстава, институција, организација и удружења, партнера који у сарадњи са градом раде на побољшању и унапређењу живота Рома и Ромкиња у Крагујевцу.

(Извор веб сајт града Крагујевца)

Учешће Гордане Чомић на Светском самиту Влада у Дубаију

30. март 2022.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић учествовала је 29. и 30. марта  на Светском самиту Влада 2022. године у Дубаију и у оквиру форума „Жене у влади“, говорила о  улози и учешћу жена у креирању политика, различитим могућностима дизајнирања социјалних политика (учешће жена и мушкараца у промени културних образаца), посебно оних које оснажују жене у њиховом креирању.

Жене су те које руше баријере и вишевековне стереотипе о наметнутој улози слушкиње у друштву. Тражиле су право на школовање, на рад, на имовину, да гласају, да учествују у јавном, политичком животу, право да живе свој живот без насиља, право на слободан избор о томе како ће, с ким и где да проведу свој живот. Стога данас интегрисање родног аспекта у различите сфере друштва и државе обухвата много више од повећања учешћа жена у процесима одлучивања, истакла је министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић. Уграђивање родног аспекта у политику поставља родну равноправност у центар доношења одлука, средњорочних планова, програма буџета, институционалних структура и поступака, али и искустава, знања и интереса, жена, и мушкараца у процесу уобличавања политика, планирања и одлучивања.

Говорећи о култури старења, Чомић је рекла да је старење привилегија, али да се најчешће та старосна доб сагледава на дискриминаторни начин. Како је истакла "сребрна економија" и "сребрно предузетништво" основа су за међугенерацијску солидарност. Људима када оду у пензију смањују се приходи, развијањем "сребрне економије" развија се  потпуно нови сектор због процентуално већег учешћа настаријих у друштву и задовољавању њихових потреба.

Чомић је подсетила и да је Републике Србија посвећена циљевима одрживог развоја,  веома значајном делу глобалног процеса, те да представљају универзални позив на деловање ради искорењивања сиромаштва, заштите животне средине и обезбеђивања мира и просперитета за све, али и климатских промена, економских неједнакости и иновације.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог до сада одржало 29 друштвених дијалога у области заштите и унапређења људских права, на теме које су од животног значаја за грађане Србије, нагласила је Чомић и додала да се увођењем дијалога смањују тензије и успоставља размена мишљења који воде друштвеном просперитету и целокупном развоју земље.       

У оквиру исте сесије, министарка за запошљавање и социјалну политику Сејшела Патрисија Франкорт рекла је да је пут до достизања родне равноправности био трновит, али да се очигледан успех огледа и у именовању пет министарки Владе, које заједно са њом присуствују светском форуму.

Министарка за развој заједнице Уједињених арапских емирата Хеса Бухамед говорила је о плановима у области родне равноправности у њеној земљи и истакла значај оснаживања генерација девојчица које ће убудуће учествовати у креирању политике земље.

Форум „Жене у влади“ је глобална платформа за дијалог о женском руковођењу у јавном сектору и окупља лидерке које разговарају о унапређењу укључивања жена у владама широм света. Форум пружа подршку владама у оснаживању већег броја жена, у циљу достизања највишег нивоа доношења одлука. Такође, има за циљ да изгради мрежу глобалних лидерки у јавном сектору за подршку, неговање и менторство нових генерација жена, које ће бити укључене у креирање и доношење одлука. 

Овогодишњи Светски самит Влада у Дубаију угостио је лидере, међународне стручњаке и доносиоце одлука из целог света како би поделили искуства и допринели развоју политика и модела који су од суштинског значаја за обликовање будућих влада, односно, боље будућности за човечанство.

Побољшати положај Рома кроз нову стратегију

24. март 2022.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић присуствовала је данас представљању Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Србији за период 2020–2030. године, чији је циљ побољшање положаја Рома у нашој земљи.

Чомић је у Народној скупштини истакла да се у Стратегији први пут говори о "антициганизму", који представља борбу против једног облика расизма, због којег су Роми искључени из друштва.

Имамо задатак да се свакога дана боримо против тога да се према Ромима људи опходе са омаловажавањем и да их искључују из заједнице, нагласила је она и оценила да је Стратегија добар почетак да се укаже на то колико људи у Србији има етничку и расну дистанцу према Ромима, али и да се понуде решења којима ће се побољшати њихов положај у друштву.

Сваки човек може у себи да мисли о Ромима шта жели, али понашање не може да заснива на предрасуди да Роми нису интегрални део сваког друштва. Уколико се неко тако понаша, биће прекршајно или кривично гоњен јер је у нашој земљи неприхватљив било какав облик расизма према Ромима, поручила је министарка.

Председник последњег сазива Скупштине Србије Ивица Дачић рекао је да су у претходном периоду парламент, одбори и посланици посветили доста пажње унапређењу положаја Рома кроз законодавну активност и преко других форми рада.

Он је указао на неповољан положај Рома у нашем друштву, истичући да су једна од најрањивијих друштвених група у погледу економског положаја, становања, образовања, здравствне заштите, али и када је реч о поштовању њихових основних права.

Према његовим речима, побољшање положаја Рома један је од приоритета Владе, као и стратегије која је данас представљена.

(извор: веб сајт Владе Републике Србије)

Одржан први састанак Посебне радне групе за припрему текста Предлога Акционог плана за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва

24. март 2022.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог отпочело је израду Предлога акционог плана за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022-2023. године.

Први састанак Посебне радне групе за израду овог планског документа одржан је 11. марта 2022. године у Београду. Састанку су присуствовали представници релевантних државних органа, организација цивилног друштва, независних тела и међународних организација.

На састанку је представљена радна верзија Предлога акционог плана за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022-2023. године на коју су чланови/це Посебне радне групе изнели своје предлоге и сугестије.

Јавне консултације за израду Предлога акционог плана за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022-2023. године отворене су од 15. до 22. марта 2022. године за учешће цивилног друштва и ширу заинтересовану јавност.

 

Пуштена у рад водоводна мрежа за Придворице – преко 100 кућа добило пијаћу воду

15. март 2022.

Влада Републике Србије и председник Србије посвећени су побољшању положаја Рома и свих других грађана Србије који се налазе у стању социјалне потребе и сиромаштва. Њихова политика је у складу са политиком ЕУ и овакав приступ резултирао је пројектом и сарадњом Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог са Немачком развојном сарадњом да преко 100 породица добије  питку воду, што је основно људско право. Постоји још породица у Србији који су у сличним проблемима, што значи да је пут пред нама дуг и да је нам је потребна подршка и помоћ, изјавила је данас министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић приликом обиласка радова у селу Придворице на отварању водоводне мреже у општини Смедеревска Паланка.

Грађевинске радове, као и породице којима је вода већ прикључена, поред министарке Чомић обишли су и Нинослав Јовановић, државни секретар у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Роберт Бу, представник ГИЗ-а, Драгана Јовановић Аријас, представница Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Никола Вучен, председник општине.

Изградњом водоводне мреже, преко 100 породица у селу Придворице је добило пијаћу воду у својим домаћинствима, међу којима је највећи број ромских породица. Од сада ће и   ђаци из пригревичке школе уместо бунарске користити пијаћу воду.

Унапређење водоснабдевања, један је од приоритета у оквиру пројекта „Смањење додатне рањивости Рома, Ромкиња и других маргинализованих група, изазване пандемијом ЦОВИД-19 у 18 локалних самоуправа“, коју спроводи Влада Републике Србије  уз подршку програма Немачке развојне сарадње. Пројекат представља подршку локалним самоуправама у обезбеђивању трајног приступа води за више од 500 ромских и других маргинализованих породица, у више од 10 подстандардних насеља у седам јединица локалне самоуправе: Смедеревска Паланка, Стара Пазова, Зрењанин, Ковин, Алибунар, Ваљево и Кањижа.

У Смедеревској Паланци спроведена је најсвеобухватнија интервенција која подразумева изградњу 3,6 км водоводне мреже и уградњу бустер станице за обезбеђивање адекватног притиска воде у селу Придворице.

Друштвени дијалог у Бујановцу резултирао заједничким договором

11. март 2022.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Координационим телом Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа организавало је данас  у Бујановцу други по реду друштвени дијалог у вези са Планом од 7 тачака на тему интеграција у државне институцие. 

У уводном делу дијалога обратили су се министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић, државни секретар у Министарству здравља Мирсад Ђерлек, в.д.помоћника министра за грађевинарство, саобраћаја и инфраструктуре Александар Адамовић, помоћник министарке правде, Владимир Винш, председник Националног савета албанске националне мањине Рагми Мустафа и шеф Мисије ОЕБС-а у Србији амбасадор Јан Брату. Представници Албанаца на југу Србије, поред Мустафе, били су Ардита Синани из Прешева, преседник Скупштине Бујановац Енвер Рамадани и Нагип Арифи, председник општине Бујановац.

Дијалог који смо водили данас је резултирао нашим заједничким договором о Плану од 7 тачака и о времену у коме ћемо имати примењено у институцијама Србије запослене припаднике албанске националне мањине јер им је тамо место, не само што закон тако каже, већ и зато што је то једино природно, рекла је Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

У року од десет дана биће формирана посебна радна група која ће се бавити примедбама и сугестијама Националног савета Албанаца по питању запошљавања Албанаца. Радна група ће видети шта може, како може и кад може, а за три месеца  састаћемо се поново да видимо колико смо владавине права применили, колико смо људи запослили и да ли има резултата дијалог који водимо, нагласила је Чомић.

Сврха постојања сваке институције јесу грађани, њихов бољи и квалитетнији живот и ефикасније остваривање свих права, па стога сматрам да је данашњи дијалог прилика да чујемо потребе  заједнице,   дефинишемо проблеме и нађемо најбољи начин да се ти проблеми превазиђу. Са задовољством могу да кажем да су институције социјалне заштите на подручју Бујановца, Прешева и Медвеђе дале пуни допринос интеграцији припадника албанске националне мањине, што показује да држава Србија посвећује пуну пажњу интеграцији свих њених грађана, изјавила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић.

Учесници дијалога усвојили су на крају скупа обавезујућа поступања и договорили формирање посебне радне групе у чијем раду ће учествовати сви представници у дијалогу, у циљу повећања заступљености Албанаца у државним институцијама. Она ће такође израдити и план краткорочних, средњорочних и дугорочних циљева за остваривање и других права припадника албанске националне мањине.

Усвојена Закључна запажања Комитета УН за економска, социјална и културна права у вези са Трећим периодичним извештајем о примени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима

11. март 2022.

Трећи периодични извештај о примени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима разматран је на 71. заседању Комитета УН за економска, социјална и културна права, које се одржавало у периоду од 14. фебруара до 4. марта 2022. године.

Државна делегација Републике Србије, коју је предводила министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог,  Гордана Чомић, представила је у интерактивном дијалогу са члановима Комитета, у виртуелном формату, од 21-23. фебруара 2022. године, Трећи периодични извештај о примени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима.

Комитет је у оквиру 71. заседања, на свом 30.  састанку, одржаном 4. марта 2022. године,  усвојио Закључна запажања у вези са Трећим периодичним  извештајем о примени Међунароног пакта о економским, социјалним и културним правима (Е/C.12/ /SRB/CO/3) која садрже конкретне препоруке нашој држави за наредни извештајни период.

Наредни периодични извештај о примени Пакта Република Србија треба да достави до 31. марта 2027. године.

Наша држава има обавезу да у року од две године извести Комитет о спровођењу препорука из Закључних зпажања које се односе на:  Бранитеље људских права  (став 17б), Национални акциони план бизнис сектор и људска права (став 19а) и Личне исправе (став 31 б и ц). 

Образован Посебан бирачки списак горанске националне мањине

10. март 2022.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог обавештава све припаднике горанске националне мањине да је почело образовање Посебног бирачког списка горанске националне мањине.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог донело је Решење о усвајању захтева за образовање Посебног бирачког списка горанске националне мањине.

Уписом у посебан бирачки списак припадници националне мањине стичу право да бирају национални савет своје националне мањине ради остваривања права на самоуправу у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма.

Припадник националне мањине уписује се у посебан бирачки списак националне мањине искључиво на лични захтев, када испуни опште услове за стицање бирачког права прописане законом. Припадник националне мањине може бити уписан у само један посебан бирачки списак. Сваки грађанин са бирачким правом, припадник националне мањине, може на посебном обрасцу писмено затражити да буде уписан у посебан бирачки списак.

Захтев за упис у посебан бирачки списак припадник националне мањине подноси се органу управе јединице локалне самоуправе према месту пребивалишта, односно месту боравишта за интерно расељена лица, у писаној фоми, на посебном обрасцу и својеручно се потписује. Образац захтева саставни је део Правилника о начину вођења посебног бирачког списка националне мањине („Службени гласник РС“, број 61/18).

Образац захтева за упис у посебан бирачки списак

Србија и дигитална декада 2030 – пут у човечније друштво

8. март 2022.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовало је 8. марта 2022. године у Палати Србија друштвени дијалог „Србија и дигитална декада 2030“.  Дијалог је подржао пројекат „Реформа јавних финансија – Агенда 2030“, који спроводи Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ), а финансирају владе Немачке и Швајцарске.

Пут ка дигиталној декади садржи циљеве до 2030. године у областима дигиталних вештина, дигиталне инфраструктуре, дигитале трансформације пословања и јавних услуга. Друштвени дијалог је стога реализован у циљу сагледавање тренутног стања у Србији, укључујући и осврт на злоупотребе и изазове које нужно прате дигиталну транзицију. Имајући у виду да дијалог одржан 8. марта, на Међународни дан жена, учесници скупа су се нарочито осврнули на насиље над женама и осталим рањивим групама како би упозорили  на њихов положај у модерном добу,  у контексту нових (дигиталних) алата и простора као облика напада којима су свакодневно изложени.

Отварајући тематски дијалог, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић честитала је 8. март свим женама и мушкарцима, истичући да је то заједнички празник људи који сањају о слободи и правди и сматрају да је могуће живети равноправно, поштујући што су претходне генерације записале у законима, а тиче се поштовања људских права и неговања човечности.

За неке од нас дигитализација има много више позитивног него негативног, истакла је Чомић, додајући да нас то не спречава да говоримо о ономе што је негативно. Ако сте градитељи снова, подсетила је Чомић, онда припадате генерацији жена с почетка века које су хапшене, мучене, убијане зато што су сањале живот какав ми данас живимо.

Дигитални алати нам служе да људска права пренесемо у стварност и да кроз дијалог одредимо трошкове и задужења свих актера у дигиталној Србији.  Важно нам je да упоредимо дигитално искуство у декади пре нас и данас, какав је положај људских права, а како да убудуће унапредимо заштиту права жена, мањина, младих људи на дигиталној платформи, на крају како да нам дигитална Србија буде алат за човечнију Србију,  истакла је Чомић.

У уводном делу друштвеног дијалога говориле су и Татјана Матић, министарка трговине, туризма и телекомуникација, Mилена Алтмејер, руководитељка пројекта “Реформа јавних финансија – Агенда 2030“, Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ), Милана Рикановић, шефица Канцеларије UN WOMEN у Србији и Гордана Предић, посебна саветница министарке културе и информисања.

На крају друштвеног дијалога, представници државних органа, Новинарки против насиља, Кровне организације младих Србије и Националне асоцијације практичара/ки омладинског рада  усвојили су обавезујућа поступања у којима је истакнута потреба уређења дигиталног простора кроз усаглашавање националног нормативног оквира са ЕУ регулативом у области коришћења интернета и формирања Дигиталне стратегије младих. Упућен је  апел носиоцима јавне власти да у сарадњи са цивилним сектором раде на унапређењу процеса прикупљања података који би унапредили институционалну борбу против фемицида.

Генерална секретарка СЕ у посети Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог

8. март 2022.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић разговарала је данас са генералном секретарком Савета Европе Маријом Пејчиновић Бурић која се налази у радној посети нашој земљи.

Веома сам задовољна досадашњом сарадњом са Саветом Европе, истакла је Чомић и захвалила се на подршци коју ова међународна организација пружа Србији у реформским процесима ка путу у пуноправно чланство ЕУ. Како је нагласила, од изузетног значаја је била сарадња у области заштите и унапређења људских и мањинских права, демократије и владавине права.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог информисала је  саговорницу о садржају стратегија из области родне равноравности и спречавања дискриминације припремљених у складу са стандардима Савета Европе и захвалила се за стручна мишљења која су достављена приликом израде закона. Усвојена Стратегија за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва, има за циљ да обезбеди већу укљученост цивилног сектора у процес доношења одлука на свим нивоима, унапреди транспарентно финансирање и одрживост цивилног сектора, те ојачава њихово деловање у складу са начелима одрживог развоја. Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња желимо да унапредимо квалитет живота Рома, елиминишемо дискриминацију и циганзам као облик расизма и постигнемо већу социјалну укљученост у свим сегментима друштва, изјавила је Чомић и најавила најавила израду Стратегије о људским правима, кровног и свеобухватног документа.  

Друштвеним дијалогом отворили смо теме о којима се није говорило, унапредили смо сарадњу са цивилним сектором и отворили врата мањинским групама. Омогућили смо им да говоре у своје име, уместо да други говоре о њима, изјавила је Чомић, нагласивши да  се противи патронизирајућим односом према мањинским групама.

Пејчиновић Бурић је рекла да је у Србији, кроз различиту сарадњу са стручним телима СЕ, постугнут напредак у области заштите људских права и националних мањина, као и слободе изражавања и слободе медија. Пружила је подршку досадашњим активностима Министарства за људска и мањиснка права и друштвени дијалог и изразила спремност да се сарадња настави у истом духу.

Одржан састанак Радне групе за израду Предлога Акционог плана за остваривање права националних мањина

22. фебруар 2022.

Министарство за људска и мањинска права и друшвени дијалог, уз подршку Европске уније и Савета Европе, организовало је састанак Радне групе за израду Предлога Акционог плана за остваривање права националних мањина.

Састанак радне групе одржан је 23 - 25. фебруара 2022. године у Шапцу. Састанку радне групе присуствовали су представници и представнице релевантних државних органа, независних тела, међународних организација и представници/е националних савета националних мањина.

У току састанка Радне групе, сви релевантни партнери показали су видљиву спремност да приликом израде Предлога Акционог плана за остваривање права националних мањина узму у обзир најновији извештај Европске комисије о Србији, IV мишљење Саветодавног комитета о Оквирној конвенцији за заштиту националних мањина, као и ex-post анализу спровођења Акционог плана за националне мањине коју је припремио Савет Европе у оквиру заједничког пројекта Европске уније и Савета Европе.

Састанак Радне групе и израда Предлога Акционог плана за остваривање права националних мањина су организовани у оквиру заједничког пројекта Европске уније и Савета Европе „Промоција различитости и равноправности у Србији“, који је део заједничког програма „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2019 – 2022“.

Представљање Трећег периодичног извештаја о примени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима

22. фебруар 2022.

У току је 71. заседање Комитета УН за економска, социјална и културна права током којег државна делегација Републике Србије, од 21. до 23. фебруара, представља Трећи периодични извештај о примени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима.

Делегацију, коју поред представника Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, чине и представници Министарства спољних послова, Министарства унутрашњих послова, Министарства за рад, запољшавање борачка и социјална питања, Министарства правде, Министарства здравља, Министарства грађевине, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства за бригу о породици и демографију, Министарства заштите животне средине, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства културе и информисања, Комесаријата за избеглице и миграције и Канцеларије за Косово и Метохију, предводи Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

У складу са процедуром овог мониторинга Комитет ће, на основу иступања државне делегације, као и из навода тзв.алтернативних извештаја, усвојити Закључна запажања и доставити Републици Србији конкретне препоруке за наредни извештајни период.

Интерактивни дијалог између чланова Комитета и државне делегације, који се због епидемиолошке ситуације први пут одвија у виртуелном формату, може се пратити путем http://webtv.un.org/

Економска, социјална и културна права у фокусу седнице Савета за праћење примене УН препорука за људска права

18. фебруар 2022.

Савет за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права, којим председава Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог одржао је 9. фебруара 2022. године у Палати „Србија“ у Београду тематску седницу на посвећену економским, социјалним и културним правима у Србији.

Повод организовања тематске седнице је предстојеће разматрање трећег периодичног извештаја Републике Србије о примени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима које ће се у онлине формату одржати у периоду од 21. до 23.2.2022. године.

Савет је овим поводом по први пут на једном месту окупио чланове државне делегације која ће представљати државни извештај Комитету за економска, социјална и културна права Уједињених нација и представнике свих организација цивилног друштва и Правног факултета који су поднели извештаје из сенке Комитету за економска, социјална и културна права, како би заједнички разговарали о кључним налазима из извештаја. На седници је представљено и дискутовано о 10 извештаја.

Седници су присуствовали и представници Народне скупштине Републике Србије, независних тела (Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Повереника за заштиту равноправности и Заштитника грађана),Тима за људска права Уједињених нација у Србији, Савета Европе и Мисије ОЕБС у Србији.

Председавајућа Савета Гордана Чомић је подвукла да је Савет алат Влади и цивилном друштву за дискусију о најзначајним питањима из области људских права. Она је позвала организације цивилног друштва да доставе своје предлоге за тематске седнице Савета, а на располагању је ставила и министарство којим руководи за тематске друштвене дијалоге.

Учесници су закључили да ова врста заједничког дијалога државних институција и цивилног друштва корисна не само за представљање извештаја о спровођењу међународних обавеза које је наша држава преузела ратификацијом конвенција о људским правима већ и за проналажење најадекватнијих решења којима се штите и унапређују људска права свих грађана, а посебно оних који припадају наосетљивијим друштвеним групама.

Заборављена деца Србије

18. фебруар 2022.

Савет за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права, којим председава министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић одржао је 7. фебруара 2022. године тематску седницу на којој су разматрани налази из извештаја „Заборављена деца Србије“. Седница је организована на иницијативу Платформе организација за сарадњу са УН механизмима за људска права.

Кључне налазе из извештаја представила је Драгана Ћирић Миловановић, директорка европских програма, ДРИ. Она је упознала присутне да је извештај „Заборављена деца Србије“ на налазима прикупљеним током 2019. године и информацијама које су Disability Rights International - ДРИ и Иницијатива за права особа са менталним инвалидитетом МДРИ-С прикупиле до времена његовог објављивања и односи се превасходно на положај деце у институцијама социјалне заштите.

Председавајућа Саветом Гордана Чомић је подсетила да је у претходном периоду усвојено више закона и стратешких документа који препознају значај деинституционализације, као што су измене и допуне Закона о забрани дискриминације и Законао финансијској подршци породицама са децом, Стратегије за спречвање и заштиту деце од насиља, Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом, као и Стратегије деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите која јe усвојена ове године, а која није обухваћена извештајем. Предедавајућа Савета је указала да рад на Акционом плану за примену Стратегије деинституционализације мора бити мултисекторски, да укључи све релевантне актере и да постави јасне циљеве, са прецизно дефинисаним мерама и активостима за њихово остваривање.

Након излагања госпође Ћирић Миловановић отворена је дискусија. На тематској седници су учествовали и чланови државне делегације које ће Комитету за економска, социјална и културна права Уједињених нација у периоду од 21. до 23. фебруара 2022. године представити извештај Републике Србије о примени Међународног пакта о економски, социјалним и културним правима.

Учесници су се сложили да решавање питања деце у институцијама није ствар једног ресора, већ је потребан мултисекторски приступ, али и сарадња Владе и организација цивилног друштва.

Влада Република Србије усвојила Стратегију за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва и Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији

3. фебруар 2022.

Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници Стратегију за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период 2022–2030. године, којом се обезбеђује правни и инситуционални оквир неопходан организацијама цивилног друштва, како би деловале независно и несметано и биле подстакнуте за веће учешће у реформским процесима.

Циљ Стратегије је да се обезбеди веће укључивање цивилног сектора у процес доношења одлука на свим нивоима, унапреди транспарентно финансирање и одрживост цивилног сектора, повећа учешће организација цивилног друштва у социо-економском развоју и деловање у складу са начелима одрживог развоја, као и да обезбеди веће учешћа тих организација у процесу европских интеграција.

Влада Србије препознала је важност усвајања Стратегије с обзиром на то да је развој цивилног друштва неопходан за политичку стабилност и економску и социјалну кохезију у свим модерним демократским друштвима.

Предвиђено је образовање савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије, који ће бити задужен за праћење спровођења Стратегије и начина извештавања о постигнутим резултатима.

Савет ће чинити једнак број представника државног и цивилног сектора, а о резултатима спровођења обавештаваће Владу.

Влада Србије усвојила је и Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022 – 2030. године.

Стратегија се заснива на међународним актима и националним прописима који се односе на области обухваћене овим документом као што су: правда и заштита људских и мањинских права, укључивање и једнакост Рома и Ромкиња у друштво, једнакост и недискриминација, образовање, запошљавање, становање, здравље, социјална заштита и грађански статус.

Општи циљ Стратегије је унапређење квалитета живота Рома и Ромкиња у Републици Србији, уз уважавање људских и мањинских права, елиминисање дискриминације и циганизма као облика расизма, и постизање веће социјалне укључености у свим сегментима друштва.

Стратегија обухвата циљеве који се односе на унапређење партиципације Рома и Ромкиња у свим друштвеним процесима, обезбеђивањем пуне укључености у предшколско, основно, средње и високо образовање, повећан приступ квалитетном и одрживом запошљавању, као и квалитетним здравственим услугама, побољшање услова становања и једнак приступ Рома и Ромкиња правима и услугама у социјалној заштити.

(Извор: Веб сајт Владе Републике Србије)

Међународни дан сећања на жртве Холокауста

27. јануар 2022.

Индустрија смрти, која је прозвела милионе мртвих током Другог светског рата била је законита операција са становишта онога који је спровео. Семе зла које је раширено половином 20. века настало је у Кристалној ноћи, није престало да постоји и данас се може пронаћи у онима који мрзе некога зато што је другачији од других, изјавила је министарска за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић на 13. седници Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова посвећеној обележавању Међународног дана сећања на жртве Холокауста.

Како је навела, 27. јануар је дан сећања на жртве које су сабиране у логорима и којима су на најсверипији начин кршена људска права. Ромима нису одузимана људска права зато што се сматрало да их немају, а није им одузимана имовина зато што је нису имали, што патњу те заједнице чини већом. Дуго година после Другог светског рата, свет није причао о концентрационим логорима, као ни о патњама Јевреја, Рома и Срба, који су гоњени широм рајховске Европе и убијани на најстрашније могуће начине. Активизам јеврејске заједнице учинио је да њихове патње и тема Холокауста постану видљиви. За нас из Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог је главно питање, кад се помене тема Холокауста зашто се десио, како се дешава мржња према етичким другачијим, како настаје нетрпељивост према онима који имају другачију културу, на крају, шта је то у нама што слободно бира мржњу, истакла је Чомић.

То мора бити тема за ову и сваку нареду генерацију. За разлику од многих који обећавају да се зло 20 века никада не сме поновити, имамо разлога да мислимо да се може поновити. Вероватноћа је већа да ће се поновити ако престанемо да разговарамо о разлозима избора мржње међу људима. Сигурна сам да су сви они који су сабијени у логоре постављали једно питање: Зашто сам ја овде и шта сам скривио? То је питање које сматрам неопходним да би се сећали свих оних који су своје животе изгубили у времену зла које је променило Европу, истакла је Чомић и додала је оно касније донело и најбоље од Европе у виду мировног пројекта - Европске уније, која је настала зато што су добри и разумни људи сели око једног стола и договорили се да се само дијалогом може градити Европа.

На седници Одбора говорили су председник Народне скупштине Ивица Дачић, председник Одбора др Муамер Бачевац, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, проф. др Драгољуб Ацковић, заштитник грађана Зоран Пашалић и други.

Чомић: Јавност има да право да зна, наша обавеза је да информишемо о исходима референдума

12. јануар 2022.

Тематски друштвени дијалог „Правосуђе, државна управа и локална самоуправа и заштита људских права и равноправност полова – исходи референдума“ у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог одржан је данас у амфитеатру Правног факултета уз широко учешће јавности. Дијалог је модерирала министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, док су уводна обраћања имали Ивица Момчиловић заменик градоначелника Крагујевца, проф. др Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу, проф. др Драган Вујисић, декан Правног факултета, Биљана Илић Стошић, начелница Шумадијског управног округа и Александар Блануша, председник Апелационог суда у Крагујевцу.

Теме јавне дебате биле су како се мења заштита људских права у случају успеха референдума или у случају непотврђивања уставних реформи, али и каква су искуства грађана са правосуђем, те да ли постоји процена да се та искуства могу променити исходом референдума.

Јавност има право да зна, а грађани и грађанке Србије имају право да одлуче хоће ли изаћи и како ће гласати на референдуму. Наша обавеза је да их информишемо о томе шта су исходи референдума, шта се дешава ако променимо, избацимо политику из правосуђа, а шта ће бити ако остане тако како јесте, изјавила је Чомић.

Како је навела, посао министарства је да слуша људе и различита мишљења, што је повод за организовање друштвених дијалога који имају за циљ унапређење људских и мањинских права.

Владавина права је дуготрајан процес, а независно функционално правосуђе први је неопходан корак да би било више осећања правде у Србији. Тако се гради поверење према правосуђу и зато је суштина промена у правосуђу да избаците политику, што ће водити бољој заштити људских права у Србији, поручила је Чомић.

У завршном друштвеном дијалогу о исходима референдума у Крагујевцу учествовали су представници правосуђа, универзитета, градске управе, Шумадијског округа, Шумадијске епархије, националних савета националних мањина, као и народни посланици. Дијалог о референдуму је трећи по реду, претходни дијалози у организацији Министарства за људска и мањиснка права и друштвени дијалог одржани су у Београду и Новом Саду.

Гордана Чомић: Информисање грађана од предсудне важности за исход предстојећег референдума

5. јануар 2022.

Разговор о предстојећем уставном референдуму је неопходан, јер грађани имају право да знају шта их чека када Србија одлучи хоће ли или неће прихватити промену Устава у области правосуђа, изјавила је данас министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић на тематском друштвеном дијалогу “Правосуђе, државна управа и локална самоуправа и заштита људских права и равноправност полова – исход референдума” у Скупштини АП Војводине у Новом Саду.

Како је навела, овако замишљен друштвени дијалог битан је с аспекта информисања грађана о исходима референдума, односно о томе шта се мења у заштити права грађана ако буду прихваћене уставне промене, а шта ће бити у случају његовог неуспеха. Први друштвени дијалог смо имали 29. децембра у Београду, данас смо у Новом Саду, а 12. јануара бићемо у Крагујевцу. Желимо да свако јасно разуме шта доноси одлука Народне скупштине да се политика повлачи из правосуђа и како то добро или лоше утиче на заштиту људских права, што је кључни исход референдума, нагласила је Чомић.

Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор оценио је да са тим уставним променама неће бити одмах разрешена сва питања и спорови који су оптерећивали претходне деценије, али да су они битни, јер се Србија обавезала да примени правне тековине Европске уније и потпуно раздвоји судску, извршну и законодавну власт.

То су вредности којима се стреми и мислим да на овај начин стварамо један амбијент у коме чинимо додатни корак ка том циљу, рекао је Пастор и позвао све грађане који имају право гласа да 16. јануара изађу на референдум и донесу одлуку у складу са својим убеђењем.

Хтели смо широко да поставимо овај разговор, да укључимо представнике државних органа и институција, јавне личности из различитих сегмената друштвеног живота, представнике цивилног друштва и верских заједница, националних заједница, представнике академске заједнице и медија, те превасходно стручњаке из области правосуђа. Сврха овог дијалога јесте да све грађанке и сви грађани Републике Србије буду потпуно информисани о предстојећем референдуму“, поручио је потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице Жолт Сакалаш.

Учесници друштвеног дијалога, на крају састанка, усагласали су закључке према тематским целина по којима се одвијао дијалог.

Чомић: Уставне промене један од најевропскијих потеза Србије

29. децембар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије организовало је данас друштвени дијалог “Правосуђе, државна управа и локална самоуправа и заштита људских права и равноправност полова – исходи референдума“.

Ако одлука грађана буде да се прихвате допуне Устава, биће много нових закона око којих ће бити потребно много добрих и детаљних дијалога, и то не због представника правосуђа, већ највише због грађана који треба да осете више правде, правичности, једнакости, мање корупције, више осећања заштићености људских права, нагласила је Чомић и додала да је то разлог зашто је министарство на чијем је челу уложило напоре заједно са Министарством за европске интеграције, да се о овој теми разговара.

Јер ако ишта има европски дух у нашем друштву, како је истакла, то је онда начин на који су донете допуне Устава, а смисао и разлози за доношења уставних допуна су један од најевропскијих потеза које смо учинили на путу евроинтеграција и један од најснажнијих доказа да је то добро за Србију.

Чомић је рекла да Србија, нажалост, нема неку детаљну историју дијалога о уставним променама укључујући и оне везане за уставе из 1996, па и 1992. године као и онај из 1990.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић нагласила је да ће 16. јануара, на референдуму за уставне промене, заокружити "да" јер је то шанса коју не би требало пропустити.

То је важно због европских интеграција, али је пресудан део тај што грађани уназад најмање деценију и више очекују независније правосуђе, ефикаснију борбу против корупције, а наша је обавеза да одговоримо на та очекивања и захтеве грађана.

То је изузетно важна ствар за грађане и питање о којем се не одлучује на примеру личних преференци – не ради се о грбу, изгледу заставе или химни, навела је министарка и оценила да су уставне промене и референдум на којем ће се грађани о томе изјашњавати суштински корак напред.

Јоксимовић је указала на важност потребе да се објасни на који начин уставне промене могу да допринесу унапређењу људских права и приступу правди, правичности и једнаком поступању, што је за грађане најважније.

Према њеним речима, сва релевантна истраживања у последњих 10 година у контексту ЕУ су указала на то да су грађани, поред личног и економског стандарда, као једно од доминантнијих очекивања навели владавину права и реформу правосуђа, која треба да помогне и ефикаснију борбу против корупције и приступ правди и правичности за све.

Реформе правосуђа су, како је предочила, важне не само у контексту испуњавања захтева ЕУ.

Не постоји наметнуто решење, већ добра европска правна пракса на основу које је Венецијанска комисија, као стално експертско тело, дала позитивну оцену да су предлози уставних промена у складу са највишим европским правним праксама и стандардима, објаснила је Јоксимовић.

Тематски друштвени дијалог "Правосуђе, државна управа и локална самоуправа и заштита људских права и равноправност полова – исход референдума" одржан је данас у Београду, као први од три која ће бити организована до 16. јануара, како би се грађанима помогло да слободно одлучују да ли ће или неће изаћи на референдум и прихватити предложене уставне промене.

Наредни дијалог биће 5. јануара у Новом Саду, а трећи 12. јануара у Крагујевцу.

Извор: Веб сајт Владе Републике Србије, ТАНЈУГ

ПОЗИВ
Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог свим регистрованим политичким странкама у Републици Србији да учествују у тематском друштвеном дијалогу под насловом
“Правосуђе, државна управа и локална самоуправа и заштита људских права и равноправност полова - исходи референдума“,
a поводом предстојећег референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије, заказаног за 16. јануар 2022. године

24. децембар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, организује тематске друштвене дијалоге под насловом “Правосуђе, државна управа и локална самоуправа и заштита људских права и равноправност полова - исходи референдума“, a поводом предстојећег референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије, заказаног за 16. јануар 2022. године.

Први друштвени дијалог на ову тему, одржаће се у среду, 29.12.2021.године са почетком у 10.00 часова у Палати Србија, (сала Београд) Булевар Михајла Пупина 2.

У циљу укључивања што ширег круга заинтересованих учесника, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, позива све регистроване политичке странке у Републици Србији да учествују у тематском друштвеном дијалогу “Правосуђе, државна управа и локална самоуправа и заштита људских права и равноправност полова - исходи референдума“.

Пријаве за учешће у друштвеном дијалогу, заинтересоване политичке странке могу доставити на електронску адресу drustveni.dijalog@minljmpdd.gov.rs, до уторка 28. децембра 2021. године, најкасније до 1200 часова.

Поштујући важеће епидемиолошке мере, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог обавештава све заинтересоване учеснике да је омогућено праћење и учешће на друштвеном дијалог и путем интернет платформе. Учесници који желе да узму учешће у дијалогу путем интернет платформе, у пријави за учешће треба да наведу облик учешћа, како би им се линк за праћење благовремено доставио.

Дијалог ће се водити према утврђеним комуникационим правилима друштвеног дијалога.

У прилогу:

Образац о облику учешћа

Текст комуникационих правила

Гордана Чомић подржала апел јавних личности да се заустави таблоидно извештавање о суициду деце и младих

24. децембар 2021.

Поводом отвореног писма које су упутиле Ан Мари Алвес Ћурчић, Катаринa Шубашић, Милицa Чалијa, Оливерa Милошевић-Плешинац и Анесa Вилић и апела да представници државних органа у складу са законима и Уставом стану на пут непрофесионалном извештавању о случајевима суицида, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић је подржала њихов апел и упутила поруку медијима:
„Уз подсећање на етичке кодексе у новинарству, позивам представнике медија да се приликом извештавања о случајевима суицида, посебно када су жртве деца и млади људи, доследно придржавају Кодекса новинара, Закона о информисању и медијима и поштују право на приватност и достојанство гарантованих Уставом. Недопустиво таблоидно извештавање, које подразумева неприкладне фотографије, наслове или описе трагичног догађаја, урушава достојанство жртве и њене породице, насупрот одговорном извештавању које га може спречити. У времену које свакодневно бележи пораст менталних обољења, нарочито међу младима, сензационалистичко информисање јавности о трагичној судбини деце и младих има погубно дејство по њихово здравље и развој.

Са надом да ће вам представници цивилног друштва о етичком извештавању о менталним болестима и суициду бити партнер, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог снажно подржава апел у заједничкој изградњи културе људских права и очувању људског достојанства свих грађана и грађанки Србије.“

Одржан први састанак Посебне радне групе за припрему текста Предлога Акционог плана за остваривање права националних мањина

20. децембар 2021.

Први састанак Посебне радне групе за припрему текста Предлога Акционог плана за остваривање права националних мањина одржан је 20. децембра 2021. године у Палати Србија. Радна група је састављена од представника надлежних институција, националних савета националних мањина и организација цивилног друштва. Радном групом руководиће Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог. По потреби и по позиву, у раду Посебне радне групе могу учествовати представници других институција, као и стручњаци, саветници и консултанти који поседују знања релевантна за израду овог документа.

У поступку припреме Предлога акционог плана за остваривање права националних мањина подршку пружа Канцеларија Савета Европе у Београду у оквиру пројекта „Промоција различитости и равноправности у Србији”, који је део заједничког програма Европске уније/Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2019-2022”, припремљена је „Еx post Анализа о реализацији Акционог плана за остваривање права националних мањина“ и обезбеђена је експертска подршка домаћих консултаната.

Акциони план ће бити базиран, између осталог, на Извештају о напретку у процесу приступања Србије Европској унији, препорукама из Четвртог мишљења Саветодавног комитета о спровођењу Оквирне конвенције за заштиту националних мањина, као и закључцима и препорукама из Ex-post aнализе о реализацији Акционог плана за остваривање права националних мањина.

Гордана Чомић: Дечји бракови присила, а не право на избор

16. децембар 2021.

Министарка за људска и мањинска права Гордана Чомић поручила је данас на конференцији "Заједно за окончање дечјих бракова - за право на избор, образовање и бољу будућност“ да дечји бракови никада нису били право на слободан избор и да Влада Србије неће дозволити да се некоме ускраћује право на достојанствен живот, те да ће се изборити са одузимањем права на избор деци коју сматрају предметима, а не особама. Како је истакла, дечаци и девојчице на сличан начин пролазе кроз то, те да улога младих мушкараца није ништа боља.

Чомић је рекла да дечји бракови нису право на избор, већ присила. Толико је очигледно да је борба против дечијих бракова борба за културу људских права, борба за право на избор и слободу, борба за родну равноправност. Када девојчици одузмете право на избор, одузимате јој право на живот.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић указала је на то да, када се посвећено ради и верује у владавину права, као резултат имамо Националну коалицију за окончање дечјих бракова, која на иницијативу Координационог тела окупља на деловање све релевантне актере.

Чомић је оценила да је данашња конференција важан допринос праву на избор и слободу и доказ да се неће одустати све док се у Србији не изгради култура људских права.

Потпредседница Владе Републике Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић изјавила је да се мора радити на стварању услова за нормално детињство сваке девојчице и сваког дечака у Србији, како би се свим грађанима објаснило да су рани бракови озбиљно урушавање људских права.

Михајловић је истакла да је из тог разлога и формирана Национална коалиција за окончање дечјих бракова, као институција где владин и невладин сектор заједно предлажу мере за решавање овог проблема.

Она је навела да се ради на нормативном оквиру као основи да се реагује на штетну појаву раних бракова, али и на измени Породичног закона, јер се мора забранити могућност склапања брака пре 18. године.

Према њеним речима, дат је и предлог да се измени Кривични законик, будући да су дечји бракови облик трговине људима, при чему је жеља да се мења и Закон о спречавању насиља у породици, с обзиром на то да су рани бракови вид партнерског и насиља у породици.

Директорка Уницефа у Србији Дејана Костадинова истакла је да су дечји бракови озбиљно кршење људских права које утиче на здравље, образовање, равноправност и живот без насиља.

Знамо да се једна од пет девојчица глобално уда пре 18. године. Србија није изузетак, 22 одсто младих жена из најсиромашнијих домаћинстава и 56 одсто из ромских насеља то учини пре 18. године. Влада Србије предузима важне кораке у спречавању дечјих бракова, схватајући значај превенције и заштите деце од насиља, нагласила је Костадинова.

Извор: Веб сајт Владе Републике Србије, ТАНЈУГ

Ускоро израда стратегије о људским правима

10. децембар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић поручила је данас, на отварању "Форума људских права – Србија у 2021. години", да о људским правима не треба говорити само 10. децембра, када се обележава Међународни дан људских права, већ сваког дана.

Чомић је, у изјави новинарима пре почетка Форума, истакла да ће представници државе, цивилног сектора, међународних институција и стручњаци дискутовати о приступу људским правима, сиромаштву и циљевима одрживог развоја и друштвеном дијалогу у нашој земљи.

Она је најавила и почетак израде стратегије о људским правима, напоменувши да су сви учесници Форума заправо активисти и активисткиње за људска права, који су данас на задатку, како је рекла, да оцене колико о људским правима сањамо, а каква нам је јава.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић навела је да је то тело примило највише притужби грађана поводом дискриминације на основу старосне доби.

Јанковић је истакла да је због тога ове године фокус на дискриминацији деце и старих, и поручила да су, поред старосних, посебно осетљиве групе жене, особе са инвалидитетом, националне мањине, посебно ромска, и ЛГБТ популација.
Потпредседница Народне скупштине Елвира Ковач поручила је да, иако закони у Србији препознају појам индивидуалних и колективних права, то није гарант да ће се спроводити.

Видимо да одређене мањинске групе у пракси осећају да њихова законом загарантована права нису у потпуности поштована и да се још суочавају са дискриминацијом, патријархалним ставовима и одређеним негативним понашањем, рекла је Ковач.
Она је оценила да је неопходно да све институције сарађују, да се мањинске заједнице прво упознају са својим правима и да она заживе у пракси.

Координаторка Националног конвента о Европској унији Наташа Драгојловић истакла је такође разлику између декларативних права о којима се прича и свакодневног живота грађана.
Питање је да ли постоји свест људи да заиста имају та права која су наведена у Уставу и стратегијама и да им се гарантују законима, рекла је она.

Стална координаторка Уједињених нација Франсоаз Жакоб, заменица шефа Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) Сара Груен и шеф Мисије Савета Европе Тобијас Флесенкемпер похвалили су домаће институције због сарадње на пољу људских права и успостављању доброг нормативног оквира.
Они су посебно истакли проблеме на којима треба радити у будућности, као што су безбедност у јавном простору, слобода медија и безбедност новинара, слобода изражавања и окупљања, сузбијање говора мржње и глорификације ратних злочинаца.

Извор: ТАНЈУГ
Преузето: www.srbija.gov.rs

Чомић: Сребно предузетништвo основа за међугенерецијску солидарност

8. децембар 2021.

У Београду је данас одржан друштвени дијалог „Међугенерацијска солидарност“, 22. по реду у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Концепт овог друштвеног дијалога, заснован на популаризацији солидарности, уважавању и поштовању различитих старосних група, уједно и на идеји да се кроз интеграцију старијих и јачање њихове економске независности спречи њихова даља дискриминација и искљученост у свим сегментима друштвеног живота, окупио је велики број представника државних органа и институција, цивилног сектора и експерата у овој области.

Култура старења је људско право, а старење је привилегија, али се врло ретко посматра на тај начин, рекла је министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић и додала да су "сребрна економија" и "сребрно предузетништво" основа за међугенерацијску солидарност.

Она је подсетила да се људима када оду у пензију смањују приходи, али да им се не смањују трошкови и да се развијањем "сребрне економије" развија потпуно нови сектор због процентуално већег учешћа настаријих у друштву и задовољавању њихових потреба.

Стварање друштва једнаких могућности, друштва које јача солидарност, уважава и прихвата разлике без баријера, друштва које брине о сваком свом становнику, јесте и биће један од главних циљева рада свих институција Републике Србије, истакла је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић.

Питање међугенерацијске солидарности је пре свега питање наше друштвене кохезије, као предуслова за праведно и инклузивно друштво. Имајући у виду тренутну демографску слику и очекиване тенденције у погледу природног прираштаја и старења становништва уопште, ово је веома важно поље на коме треба и у будућности радити, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић и додала да ми као друштво имамо велику предност и потенцијал, сходно нашем културном идентитету, доброј традицији и обичајима из прошлости који подразумевају поштовање старијих и односе солидарности и разумевања, ако такав однос очувамо и унапредимо у годинама које долазе.

Учесници дијалога на крају скупа усвојили су обавезујућа поступања и сагласили се о неопхдоности укључења међугенерацијске солидарности у све јавне политике како би се свим генерацијама, кроз активно учествовање у креирању и спровођењу политика, дала могућност да остваре свој потенцијал.

Улагање у младе генерације постаје све важније, јер успех младих омогућава друштву да подржи оне старије који зависе од туђе помоћи. Управо због тога висока незапосленост младих, прерано напуштање школовања, несигурност запослења, проблеми су које креатори јавних политика у Републици Србији морају ефикасније решавати, јер директно утичу на квалитет живота свих генерација, каже се између осталог у обавезујућим поступањима.

Одржан дводневни национални семинар о превенцији и борби против насилног екстремизма и радикализације која води ка тероризму

2. децембар 2021.

Дводневни национални семинар о превенцији и борби против насилног екстремизма и радикализације која води ка тероризму (НЕРВТ) са фокусом на укључивање читавог друштва у Србији завршио се 26. новембра 2021. године у Београду.

Семинар, који је одржан у комбинованом формату, уживо и онлајн, а који је организовало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Републике Србије у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Србији и Јединицом за борбу против тероризма Одељења за транснационалне претње при Секретаријату ОЕБС-а, имао је за циљ да допринесе процесу анализе учинка важеће Националне стратегије за превенцију и борбу против тероризма за период 2017-2021. године и развоја нове Националне стратегије током 2022. године.

Око 70 учесника окупило се како би разменили примере добре праксе у примени приступа који подразумева ангажовање целокупног друштва у превенцији и борби против НЕРВТ-а у локалном контексту, али такође и са циљем да се унапреди инклузивност у процесу анализе и развоја Националне стратегије.

„Приступ који је партиципативан, консултативан и траспарентан битан је за успешан процес креирања и имплементације политика,“ рекао је шеф Мисије ОЕБС-а у Србији, амбасадор Јан Брату.

„Мисија ОЕБС-а остаје посвећен партнер Србије, спреман да настави пружање подршке напорима широког спектра учесника, укључујући државне институције, цивилно друштво и академску заједницу, у превенцији екстремизма и тероризма. Напослетку, то доприноси јачању сигурности и безбедности свих грађана Републике Србије.“

Семинар је обезбедио платформу за дијалог између цивилног друштва, сектора безбедности и других владиних представника, као и представника универзитета и експерата из међународних организација попут ОЕБС-а, Европске уније и УН. Дискусија је послужила као прилика за унапређење мултиресорне координације међу државним органима и сарадње између владиних и невладиних актера.

„То је управо негде циљ и овог дводневног семинара – да обезбедимо платформу за дијалог и сарадњу између јавног и цивилног сектора, и ту ће нам свакако значајно помоћи и бројни међународни стручњаци који ће пренети своја искуства и помоћи нам да лакше идентификујемо различите изазове у примени приступа укључивања читавог друштва када је реч о превенцији и борби против насилног екстремизма и тероризма,“ рекао је помоћник министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Жарко Степановић.

Друштвени дијалог, 21. по реду: „Како до достојанственог рада у медијима и одговорног новинарства“

1. децембар 2021.

Представници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог 21. пут заредом у оквиру својих друштвених дијалога доказују да оно што мисле то и говоре, а оно што говоре то и раде, као и да су спремни да буду алат свима којима је потребан простор да искажу своје ставове или афирмишу своје идеје у јавности. На почетку свог мандата обећала сам да Министарство неће бити место где се проблеми оговарају, већ средина у којој се они решавају и где се гради простор сталног дијалога. То је разлог зашто смо се на иницијативу Синдиката новинара Србије данас окупили, изјавила је министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић отварајући тематски дијалог „Како до достојанственог рада у медијима и одговорног новинарства“ у Палати Србија.

Стварање културе људских права и компромиса су у функцији владавине права. Радна права и социоекономски положај је угрожен када постоји природа моћи и када се користи да буде над неким, а не моћ за нешто. И зато, без обзира да ли сте послодавац, министар или начелник Пореске управе, уколико се понашате на тај начин, злоупотребљавате своју моћ над онима који вас плаћају да испуњавате своје законом утврђене надлежности. Ми ћемо данас покушати да променимо ту моћ, било да је спроводи послодавац или моћни људи у медијима. Јер уколико имамо новинаре којима се крше социоекономска права, тај чин је једнаке тежине као када се крше права у области етике или слободе иражавања. Време је да се о томе разговара, зашто је некима угрожена егзистенција, истакла је Чомић и додала да без новинара нема демократије у друштву, као и да без елементарне сигурности и поштовања за новинаре тај посао није могуће радити.

У заједничком интересу нам је да се то исправи и зато овј дијалог организујемо данас, поручила је Чомић.

У уводном делу говорили су и Сара Груен, заменица шефа Мисије ОЕБС у Србији, Стана Божовић, државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Драгана Чабаркапа, председница Синдиката новинара Србије, Џереми Дир, заменик генералног секретара Међународне федерације новинара, Жељко Бодрожић, председник Независног удружења новинара Србије, Слободан Радичевић, председник Извршног одбора Удружења новинара Србије и Гордана Предић, посебна саветница у Министарству културе и информисања.

Учесници дијалога усвојили су обавезујућа поступања која се односе на будућу сарадњу синдиката и надлежних органа.

Посета ученица Митровачке гимназије

26. новембар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог имало је прилику да организује састанак са ученицама Митровачке гимназије, у петак 26. новембра. Ученице су у пратњи проф. Слађане Теодоровић разговарале са државним секретарима Нинославом Јовановићем и Оленом Папугом, као и другим запосленима у Министарству. Овом приликом представљен је рад Министарства, а посебно у области родне равноправности, права националних мањина и антидискриминације. Проф. Теодоровић је истакла да је ова посета од великог значаја за будуће усмерење ученица и њихов одабир факултета. Она је навела да млади често имају утисак да не могу утицати на креирање политика и да се њихов глас не чује у процесу доношења одлука.

Државни секретар Нинослав Јовановић нагласио је да је Министарство отворено за сваки дијалог и да узима у обзир значај учешћа младих, те да је у плану организовање тематских дијалога усмерених управо на партиципацију младих у свим сферама друштвеног живота. Представнице Митровачке гимназије су изразиле захвалност и истакле да ће размотрити могућности за сарадњу са Министарством.

Ученице су након састанка, у пратњи кустоса, обишле Палату Србија и упознале се са историјом зграде, као и најзначајнијим уметничким делима која се налазе у свечаним салонима.

Потписани уговори за сповођење политика социјалног укључивања Рома и Ромкиња

26. новембар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог доделило је средства на основу Јавног конкурса „Спровођење политика социјалног укључивања Рома и Ромкиња у Републици Србији за 2021. годину“.

Овогодишњи конкурс био је отворен од 28. јула до 17. августа текуће године. Од укупно 57 пристиглих пројектних иницијатива, подржано је 26, у укупној вредности од 12.000.000 динара.

Програми ће бити реализовани у наредних шест месеци и омогући ће :

  • подизање друштвене свести о феномену антициганизма;
  • промовисање образовања, информатичке и дигиталне писмености међу Ромкињама и Ромима и подршци приступу интернету у ромским насељима;
  • утврђивање постојећих облика, узрока и последица сегрегације ромског становништва у свим областима друштвеног живота;
  • информисање и оснаживање Ромкиња и Рома у вези са предстојећим пописом становништва
  • реализацију програма из области дефинисаних Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године – образовања, становања, запошљавања, здравства и социјалне заштите.

Одржан први састанак Посебне радне групе за израду четвртог и петог периодичног извештаја Републике Србије о примени Конвенције о правима детета

26. новембар 2021.

У организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, као надлежног за припрему и израду периодичних извештаја о основним међународним уговорима за заштиту људских права, данас је одржан први састанак Посебне радне групе за израду Нацрта четвртог и петог периодичног извештаја о примени Конвенције о правима детета Уједињених нација.

У Посебну радну групу именовани су представнци Народне скупштине Републике Србије, Oдбора за права детета, представници министарстава и институција на републичком и покрајинском нивоу задужених за спровођење препорука Комитета за права детета, Врховног касационог суда, Републичког јавног тужилаштва, Повереника за заштиту равноправности, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података личности, Платформе организација за сарадњу са УН механизмима за људска права, Мреже организација за децу Србије,  Центра за права детета, Центра за истраживање и развој друштва ИДЕАС, као и представника Тима за људска права Уједињених нација  и УНИЦЕФ-а у Србији.

Саветодавну и стручну подршку раду Радној групи пружаће и тематска група у оквиру Савета Владе за праћење примене препорука УН за људска права чиме ће се процес израде извештаја учинити још инклузивнијим и ефикаснијим.

Подсећамо да је Други и трећи периодични извештај Републике Србије о примени Конвенције о правима детета разматран у дијалогу делегације Републике Србије са члановима Комитета за права детета  у јануару 2017. године, након чега је Комитет усвојио Закључна запажања и нашој држави упутио 41 препоруку. О спровођењу ових препорука Република Србија ће известити Комитет најкасније до 24. маја 2022. године.

Влада Републике Србије након добијања препорука озбиљно је приступила плану за њихово спровођење. Уз подршку УНИЦЕФ-а, Савет Владе за праћење примене УН препорука за људска права и организације цивилног друштва радили су на изради индикатора за мерење успешности спровођења препорука, одређивању надлежности органа и институција за њихово спровођење.

Кроз сардању на изради овог плана први пут је постигнут консензус Владе и организација цивилног друштва о томе шта се мери када је реч о спровођењу препорука. Како би се на свеобухватан начин пратили сви процеси који се паралелно дешавају у нашој држави, све препоруке Комитета за права детета повезане су са Циљевима одживог развоја из Агенде 2030 Уједињених нација. Овакав начин рада сврстава Србију међу државама чланицама које имају развијене механизме за праћење примене препорука које дају Уједињене нације државама чланицама, што су више пута потврдиле Уједињене нације у својим запажањима о Србији.

Потписана изјава о сарадњи на превенцији и елиминацији дечјих бракова и побољшању положаја Ромкиња у Ромским насељима у Србији

26. новембар 2021.

Кампања “Не жури да одрастеш! Детињство, не брак!” која се спроводи у циљу превенције и елиминације дечјих бракова у Србији и побољшања положаја Ромкиња, почела је 25. новембра 2021. године потписивањем изјаве о сарадњи на превенцији и елиминацији дечјих бракова и побољшању положаја Ромкиња у ромским насељима у Србији.

Испред Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог изјаву о сарадњи у пројекту је потписала државна секретарка Олена Папуга.

Кампању је подржала Немачка развојна сарадња “Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“, амбасада Краљевине Холандије, УНИЦЕФ Србија и невладине организације Праксис, као и представници 8 градова и општина из Србије, који су потписали изјаву о сарадњи на превенцији и елиминацији дечјих бракова и побољшању положаја Ромкиња у ромским насељима у Србији.

Уводни догађај означава и почетак спровођења пројекта „Превенција и елиминација дечијих бракова“ који финансирају програм Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“ и Амбасада Краљевине Холандије у Србији, а спроводи Праксис заједно са партнерским организацијама. Пројекти се спроводе у Крушевцу, Крагујевцу, Врању, Суботици, Бачкој Паланци, Смедереву, Новом Саду и Лесковцу.

Подаци из истраживања спроведеног у оквиру УНИЦЕФ-овог програма “Ка окончању дечјих бракова у Србији” 2019. године, указују на огромну разлику у присуству дечјих бракова у општој популацији и ромским насељима – 56% жена у ромским насељима старости 20 до 24 године удало се пре 18. године, у поређењу са 6% у општој популацији, док се 16% венчало пре 15. године, за разлику од само 1% оних које су се за то одлучиле у општој популацији.

Пројекат, ће између осталог, обухватати анализу ситуације на терену, организовање социо-едукативних радионица у ромским насељима са девојчицама, мајкама и очевима, курсеве и доквалификације за младе Ромкиње и оснаживање школа за подршку останку ромске деце у школи.

“Наш заједнички циљ јесте да допремо до дечака и девојчица, Рома и Ромкиња и њихових породица и оснажимо их у уверењу да за њих постоје и други избори у животу, попут школовања и посла. Улазећи у брак пре пунолетства лишавају се могућности да ојачају, разбију круг сиромаштва и стекну шансу за бољи живот“, рекла је тим поводом Олена Папуга, државна секретарка у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Регионалне консултације о националним механизмима за људска права

25. новембар 2021.

На регионалним онлине консултацијама 24. и 25. новембра 2021. године о националним механизмима за имплементацију, извештавање и праћење људских права представљен је рад Савета Владе Републике Србије за праћење примене препорука УН за људска права. Консултације су била прилика да државе чланице Уједињених нација из Европе и Централне Азије представе своја искуства током формирања механизама и примере добре праксе.

Консултације су отворене поруком Високе комесарке за људска права Уједињених нација Мишел Бачеле (Michelle Bachelet) која је поздравила напоре држава чланица Уједињених нација за спровођење уговорних обавеза, кроз успостављање националних механизама за људска права, али и охрабрила оне који исте још нису успоставили да размене добре праксе и искуства у циљу свеобухватнијег, ефикаснијег и одрживијег приступа извештавању, ангажовању и праћењу УН препорука у области људских права.

Током два дана консултација учествовало је више од 200 представника држава чланица и представника националних механизама за људска права, тела  Уједињених нација, стручњака, регионалних организација и организација цивилног друштва. Српски национални механизам представила је секретар Савета, а исти је као пример добре праксе похваљен од стране Уједињених нација.

Испуњавајући препоруку из другог циклуса Универзалног периодичног прегледа (2013.г.) Влада Републике Србије је 19.12.2014. године успоставила Савет за праћење препорука Уједињених нација за људска права. Савет од оснивања па до данас, функционише на два кључна принципа: инклузивности и транспарентности.

Савет има председницу (министарка за људска права) и 11 чланова ( пет државна секретара, четири помоћника министара и два државна службеника) из ресора задужених за област спољних послова, унутрашњих послова, правосуђа, образовања, рада, борачких и социјалних питања, здравља, културе и информисања, државне управе и локалне самоуправе, европских интеграција, омладине и спорта и бриге о породици.

Специфичност у раду Савета, а што се наслања на принципе његовог рада, јесте чињеница да су у рад Савета од самог почетка укључени и представници Народне скупштине Републике Србије и то Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова и независних државних органа. Кроз транспарентност процеса омогућено је да организације цивилног друштва такође учествују у раду Савета.  

Од оснивања Савета организована су бројна заједничка јавна слушања у сарадњи са Парламентом како би се представиле препоруке које су Србији упутиле Уједињене нације али и разговарало о положају осетљивих друштвених група.

У циљу остваривања својих задатака Савет је развио посебан План за испуњавање препорука, који тренутно садржи 393 добијене и прихваћене препоруке механизама УН за људска права и на чијој реализацији радимо. Специфичност Плана је да се резултати испуњености препорука мере кроз индикаторе. На развијању индикатора у претходном периоду заједнички су радили Савет и организације цивилног друштва, како би постигли консензус око тога шта меримо када извештавамо механизме Уједињених нација.

План препорука који води Савет доприноси не само ефикаснијем извештавању ка механизмима Уједињених нација, већ и бољем сагледавању стања у области људских права. Такође, он на својеврстван начин подиже капацитете свих учесника у процесу и даје смернице у ком правцу треба деловати.

Србија је први пут је захваљујући развијеним индикаторима за праћење примене препорука у оквиру трећег циклуса Универзалног периодичног прегледа доставила добровољни средњорочни извештај Савету за људска права у фебруару ове године чиме се сврстала у ред држава са добром праксом извештавања. Рад на изради ове врсте извештаја утицао је на унапређење сарадње између надлежних државних органа и институција, као и њихове сарадње са организацијама цивилног друштва, што је од изузетног значаја за праћење и испуњавање добијених препорука. На унaпређењу ефикасности овог Плана ће се и даље радити, кроз развијање индикатора и њихов унос у базу података коју Србија планира да преузме од ОХЦХР-а и прилагоди својим потребама.

На крају излагања је најављено да је Србија започела процес израде Националне стратегије праћења и унапређења људских права до 2030. године. Верујемо да ће Савет да прерасте у национални механизам за надзор над применом ове стратегије.

Чомић оштро осудила напад на имовину јеврејске заједнице

25. новембар 2021.

Најоштрије осуђујем разбијање стакла на капели на Јеврејском гробљу у Београду, који је вандалски и разбојнички чин, изјавила је данас министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић. Како је навела, антисемитизам и фашизам нису својствени грађанима Србије што је кроз историју и доказано, те стога не смемо остати неми и без реакције и када је у питању напад на имовину припадника јеврејске заједнице.

Позивам надлежне да у складу са својим овлашћењима починиоце скрнављења јеврејског гробља што пре открију и приведу правди, а грађане Србије да се одупру ширењу сваке врсте насиља и агресивног понашања према припадницима мањинских заједница.

Чомић у поновним посетама Нишавском, Пчињском, Топличком и Јабланичком округу

17. новембар 2021.

Министарска за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, поново је, након два месеца, од 15. до 17. новембра 2021. године посетила Нишавски, Пчињски, Топлички и Јабланички округ и разговарала са представницима локалне самоуправе, државних органа, институција и цивилног сектора о заштити и могућностима унапређења људских и мањинских права.

За бољи положај мањинских група и спровођење закона који се тичу поштовања људских права у највећој мери су надлежне локалне самоуправе, истакла је Гордана Чомић. Како је додала, неопходно да се на челу свих локалних самоуправа налази неко ко ће са најугроженијим и најосетљивијим групама, попут националних мањина или жртава насиља, разговарати о проблемима са којима се сусрећу.

Циљ нових посета је да заједно анализирамо извештај, као и да установимо да ли је дошло до напретка у одређеним областима након наших претходних посета, као и да поправимо оно што није добро у свим окрузима у Србији. Такође, да разговарамо и о две основне теме за будућност, о Стратегији људских права у Србији и циљевима одрживог развоја, изјавила је Чомић. Ми смо алат за све грађане и представнике локалних самоуправа који желе да разговарају, да се договоримо како ће Србија да изгледа 2030. године. Такође, треба да знамо зашто је важно да Србија има Стратегију људских права. Извештај Европске комисије показао је недвосмислено оцену да је Србија напредовала у области владавине права и за то су заслужне управо локалне самоуправе, истакла је министарка Чомић у разговору са представницима округа.

Приликом посете Бујановцу, министарка Чомић је посетила и Економски факултет из Суботице, Одељење у Бујановцу и одржала предавање студентима о заштити и унапређењу људских права из надлежности Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

У Бујановцу о теми образовања у оквиру Плана од седам тачака

16. новембар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Координационим телом Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу, организoвало је 16. новембра 2021. године у Бујановцу, у згради Економског факултета и Суботице, у Одељењу у Бујановцу,  друштвени дијалог „План од седам тачака, тема образовање“.

У уводном делу дијалога говорили су министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић, шеф мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату и председник Националног савета албанске националне мањине Рагми Мустафа.

Признавање диплома, уџбеници на албанском језику, лиценце за албанске наставнике само су нека од питања о којима се разговарало у оквиру дијалога и који су препознати као најважнији.

Говорећи о признавању диплома Албанаца као питању са политичким тоном, министарка Чомић је истакла  да мора постојати заједничко разумевање разлога зашто је тај процес у застоју од 2018. године, али и о деликатности питања и чињеници да тај процес мора бити завршен. Дијалог о Споразуму од седам тачака који је Влада Србије усвојила, а затим је замрзнут од 2018. године, сада је настављен, рекла је Чомић, а као горући препознати су проблеми у образовању и они би требало да буду решени у року од годину дана.

Људско право на доступност зараде на основу образовања је нешто о чему ћемо водити рачуна када будемо аргументовали зашто и процес о признавању диплома треба да буде откочен и убрзан, нагласила је Чомић.

За годину дана од данас надам се да ће сви ти проблем бити скинути са листе, имаћемо неке друге проблеме, али ћемо знати да смо стекли елементарно поверење у дијалог којим ћемо решити све проблеме због деце која долазе после нас, рекла је Чомић и нагласила да је друштвени дијалог организован на иницијативу Националног савета Албанаца, зато што брину о својој националној заједници.

Стога смо данас присустни сви ми који желимо да проблеме које они имају најбрже решимо, истакла је министарка Чомић и изразила захвалност Националном савету албанске националне мањине на иницијативи за организацију тематског дијалога, министру просвете Бранку Ружићу и  ОЕБС-у.

Први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић оценио  је да су разговор и дијалог били веома  успешни.

Чињеница да сам се одазвао на позив министарке Чомић да у овом кратком року поново посетим Бујановац и представимо резултате из области образовања за припаднике албанске националне мањине, па и поразговарамо о још неким питањима, говори о спремности Министарства просвете да допринесе унапређењу услова за нормалан живот, за улагање у младе, за неговање различитости као наше вредности, за креирање још толерантнијег и бољег друштва у којем сви ми живимо, навео је Ружић

Председник Националног савета Албанаца, Рагми Мустафа рекао је да је спровођење плана од седам тачака неопходна потреба да би се обезбедило више праведности и једнакости у друштву за Албанце.

Мустафа је као водеће проблеме истакао нострификацију и признавање диплома, и решавање недостатка уџбеника за основне и средње школе, као и школских планова и програма на албанском језику, а затражио је и решавање питања полагања стручних испита и разматрање могућности и потребе за отварања нових високошколских установа на албанском језику у Прешеву и Бујановцу.

Мустафа је истакао и потребу унапређења квалитета наставе српског језика у школама на албанском језику и затражио да се омогући и учешће представника албанске националне мањине у раду Националног просветног савета и Завода за унапређивање образовања и васпитања.

Амбасадор и шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату, изразио је задовољство због успешно одржаног дијалога и нагласио да је Мисија ОЕБС-а посвећена подстицању позитивних међуетничких односа, пружањем подршке и разних видова помоћи те да ће бити настављена у том правцу.

Учесници дијалога усвојили су обавезујућа поступања, између осталог и поступања која се односе на образовање ученика основних и средњих школа и коришћења уџбеника на албанском језику кроз програме наставе и учења са елементима националне културе, као и корацима ка побољшању квалитета учења српског као нематерњег језика у школама на албанском језику.

Почео шестомесечни Програм струче праксе младих са југа Србије

9. новембар 2021.

Министарствo за људска и мањинска права и друштвени дијалог подржало је Програм стручне праксе 2021/2022 године који већ трећу годину за редом реализује Мисија ОЕБС-а у Србији.

Кроз овај Програм једанаесторо младих дипломаца из Прешева, Бујановца, Медвеђе, Сјенице, Пријепоља и Новог Пазара, добило је прилику да буде ангажовано у државним органима Републике Србије, на период од 6 месеци.

Учесници Програма одабрани су кроз процес објективне процене академских и других постигнућа, од стране канцеларија ОЕБС-а у Новом Пазару и Бујановцу, а домаћини учесницима програма су: Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство државне управе и локалне самоуправе, Повереник за заштиту равноправности, Народна скупштина/Oдбор за људска и мањинска права и равноправност полова, Агенција за заштиту животне средине, Агенција за борбу против корупције, Координационо тело Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа и Правосудна академија.

Циљ овог програма је да се, улагањем у младе из свих заједница, пружи подршка укључивању и већој заступљености младих који долазе из јужне и југозападне Србије, у државним институцијама и независним телима.

У нашем Министарству праксу ће обављати две стажисткиње и то у Сектору за националне мањине и Сектору за међународну сарадњу и европске интеграције.

Реализацију текуће фазе овог програма финансијски помажу сталне делегације Републике Аустрије и Републике Турске при ОЕБС-у.

Потписан Протокол о сарадњи у оквиру друге фазе програма ROMACTED

2. новембар 2021.

Данас је у Клубу посланика потписан Протокол о сарадњи између Савета Европе, Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Града Суботице у оквиру друге фазе програма ROMACTED, заједничке иницијативе Европске комисије и Савета Европе, који се реализује на подручју Западног Балкана и Турске. Протокол су потписали министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, шеф мисије Савета Европе у Београду Тобијас Флесенкемпер и у име Града Суботице члан Градског већа и председник Савета за унапређење положаја Рома и Ромкиња Илија Ђукановић.

Све стране потписнице документа су сагласне да развијају партнерство у унапређивању положаја ромске заједнице на локалном нивоу и да доприносе креирању, спровођењу и надгледању мера, планова и пројеката које се односе на Роме и Ромкиње.

Град Суботица је успешно имплементираo и прву фазу програма ROMACTED, тако да је наставак сарадње резултат квалитеног рада у претходном периоду.

Поред представника Суботице, протокол о сарадњи у оквиру друге фазе програма ROMACTED потписли су и представници Алексинца, Апатина, Бача, Костолца, Крагујевца, Крушевца, Лебана, Ниша, Пирота, Прокупља, Врњачке Бање, Зајечара и општине Звездара.

Друга фаза програма ROMACTED почела је да се спроводи у јануару 2021. године и трајаће до децембра 2024. године, који спроводи Савет Европе.

Висока комесарка УН за људска права упозната са кључним активностима Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог

25. октобар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић разговарала је путем видео линка са Високом комесарком УН за људска права Мишел Бачеле (Michelle Bachelet) и упознала је са кључним активностима Министарства које су спроведене од његовог оснивања до данас.

Друштвеним дијалогом отворили смо теме о којима се није говорило или за које није постојало интересовање, унапредили смо сарадњу са цивилним сектором, отворили врата мањинским групама и омогућили им да у своје име говоре, уместо да други говоре о њима, истакла је Чомић и додала да се противи патронизирајућим односом према мањинским групама. У 18 друштвених дијалога учествовали су  представници државних органа и цивилног сектора који су разговарали о могућностима унапређења људских права у различитим областима. Усвојена је Стратегија за родну равноправност, док је у плану усвајање још две стратегије, за социјално укључивање Рома и Ромкиња и за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва, нагласила је Чомић и додала да је за наредну годину у плану израда Нацрта закона о цивилним жртвама рата и Нацрта закона о несталим лицима, што био донело правду и утеху породицама настрадалих и несталих. Чомић је најавила и израду кровног, свеобухватног  документа, Стратегије о људским правима. Такође, истакла је уверење да ће циљеви одрживог развоја оживети на свим нивоима власти и у сарадњи са свим релевантним актерима.

Висока комесарка УН за људска права Бачеле је истакла важност људских права у изазовним временима, нарочито у периоду пандемије. Поздравила је напоре Министарства у решавању питања несталих лица, као и јачање нормативног оквира људских права у Србији у домену антидискриминације, родне равноправности, инклузије Рома, те израду Нацрта закона о истополним заједницама. Од не мањег значаја, како је истакла, представља и едукација грађана у тим областима. Пандемија захтева заједнички одговор и агенду, односно, план деловања и највећи је изазов са којим се планета тренутно суочава, нагласила је Бачеле. Саговорнице су се сагласиле да је вакцина против Ковида 19 пример успешне глобалне сарадње, уједно и једини начин борбе против највеће здравствене пошасти која је задесила планету последњих деценија.

Гордана Чомић положила венце у спомен - парку у Шумарицама

21. октобар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић присуствовала је данас обележавању Дана сећања на жртве у Другом светском рату и 80 година од масовног стрељања цивила у Крагујевцу и положила венац на Споменик стрељаним ђацима и професорима „V3“ у Шумарицама. Након тога, министарка Чомић је у присуству потпредседнице Бундестага Клаудије Рот, амбасадора Немачке Томаса Шиба и чланице Градског већа Гордане Дамјановић положила венац на споменик „Кристални цвет“ подигнут у част малих чистача обуће, Рома, дечака од 12 до 15 година, који су такође трагично настрадали у масовном стрељању у Крагујевцу.

Човек може да умре два пута, први, када умре природном смрћу и други пут када га забораве. Зато смо данас у Шумарицама, да се поклонимо сенима жртава испред Споменика стрељаних ђака и професора и не заборавимо трагичну смрт 15 ромских дечака, узраста од 12 до 15 година који су стрељани у истом дану и сахрањени на месту где се данас налази споменик Кристални цвет, изјавила је министарка за људска и мањинска права Гордана Чомић.

У јутарњим часовима епископ шумадијски Јован са свештенством служио је молебан у помен страдалима, а у знак сећања на страдање невиних цивила у Крагујевцу је одржан и традиционални "Велики школски час". Државну цереномију је предводио председник Србије Александар Вучић.

Масовно стрељање цивила у Крагујевцу сматра се једним од највећих злочина немачке војске у Другом светском рату, које је извршено 19, 20. и 21. октобра као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника после сукоба са партизанима и четницима на путу између Крагујевца и Горњег Милановца. Издата је наредба да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за рањеног 50. Не зна се тачан број убијених невиних жртава, a Музеј у Крагујевцу располаже подацима о 2.796 стрељаних цивила.

Чомић и Рот: Друштвени дијалог значајан за стварање толерантног друштва

20. октобар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић разговарала је данас са потпредседницом Бундестага Клаудијом Рот и упознала је са активностима које је предузела у области заштите и унапређења људских права из своје надлежности. Како је навела, до сада је реализовано 18 друштвених дијалога на којима се у присуству представника државних органа и цивилног сектора разговарало о могућностима унапређења људских права у различитим областима. Такође, усвојена је стратегија у области родне равноправности, док је плану усвајање још две стратегије. Формирана је Стручна група у оквиру Координационог тела за социјална укључивања Рома и Ромкиња, задужена за израду текста Предлога Акционог плана и спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња. Координационим телом председава премијерка Ана Брнабић. Такође, у раду је и Стратегија за стварања подстицајног окружења за стварање цивилног друштва, истакла је Чомић. Она се захвалила потпредседници Рот на томе што ће сутра, 21. октобра, посетити Крагујевац и у Шумарицама присуствовати обележавању Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату и 80. годишњици од стрељања недужних цивила, како би нагласила значај заједничког сећања.

Рот је подржала активности Министарства у стварању демократског окружења које негује дијалог и толеранцију у друштву и истакла значај циљева одрживог развоја. Како је истакла, од изузетног значаја је да грађани, пре свега на локалном нивоу, буду информисани о циљевима одрживог развоја. У Немачкој се у великој мери ради на укључивању представника националних мањина и њиховом запошљавању у државним институцима, истакла је Рот и похвалила досадашње напоре Србије да интегрише националне мањине у друштво.

Потписани уговори о додели средстава из Буџетског фонда за националне мањине у 2021. години

20. октобар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог доделило је средства из Буџетског фонда за националне мањине.

Oвогодишњи конкурс био је отворен од 29. јуна до 28. јула 2021. године, у ком периоду је 137 организација поднело програме и пројекте који су имали за циљ унапређење образовања припадника националних мањина.

Укупна планирана средства у буџету Републике Србије износе 30 милиона динара, а средства су додељена за  реализацију 78 програма и пројекта.

„Образовање је област која је од суштинског значаја за свако друштво. Образовање на језику националних мањина је посебно значајно, јер мањинским заједницама додатно доприноси у делу који се односи на очување идентитета, као и обезбеђивању једнаких могућности приступа образовању на свим нивоима“, рекла је министарка Гордана Чомић током потписивања уговора са представницима одабраних пројеката.

Министарка је истакла да се међу програмима и пројектима којима су ове године додељена средства налази и значајан број оних који су били вишенационални, односно који су својим едукативним програмима предвидели подршку у развоју интеркултурног дијалога и толеранције припадника националних мањина и већинског становништва.

Како је навела, додела средстава из Буџетског фонда за националне мањине није једина активност коју Министарство предузима, јер поред рада са националним саветима на овај начин мотивишемо и подржавамо рад организација цивилног друштва да својим активностима допринесу унапређењу ове области.

О концепту солидарног предузетништва са представницима цивилног сектора и државних органа

18. октобар 2021.

Закон о социјалном предузетништву, за који је урађен Нацрт, требало би да уреди другачији начин пословања по принципу солидарне економије, да социјална предузећа добију статус и буду препозната у правном систему Србије, речено је данас на друштвеном дијалогу Концепт социјалног предузетништва и примери добре праксе у Републици Србији“ у Палати Србија.

Како је најављено на дијалогу у организацији Министарства за људска и мањинска права, Нацрту закона предстоји јавна расправа. Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић изјавила је да Устав једног друштва показује његове вредности, док социјална заштита и мере социјалне политике показују његове  карактеристике, што је видљиво кроз доношење антидискриминационих закона, Закона о родној равноправности, израде Нацрта закона о истополним заједницама, итд. Када говоримо о карактеристикама друштва, није примаран новац,  већ промена понашања према другачијима од себе, истакла је Чомић.

Сви имамо обавезу да уз сагледавање сопственог положаја, прихватимо различитости у друштву, да поштујемо и помажемо оне који не могу сами о себи да воде рачуна, као што су жртве насиља или сиромашни, маргинализовани, људи са личним својствима која их онемогућавају у свакодневном раду. Сви они морају да буду видљиви и у оку свих закона који прате вредности Устава Србије, нагласила је Чомић.

Како је навела, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је надлежно је за доношење Стратегије за ставарање подстицајног окружења цивилног друштва у Србији. Важно нам је да чујемо шта мисле колеге из цивилног друштва, као и представници државних органа који се секторски баве социјалним предузетниптвом, како би и у Стратегији и ова делатност била наведена и дефинисана. Спремни смо да понудимо и хибридне моделе предузетништва са приватним компанијама, које би омогућиле хуманију атмосферу радницима. У фокусу Министарства су центри за ментално здравље у Србији који ће бити организовани у договору са надлежним органима, као и  деиституционализација, односно спровођење системских промена које треба да омогуће пуно укључивање корисника система социјалне заштите у све ссфере живота у заједници, најавила је Чомић.

У обавезујућим поступањима која су усвојена на крају дијалога, истакнута је неопходност окончања дугогодишњег рада на изради закона којим би се уредило солидарно предузетништво, препознато и као кључни фактор друштвеног развоја у свим европским државама. Доношењем закона држава Србија ће показати да препознаје значај социјалне економије у развоју друштва, чиме се усклађује правни оквир са глобалном развојном Агендом 2030.

Усвојена Стратегија за родну равноправност од 2021. до 2030. године

14. октобар 2021.

Влада Републике Србије усвојила је Стратегију за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године, чији је циљ превазилажење родног јаза и остваривање родне равноправности као предуслова за развој друштва и побољшање свакодневног живота жена и мушкараца, девојчица и дечака.

Визија која се остварује Стратегијом је родно равноправна Република Србија у којој су жене и мушкарци, девојчице и дечаци, као и особе другачијих родних идентитета равноправни, имају једнака права и могућности за лични развој, пружају равноправан допринос одрживом развоју друштва и преузимају једнаку одговорност за будућност.

Стратешки оквир од кључне је важности за јачање капацитета институција и организација, побољшање координације кључних актера и подизање нивоа свести грађана о родној равноправности.

Преузето са сајта: https://www.srbija.gov.rs/vest/582820/usvojena-strategija-za-rodnu-ravnopravnost-od-2021-do-2030-godine.php

Мина Роловић Јочић: Родна неједнакост током епидемије била је јасно испољена – жене у већем ризику од заразе КОВИД -19

14. октобар 2021.

Жене су поднеле несразмерно оптерећење услед изложености ризицима од заразе КОВИД-19 због посла које обављају, али и због степена ангажовања у свакодневној бризи о домаћинству и породици. Данас је прилика да се осврнемо на овај недовољно видљив рад главне покретачке снаге друштва, у име оних жена које имају и знање и стручност и које увек изнова доказују да имају снаге и воље да преброде најтеже тренутке за добробит својих најближих, изјавила је вечерас државна секретарка Мина Роловић Јочић, на отварању мултмедијалне изложбе ''Када је свет стао, оне нису“ у Обреновцу. Свакако не треба заборавити да је рат далеко од добијеног, да он и даље траје, само у измењеним околностима, јер је човечанство добило вакцине као главно оружје у рату против вируса.

Мина Роловић Јочић је подсетила да се родна неједнакост као једна од темељних друштвених неједнакости јасно испољила током епидемије. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је израдило дуго очекивани Закон о родној равноправности који интегрише родни аспект у све сфере друштва, процесе одлучивања, доношење планова и програмских буџета и дефинише кључне појмове у погледу родне равноправности. Такође, на данашњи дан, усвојена је и Стратегија за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године, као још један корак напред ка остваривању конкретних помака у овој области, истакла је Роловић Јочић.

У седишту Eвропске комисије у Бриселу званично представљена изложба словачке наивне уметности из Србије

12. октобар 2021.

Изложба слика словачких уметника из Србије по трећи пут се одржава у Бриселу, а овога пута под покровитељством потпредседника Комисије, Мароша Шефчовича и потпредседнице Владе Србије, Маје Гојковић.

Марош Шефчовић је представљајући изложбу поручио да је она доказ доброг живота које словачка мањина има у Србији у којој су настањени више од 200 година и где се, према његовим речима, осећају као код куће.

Фото: Танјуг


”Разговарали смо о изазовима и важности културне размене за мир и боље разумевање држава и познавање међу суседима. Оне одражавају позитивну енергију, оптиизам, то су слике из живота. Надам се да ћемо ову уметност промовисати на начин да доспе и на УНЕСКО листу културног наслеђа где у потпуности и припада”, поручио је Шефчовић.

У име Владе Србије изложби у Бриселу је присуствовала министарка за људска и мањинска права Гордана Чомић, која је истакла важност културе и различитости у изградњи европске заједнице народа.

Она је посебно нагаласила важност коју Влада Србије придаје правима мањински заједница.

”Ове слике представљау светло и лепоту света. Ова лепота припада свима, не само словачкој заједници која живи у Србији, не само ЕУ. Делећи лепоту постиђујемо оно што је ружно и што чини људе несрећима”, казала је Чомић.

Фото: Танјуг


Сликар Павел Бабака, оснивач галерије ”Бабка Ковачица“ из ције колекције долазе изложене слике, није присуствовао изложби због мера рестрикиције против Ковида-19 које се примењују у Белгији, али се окупљенима обратио видео поруком.

Међу посетиоцима изложбе били су и специјални ЕУ представник за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак и амбасадорка Мисије Србије при ЕУ Ана Хрустановић.

Слике словачке наивне уметности из Србије изложене су у централном холу седишта Европске комисије ”Берламон” од 1. до15. октобра 2021. године.

Извор: ТАНЈУГ

Мина Роловић - Јочић: Србија ојачала систем заштите права миграната/избеглица

7. октобар 2021.

У години када је Србија нормативно уредила области родне равноправности и антидискриминације, истовремено привела крају израду планских докумената који прате ове законе, кренули смо и у процес израде кровне стратегије праћења и унапређења људских права у Републици Србији од 2022. до 2030. године. Циљ доношења тих докумената је унапређење владавине права и заштита и унапређење људских права уз јачање дијалога о темама које се тичу грађана Републике Србије, укључујући и заштиту права миграната/избеглица, изјавила је Мина Роловић - Јочић, државна секретарка у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог приликом доделе УНХЦР-ове награде Nansen Николи Ковачевићу, правнику из Београда. Оно што је уочљиво, када се погледа претходни период, јесте чињеница да се од 2015. године када је избегличка криза достигла највеће размере постепено мењала пракса надлежних органа, која је допринела заштити и унапређењу права миграната.

Како је истакла, Никола Ковачевић je својим радом, стручношћу, посвећеношћу допринео заштити и унапређењу права миграната/избеглица, поједине проблеме учинио видљивијим, допринео унапређењу њиховог положаја и подизању свести о потреби заштите људског достојанства и поштовања људских права

УНХЦР-ова награда Nansen за помоћ избеглицама успостављена је 1954. године и одаје признање појединцима, групама и организацијама које превазилазе своје дужности у области заштите избеглица, расељених лица и лица без држављанства. Од 2017. године додељује се и на регионалном нивоу, за Африку, Азију, Европу и Блиски исток.

Заштита и унапређење животне средине од пресудног значаја за опстанак човека

1. октобар 2021.

Велико је задовољство организовати сталну форму дијалога о ономе што је нама изузетно важно, а то је заштита, очување и унапређење животне средине. Тема данашњег дијалога је изузетно важна како за појединце, чланове друштва, тако и за државу у целини, због међународних обавеза које смо преузели према ЕУ и УН, али и других међународних организација са којима је Србија у уговорним обавезама, изјавила је данас министарка за људска и мањинска прва и друштвени дијалог Гордана Чомић отварајући друштвени дијалог „Унапређење законодавног оквира за заштиту природе“.

Проблем очувања животне средине је од пресудног значаја не само за обичног човека и очување његовог здравља, већ и за опстанак читавог човечанства, а апсурд је да га је тешко решити. Наиме, данас говоримо о стварима које је најтеже остварити, истакла је Чомић и додала да је обавеза заштите природне средине толико очигледна за очување живота свих нас, да морамо непрекидно информисати и упозоравати грађане на значај штетних последица свих врста загађења које се налазе у природи. Стога смо данас организовали присуство свих релевантних учесника како би активно допринели процесу постизања друштвене сагласности о даљим правцима унапређења законодавног оквира за заштиту природе и изналажењу добрих решења у овој области, нагласила је Чомић.

Представници цивилног друштва и Министарства заштите животне средине зааједнички су договорили текст обавезујућих поступања у којима, између осталог стоји и да је потребно стално и суштински вршити преиспитивање система заштите природе у Републици Србији, да надлежно министарство примењујући у потпуности Закон о планском систему Републике Србије омогући учешће свих заинтересованих страна и циљних група у процесу праћења ефеката примене прописа и изради еx post анализе, као и изради прописа, подзаконских аката и усаглашавања секторског законодавства.

Министарство заштите животне средине и представници цивилног друштва сагласили су се да ће континуирано радити на унапређењу законодавног оквира за заштиту природе.

Покретање оперативног процеса за мерење стања људских права у Србији

29. септембар 2021.

Једанаеста седница Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права одржана је 29. септембра 2021. године у „Палати Србија“ у Београду.

Седницом је председавала министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог и председница Савета – Гордана Чомић, а присуствовали су јој представници државних органа који чине састав Савета. Седници су такође присуствовали представници међународних организација (Тим за људска права Уједињених нација у Србији, Мисија ОЕБС у Србији), независних тела (Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Повереник за заштиту равноправности), као и организација цивилног друштва, укључујући Платформу организација за сарадњу са механизмима УН за људска права.

Председница Савета Гордана Чомић упознала је чланове Савета са иницијативом Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог за израду оперативног документа који ће Србији омогућити по први пут мерење стања и праћење унапређења стања људских права у Републици Србији. Она је изнела очекивања од чланова Савета и учесника на седници да дају пуну подршку и да се укључе у процес израде овог кровног документа у области људских права. 

Чомић је најавила и разматрање Трећег периодичног извештаја Републике Србије о примени Конвенције против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни или поступака 23. и 24. новембра 2021. године у Палати Уједињених нација у Женеви. Она је такође упознала чланове Савета и присутне да Србија у мају 2022. године треба да достави Комитету за права детета обједињени пети и шести периодични извештај о примени Конвенције о правима детета и да ће у том циљу у складу са новим Пословником Савета бити формирана тематска група која ће пружати саветодавну подршку раду ресорима који су задужени за извештавање о примени Конвенције о правима детета.

На седници Савета је одлучено да се формира и тематска група за подршку изради ажурираног Заједничког основног документа о Републици Србији, који је обавезни пратећи документ државних извештаја о примени међународних уговора о људским правима. Платформа организација за сарадњу са УН механизмима за људска права је поздравила ову иницијативу и истакла да ће њихова мрежа организација дати пуну подршку изради документа.

Задатак целе заједнице је да омогуће старијима достојанствен живот без дискриминације

27. септембар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић изјавила је данас да начин на који живи особа у позним годинама није само њена привилегија, већ и задатак свих нас да учинимо да тај живот буде достојанствен и без дискриминације.

Људи као појединци су различити по много чему – по полу, сексуалном опредељењу, нацији, религији, али када достигну одређени број година постају сви исти, изјавила је Чомић отварајућу регионалну конференцију на којој је представљен први Глобални извештај УН о дискриминацији на основу старости и организован Национални дијалог о старењу и ејџизму. 

Старење је привилегија, ресурс искуства, знања, све што у старијим људима постоји а није изговорено. У старости постајемо сви једнаки и исти. Друштво које неће да унапређује однос према старима је друштво којем ни млади не могу да се радују, навела је Чомићева.

Ћутање о проблемима  старих мора да престане, нагласила је Чомић и додала да је ејџизам присутан у многим областима друштва, почев од банака, где старији не могу да добију кредит, до институција где им је често онемогућен приступ. Треба да отворимо дијалог о томе како живе стари, како се осећају, како су живели за време карантина. То је време када су губили брачног друга, свет пред очима који су до тада имали, нагласила је Чомић.

О предрасудама и стереотипима са којима се сусрећу све старосне групе у оквриу регионалне конференције говорили су стална координаторка УН у Србији Франсоаз Жакоб, регионална директорка Популационог фонда УН за источну Европу и централну Азију Алан Армитаж, регионални директор СЗО за Европу др Ханс Клуге, глумица Рада Ђуричин, представници других земаља, међународних организација и експерти.

Након регионалне одржана је и национална конференција о ејџизму на којој су поред министарке Чомић говорили и министар за бригу о породици и демографију Ратко Дмитровиић, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић,, председник Црвеног крста Србије Драган Радовановић, генерални секретар Сталне конференције градова и општина Ђорђе Станичић, председница удружења Амити Надежда Сатарић и други.

Чомић: Уграђивање родног аспекта у политику поставља родну равноправност у центар доношења одлука

24. септембар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог реализовало је од 22. до 24. септембра 2021. године у Аранђеловцу тренинг за савете националних мањина „Равноправно, женска снага промене“. Тренингу су присуствовале представнице из 22 национална савета, које су поздравиле овакав начин обуке и иницирале његов наставак у што скорије време.

Интегрисање родног аспекта у разлличите сфере друштва и државе обухвата много више од повећања учешћа жена у процесима одлучивања, истакла је Чомић. Уграђивање родног аспекта у политику поставља родну равноправност у центар доношења одлука, средњорочних планова, програма буџета, институционалних структура и поступака, али и искустава, знања и интереса, жена, и мушкараца у процесу уобличавања политика, планирања и одлучивања.

У области заштите права националних мањина родни аспекат указује на потребу унапређења људских права, али и иницира промену циљева, стратегије и акције како би се обезбедило да сви грађани, и мањинске и већинска заједница, доприносу процесу развоја, истакла је Гордана Чомић.

Чомић: Ништа о Ромима без Рома за столом

22. септембар 2021.

Ромска заједница је равноправна са другим мањинским и са већинском заједницом у Србији и важно је да искористимо значајан ресурс који они представљају, како би заједно градили будућност, изјавила је данас министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић на конференцији за медије поводом друштвеног дијалога "Економско оснаживање Рома и циљеви одрживог развоја у Србији", у Палати Србија.

Очекује наас велики посао и до конкретних резултата ћемо доћи кроз дијалог, рекла је Чомић и додала да је мото којим се руководи када је решавање проблема ромске заједнице - ништа о Ромима без Рома за столом. Данашњи дијалог водимо уз подршку Савета Европе и сарадњу са цивилиним друштвом и желимо да га претворимо у стални дијалог којим ћемо изградити будућност 2030. и укључену ромску заједницу у Србији, на начин како то Роми кажу да треба, нагласилаје Чомић. Она је указала да је један од послова Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог израда Стратегије за укључење Рома где ће наставити са идејом да се у свим секторима у држави, када се говори о развоју Србије, пита и ромска заједница.

Заменица шефа Канцеларије Савета Европе у Србији Надиа Ћук рекла је да су Роми и Ромкиње жртве дискриминације у свим областима живота, почев од образовања, запошљавања, стамбене, социјалне политике и да нису укључени у креирање јавних политика. Она је оценила да би због тога требало подржати активности и напоре Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и свих других који су усмерени на оснаживање Рома и створити инклузивно, просперитетно друштво. Ћук је истакла да би посебно требало обратити пажњу на економско јачање Рома, на њихово укључивање у креирање локалних јавних политика.

Председник Националног савета ромске националне мањине Далибор Накић рекао је да велики број Рома живи испод границе сиромаштва, да је просечан животни век Рома знатно краћи у односи на просечни животни век остатка популације, и да Роми спадају у једну од најдискриминисанијих категорија становништва. Радују ме напори које држава последњих година улаже да би се унапредио положај Рома, као и да су остварени одређени резултат,и нагласио је Накић и додао да ромска заједница иде крупним корацима ка бољој и светлијој будућности. Накић је рекао да је изузетно значајно економско оснаживање Рома, јер напредак у тој области повлачи напредак и у другим сегментима, као што су образовање, становање, здравствена и социјална заштита и утиче на подизање животног стандарда.

Друштвени дијалог, 16. по реду,  окончан је усвајањем обавезујућих поступања у којима је, између осталог, истакнута потреба јачања активности свих надлежних државних институција на економском јачању Ромкиња и Рома, као и услова за боље образовање ромске деце и нових програма за образовање старијх Рома. Такође, Радној групи за измену и допуну Закона о социјалној заштити је предложено да успостави ефикасније процедуре у области запошљавања за све који су привремено радно ангажовани у периоду од 3 до 6 месеци, мировањем социјалне помоћи док су ангажовани.

ПРЕДСТАВЉЕНА АНАЛИЗА ЕФЕКАТА ПРИМЕНЕ АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

9. септембар 2021.

У организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Савета Европе, 8. септембра 2021. године у Београду, представљена је Еx-post анализа ефеката примене Акционог плана за остваривање права националних мањина.

Анализа је израђена у оквиру заједничког пројекта Савета Европе и Европске уније „Промоција различитости и равноправности у Србији“. Представљању Анализе присуствовали су представници релевантних државних органа, независних тела, међународних организација и представници националних савета националних мањина.

У уводном обраћању присутне је поздравила помоћница министра Ивана Антић, која је изнела да су разлози за израду предметне анализе, садржани како у Закону о планском систему тако и у потреби да се, након 5 година примене, утрврди да ли су реализоване све активности и да ли су остварени предвиђени циљеви.

„Ова анализа даће смернице за методологију израде новог стратешког документа, који ће бити базиран на Извештају о напретку у процесу приступања Србије Европској унији, као и на препорукама из Четвртог мишљења Саветодавног комитета о спровођењу Оквирне конвенције за заштиту националних мањина, а израду новог стратешког документа координираће Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог.“ истакла је Антићева.

„Ex-post анализа акционoг плана отвара простор за будући рад. Постоји потреба да се активности учине специфичнијим и мерљивим. Потребно је повећати знање и податке о положају припадника националних мањина. Ово захтева свеобухватну и партиципативну припрему пописа становништва у октобру 2022. године, укључујући и утврђивање права припадника мањина на вишеструку националну припадност. Штавише, политике треба да постану свеобухватније и холистичније, по секторима, као и према старости, полу и географским групама. Демократији је потребно национално мањинско окружење без говора мржње. Као један од оснивача Опсерваторије Савета Европе за наставу историје у Европи, српска влада има посебну одговорност за обезбеђивање мултикултуралне, међукултурне и вишеструке перспективе у образовању и култури “, рекао је Тобиас Флесенкемпер, шеф канцеларије Савета Европе, подсећајући на резолуцију Комитета министара од априла 2021.

Заменик председавајућег Координације националних савета националних мањина Далибор Накић, истакао je да Акциони план за остваривање права националних мањина од изузетног значаја за припаднике националних мањина који живе у Републици Србији и да ће национални савети, као и до сада, да се активно укључе у рад на његовом унапређењу, као и у реализацији активности и праћењу спровођења Акционог плана.

Србија је вишенационална средина, што је богатство једног друштва

02. септембар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић разговарала је данас са амбасадорком Румуније у Београду Силвијом Давидоју. Тема разговора се односила на положај румунске националне мањине, односно, функционисање Националног савета румунске националне мањине и могућности њиховог унапређења.

Министарство има улогу алата за решавање проблема са којима се суочавају савети националних мањина и њихови представници изјавила је Гордана Чомић. Како је нагласила, у темељне европске вредности спадају људска права и слободе, који обезбеђују достојанствен живот грађана у толерантној средини и негују дијалог. Дијалог је успостављен са свим релевантним актерима у друштву у различитим областима, међу којима су и они са представницима националних савета националних мањина. Наш став је да се o проблемима националних мањина разговара са њиховим представницима за истим столом, нагласила је Чомић.

Србија је вишенационална средина, што је богатство једног друштва. Управо је Приручник за рад националних савета националних мањина, који је недавно представљен, доказ да се заштита националних мањина примењује и унапређује на целој територији Републике Србије, истакла је Чомић.

Гордана Чомић: Здравље, образовање, здрава храна и животна средина – теме о којима морамо да разговарамо

31. август 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић изјавила је данас да су здравље, образовање и здрава храна, уз здраву животну средину, теме о којима се мора разговарати и навела да се о томе до сада није разговарало зато што је Србија друштво и држава у хроничном недостатку дијалога. Отварајући друштвени дијалог „Циљеви одрживог развоја - свет без глади, добро здравље и квалитетно образовање“, Чомић је рекла да је Србија друштво и држава у хроничном страху од дијалога и ставу да је само једна страна у праву. Остајемо у клопци самоописивања и оговарања проблема и људи, уместо да применимо Закон о планском систему, анализирамо актуелно стање и разговорамо како проблеме да решимо, на крају, на који начин да у Србији установимо културу компромиса, истакла је Чомић и додала да ресорно Министарство као алат служи испуњавању и тог циља.

Према њеним речима, данашња тема дијалога је постављена јер је важно да се зна како ћемо се и чиме хранити 2030, како ће нам се образовати генерације, какав ће бити образовни систем у будућности, како ћемо живети после короне.

Обишли смо свих 29 управних округа и разговарали са онима који су задужени за примену Закона о планском систему, где су тешкоће, зашто се не примењују и шта можемо заједно да урадимо. Такође смо посетили и 22 савета националних мањина и Заједницу јеврејских општина, тражећи и од њих да нам кажу шта је то што ово Министарство може да уради за националну мањину, да и они буду равномерно третирани, истакла је Гордана Чомић.

У друштвеном дијалогу, 15. по реду, учестовали су стална координаторка УН у Србији Франсоа Жакоб, специјална саветница председнице Владе Републике Србије за имплементацију Агенде 2030 проф. др Славица Ђукић Дејановић, Милена Алтмејер из Немачке организација за међународну сарадњу (ГИЗ), као и представници министарстава у Влади Републике Србије, Народне скупштине, међународних институција, удружења, Универзитета у Београду, Републичког статистичког завода, Привредне коморе, начелници управних округа, градоначелници и председници општина.

Учесници дијалога усвојили су обавезујућа поступања која се односе на израду планова развоја и њихово усклађивање са Циљевима одрживог развоја, интезивирање комуникације и сарадње надлежних државних органа са локалним нивоом власти, као и успостављање систематске и континуиране едукације представника локалне самоуправе о одрживом развоју.

Представљен приручник за рад националних савета националних мањина у Републици Србији

26. август 2021.

26. августа 2021. године у Новом Саду, у организацији Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, представљен је „Приручник за рад националних савета националних мањина у Републици Србији“.

Приручник је израђен у оквиру заједничког пројекта Савета Европе и Европске уније „Промоција различитости и равноправности у Србији“, а промоцији Приручника поред представника Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, присуствовали су представници АП Војводине, Савета Европе и представници националних савета националних мањина које имају седиште на територији АП Војводине.

У уводном обраћању присутне је поздравио Председник Скупштине АП Војводине, Иштван Пастор и поручио да је „Приручник драгоцен како за чланове данашњих националних савета, тако и за будеће националне савете, али истовремено представља документ који можемо с поносом показати европској политичкој јавности, као достигнуће наше политике“.

„Потребна је жива реч нас који смо алат, да будемо сигурни да се примењује и унапређује заштита националних мањина на целој територији Републике Србије. Захваљујући овом Приручнику, корисници имају јасну слику о томе како се примењује Закон о националним саветима националних мањина и како на најбољи начин могу да искористе његов капацитет”- истакла је министарка Гордана Чомић.

„Након одржаних избора за чланове националних савета и усвајања сета мањинских закона 2018. године, Министарство је уочило потребу да се нека од најважнијих питања у вези с радом националних савета прецизније обраде, нагласе и представе на практичан начин, те је сачињен приручник према областима у којима национални савети врше своја овлашћења”- нагласила је Ивана Антић, помоћница министра.

„Унапређење заштите националних мањина и рада националних савета има позитиван ефекат на промоцију различитости и равноправности”– истакао је Тобиас Флесенкемпер, шеф Мисије Савета Европе у Београду.

Заменик председавајућег Координације националних савета националних мањина Далибор Накић, истакао je да су у Приручнику дате јасне смернице које ће допринети успешнијем раду свих националних савета, као и да ће представљати значајно средство у вршењу овлашћења националних савета и захвалио се свима који су учествовали у његовој припреми.

Основна намена Приручника је да корисницима омогући да на једном месту пронађу практичне примере аката које национални савети националних мањина, сагласно прописима, могу да донесу, као и савете које кораке и активности треба да предузму како би благовремено, потпуно и ефикасно вршили нека од јавних овлашћења која су им поверена.

Унапређење положаја Рома од изузетног значаја за Србију

25. август 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић председавала је данас конститутивној седници Координационог тела за унапређење положаја и социјално укључивање Рома и Ромкиња и праћење реализације Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за перод од 2016. до 2025. године.

Брнабић је именована за председницу Координационог тела, а министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић за заменицу председнице тог тела.

Чланове поменутог тела чине министри просвете, науке и технолошког развоја, здравља, за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, државне управе и локалне самоуправе, финансија, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, правде, за европске интеграције, као и представници Националног савета ромске националне мањине и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

На седници је формирана и Стручна група Координационог тела која ће спроводити оперативне активности.

Премијерка је истакла да је унапређење положаја Рома и Ромкиња и њихово укључивање у друштво од изузетног значаја за Србију и да је, у складу с тим, уложено доста времена, напора и ресурса како би се побољшао квалитет њиховог живота.

Она је подвукла да ресорно министарство може много да уради на том пољу и да напори на побољшању животног квалитета Рома и Ромкиња нису важни само због поштовања људских права и европских интеграција, већ због тога што Србија жели да створи управо такво друштвено окружење за све народе и припаднике националних мањина који у њој живе.

Чомић је указала на то да је координација рада министарстава од изузетног значаја за спровођење различитих активности на терену и као позитиван пример навела имунизацију Рома и Ромкиња, у сарадњи са Министарством здравља.

Министарка је такође најавила да ће до краја године бити ревидирана Стратегија, која ће на тај начин бити усклађена са европским оквиром.

Извор: Влада РС https://www.srbija.gov.rs/vest/570055/unapredjenje-polozaja-roma-od-izuzetnog-znacaja-za-srbiju.php

Чомић: Напретка друштва нема без дијалога и разговора и са онима који имају супротне ставове

24. август 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовањем 14. дијалога, овога пута о култури дијалога, показује да је алат за демократске промене у Србији, изјавила је данас министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић на конференцији за медије која је организована поводом тематског дијалога „Култура дијалога - цивилно друшво и медији”. Како је оценила, напретка друштва нема без разговора и са људима који имају супротне ставове и мишљење.

Немамо право да радимо ништа друго осим да позивамо на дијалог, додала је Чомић и рекла да је данас тема какво је стање по питању медија и цивилног друштва у Србији и како ко може да допринесе у овој области. Питање је да ли култура дијалога одражава стање у друштву или је таква култура дијалога наметнута, изјавила је Чомић.

Чомић је на званичном отварању скупа "Култура дијалога - цивилно друштво и медији" изразила жаљење што део цивилног друштва није дошао на скуп, али да они на то имају право, а да Министарство мора увек да буде отворено за дијалог и стога их позива да се прикључе. Већина ставова који су изнели учесници данашњег дијалога налазе се у полазним основама за израду Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2021- 2030. године, документу који израђује Радна група Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, нагласила је Чомић.

На тематском друштвеном дијалогу учествовали су потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић, амбасадор САД у Србији Ентони Годфри, министарка за европске интеграције Jадранка Јоксимовић, председница Фондације БФПЕ за одговорно друштво Соња Лихт, шеф мисије ОЕБС у Србији Јан Брату, правни експерт Милан Антонијевић, представници Универзитета у Београду, медијских удружења, невладиног сектора, међународних организација и амбасада у Србији.

Учесници дијалога усвојили су обавезујућа поступања за министарства и Владу и изразили очекивања да ће данашњи дијалог и његови позитивни помаци омогућити учешће свих представника цивилног друштва и медијских удружења у наредном дијалогу који ће бити реализован до краја 2021. године

Жељко Бодрожић, председник НУНС-а, прочитао писмо дела организација цивилног друштва

24. август 2021.

Председник НУНС-а Жељко Бодрожић, учествујући у друштвеном дијалогу „Култура дијалога - цивилно друштво и медији”, прочитао је писмо дела организација цивилног друштва упућено министарки за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордани Чомић.

Писмо објављујемо у целости: 

Отворено обраћање министарки Гордани Чомић

Професионални медији и организације цивилног друштва (ОЦД) у Србији позивају министарку Чомић,  надлежну за креирање окружења за рад цивилног друштва, да препозна, осуди и спречи нападе на цивилно друштво и медије које спроводи власт.

Позивамо и релевантне институције, као и све актере у друштву да се прикључе борби против новог таласа притисака на медије и организације и да се супротставе злоупотребама које воде ка даљем урушавању демократије и владавине права. Подсећамо да је положај медија и цивилног друштва одавно означен као неповољан по извештајима свих релевантних међународних организација.

Професионални медији и ОЦД поново су мета жестоке кампање коју је, по устаљеном обичају, повео председник Републике, а наставили медији под његовом контролом. Председник Вучић изнео је бројне неистине о раду организација цивилног друштва у Србији, оптужујући их да раде за стране интересе и да су под контролом тајкуна. Вучић је искористио одлуку приватне компаније Твитер да стави ознаку „сарађују са владом Србије“ на налоге провладиних медија у Србији, да покрене широку кампању против цивилног сектора и малог броја преосталих професионалних медија у земљи. Једна од најопаснијих, потпуно нетачних, изјава председника је оптужба да организације цивилног друштва не плаћају порез и да су се буниле када је требало да га плате. За разлику од провладиних медија, попут ПИНК-а, ОЦД у Србији плаћају порезе и доприносе, подносе извештаје Агенцији за привредне регистре и никада се нису буниле против тога. Пошто је овај податак сигурно познат председнику Републике, принуђени смо да закључимо да је у питању лоша намера и још један у низу корака ка уништењу дела друштва који се бори за демократију и владавину права. Српски телеграф и други провладини медији прикључили су се кампањи објављујући специјални додатак о финансирању и наводним везама медија и ОЦД са странцима и најављујући наставак кампање, док су у исто време ТВ Пинк и ТВ Хаппy најавили ове чланке у јутарњим програмима.

Позивамо домаћу и међународну јавност да нам се придружи у борби за ове вредности, на све доступне легалне начине. Позивамо представнике страних влада и међународних организација да се одреде према овој и свим другим кампањама које се воде против слободних медија и цивилног друштва.
Позивамо министарку Гордану Чомић, у чијем ресору је и развој цивилног друштва, да се одмах усредсреди на заустављање напада и покушаја уништавања сектора и гушења слободе удруживања, а не да покреће процесе који немају никакав евидент резултатат.

Професионални медији и ОЦД наставиће са још већим жаром да се боре за демократију, владавину права и заштиту људских права у Србији и сигурно нећемо одустати пред непријатељским кампањама власти и медија које контролишу.

Потписнице:

1.       Грађанске иницијативе
2.       Центар за практичну политику
3.       Београдски центар за људска права
4.       Фондација “Слобода штампе”, Сента
5.       Удружење Жене за мир, Лесковац
6.       УГ Центар грађанских вредности, Суботица
7.       Нови оптимизам
8.       Центар за одрживе заједнице, Нови Сад
9.       Глас Шумадије
10.     Про.Ток21
11.     Радио Златоусти
12.     Фондација БФПЕ за одговорно друштво
13.     Центар за развој локалних медија
14.     Друштво “Кораци”
15.     иРеволуција
16.     Медиа и реформ центар Ниш
17.     Урбан-Ин
18.     Центар за развој и демократију југа Србије
19.     Регионална информативна агенција ЈУГпресс
20.     Центар за европске политике
21.     А11 - Иницијатива за економска и социјална права
22.     PROTECTA
23.     ЦИНС
24.     Асоцијација Дуга
25.     НУНС
26.     Фондација Искорак
27.     Аутономни женски центар
28.     Београдски центар за безбедносну политику
29.     ТРАГ фондација
30.     ЦРТА
31.     НДНВ
32.     Новосадска новинарска школа
33.     Подринске Шабац
34.     Одбор за људска права Ниш
35.     Озон Медиа
36.     Национална коалиција за децентрализацију
37.     Славко Ћурувија Фондација
38.     Фондација за младе Обреновца
39.     БИРОДИ
40.     YUCOM
41.     ЕПУС
42.     Фондација Јелена Шантић
43.     Центар за културну деконтаминацију
44.     Фонд за хуманитарно право
45.     Партнери Србија
46.     KANVAS
47.     Центар за мониторинг и активизам - ЦЕМА
48.     Импулс Тутин
49.     BUSINESS INFO GROUP
50.     Нова економија
51.     ФоНет
52.     Пешчаник
53.     Данас
54.     CITY SMART
55.     Да се зна!
56.     Омладински центар ЦК13

Министарка Горадана Чомић у Секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине АП Војводине

19. август 2021.

Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар Жолт Сакалаш је 16. августа т.г. примио министарку за људска и мањинска питања и друштвени дијалог Гордану Чомић, с којом је разговарао о будућој сарадњи између ресорног министарства и секретаријата. У оквиру радног састанка, Сакалаш је представио делокруг рада Секретаријата, као и његове активности.

„Заједничке надлежности Министарства и Секретаријата највише се огледају у очувању и промоцији права и идентитета националних мањина. Секретаријат је спреман за сарадњу у тим областима, а што се тиче других области, укључићемо и друге актере с циљем остваривања што бољих резултата. Примере добре праксе с територије АП Војводине радо ћемо поделити.” – рекао је Сакалаш.

Циљ ове посете Покрајинској влади била је размена информација, како би се локалним самоуправама омогућила пуна примена закона из заједничке надлежности.

„Стручни тим Министарства обишао је све управне округе, као и националне савете националних мањина на територији Републике Србије, с циљем да докаже да представља алат за своје кориснике и да има слуха за њихове потребе.” – истакла је министарка Чомић.

Радном састанку присуствовали су и представници Секретаријата, као и стручни тим ресорног министарства.

Одржан први састанак Посебне радне групе за израду Нацрта стрaтeгиje зa ствaрaњe пoдстицajнoг oкружeњa зa рaзвoj цивилнoг друштвa у РС за период од 2021-2030. године

30. јул 2021.

Први састанак Посебне радне групе за израду Нацрта стрaтeгиje зa ствaрaњe пoдстицajнoг oкружeњa зa рaзвoj цивилнoг друштвa у РС за период од 2021 до 2030. године одржан је 27. јула 2021. године у Палати Србија. Састанку су присуствовали чланови, односно заменици чланова и посматрачи у Посебној радној групи, представници међународних организација и представници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Састанак је отворила председавајућа ове Посебне радне групе, министарка Гордана Чомић, која се захвалила широком кругу лица из државног и цивилног сектора који су узели учешће на састанку истичући изузетан значај који овај документ јавне политике има, не само за оба сектора већ и за демократизацију целокупног друштва. Она је нагласила да се све препреке које тренутно постоје у стварању подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији морају превазићи и да је неопходно установити културу компромиса и дијалога.

Франсоаз Жакоб, стална координаторка Уједињених нација у Србији, захвалила се на позиву и истакла да је подршка раду цивилног сектора у Републици Србији увек била циљно оријентисана на унапређење демократије. Жакоб је пружила подршку даљем процесу и навела да би саме организације требало међусобно више да сарађују, да се удружују, те да заједнички представе становишта о појединим питањима, како би њихов утицај на државни сектор био значајнији.

Заменик председнице Посебне радне групе, в.д. помоћника министарке, Жарко Степановић истакао је да је циљ израде овог документа да се развије подстицајно окружење за деловање организација цивилног друштва са унапређеним правним, институционалним и финансијским оквиром за изградњу структурисане и развијене сарадње јавног и цивилног сектора и успостављен стални дијалог са органима јавне власти у свим областима.  

Овом приликом присутнима је представљен досадашњи процес израде документа јавне политике за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва и оквирни календар за наредне активности, као и полазне основе за израду овог документа јавне политике које ће након усвајања коментара и сугестија од стране чланова радне групе, бити представљени и јавности.

Комитету за људска права Уједињених нација достављен Четврти периодични извештај о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима

26. јул 2021.

Комитету за људска права Уједињених нација достављен је Четврти периодични извештај Републике Србије о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима, који је Влада Републике Србије усвојила је 9. јула 2021. године.

Израду Извештаја координирало је и припремило Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Извештај је израђен у широком консултативном процесу, у оквиру којег су учешће узели представници Народне скупштине Републике Србије, министарстава и институција задужених за спровођење обавеза које произилазе из Пакта, Републичког јавног тужилаштва, Тужилаштва за ратне злочине, Врховног касационог суда, Регулаторног тела за електронске медије, Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Секретаријата за социјалну заштиту града Београда. Израду извештаја је пратио Тим УН за људска права и Платформа организација за сарадњу са механизмима Уједињених анција за људска права.

Извештај садржи преглед законодавних, судских, административних и других мера које је Република Србија предузела у спровођењу одредаба Пакта у периоду од 2017. до краја 2020. године.

Такође, извештај садржи и информације о спровођењу препорука Комитета за људска права садржаних у Закључним запажањима у вези са Трећим периодичним извештајем Републике Србије (CCPR/C/SRB/3 од 27. марта 2017.г.) и најактуелније информације до подношења извештаја, односно закључно са јуном месецом 2021. године. Од укупно 21 препоруке које је Комитет за људка права упутио Србији, 17 препорука је испуњено, док је у току реализација четири препоруке.

КАМПАЊА ЗА ВАКЦИНАЦИЈУ И НА ЈЕЗИЦИМА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

22. јул 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са националним саветима националних мањина и уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), представило је у Палати Србијe почетак друштвено одговорне кампање за имунизацију против KОВИД-19 вируса. Додатна вредност ове кампање јесте та што су поруке послате и на језицима националних мањина које живе у Републици Србији.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић истакла је да ”овом кампањом желимо да се обратимо на језицима који су разумљиви свима који живе у Србији, колико је важно да заштитимо себе јер тако чувамо друге. Епидемија није готова, вирус није побеђен и једини начин да учинимо све што је у нашој моћи, то је да се вакцинишемо и да тако скратимо рок који је вирус својом експоненционалном моћи заразе себи прописао’’.

Циљ кампање Заштити себе чувај друге је подизање свести да се вакцинацијом штите право на живот и право на здравље становништва Републике Србије, с посебним фокусом на грађане који су припадници националних мањина. Идеја је да се порука о важности имунизације прошири и стигне до свих грађана и грађанки на њиховом матерњем језику, без обзира да ли је њихов језик у службеној употреби и без обзира на место становања.

- Као представник преко милион грађана припадника националних мањина сматрам да је напор Владе Републике Србије кроз Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, као и институције Председника Србије од изузетног значаја што се и у овако отежаним пандемијским околностима, на најодговорнији могући начин води рачуна и о осигуравању здравља не само већинског српског народа, већ и припадника свих националних заједница Републике Србије, што показује и ова кампања где се припадницима мањина омогућава да донесу правилну одлуку обраћајући им се на њиховом матерњем језику. У том правцу бих желео да се у име свих захвалим свим поменутим институцијама на напору да подигнемо ниво свести припадника наших заједница и пошаљемо јасну поруку да вакцина спашава живот – истакао је председавајући Координације националних савета националних мањина Борче Величковски.

Кампања, такође, има за циљ да у кључном моменту охрабри и подстакне грађане на вакцинацију, као и да истакне важност колективног имунитета пре свега због грађана који нису у могућности да се вакцинишу из било којих здравствених разлога.

- Кампања за имунизацију против вируса KОВИД-19 урађена је у оквиру програма Немачке развојне сарадње “Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији” и усмерена је на све грађане и грађанке Републике Србије, уз посебан фокус на припаднике и припаднице националних мањина. У оквиру кампање припремљено је преко 44.700 флајера, 1200 постера, 21 џингл за радијско емитовање и 21 анимирани филм за потребе 23 заједнице. Сви материјали преведени су на 19 језика у сарадњи са 23 националне мањине које живе у Србији. Посебан циљ је да се све неопходне инфомације о важности имунизације приближе припадницма националних мањина на њихом матерњем језику, као и да порука стигне до свих делова Србије – изјавио је Роберт Бу, вођа тима програма ,,Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији”.

До сада је у Републици Србији вакцинисано преко 48% становништва, што указује да још увек нису стечени услови за колективни имунитет, који је од виталног значаја за сузбијање пандемије. Тренутно, ситуација у Србији је стабилна, али се очекује пораст заражених од септембра 2021. године са новим сојем делта вируса KОВИД-19, поготово оних који до сада нису примили ни једну од понуђених вакцина.

Достављање на увид јавности Плана за праћење примене препорука УН за људска права

19. јул 2021.

Десета седница Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права одржана је 15. јула 2021. године у „Палати Србија“ у Београду.

Седницом је руководила Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог и председница Савета – Гордана Чомић, а присуствовали су јој сви представници државних органа који чине састав Савета. Седници су такође присуствовали представници међународних организација (Тим за људска права Уједињених нација у Србији, Мисија ОЕБС у Србији), независних тела (Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Повереник за заштиту равноправности) и организација цивилног друштва, укључујући Платформу организација за сарадњу са механизмима УН за људска права.

Током седнице, свим присутним учесницима су представљене информације од значаја за рад Савета, а које се односе на активности Републике Србије према мезанизмима Уједињених нација за људска права.

У даљем току седнице се расправљало о изменама и допуна Пословника о раду Савета, након чега је одлучено да се измењени Пословник усвоји на следећој седници Савета, која се планира за септембар 2021. године. Усвојен је и План рада Савета за период јул 2021 – јун 2022. године.

На седници Савета је одлучено да се План за праћење примене препорука УН стави на увид јавности ради давања сугестија за његово унапређење.

План за праћење примене препорука Уједињених нација садржи евиденцију свих препорука механизама УН за људска права, навођење институција које учествују у испуњавању, динамику извршења, предузете активности на њиховом испуњавању индикаторe, повезаност са Циљевима одрживог развоја из Агенде 2030 УН-а, статус извршења препорука, примедбе организација цивилног друштва које су механизмима УН за људска права достављале алтернативне извештаје (shadow reports) и других релевантних актера.

План за праћење примене препорука УН ће бити доступан јавности ради давања сугестија за његово унапређење у периоду од 19. јула до 6. августа 2021. године, а своје предлоге можете упутити електронском поштом на адресу: ljudskaprava@minljmpdd.gov.rs.

Брже до запошљавања и оснаживања друштвено-економског положаја Рома и Ромкиња

14. јул 2021.

Влада Републике Србије, УНХЦР, УНДП и Национални савет Рома потписали су 7. јула 2021. године у Палати Србија заједничку Изјаву о намерама и започели дијалог о запошљавању и бољој социјалној укључености младих Рома и Ромкиња у Републици Србији. У име Владе Србије, у оквиру тематског дијалога “Млади Роми и Ромкиње носиоци промена“, изјаву о намерама је потписала Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Чомић је нагласила да ће Роми убудуће увек бити укључени у разговоре о питањима која се тичу њихове судбине, као и да ће ускоро постојати јасан план о бољем животу за Роме и Ромкиње, шта је чији задатак, уз дефинисане трошкове и одговорност. Уз подршку агенција Уједињених нација (УН) и учешће нове генерације Рома, Србија ће имати јасан план шта нас чека и какав је то бољи живот за Роме и Ромкиње у годинама пред нама.

Чомић је изразила очекивања да је овакав пут добар и за ромску заједницу и за већину, зато што очовечује наше друштво и укида немилосрдност и дискриминацију према Ромима.

Роми су део Србије, а Србија је њихова матична држава, нагласила је Чомић.

Стална представница УНДП-а у Србији Франсин Пикап истакла је да би већа запосленост младих Рома и Ромкиња имала вишеструке користи за цело друштво.

У партнерству са Владом Србије и УНХЦР-ом, УНДП позива на веће запошљавање младих образованих Рома и Ромкиња, посебно у јавној управи. То ће допринети бољој социјалној инклузији Рома, дати ромској деци позитивне примере на које могу да се угледају, али и помоћи Србији која се суочава са високом стопом емиграције, да искористи све људске потенцијале друштва, истакла је Пикап.

Шефица Представништва УНХЦР у Србији Франческа Бонели рекла је да је циљ заједничке Изјаве о намерама и сарадње са Министарством за људска и мањинска права и друшвени дијалог, УНДП и Националним саветом за ромску мањину промовисање људских права и укљученост осетљивих друштвених група.

Роми, избеглице, интерно расељна лица и друге угрожене групе, а посебно млади међу њима, имају много потенцијала и својим људским капиталом могу у значајној мери да допринесу напретку читавог друштва. Наша улога је да пружимо подршку властима како би сваки појединац имао прилику да пружи пун потенцијал. УНХЦР је спреман да ради са њима и за њих, навела је Бонели.

На тематском дијалогу су, као пример добре праксе, представљени резултати пројекта „Локалне иницијативе за социјалну инклузију Рома и Ромкиња у Србији”, који су заједнички спроводили УНДП и УНХЦР. Захваљујући овој иницијативи 65 младих Рома и Ромкиња радили су као волонтери УН-а у локалним институцијама и невладиним организацијама, где су стекли нова знања и искуства, а њих 26 је након завршетка волонтирања пронашло посао. Важан резултат пројекта је и већа мотивација институција на локалном нивоу да наставе да ангажују представнике ромске заједнице да раде на побољшању услова живота осетљивих група. У пројекат су од ове године укључени и млади из избегличке популације.

Гордана Чомић: Ментално здравље је здравље!

08. јул 2021.

Учесници данашњег скупа окупили су се око реченице "ментално здравље је здравље", како би се превазишили негативни ставови о томе шта се ради када човек пати, има депресију, када је анксиозан, незадовољан, несрећан, изјавила је данас министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић отварајући тематски друштвени дијалог о заштити и унапређењу права грађана у области менталног здравља у Републици Србији.

Како је навела, ментално здравље је најважнији аспект очувања здравља човека, али и очувања друштва у целини. Стога ће друштвени дијалог о заштити менталног здравља бити први у низу који води дестигматизацији, односно промени негативног става према овог проблему.
Чомић је рекла да је од не мањег значаја важна превентива, као и солидарност и разумевање за оне којима је помоћ потребна, информација ко може да помогне, посебно шта ми као друштво треба да урадимо да би било бесплатних саветовалишта за ментално здравље.

На тематском дијалогу, на коме су присуствовали бројни учесници, представници ресорних министарстава Владе Републике Србије, кабинета председника Републике Србије, академске заједнице, цивилног сектора, политичких странака, медијских удружења, заједнички су утврђена обавезујућа поступања у области заштите и унапређења права грађана у области менталног здравља који се односе на законску регулативу, успостављање јединственог регистра појединаца и удружења у тој области, као и формирање центара и саветовалишта на локалном нивоу. Истакнута је потреба едукације о менталном здравља, али и спровођења континуиране примарне превенције на свим нивоима и узрастима ради информисања грађана Републике Србије о значају и утицају менталног здравља на укупан здравствени статус и квалитет живота.

Резиме деловања Посебне радне групе за израду Предлога националне стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године и Предлога двогодишњег акционог плана за примену Националне стратерије

07. јул 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог именовала је Решењем Број: 021-01-00013/2021-01 од 28. априла 2021. године чланове и чланице Посебне радне групе за израду Предлога националне стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године и Предлога акционог плана за примену Националне стратерије (2021-2025), чији је рок важења касније конкретизован на две године. Тиме је, у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност, UNWomen и групом експеркткиња, које је ангажовала наведена агенција УН, започела припрема израде једног од најважнијих планских докумената Владе Републике Србије, који треба да усмери и обезбеди примену одредби недавно донетог Закона о родној равноправности. Предвиђено је да се будућа стратегија са пратећим акционим планом усвоји у 2021. години.

Иницијални састанак Посебне радне групе одржан је почетком маја 2021. године. Састанак је отворила Зорана Михајловић, потпредседница Владе и председница Координационог тела за родну равноправност, која је и председница Посебне радне групе. Том приликом, истакла је значај усвајања једне кровне стратегије и констатовала континуитет у раду у овој области. Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог и заменица председнице Посебне радне групе, навела је да овај документ треба да дефинише нове улоге жена и мушкараца и да ово није питање женских права, већ развојно питање Републике Србије. Стратегију и пратећи акциони план ће предложити поменуто министарство у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност. Имајући у виду да се истовремено ради на изради предлога стратегије одрживог развоја и стратешког документа за побољшање положаја ромског становништва и да је предвиђено да оба планска акта буду орочена са 2030. годином, онда би и Национална стратегија за родну равноправност требало да важи до 2030. године. Сходно релевантним одредбама Закона о планском систему, на овом састанку је Марија Бабовић из организације SeCons представила кључне налазе евалуације претходне Стратегије за родну равноправност (ex post анализа), који треба да послуже за израду радног материјала будућег документа у овој области за који су се експерткиње сложиле да га финализују у августу 2021. године.

Као наставак даљих напора на изради ових планских докумената, одржан је и други састанак Посебне радне групе почетком јула 2021. године како би се, пре свега, утврдио напредак у припреми радног материјала на коме су ангажоване експерткиње. С тим у вези, на састанку коме је председавала министарка Чомић, заменица председнице Посебне радне групе – експерткињ Маријана Пајванчић је приказала основне елементе на којима ће почивати и како ће се спроводити будућа стратегија, односно: полазне принципе, циљеве (општи и четири посебна циља), структуру и садржај, који обухвата: планске документе и правни оквир, анализу ефеката спровођења претходних докумената јавних политика, упоредну међународну праксу, преглед кључних достичнућа и изазова, опис и оцену стања. Један посебан део биће посвећен пандемији изазваној вирусом COVID-19 из угла родне равноправности. Сви учесници у дискусији дали су подршку наставку рада на овом материјалу, који се налази приложен на крају овог резимеа и изнели неке своје предлоге, као што су: стварање услова за координацију послова поводом родне равноправности у Републици Србији на свим нивоима, повезивање ове стратегије са другим планским документима Владе на којима се тренутно ради (климатске променте, ванредне околности).

Према Плану рада за израду Националне стратегије за родну равноправност 2021-2030, који је израдио UNWomen,следећи састанак Посебне радне групе предвиђен је за средину септембра 2021. године.

Конкурс за доделу средстава из Буџетског фонда за националне мањине у 2021. години

29. јун 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог расписало је Конкурс за доделу средстава из Буџетског фонда за националне мањине за реализацију програма и пројеката из области образовања.

Специфичан циљ конкурса је унапређивање образовања припадника националних мањина у Републици Србији.

Укупна средства која ће бити додељена по овом конкурсу износе 30.000.000,00 динара.

Право учешћа на Конкурсу имају: установе, удружења, фондације, привредна друштва и друге организације чији су оснивачи национални савети националних мањина; организације цивилног друштва уписане у одговарајући регистар, а чији се циљеви према статутарним одредбама, остварују у области заштите и унапређења права и положаја припадника националних мањина, које имају седиште на територији Републике Србије и задужбине, фондације и конференције универзитета односно академија струковних студија.

Пријаве са прописаном документацијом послати поштом на адресу: Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Булевар Михајла Пупина 2, 11000 Београд, са назнаком: КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ СРЕДСТАВА ИЗ БУЏЕТСКОГ ФОНДА ЗА НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У 2021. ГОДИНИ или предати лично на наведену адресу, у писарници Министарства. На полеђини коверте обавезно написати пуно име и адресу подносиоца пријаве. Пријаве послате на било који други начин (факсом, електронском поштом и др), или послате на другу адресу неће бити разматране.

КОНКУРС ЈЕ ОТВОРЕН ОД 29. ЈУНА ДО 28. ЈУЛА 2021. ГОДИНЕ

Посета Високог комесара за националне мањине ОЕБС-а

14. јун 2021.

Данас је у Палати Србија одржан састанак министарке за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордане Чомић и Високoг комесара за националне мањине ОЕБС-а Каиратом Абдрахмановим.

У разговору је изражено обострано задовољство поводом наставка сарадње и подршке коју институција Високог комесара за националне мањине пружа Републици Србији.

Гордана Чомић је представила законодавни и институционални оквир у области права националних мањина у Србији, као и активности Министарства које су спроведене од његовог оснивања до данас. Посебно је указала на посете Министартва националним саветима националних мањина у њиховим седиштима, активностима које су предузете у сусрет предстојећем Попису становништва, унапређењу права на информисање на мањинским језицима на јавном сервису, одржаним друштвеним дијалозима, промоцији вакцинације на језицима националних мањина.

Високи комесар за националне мањине Каират Абдрахманов је позитивно оценио стање у области мањинских права у Републици Србији и напоменуо да Србија може да буде добар пример и другима.

Чомић се захвалили и Мисији ОЕБС у Републици Србији на подршци и сарадњи.

Програм „Грађани, једнакост, права и вредности“ ускоро доступан и организацијама из Србије

14. јун 2021.

Након успешног учествовања Републике Србије у Програму „Европа за грађане и грађанке“, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог отпочиње званичне разговоре са Европском комисијом у вези са учешћем наше земље у новом програму „Грађани, једнакост, права и вредности“.

Током претходних 7 година, у оквиру програма „Европа за грађане  грађанке” одобрено је 53 пројеката чији су носиоци из Републике Србије у укупном износу од преко 3.2 милиона евра. Преко 470 корисника из Србије успоставило партнерства са колегама широм Европе, а многа од ових партнерстава резултирала су и наставком сарадње на другим пројектима и програмима.

Након завршетка имплементације програма „Европа за грађане  грађанке“ (Europe for citizens) и програма „Право, једнакост и држављанство“ (Rights, Equality and Citizenship), Европска комисија усвојила радни програм наследника ова два програма, односно новог програма Европске уније: „Грађани, једнакост, права и вредности“.

Овај програм осигурава финансирање у области правосуђа и основних права. Радним програмом 2021-2022 предвиђено је финансирање пројектних идеја које промовишу недискриминацију и равноправност полова, права детета, заједничку европску историју, демократски ангажман грађана и веће учешће организација цивилног друштва у процесу доношења политика, као и борбу против расизма у родно заснованог насиља.

Оно што је познато јесте да једно поглавље новог Програма  - Поглавље за промовисање вредности ЕУ (Union Values strand) неће бити доступно за учеснике из наше земље јер је резервисано само за земље чланице Европске уније, међутим у остала 3 поглавља организације ће моћи да конкуришу као и у претходној финансијској перспективи, одмах након потписивања Споразума са Европском комисијом о учешћу Републике Србије у новом Програму.

Нови програм са укупним буџетом од 1.5 милијарди евра, што је значајно повећање у односу на буџет програма „Европа за грађане и грађанке“ који је износио 187 милиона евра, нуди још веће шансе и још више средстава да заједно реализујемо бројне идеје и да се још више приближимо Европској унији

Обавештавамо све заинтересоване организације да редовно прате обавештења на интернет страници Министарства и надамо се да ћемо ускоро имати више информација када ће корисници из Србије бити у могућности да аплицирају са својим пројектним идејама у новом Програму, или се прикључе као партнери неком од пројеката који ће моћи да спроводе широм Европске уније у партнерству са другим организацијама.

Чомић: Дијалогом до унапређења права корисника социјалне заштите у Србији

14. јун 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог прихватило је иницијативу организација цивилног друштва које се баве социо-економским питањима да организује дијалог са представницима државних органа на коме ће упоредити чињенице, предлоге, критике и планове о томе какво је стање социјалне заштите у Србији, изјавила је 10. јуна министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић отварајући тематски друштвени дијалог о систему социјалне заштите.

Стога је, како је додала, у оквиру својих надлежности предложила  представницима Министарства за рад, социјална и борачка питања да узму активно учешће у дијалогу о систему социјалне заштите у Србије и да заједно са осталим учесницима скупа говоре о актуелној ситуацији у овој области, колико се новца троши из буџета свих нивоа за социјалну заштиту и на који начин се  обезбеђује помоћ људима у стању високе социјалне потребе. С друге стране омогућено је и цивилном сектору да изнесе ставове и предложи сугестије и примедбе на решење проблема у овој изузетно важној области. Дијалог је по нашем мишљењу пут до компромиса којим ћемо омогућити да и у овој области унапредимо људска права, најважније, он је алат којим обезбеђујемо нешто добро за све непосредне кориснике социјалне заштите у Србији, нагласила је Чомић.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања увек је отворено за дијалог, поручила је на скупу проф. др Дарија Кисић Тепавчевић и додала да подржава све конструктивне предлоге који воде унапређењу система социјалне заштите у Републици Србији, социјалној сигурности и добробити свих њених грађана.  Подсетила је да су у изради два важна стратешка документа – Стратегије о социјалној заштити и Стратегије деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите у заједници за период 2021-2026. године, са пратећим акционим плановима, а да се ради и на изради измена Закона о социјалној заштити.

Демографске промене један су од најважнијих фактора који утичу на систем социјалне заштите и његову одрживост. Повећање удела старијег становништва повећаће потребе за здравственим услугама и пензијама, а уз то посебно морамо водити рачуна о старијим особама у руралним и удаљеним местима, истакла је Борка Јеремић, заменица директора Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) за Србију. Не смемо заборавити главну сврху система социјалне заштите, а то је уклањање неједнакости и подршка онима који живе у сиромаштву и било које реформе не смеју ово изгубити из вида, додала је Јеремић.

Систем је адекватно одговорио на изазове током пандемије ковид 19, те је сада тренутак за његово унапређење у смислу ефикаснијег таргетирања помоћи и подршке осетљивим групама, истакла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић. Она је указала на неопходност подршке за самостални живот особама са инвалидитетом као и услуге личног пратиоца деци са инвалидитетом, наставак процеса деинстуционализације, али и унапређивање система социјалне заштите и финансијске подршке породици са децом.

На скупу су поред стaлне кooрдинaтoрке УН у Србиjи Фрaнсoaз Жaкoб и стaлне кooрдинaтoрке УНДП у Србиjи Фрaнсин Пикaп говорили и представници Министарства за бригу о породици и демографију, Министарства за финансије и Тима за социјално укључивање и смањење диромаштва. Ставове цивилног сектора  представили су  Данило Ћурчић из Иницијативе А11,  Саша Стевановић из Мреже организације за децу (МОДС), Сарита Брадаш из Фондације центра за демократијје и Жарко Шундерић из Центра за социјалну политику.

На крају скупа формулисана су обавезујућа  поступања са друштвеног дијалога о систему социјалне заштите у Републици Србији, договорена од стране организација цивилног друштва, представника надлежних Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарства за бригу о породици и демографију.

Тематски дијалог је организован уз подршку Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) за Србију.  

Заједничка будућност Србије и Републике Словеније у ЕУ

03. јун 2021.

Mинистарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић састала сe данас са министaрком без портфеља Републике Словеније, Хеленом Јаклич, задуженом за односе између те земље и словеначких националних заједница у суседним државама.

Након састанка са Јакличевом у Палати Србија, Чомић је, у обраћању новинарима истакла да су заједнички интереси Словеније и Републике Србије, као и положај словеначке националне мањине били тема данашњег сусрета.

''Циљ нам је да заједно радимо на упису чланова словеначке националне мањине у Посебан бирачки списак, на објашњавању потребе да учествују у попису и да подржимо, оно што иначе радимо, на захтев словеначког националног савета, а то је боље представљање у медијима Србије, онога што је идентитет, и што је заједничко наслеђе, а посебно наслеђе словеначке националне мањине у Србији, изјавила је Чомић.

''Ми делимо много од заједничке историје и надам се да ће словеначка национална мањина у Србији бити још један додатни разлог да, како смо делили много од заједничке историје, тако ћемо поделити и много од заједничке будућности у ЕУ'', подсетила је Чомић.

Чомић изражава искрене жеље за успешан положај Словеније у ЕУ и верује у њихово савезништво, подршку и пријатељство у напорима којим се Србија реформски и европски мења.

Јаклич је изјавила да Србија доста ради на изазовима са којима се националне мањине сусрећу те да је ово њена прва званична посета Словенцима ван домовине, чиме се наставља добра сарадња између словеначке заједнице и Владе Републике Србије, а то ће, како је оценила, резултирати позитивним корацима у будућим односима.

Представљен пројекат "Билингвалне СТЕМ научнице" удружења грађана "руСТЕМ" из Руског Крстура

28. мај 2021.

У оквиру обележавања Светског дана за културну разноликост за дијалог и развој, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је 25. маја организовало представљање пројекта „Билингвиналне СТЕМ научнице“ које је реализовало УГ „руСТЕМ“ из Руског Крстура.

Светски дан за културну разноликост за дијалог и развој - 21. мај, који се обележава од 2002. године, слави богатство различитих култура, али и важност интеркултуралног дијалога који треба да обезбеди мир и одрживи развој. Разноликост доприноси богатству читавог човечанства. Отвореност, радозналост, способност да поштујемо различитост и уживамо у њеним вредностима, темељи су моралног, интелектуалног и економског напретка сваког друштва.

Представљању пројекта „Билингвалне СТЕМ научнице“ присуствовали су Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, мр Наталија Будински, директорка Средње школе са домом ученика „Петро Кузмјак“ из Руског Крстура и координаторка пројекта, др Јарослав Катона, доцент на Технолошком факултету у Новом Саду,  мр Милана Минарски, начелница школске управе Сомбор, др Марко Крстић, директор Центра за промоцију науке, Борислав Сакач, председник Националног савета русинске националне мањине, Дамјан Миљанић, председник Општине Кула, представници Секретаријата за управу, прописе и националне мањине АП Војводине, државна секретарка Олена Папуга и помоћник министра Александар Радосављевић у  Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Овом приликом министарка Чомић је истакла да је организовање наведеног скупа начин да држава, у којој су научнице стекле образовање, покаже захвалност за све што су учиниле на пољу природних наука, као и да се захвали удружењима грађана са којима су заједнички учествовале у промоцији билингвиналне СТЕМ науке, јер је то важно и за све оне који ће доћи после њих.

 Чомић је подсетила да нам је рођењем дата могућност да остваримо резултате, ако желимо да истражујемо, да се чудимо, налазимо одоговоре и да се остварујемо у ономе што је најлепши део сваког научног истраживања.

Садржај овог програма намењен је девојчицама узраста од 14 до 18 година, које потичу из билингвалних средина, односно похађају средњу школу на језицима националних мањина у Србији, а имају жељу да се баве науком, такозваним СТЕМ дисциплинама (Science, Technology, Engineering and Mathematics).

У брошури су представљене:

Др Ивана Будински, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“,Одељење за генетичка истраживања, Универзитет у Београду (школу је завршила на русинском језику)

Др Сандра Бучко, Катедра за примењене и инжењерске хемије, Технолошки факултет уНовом Саду, Универзитет у Новом Саду (школу је завршила на русинском језику)

Др Јасна Папуга, Природно-математички факултет, Департман за физику,Универзитет у Новом Саду (школу је завршила на русинском језику)

Др Каталин Месарош Сечењи, редовни професор, Природно-математички факултет Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Универзитет у Новом Саду (школу је завршила на мађарском језику)

Др Берта Барта Холо, доцент, Природно-математички факултет, Катедра за општу инеорганску хемију, Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине,Универзитет у Новом Саду (школу је завршила на мађарском језику)

Др Теодора Гајо, Природно-математички факултет, Департман за физику, Универзитет уНовом Саду (школу је завршила на мађарском језику)

Др Незрина Миховић Куртановић, Природно-математички факултет, Департман захемију-биохемија, Универзитет у Крагујевцу (школу је завршила на босанском језику)

Др Зденка Дудић, Индустријско инжењерство и индустријски менаџмент, Факултеттехничких наука, Универзитет у Новом Саду (школу је завршила на словачком језику)

Др Изабела Фабри, Медицински факултет, област хирургија са анестезијом, Универзитету Новом Саду (мађарски наставни језик)

Др Хајналка Пожар, Висока школа струковних студија Суботица, Департман за биомедицинске науке (мађарски наставни језик)

Др Ева Ловра, Одељење за грађевинарство, архитектуру и урбанизам, дизајн стамбенихзграда, Грађевински факултет у Суботици (мађарски наставни језик).

Одржана завршна конференција програма „Eвропа за грађане и грађанке“

14. мај 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, кao нaциoнaлнa кoнтaкт тaчкa за ЕУ прoгрaм “Eврoпa зa грaђaнe и грaђaнкe”, организовало је у четвртак 13. маја кoнфeрeнциjу “Европска Унија као заједница вредности”. 

Завршну конференцију у оквиру Програма „Европа за грађане и грађанке“ отворила је министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, која је истакла да се Европа за грађане или Европа као заједница вредности најјасније види кроз рад активиста и свих оних који су привржени Европи, који су се у претходних 7 година трудили да се Европа види на један много животнији и хуманији начин, и тако приближи грађанима и грађанкама. Чомић је такође нагласила да су европске вредности исто што су људска права и слободе, оне омогућују живот достојанственог људског бића у толерантној средини, што пре свега подразумева постојање дијалога и демократије. Она је нагласила да у години пред нама очекујемо више европског ентузијазма и да је учешће пре свега организација цивилног друштва у Програму „Европа за грађане и грађанке“ било значајно и да десетине одобрених пројеката сведочи о значају оваквог Програма за Републику Србију.

Министар за европске интеграције, Јадранка Јоксимовић оценила је да је пред Србијом још доста тога да уради на путу евроинтеграција, али да посао очекује и Европску унију када је у питању заштита европских вредности и заједничка ревитализовна Европа као целина. Она је нагласила да верује да ће за неколико година Европа бити додатно ревитализована чланством Србије у Европској унији јер Србија жели да буде одржива, паметна, зелена и развијена држава у исто тако одрживој, паметној, развијеној, зеленој Европској унији. „Европске вредности заиста јесу одлука и решеност да на миран начин и сарадњом демократија долазите до заједничких интереса, истих циљева, али некада и различитих, а који ће на крају донети корист свакоме ко је део заједничког концепта Европске уније или заједничке Европе, онако како је и Париска повеља конципирала Европу која не може  бити заокружена ако није потпуно уједињена од севера до југа и од истока до запада", рекла је она.    

Сем Фабрици, амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Републици Србији исказао је да је Европска унија унија вредности и закона и да Европа тежи да буде ближе својим грађанима. Он је нагласио да учешће Србије у ЕУ Програму „Европа за грађане и грађанке“ од 2012. године јако важан инструмент за све оне који су заинтересовани да упознају боље саму Унију. Он је такође истакао да се ова конференција одржава у недељи након обележавања Дана Европе 9. маја, и јако је важно, нагласити да је Дан Европе сваки дан и да требамо увек да се питамо не само шта Европска унија може да учини за нас него и шта ми можемо да урадимо за њу.

На конференцији су презентовани и резултати учешћа Републике Србије у овом Програму. Током претходних 7 година, у оквиру програма „Европа за грађане и грађанке” одобрено је 53 пројеката чији су носиоци из Републике Србије у укупном износу од преко 3.2 милиона евра. Преко 470 корисника из Србије успоставило партнерства са колегама широм Европе, а многа од ових партнерстава резултирала су и наставком сарадње на другим пројектима и програмима.

Анимирани видео са резултатима оствареним у овом Програму у претходних седам година можете погледати овде: https://www.youtube.com/watch?v=E25xCO0lu_4

У завршном панелу, представљена је и подршка Европске уније у периоду од 2021. до 2027. године, како кроз подршку Делегације Европске уније организацијама цивилног друштва у новој финансијској перспективи, тако и кроз представљање могућности које нуде ЕУ програми Креативна Европа, Еразмус + и Програм „Грађани, једнакост, права и вредности“.

Дијалог о циљевима показаће какву Србију желимо

10. мај 2021.

Mинистарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић указала је данас на то да дијалог о циљевима одрживог развоја Србије до 2030. године треба јасно да покаже какву Србију желимо, додавши да је данашњи тематски скуп начин да се покаже да је Министарство "алат" свим реформским процесима.

Чомић је на тематском дијалогу „Циљеви одрживог развоја – Србија 2030“, одржаном у Палати Србија, поручила да дијалог служи томе да заједно пронађемо јасан одговор који ће чути сви људи – како желимо да Србија изгледа 2030, колике да буду плате, колико насиља мање, колико чистог ваздуха, доброг земљишта, владавине праве, независног правосуђа, колико да буде свега онога што ће живот који желимо да живимо учини квалитетним.

Она је подсетила на то да су циљеви одрживог развоја део процеса интеграција, као и да се више од 85 одсто свега што је потребно променити мења на локалном нивоу.

Циљ је да испланирамо европски, реалан, добар живот Србије, рекла је Чомић и додала да су зацртани циљеви одрживог развоја важни јер, "ко не планира, тај планира неуспех".

Фото: Танјуг


Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић оценила је да је кровна политика евроинтегрисања Србије јасан оквир за спровођење циљева одрживог развоја, на коме су важни, потребни и пожељни различити партнери.

Очекујем да ћемо и уз нову методологију преговора и уз све нове области и финансијске инструменте моћи да идемо ка нулама. Први пут су нам циљеви достизање нула – од нула загађења воде, ваздуха и тла, до нула отпада, сиромаштава и глади, постизања стопроцентног вредновања природног богатства, рекла је Јоксимовић.

Она је подсетила и на то да је светски самит у Паризу у децембру 2020. показао колико смо решени и смели, и да смо се на време ухватили у матицу промена дефинисану кроз свеобухватни зелени договор у оквиру ЕУ и њен посебан део који смо потписали декларацијом у Софији – Зелена агенда за Западни Балкан.

Циљеви одрживог развоја су постали део тог процеса кроз нову методологију преговарања. Реч је о "кластеру четири", у коме се налазе поглавља о зеленој агенди, одрживом развоју, дигитализацији и енергетици, истакла је министарка.
Према њеним речима, три поглавља из тог кластера предата су Европској комисији, а спреман је драфт за четврто, о енергетици.

Стална координаторка УН у Србији Франсоаз Жакоб оценила је да у нашој земљи постоји више прилика да се крене путем зеленог плана те, како је нагласила, у том циљу треба гурати заједнички и развијати нове вештине.
Према њеним речима, раст бруто домаћег производа није довољан показатељ и мера успеха, јер пословно окружење мора бити уобличено критеријумима одрживог развоја.

Саветница премијерке Славица Дукић Дејановић је подсетила на Миленијумске циљеве о трансформисању нашег света, додавши да је циљ да донесемо стратегију одрживог развоја и јачамо рад на локалу.

Преузето: www.srbija.gov.rs

Одржане обуке за запослене у јединицама локалне самоуправе

7. мај 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина (СКГО) у периоду од 19. априла до 6. маја 2021. године организовало је четири дводневне акредитоване онлајн обуке за запослене у јединицама локалне самоуправе на тему „Сарадња са организацијама цивилног друштва и финансирање програма од јавног интереса које реализују удружења“. Спровођење обуке реализовало се у оквиру пројекта „Институционална подршка СКГО - трећа фаза“, који подржава Влада Швајцарске, а спроводи СКГО. Обуке су се реализовале по акредитованом програму Националне академије за јавну управу и спроводили су је акредитовани предавачи.

Циљ обуке био је оспособљавање запослених у јединицама локалне самоуправе за развијање сарадње локалне самоуправе и организација цивилног друштва и за спровођење поступка финансирања програма од јавног интереса које реализују удружења. Ове обуке представљају континуирану активност Сектора за сарадњу са цивилним друштвом, Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и део су планираних активности у Акционом плану за поглавље 23 у потпоглављу „Борба против корупције“.

Укупно је учестовало нешто мање од 100 представника јединица локалних самоуправа, а они који су положили завршни тест добиће сертификате Националне академије за јавну управу.

Oдржaн Tрeћи кoнсултaтивни састанак са организацијама цивилног друштва нa тeму прeвeнциje тероризма, насилног екстремизма и радикализације којa води у тероризам

27. април 2021.

У пeтaк, 23. aприлa 2021. године, oдржaн je Tрeћи кoнсултaтивни састанак са организацијама цивилног друштва које делују у области прeвeнциje ширења насилног екстремизма и радикализације којa води ка тероризму у oргaнизaциjи Mинистaрствa зa људскa и мaњинскa прaвa и друштвeни диjaлoг  и Мисијe OEБС у Србиjи.

Сaстaнку je присуствoвaлo вишe oд 20 учeсникa из рeдoвa oргaнизaциja цивилнoг друштa кao и прeдстaвници нaдлeжних институција које су препознате кao нoсиoци активности у приоритетној области 1 – Превенција тероризма, насилног екстремизма и радикализације који воде у тероризам Националне стратегије за спречавање и борбу против тероризма и пратећег акционог плана.

Скупу сe у увoднoм дeлу oбрaтиo гoспoдин Умбeртo Сeвeрини, шeф Oдeљeњa зa сaрaдњу у oблaсти бeзбeднoсти, Oргaнизaциja зa eврoпску бeзбeднoст и сaрaдњу (ОЕБС) - Мисија у Србиj, кao и в.д. пoмoћник министрa гoспoдин Жaркo Стeпaнoвић кojи je нaглaсиo знaчaj успостављањa сарадње и дијалога између јавне управе и организација цивилног друштва и нaвeo je мoдeл кoнсултaтивних сaстaнaкa кao један од бoљих механизама зa успoстaвљaњe тe сaрaдњe. Taкoђe je истaкao и улoгу Mинистaрствa зa људскa и мaњинскa прaвa и друштвeни диjaлoг кao нoсиoцa активности кoja пoдрaзумeвa јачањe комуникације и сарадње државног и цивилног сектора у области спречавања ширења екстремизма и радикализације, кроз организовање округлих столова, консултација и других активности са организацијама цивилног друштва.

Нaкoн излaгaњa прeдстaвникa нaдлeжних министaрстaвa o спроведеним активностимa у циљу имплементације Националне Стратегије за спречавање и борбу против тероризма, гoспoђa Кaмилa Бoгнoe, из Oдeљeњa зa трaнс-нaциoнaлнe прeтњe у Сeкрeтaриjaту OEБС-a прeдстaвилa je прeдлoг зa oргaнизaциjу нaциoнaлнoг сeминaрa нa тeму прeвeнциje и бoрбe прoтив НEРВT-a крoз хoлистички приступ oвoм питaњу. Кao прeдстaвник цивилнoг друштвa зaпaжeнo излaгaњe имaлa je гoспoђa Изaбeлa Кисић, извршнa дирeктoркa Хeлсиншкoг oдбoрa зa људскa прaвa у Србиjи кoja прeдстaвилa нaлaзe Aнaлизe спрoвoђeњa Стрaтeгиje зa спрeчaвaњe и бoрбу прoтив тeрoризмa Рeпубликe Србиje зa 2018-2021. Пoслeдњe излaгaњe гoспoђe Вaлдeтe Oсмaни из Oдeљeњa зa сaрaдњу у сeктoру бeзбeднoсти, Mисиja OEБС-a у Србиjи скрeнулo je пaжњу нa рoдну димeнзиjу прeвeнциje нaсилнoг eкстрeмизмa и рaдикaлизaциje кoja вoди тeрoризму. Нa крajу сaстaнкa oстaвљeн je прoстoр зa дискусиjу учесника консултативног састанака.

Влада усвојила Предлог закона о родној равноправности и Предлог закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације

22. април 2021.

Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници Предлог закона о родној равноправности, којим се унапређује институционални оквир и стварају услови за спровођење политике једнаких могућности за жене и мушкарце.

Новим законским решењем утврђују се обавезе органа јавних власти, послодаваца и других физичких и правних лица у вези са родном равноправношћу. Такође, предвиђене су и мере за сузбијање родне дискриминације и остваривање и унапређење родне равноправности, што је један од основних међународних стандарда у обезбеђивању људских права.

Будући закон регулисаће родну равноправност у областима рада, запошљавања и самозапошљавања, социјалног и здравственог осигурања и заштите, образовања, спорта, политичког деловања и јавних послова, репродуктивних и сексуалних права, приступа роби и услугама, као и мере за сузбијање и спречавање свих облика родно заснованог насиља, насиља над женама и насиља у породици.

На седници је усвојен и Предлог закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, којим се доприноси спречавању дискриминације по основу било ког личног својства.

Дискриминација у области рада биће оштрије санкционисана, што ће условити послодавце да више воде рачуна о третману својих запослених, као и о поштовању антидискриминативних норми прописаних законима из области рада и запошљавања.

Примена закона базираће се на равноправном укључивању жена, особа са инвалидитетом, припадника мањина, старијих особа и других рањивих група у савремене друштвене токове, што ће дати позитиван ефекат на привредни систем и популациону политику државе.

Преузтето са: www.srbija.gov.rs

Представљање Циљева одрживог развоја у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог

19. април 2021.

У Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог одржан је састанак запослених у Mинистарству и представника организација цивилног друштва, чланова Платформе за општедруштвени дијалог “Одрживи развој за све”.

Платформа је подржана од стране Владе Швајцарске и Немачке развојне сарадње, а спроведена од стране ГИЗа, у оквиру Пројекта “Реформа јавних финансија – Агенда 2030”.

Представници Платформе ближе су упознали запослене са циљевима одрживог развоја, као и протеклим и планираним активностима Платформе. Организације, чланице Платформе, спровеле су свеобухватно истраживање на тему “Колико је Србија припремљена за постизање циљева одрживог развоја и шта треба урадити како би се што више приближили њиховом остваривању”.

Представљена је Агенда 2030 и њених 17 циљева одрживог развоја и извештаји које је припремила Платформа (Извештај Србија 2030 – Припремљеност за спровођење Агенде 2030 и Извештај Србија 2030 – развојни приоритети – извештај недржавног сектора).

Овом приликом, министарка Гордана Чомић је истакла значај сарадње државних органа и цивилног друштва у остварењу циљева одрживог развоја и најавила формирање Међуресорне радне групе за спровођење Агенде 2030. на нивоу Владе, коју ће чинити представници министарстава и представници невладиног сектора, чланови КОНВЕНТа ЕУ, као и формирање Радне групе за израду нацрта Стратегије одрживог развоја Србије до 2030. године, којом је планирано да координира Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Састав ових радних група чиниће једнак број представника Владе и цивилног сектора. Такође је најавила одржавање седам тематских дијалога о циљевима одрживог развоја.

Конференција поводом Међународног дана Рома

7. април 2021.

Уочи Међународног дана Рома, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Канцеларијом Савета Европе у Београду, и амбасадама Савезне Републике Немачке и Републике Португал, уз подршку заједничког програма Европске уније и Савета Европе РОМАЦТЕД, организовало је конференцију под називом „Превазилажење антициганизма у Европи“.

Министарка Гордана Чомић, овом приликом истакла је да се не могу забранити предрасуде, али се могу усвојити закони који забрањују понашање засновано на предрасудама. Она је нагласила да је Министарство у служби свих националних савета, укључујући и Национални савет Рома и да ће активно учествовати у свим пројектима везаним за инклузију Рома. Чомић је закључила да је Министарство отворено за све предлоге, оцене, критике и идеје.

Тобиас Флесенкемпер, шеф канцеларије Савета Европе у Београду истакао је да „Генерализације засноване на предрасудама о Ромима и номадима и говор мржње подстичу ксенофобију, понављајући некада бруталну историју репресије над Ромима у Европи која траје вековима“.

Њ.Е. амбасадор Сем Фабрици, шеф Делегације Европске уније у Републици Србији навео је да је ромска заједница највећа национална мањина у Европи, али и највише дискриминисана и маргинализована, као и то да је питање социјалне инклузије Рома од посебног значаја за процес приступања Србије Европској унији и да ће Европска унија наставити да буде кључни партнер ромској заједници у свим иницијативама које осигуравају социјалну инклузију.

Пава Чабриловски, председница Извршног одбора Националног савета ромске националне мањине у Србији изјавила је да је напредак у инклузији Рома видљив у скоро свим сегментима - од образовања, становања и запошљавања, до здравствене и социјалне заштите, али да су дискриминација, стереотипи и предрасуде према Ромима су даље присутни. Чабриловски је закључила да су култура и образовање најбољи механизми за борбу против ових негативних феномена.

У име председавања Комитетом министара Савета Европе, Њ.Е. Томас Шиб, амбасадор Немачке навео је да је Немачка веома посвећена борби против овог феномена у свим његовим облицима и да је борба против говора мржње и дискриминације један од приоритета председавања Саветом Европе.

Њ.Е. Вирџинија Пина, амбасадорка Португала, у име председавања Саветом Европске уније, рекла је да је стратешки оквир Европске уније укључио препоруку Савета о једанкости, инклузији и учешћу Рома, а да је тим преговорима руководило португалско председавање Саветом Европске уније, што је довело до једногласног изгласавања прошлог марта.

Тимеа Јунгхаус, извршна директорка Европског ромског института за уметност и културу (ЕРИАЦ) је одржала главни говор на конференцији и закључила да су Роми  присутни и представљају интегрални део друштава Европе више од 600 година, као и да су дали огроман допринос националним културама, успевајући да развију стратегије како би сачували отпорност ромског културног наслеђа. Она је истакла да многе значајне институције морају уложити више напора у образовање људи о томе да ромско стваралаштво није само етничко, нематеријално, духовно или наивно, већ је интегрални и конструктивни део онога што данас зовемо Европа.

Конференцији су присуствовали представници државних органа, независних тела, националних савета националних мањина, организација цивилног друштва и међународних организација.

Извештај о примени препорука број 12a), 26a), 44 и 48г) Комитета за елиминисање дискриминације жена из Закључних запажања у вези са Четвртим периодичним извештајем о примени Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена

7. април 2021.

Делегација Републике Србије представила је Четврти периодични извештај о примени Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена на 72. заседању Комитета за елиминисање дискриминације жена, у фебруару 2019. године у Женеви.

У складу са препоруком број 52. из Закључних запажања Комитета (CEDAW/C/SRB/4), која се односи на обавезу државе чланице да у року од две године од представљања периодичног извештаја достави у писаној форми информације о предузетим корацима за спровођење 4 приоритетне препоруке и новим роком који је Комитет одредио ( 5. април 2021. године), Република Србија подноси Извештај  о реализацији ових препорука.

Влада Републике Србије је на седници одржаној 1. априла 2021. године усвојила овај Извештај (Закључак број: broj 337-2866/2021).

Извештај се односи на реализацију препорука садржаних у ставовима: 12а (Законодавни оквир и дефиниција дискриминације) - усвајање Закона о забрани дискриминације без даљег одлагања; 26а (Трговина људима и експлоатација проституције) - укидање чланa 16. Закона о јавном реду и миру и да жене у проституцији нису криминализоване; 44 (Жене из осетљивих друштвених група) -елиминација вишеструке и међусобно повезаних облика дискриминације жена у неповољном положају, истовремено осигуравајући њихово економско оснаживање.  и 48а (Брак и породични односи) - елиминација дискриминације жена у вези са имовином примена права на заједничко власништво и успостављање система регистрације заједничке имовине.

Овај двогодишњи период извештавања обележила је криза узрокована пандемијом COVID 19, која је и у свету и у нашој земљи, поред ограничавања уживања свих људских права,  довела и до успоравања и застоја у остваривању многих планираних активности на свим пољима. Жене су, и у Србији, поднеле највећи терет ове здрвствене кризе како у сфери приватног тако и  професионалног живота.

Чомић у посети Канцеларији за инклузију Рома

6. април 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Гордана Чомић данас је са сарадницама посетила Канцеларију за инклузију Рома АП Војводине.

Овом прликом министарка је истакла да се положај Рома мења, од републичког, покрајинског па до локалног нивоа, али и да је пред свим институцијама у Србији је још много посла када је у питању инклузија ромске популације.

Министарство је алат и Скупштини Војводине и Влади Војводине, Канцеларији за инклузију Рома па тако и локалној самоуправи. Ми хоћемо данас да разговарамо шта смо до сада урадили, шта можемо да урадимо до следеће Светске недеље Рома 2022. године, али и шта кажу Роми о томе, шта држава за њих чини – истакла је Чомић.

На састанку је констатовано да поред видног напретка у области области образовања, запошљавња и становања, још доста посла предстоји посебно у домену санације неформалних насеља како би се ромској националној мањини обезбедили услови за пристојан живот.

Љиљана Михајловић, в.д. директора Канцеларије за инклузију Рома нагласила је област становања и даље област у којој се ромска заједница сусреће са највећим бројем проблема, посебно у погледу великог броја неформалних насеља који не задовољавају хигијенске услове те да је у овом сегменту посебно значајна и подршка донатора.

Састанку је присуствовала и покрајинска посланица, Јелена Јовановић која је  подсетила да постоји видан напредак у погледу инклузије Рома те да је чињеница да институције последњих година улажу напоре како би се унапредио положај Рома на свим нивоима.

Секторски састанци са организацијамa цивилног друштва

6. април 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је отпочело са одржавањем састанака са организацијама цивилног друштва из које делују у различитим секторима. Састанци се одржавају континуирано и до сада je одржанo пет састанка из различиих тематских области у којима делују организације цивилног друштва: владавинa права, социјална заштита и социјална политика, животна средина, образовна и омалдинска политика и филантропија.

Циљ састанака је упознавање организација са основним циљевима и плановима министарства, као и сагледавање постојећег стања у датим областима, успостављањe дијалога о питањима од заједничког интереса, као и о свим темема које се у наредном периду требају приоритизовати као и потенцијалним правцима даљег деловања када је у питању сарадња два сектора.

Представници организација цивилног друштва који су присуствовали састанцима добили су прилику да изнесу своје предлоге за унапређење сарадње са јавним властима у области којој делују и предложе потенцијалне механизме сарадње.

У наредном периоду планирано је одржавање друштвених/секторских дијалога са темема које су организације представиле као значајне на овим састанцима, као и наставак одржавања састанка са организацијама цивилног друштва.

Решавање проблема мањина кроз дијалог и у духу толеранције Београд, 31. март 2021.

1. април 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић председавала је данас седници Савета за националне мањине, на којој је било речи о активностима у области унапређења положаја националних мањина у Србији и на којој је поднет извештај о спровођењу Акционог плана о националним мањинама.

Брнабић је истакла да формирање новог министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, на чијем је челу Гордана Чомић, представља снажан сигнал и показује став Владе Србије о значају унапређења права мањина.

Она је оценила да је рад Савета веома важан јер омогућава да се кроз координацију и дијалог решавају проблеми и побољшава положај мањина.

Премијерка је нагласила да упркос тешком периоду изазваном пандемијом COVID-19, средства за финансирање националних савета мањина нису умањивана, што представља још једну потврду да се положају и правима мањина придаје велики значај.

Брнабић је уједно упутила позив представницима националних мањина да у својим срединама раде на промовисању вакцинације, како бисмо што пре постигли колективни имунитет.

Министарка Чомић је рекла да је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог посвећено решавању свих проблема мањина кроз  дијалог и јачање међусобног поверења у духу толеранције, што ће допринети развоју друштва у целини.

На данашњој седници одлучено је да приоритет у унапређењу положаја националних мањина има област образовања и културе. Наглашено је да Буџетски фонд за националне мањине за ову годину износи 30 милиона динара, а средства ће бити уложена у образовање као приоритетну област у 2021. години, као и за финансирање програма и пројеката од значаја за националне мањине.

Седници су присуствовали и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић и министарка правде Маја Поповић.

Преузето са сајта: www.srbija.gov.rs 

Ако се удружимо сви ми који желимо добро Србији, постоји вероватноћа да ћемо се састати за две године у овој сали и рећи - могли смо и успели смо

25. март 2021.

У Палати Србија данас је одржана конференција за медије поводом почетка пројекта „Дијалог промена: Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти“, на којој су говорили Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Сем Фабрици, амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Србији, Иванка Поповић, ректорка Универзитета у Београду и Милорад Бјелетић, извршни директор Београдске отворене школе.

Министарка Чомић истакла је да свако друштво пролази кроз процес утемељења дијалога. Оно што разликује успешна и неуспешна друштва у свету јесте да ли су то друштва која разговарају или су то друштва која не умеју да разговарају и негују сукобе.

Београдска отворена школа као носилац пројекта са нашим министарством као партнером али и са другим међународним и домаћим партнерима уз подршку Европске уније учествује у темељењу института друштвеног дијалога у нашој земљи, изјавила је Чомић.

„Морамо нормализовати ситуацију у којој се о свакој теми у друштву разговара на овај начин, кроз дијалог између представника власти и цивилног друштва које жели да своју експертизу уложи у напредак друштва. Не знамо унапред резултат дијалога, али знамо да ако се удружимо сви ми који желимо добро Србији, постоји вероватноћа да ћемо се састати за две године у овој сали и рећи - могли смо и успели смо“, додала је Чомић.

Сем Фабрици, шеф Делегације Европске уније у Србији истакао је да организације цивилног друштва имају битну улогу у овом дијалогу као посредници који са представницима јавне управе комуницирају најважније потребе друштва и са тим у вези је битно успоставити системско, а не периодично укључивање цивилног друштва - како на националном, тако и на локалном нивоу. Како се у Европској унији свакодневно реализује дијалог, тако је и за Србију веома битно да дијалог постане нова нормалност и део свакодневних дебата, навео је г-дин Фабрици.

Иванка Поповић, ректорка Универзитета у Београду је овом приликом нагласила да, ако државу гледамо као систем чији је задатак да обезбеди функционисање наше заједнице, овај пројекат служи оснаживању делова друштва који нису део извршне власти. Универзити су недовољно искоришћен ресурс који својим експертским услугама може да пружи више него што је учињено до сада.

Догађај је организован у оквиру пројекта „Дијалог промена: Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти“ који подржава Европска унија, а спроводи Београдска отворена школа у партнерству са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Републичким секретаријатом за јавне политике, Универзитетом у Београду, Међународним центром „Олоф Палме“ и Канцеларијом за удружења Републике Хрватске.

Министарка Чомић са председником Удружења Црногораца Србије „Крсташ“

17. март 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић примила је данас у просторијама Mинистарства Ненада Стевовића, председника Удружења Црногораца Србије ”Крсташ”.

Током разговора господин Стевовић је представио проблеме са којима се црногорска национална мањина суочава у Србији. Разговарано је о општем проблему културе поштовања мањинских права у медијима и јавном простору према припадницима црногорске заједнице, али и о конкретним проблемима у општинама Врбас и Мали Иђош. Проблем који црногорска национална мањина има око службене употребе језика и писма у општини Врбас, иако по попису из 2011. године има 17,5% грађана те општине који су се изјаснили као Црногорци, а црногорски језик није у службеној употреби поред низа иницијатива још од 2010. године и императивне законске норме. Такође је уочен и проблем финансирања ЦКПД ”Принцеза Ксенија” из Ловћенца, општина Мали Иђош, што утиче на функционисање јединог Црногорског културног центра и једине Црногорске библиотеке и читаонице у Србији.

Министарка Чомић, још једном је поновила да је Министарство алат за све и да разуме када неко хоће да реши проблеме и штити интересе своје националне заједнице.

Договорено је да ће се комуникација у циљу проналажења решења наставити и у наредном периоду.

Једино ако имамо дијалог о образовању, онда улажемо у развој Србије

15. март 2021.

На дрштвеном  дијалогу у вези са Предлогом стратегије развоја образовања и вспитања у Републици Србији који је данас организовало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, министарка Гордана Чомић, изјавила је да деца која ће истеком ове стратегије 2030. године кренути у први разред, никоме још нису на памети. За њих радимо данас. Деца која ће завршити средњу школу, данас су у петом разреду. Деца која ће тада дипломирати, ове године ће завршити основношколско образовање.

Нема сликовитијег примера на основу којег ћемо показати да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја алат развоја Србије. Баш као што је и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог алат свим корисницима за које је надлежно, па тако и националним саветима, осносно свим представницима чије интересе национални савети бране, али једнако тако и дискриминисанима, заборављенима, онима без права, онима са фиктивним правом, дакле свима који живе у неправди и неједнакости, подсетила је.

Једино ако имамо дијалог о образовању, онда улажемо у развој Србије, јер овде није реч само о томе какав квалитет образовања треба да имају националне мањине у Србији, већ је овде реч о нашем заједничком развоју, истакла  је Чомић.

Шта год био исход нашег разговора, молба је да ово запамтимо: да радимо за децу која се још нису родила и децу која не знају да ми седимо у овој сали, јер су тренутно у основној школи, нагласила је Чомић. 

Бранко Ружић, први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развој, овом приликом изјавио је да је интенција свих министара у Влади да сваки важан стратешки документ изградимо заједно, на један инклузиван начин.

Када је реч о правима националних мањина, једно од најважнијих је очување културног идентитета, пре свега образовање и доступност образовања. Важно је да оставимо што шири оквир у овој стратегији, како бисмо те 2030. године могли да наставимо даље да унапређујемо овај веома важан сегмент нашег образовног система - нагласио је Ружић.

Драго ми је да можемо да разменимо мишљења о примени међународних стандарда који су у великој мери инкорпорирани у читав наш законодавни оквир, подсетио је. Министарсво просвете, науке и технолошког развоја интензивно ради на унапређивању доступности и квалитету образовања за припаднике и припаднице националних мањина кроз три модалитета образовања. У току прошле године ангажовано је 469 наставника или наставница који предају изборни програм матерни језик са елементима националне културе за 14510 ученика.

Присутнима су се, у уводном делу обратили и Муамер Бачевац, народни посланик, председник Одбора за људска и мањинска права и родну равноправност, Надиа Ћук,  заменица шефа Мисије Савета Европе у Београду и Борче Величковски, испред координације националних савета националних мањина.

Немачка развојна сарадња и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог заједничким снагама ка инклузији Рома

10. март 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Немачка развојна сарадња коју спроводи ГИЗ потписали су данас споразум о техничкој сарадњи у оквиру које ће интензивирати рад на инклузији Рома.

Споразум је потписан у оквиру пројекта Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“, који спроводи ГИЗ уз подршку новооснованог Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог у чијој је надлежности јачање међусекторске сарадње и праћење спровођења Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња.

„Велико нам је задовољство што ћемо уз знање и финансијску подршку Немачке и нашу вољу за смањењем неправде и неједнакости за Роме овим пројектом заједно бити алат за изградњу владавине права у Србији с надом да ћемо изградити друштво у коме се живот Рома и других људи неће разликовати ни на чију штету“, поручила је министарка Гордана Чомић.

Вођа пројекта (ГИЗ), Александра Димић-Угринај  истакла је важност формирања Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог јер доприноси јачању одговорности за имплементацију Стратегије и процесу инклузије Рома и Ромкиња али и других маргинализованих група у Србији.

„Наш циљ је да подржимо јачање институционалног оквира за спровођење мера из Стратегије,  пружимо подршку економском оснаживању Рома и Ромкиња као и  мерама за сузбијање дискриминације и стереотипа против ромске популације. Верујемо да ћемо заједничким снагама и сарадњом успети у задатку да помогнемо онима који су најугроженији“, додала је госпођа Димић-Угринај, вођа пројекта Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“

Србија разуме културу људских права и права људи да живе у истополној заједници

10. март 2021.

Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, изјавила је да је данас први дијалог о Предлогу нацрта Закона о истополним заједницама, којим Србија показује самосталност одлуке да људска права буду примењена на све грађане и грађанке Републике Србије, једнако, па чак и на мањинску групу ЛГБТ популације, која има права да законом уреди права и обавезе међусобног живота.

Дијалог је једини механизам путем којег можете разговарати о разлозима,  зашто неко сматра да људи, због својих личних својстава – воље за животом у истополним заједницама не могу да имају иста права као и сви други људи, изјавила је.

Чомић изражава наду да ће предлози, идеје, опаске, примедбе свих заинтересованих у Србији бити такве да се направи најбољи могући закон. То дугујемо Србији која се на овај начин пење на лествици друштава која поштују људска права и биће вероватно 49. или 50. земља на планети која ће овакав закон усвојити, нагласила је.

Према њеним речима, овај закон ће бити  показатељ да Србија разуме културу људских права и права људи да живе у истополној заједници.

Франсоаз Жакоб, стална координаторка Уједињених нација у Републици Србији је упутила честитке министарки Чомић за спремност и интенције да Србију поведе на пут без дискриминације и социјалне инклузије свих њених грађана. Похвалила је широку укљученост цивилног друштва и припадника ЛГБТ заједнице у процесу консултација, јер, како наводи, партиципација много различитих група и перспектива, води ка добрим резултатима.

Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности подсетила је да је Повереник за заштиту равноправности, кроз препоруке за унапређење равноправности, у својим извештајима, више пута указивао на потребу за доношењем прописа којима се омогућава регистрација истополних парова и регулишу дејства, правне последице и начин престанка регистрованих партнерстава. Пракса институције показује да припадници ЛГБТ заједнице највише подносе притужбе због дискриминације у јавној сфери где су изложени непримереном говору па и говору мржње. 

На скупу је закључено да би се усвајањем овог закона у пуној мери афирмисале вредности на којима се темељи наше друштво, а које су изражене највишим правним нормама, уставним нормама као владавина права, социјална правда, начела грађанске демократије, људска и мањинска права и слободе, припадност европским принципима и вредностима, као и изрирчита забрана дискриминације посредне или непосредне по било ком основу.

У друштвеном дијалогу учествовали су народни посланици, представници државних органа и институција, организација цивилног друштва које се бави правима ЛГБТИ особа, Повереник за заштиту равноправности, Повереник за информације од јавног значаја, међународнe организацијe.

Јасније одредбе, веће казне и шири списак оних на које се дискриминација односи

05. март 2021.

Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог на одржаном тематском дијалогу о предлозима за измене и допуне Закона о забрани дискриминације, у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог изјавила је, да је Закон против дискриминације у једном друштву борба за круњење неправди према свима нама који у овом друштву живимо. Дискримнација је извор којим наше предрасуде претварамо у понашање којим наносимо несрећу другим људима,  нагласила је.

Фото: Танјуг (Тара Радованић)


Она је подсетила на то да је Закон о забрани дискриминације дуго и тешко доношен, да је данас у току дијалог о изменама и допунама Закона и о томе, шта је то што је до сада писано у Закону, а није дало добар резултат за људе изложене дискриминацији.

Према њеним речима, у Нацрт закона унете су и одредбе којима се брани дискриминација националних мањина, а највећи број чланова Нацрта закона односи се на измене казнених одредби чиме се овај закон усклађује са Законом о прекршајима. Како је изјавила, очекују се јасније одредбе, веће казне и шири списак оних на које се дискриминација односи.

Чомић је изразила захвалност Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на досадашњем раду,  министарки Кисић Тепавчевић и министарски правде Маји Поповић, за уложени напор да се дође до најбољег могућег нацрта Закона.

Фото: Танјуг (Тара Радованић)


Уживање права и слобода предвиђених у Европској конвенцији за заштиту људских права, обезбеђује се без дискриминације по било ком основу,изјавио је Тобија Флесенкемпер (Tobias Flesenkemper), шеф мисије Савета Европе у Србији. Како наводи, то је принцип од ког не сме да се одступа. Он је указао на препоруке Европске комисије за борбу против расне дискриминације (ЕКРИ) у области расне дискриминације, расизма, ксенофобије и  антисемитизма.

Тобијас се захвалио министарки Чомић у напорима да се унапреди постојећи законодавни оквир у области забране дискриминације.

Присутнима су се, у уводномн делу обратиле и Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности и Маја Поповић министарка правде.

Обележавање Међународног дана матерњег језика

21. фебруар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије саопштило је данас, поводом обележавања 21. фебруара – Међународног дана матерњег језика, да је у нашој земљи у службеној употреби, поред српског језика, још 11 језика националних мањина.
Генерална скупштина УНЕСКО 1999. године прогласила је 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен зa званични.
УНЕСКО указује на то да је језичка разноликост све угроженија и да преко 40 процената светског становништва нема приступ образовању на језику који говори или разуме.
У циљу подизања свести о значају очувања матерњих језика тема Међународног дана матерњег језика ове године је „Неговање вишејезичности за укључивање у образовање и друштво“.

Вођена идејом да посредством још једног међународноправног акта, посвећеног заштити и унапређењу мањинских језика, допринесе заштити и очувању мултикултурализма и вишејезичности у Србији и Европи, наша земља је 2006. године приступила Европској повељи о регионалним или мањинским језицима Савета Европе. Ратификацијом Повеље Србија се обавезала да штити све мањинске језике који се традиционално користе на нашој територији.
Мањински језици користе се у образовању, медијима, управним и судским поступцима, економоском, друштвеном и културном животу.
Свесна значаја образовања на матерњем језику у контексту очувања језика националних мањина, Србија обезбеђује, осим на српском језику, целокупно образовање на матерњем језику на још осам језика, и то албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском.
Осим тога, још осам језика се изучава у оквиру наставног предмета Матерњи језик са елементима националне културе – буњевачки, влашки, македонски, немачки, ромски, словеначки, украјински и чешки језик. Приближно 60.000 деце похађа наставу на мањинским језицима на свим нивоима образовања.
Право на информисање на језику националне мањине се остварује путем штампаних и електронских медија. На мањинским језицима се издају новине, часописи, публикације, зборници, а електронски медији емитују програме на језицима националних мањина.
У Србији је у службеној употреби, поред српског језика, још 11 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на целој територији 42 јединице локалне самоуправе.
Поред тога, тога влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.
Када је у питању српски језик, домаћи лингвисти упозоравају на то да се наш језик нашао пред све већом најездом енглеског и да је угрожен у мери у којој су то чак и неки светски језици – француски, немачки, италијански.

Унапређење сарадње са БиХ у области људских права

17. фебруар 2021.

Mинистарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић разговарала je данас са министром за људска права и избеглице Босне и Херцеговине Милошем Лучићем о сарадњи у области људских и мањинских права, проблему насиља према женама, као и о мигрантима у региону.
Чомић је у обраћању новинарима, након састанка у Палати Србија, истакла да је европски дух, којем припадају Србија и БиХ, оно што је реализовало данашњи састанак, нагласивши да оба министарства желе да европским духом престану да описују проблеме, већ да их заједнички решавају.
Она је предочила да ће будући билатерални, али и мултилатерални пројекти у оквиру Западног Балкана, бити посвећени смањењу неправде у друштвима и решавању проблема.

Према њеним речима, сарадња између два министарства ће бити настављена, будући да се баве истим темама као што су насиље према женама, третирање миграната са становишта људских права и укључивање Рома у друштво.
Лучић је, подсетивши на то да борави у првој званичној посети Београду, пренео да је на састанку било речи о питањима остваривања људских права, права националних мањина, пораста жртава насиља у породици, али и о мигрантима.
Он је констатовао да је у време епидемије COVID-19 порастао број случајева насиља у породици и према женама, нагласивши да је задатак свих да се то не дешава.
Министарство за људска и мањинска права БиХ је у 2020. години издвојило 100.000 конвертибилних марака за сигурне куће, указао је Лучић и упутио позив Чомић да у наредном периоду посети БиХ како би наставили разговоре о унапређењу сарадње.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/520521/unapredjenje-saradnje-sa-bih-u-oblasti-ljudskih-prava.php

Аутор: ТАНЈУГ


Закон о родној равноправности у Скупштини до краја пролећног заседања

10. фебруар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије, уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Wоmen), организовало је данас тематски друштвени дијалог под називом „Социјална политика и здравствена заштита“.
Министарка Гордана Чомић истакла је да овај скуп представља полазну основу за израду нацрта закона о родној равноправности, чији би предлог пред посланицима требало да се појави до краја пролећног заседања.
Она је објаснила да ово законско решење треба да пружи смернице за све друге законе, односно да одговори на то каква понашања заснована на предрасудама, и према мушкарцима и женама, треба забранити како би цело друштво живело са више квалитета и мање неправди.
Према њеним речима, овај закон се не бави само положајем жена, већ положајем свих у друштву, да сви имају једнаке услове за приступ тржишту рада, али и једнака права на социјалну и здравствену заштиту.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић изнела је податак да у Србији има 560.000 удовица и 150.000 удоваца, објаснивши да та разлика произилази из тога да мушкарци много више умиру од насилних смрти, али и ређе иду на превентивне прегледе.

Поред тога, како је нагласила, грађани који живе у удаљеним срединама, где здравствена заштита није довољно доступна, не одлазе код лекара, трпе због "ситнице", а на крају се та "ситница" заврши губитком органа, екстремитета или живота.
Јанковић је поручила да држава због тога не сме живот у удаљеним местима оставити без адекватне подршке и да је потребно организовати мобилну здравствену заштиту.
Остваривање права на равноправност лежи и у креирању добре социјалне политике, која је најважнији део економске политике, предочила је она и нагласила да је поред финансијске подршке вeома важна и сервисна подршка.
Стварност је другачија јер је помоћ, нарочито женама које највише брину о породици, потребна ако желе да изађу на тржиште рада и око подизања детета. Због тога је важно усклађивање радног времена предшколских установа, навела је Јанковић и истовремено упозорила на то да недовољну подршку имају и најстарији суграђани и особе са инвалидитетом.
Питање родне равноправности није питање права жена, већ питање равноправности свих грађана, једнаког приступа свим правим и услугама и у томе не смемо заборавити мушкараце, закључила је она.
Државни секретар Министарства здравља Мирсад Ђерлек рекао је да се на скрининг који се организује у руралним срединама јавља мало жена, што је у 21. веку недопустиво.
Морамо више кроз медије и друштвени дијалог говорити о томе колико су важни превентивни прегледи, јер губимо животе, упозорио је он и додао да је у руралним срединама и даље табу тема или срамота за жену да каже да има проблем са репродуктивним органима.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић потврдила је да је криза изазвана пандемијом коронавируса много више погодила жене него мушкарце, јер су управо оне заступљене у секторима који су највише погођени кризом, попут туризма, угоститељства, хотелијерства.
Према њеним речима, жене су и пре пандемије више радиле кућне послове, а према анализи, коју је урадила Међународна организација рада, да је жена тржишно плаћена за послове које је обављала код куће за време пандемије имала би плату од 546 евра.
Oна је указала и на проблем примене закона, истичући да су у Србији многи закони добри, али да се не примењују у пракси, као и да се то не кажњава.
Нема санкције, нема казне, нема одговорности. Ми донесемо један добар закон по свим европским стандарима и на крају се он не поштује, због чега грађани губе поверење у институције и систем, објаснила је Савић.
Она је навела пример Закона о раду, у којем се наводи да рад на одређено време може трајати максимално две године, а у пракси траје и по 10 до 15 година.
Директорка Канцеларије UN Wоmen у Србији Милана Рикановић истакла је да је пандемија коронавируса још више повећала неравноправност која је постојала у нашем друштву, наводећи да је неопходно унапредити области социјалне и здравствене заштите.
Скупу су присуствовали и представници Скупштине Србије, државних органа и институција, покрајинских секретаријата, независних тела, међународних организација, организација цивилног друштва, струковних удружења, синдиката и академске заједнице.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/519120/zakon-o-rodnoj-ravnopravnosti-u-skupstini-do-kraja-prolecnog-zasedanja.php

Аутор: ФОНЕТ


Нови законски оквир за бољи положај жена

9. фебруар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије, уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women), организовало је данас друштвени дијалог на тему „Економско оснаживање жена“.
Том приликом је истакнуто да су жене у Србији дискриминисане јер, иако бројније од мушкараца, оне теже долазе до посла, мање су плаћене од мушкараца за исти посао, не постављају се често на руководеће позиције, власнице су свега 25 одсто укупне имовине у нашој земљи, а неретко се на тржишту рада суочавају и са губитком посла када одлуче да постану мајке.
Министарка Гордана Чомић истакла је да су сви ти ставови полазна основа за прављење чланова новог нацрта закона о родној равноправности, на који се чека дуго, а који би требало да допринесе бољем положају жена и једнаким условима у свим областима за оба пола.
Она је навела да ће сви на које се Закон о родној равноправности односи добити простор да кажу своје мишљење како би живот било које самохране мајке, жене жртве дискриминације и сваког појединачно био бољи.

Повереница за родну равноправност Бранкица Јанковић нагласила је да је јако важно да све што буде прописано новим законом не остане мртво слово на папиру, али и да се води рачуна о ефектима тих прописа и њиховој усаглашености у реалном животу.
У складу са тим, она је изнела податак да је ограничење броја запослених у јавном сектору имао већи негативан утицај на жене него на мушкарце.
Највећа неравноправност за жене у области рада је због традиционалних односа и родних улога у нашем друштву. То је нешто што се не може изменити једним законом, већ се мења у нашој култури, науци, медијима, образовању. То су кључне области за измене оних родних образаца које се касније одражавају на дискриминацију на тржишту рада, објаснила је Јанковић.
Она је указала на то да је проблем са којим жене суочавају када дођу на разговор за посао и то што се сагледава и њен физички изглед и породични статус.
Поред тога, како је подвукла, у нашем друштву мора да постоји нулта толераниција за сексизам, сексуално узнемиравање и мизогинију.
Представница Министарства просвете, науке и технолошког развоја Снежана Вуковић пренела је да ово министарство ради на пројекту којем би биле обухваћене све школе и наставници, а који се тиче сексуалног образовања и васпитања, али и родне равноправности.
Према њеним речима, значајни су помаци у равноправности полова направљени увођењем дуалног образовања, које је допринело томе да све више девојчица бира моделе као што су машински техничар, индустријски техничар, ИТ и остале послове који су навођени као "мушка занимања".
Поред тога, како је додала, више жена уписује факултете у односу на мушкарце, али и завршава, тако да је 2019. било уписано 25.000 жена и 17.500 мушкараца.
Председник УГС "Независност" Зоран Стојиљковић нагласио је да не сме да нас завара податак да више жена уписује и завршава факултет, јер оне након тога упадају у празано поље немоћи.
Он је подвукао да су због дискриминисаног положаја жена у нашој земљи сви подједнако криви – мушкарци, жене, владини и невладини сектори, нагласивши да овог пута доношење новог закона о родној равноправности не сме бити заустављено.

Директорка Сектора предузетништва у Привредној комори Србије (ПКС) Бранислава Симанић истакла је да је економско оснаживање жена један од стратешких пројеката државе.
Она је представила резултате које је ПКС урадила у сарадњи са Републичким заводом за статистику, из којих је закључено да су жене у Србији бројније од мушкараца, да имају скоро исти ниво образовања, живе пет година дуже, али да теже долазе до посла, пре добијају отказ, мање су плаћене за исти посао, као и да се тешко бирају на руководеће положаје.
Када је реч о власничкој структури, само 13 одсто жена су власнице пољопривредних домаћинстава, предочила је Симанић и изнела податак да су за исти посао жене мање плаћене и до 16 одсто.
Шефица Агенције УН Wомен Милана Рикановић подсетила је на то да је међународна обавеза Србије да донесе нови закон о родној равнопранвости.
Према њеним речима, подаци о положају жене сада су далеко неповољнији због пандемије вируса корона и да су те разлике на тржишту рада између мушкараца и жена још веће.
Рикановић је нагласила и да свака мера из Закона мора да буде праћена буџетом, јер без новца циљеви не могу да се преведу у стварне животе.
Тематском дијалогу су, поред говорника, присуствовали и представници Народне скупштине Србије, Скупштине АП Војводине, државних органа, независних тела, међународних организација, организација цивилног друштва и академске заједнице.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/518825/novi-zakonski-okvir-za-bolji-polozaj-zena.php

Аутор: ТАНЈУГ


Подржати жене које носе највећи терет пандемије

25. јануар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић изјавила је данас да је терет пандемије више на женама него на мушкарцима, јер су оне већина свуда тамо где је нега и брига о другима, у здравству, школству, социјалном старању, бризи о старијима, у радњама, на пијацама.
Чомић је на конференцији “Стање родне равноправности у Србији”, која је, у организацији Женске парламентарне мреже, одржана у згради Дома Народне скупштине, навела да су неке последице пандемије већ јасно мерљиве и да овај вирус није родно неутралан јер су две трећине заражених и умрлих  мушкарци.
Према њеним речима, у просеку, скоро две трећине жена добило је још једну породицу за старање, још једну обавезу за школску децу која наставу имају од куће, још једну додатну бригу о некоме о коме нема ко други да брине.

Пандемија је избрисала право жене да ради осам сати, спава осам сати и да осам сати ради шта год јој воља, били то кућни послови, култура, опуштање, време разоноде или одмора, рекла је Чомић.
Министарка је указала на то да у просеку жена током пандемије спава шест часова а ради 18 и да такво стање, како је оценила, мора оставити средњорочне и дугорочне последице по женско ментално и физичко здравље.
Чомић је поручила да су држава и институције дужне да организују дијалог о томе какве мере су могуће убудуће да се на сву бригу коју жене носе током пандемије одговори како треба.
Да кажемо женама да их видимо и да ћемо учинити бар нешто да им надокнадимо сав неплаћени рад који улажу да би земља уопште функционисала током пандемије, рекла је Чомић.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/514620/podrzati-zene-koje-nose-najveci-teret-pandemije.php

Аутор: ТАНЈУГ


Министарство увек спремно за решавање проблема младих

16. децембар 2020.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић учествовала је данас на онлајн догађају ''На амплитуди дијалога – #МладиПитају'', у организацији Омладинског програма Београдског центра за људска права.
Чомић је том приликом приметила да младе, као ни жене, нико не схвата озбиљно, да су због својих година омаловажавани и дискриминисани у нашем друштву, као и да неприхватање младих као равноправних чланова има корене у традиционалној породици.

Она је додала да је заблуда да појединац или посвећена група људи не могу да мењају свет, јер историја показује да се свет увек тако мењао и да увек промене почињу од посвећеног појединца или групе.
Млади са иницијативама, предложеним темама и дефинисаним циљевима и препорукама увек могу да се обрате ресорном министарству, навела је Чомић и нагласила да млади имају право на став, критику и захтеве према онима који су из буџета плаћени да решавају њихове проблеме.
Према њеним речима, млади очекују да буду признати, равноправни и да им је то важније од тога да ли ће имати плату од 500 или 1000 евра.
Желе да живе онако како живе млади људи у друштвима владавине права и то је један од разлога зашто једна генерација напушта Србију, док ми оклевамо да изградимо дијалог и владавину права, поручила је министарка.
Омладински програм Београдског центра за људска права најавио је да ће до краја године бити представљен годишњи извештај о људским правима у 2020, који се ради са тимом УН у Србији.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/506638/ministarstvo-uvek-spremno-za-resavanje-problema-mladih.php

Поштовање људских права приоритет Владе

10. децембар 2020.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије организовало je данас, поводом Међународног дана људских права, конференцију под називом "Утицај пандемије коронавируса – COVID-19 на стање људских права у Србији".
Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић истакла је да су људска права у темељу владавине права и да су управо зато приоритет Владе Србије.

Људска права су универзална, недељива, општа и драгоцена за све који се разликују по месту рођења, боји коже, верском опредељењу, полу и другом и не смеју бити кршена без опомене и санкције за тако нешто, нагласила је министарка и додала да се Србија и овом конференцијом самообавезује на поштовање људских права и владавину права.
Она је указала на то да сви рођењем имају иста права, да се разликујемо по многим питањима, али да смо сви људи и да за све нас важе иста права, поручивши да пандемију коронавируса можемо победити тако што ћемо штитити себе и друге.
На почетку конференције видео-поруком обратио се генерални секретар Ујeдињених нација Антонио Гутереш, који је истакао да пандемија подрива људска права, дајући изговор за драстичне безбедносне мере.
Он је нагласио да је током пандемије на видело изашла и истина да су људска права универзална, да штите све људе и да се ефикасан одговор на пандемију мора темељити на солидарности и сарадњи.
Приступи који доводе до поларизације друштва, ауторитаризам и национализам, губе смисао пред глобалном претњом, нагласио је Гутереш.

Према његовим речима, нужни су општи модели утемељени на поштовању људских права, као што је здравствена заштита за све да бисмо ову пандемију победили.
На овом скупу учествују и председница Владе Србије Ана Брнабић, председник Народне скупштине Ивица Дачић, шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици, стална координаторка УН у Србији Франсоаз Жакоб и шеф Мисије Савета Европе у Београду Тобијас Флесенкампер.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/504848/postovanje-ljudskih-prava-prioritet-vlade.php

Партнерски однос са представницима националних мањина

24. новембар 2020.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић одржала је данас, уз поштовање свих мера заштите у циљу сузбијања ширења болести COVID-19, први састанак са председницима националних савета националних мањина, на којем су размењене информације о раду, изазовима и активностима националних савета, као и о плановима за наредни период.
Чомић је присутне упознала са планираним активностима Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог које су од значаја за остваривање права националних мањина у Србији и чија реализација има за циљ унапређење права које ће бити видљиво кроз отклањање лоших оцена из релевантних међународних извештаја.
Посебну пажњу ћемо посветити учешћу припадника националних мањина у јавном сектору на свим нивоима територијалне организације, јер број припадника националних мањина у јавној управи није само број, он је доказ да се озбиљно мисли када се говори о постизању одговарајуће структуре запослених, односно да се ради оно што се говори, нагласила је Чомић.
Према њеним речима, национални савети могу да очекују пуну подршку Министарства, као и партнерски однос у решавању питања која су од значаја за остваривање права припадника свих националних мањина у Републици Србији.
Представници националних савета изнели су своје предлоге о наставку сарадње са државним органима као и новооснованим Министарством и указали на поједина отворена питања из области остваривања права националних мањина њихових заједница, чија решења треба очекивати у наредном периоду.
Чомић је поручила да је веома важно да се, у складу са досадашњом праксом, настави неговање односа сарадње и поверења између националних савета и Владе односно надлежног министарства, наводи се у саопштењу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/500275/partnerski-odnos-sa-predstavnicima-nacionalnih-manjina.php