МЕНИ
 
Насловна » Актуелности » Вести

КАМПАЊА ЗА ВАКЦИНАЦИЈУ И НА ЈЕЗИЦИМА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

22. јул 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са националним саветима националних мањина и уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), представило је у Палати Србијe почетак друштвено одговорне кампање за имунизацију против KОВИД-19 вируса. Додатна вредност ове кампање јесте та што су поруке послате и на језицима националних мањина које живе у Републици Србији.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић истакла је да ”овом кампањом желимо да се обратимо на језицима који су разумљиви свима који живе у Србији, колико је важно да заштитимо себе јер тако чувамо друге. Епидемија није готова, вирус није побеђен и једини начин да учинимо све што је у нашој моћи, то је да се вакцинишемо и да тако скратимо рок који је вирус својом експоненционалном моћи заразе себи прописао’’.

Циљ кампање Заштити себе чувај друге је подизање свести да се вакцинацијом штите право на живот и право на здравље становништва Републике Србије, с посебним фокусом на грађане који су припадници националних мањина. Идеја је да се порука о важности имунизације прошири и стигне до свих грађана и грађанки на њиховом матерњем језику, без обзира да ли је њихов језик у службеној употреби и без обзира на место становања.

- Као представник преко милион грађана припадника националних мањина сматрам да је напор Владе Републике Србије кроз Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, као и институције Председника Србије од изузетног значаја што се и у овако отежаним пандемијским околностима, на најодговорнији могући начин води рачуна и о осигуравању здравља не само већинског српског народа, већ и припадника свих националних заједница Републике Србије, што показује и ова кампања где се припадницима мањина омогућава да донесу правилну одлуку обраћајући им се на њиховом матерњем језику. У том правцу бих желео да се у име свих захвалим свим поменутим институцијама на напору да подигнемо ниво свести припадника наших заједница и пошаљемо јасну поруку да вакцина спашава живот – истакао је председавајући Координације националних савета националних мањина Борче Величковски.

Кампања, такође, има за циљ да у кључном моменту охрабри и подстакне грађане на вакцинацију, као и да истакне важност колективног имунитета пре свега због грађана који нису у могућности да се вакцинишу из било којих здравствених разлога.

- Кампања за имунизацију против вируса KОВИД-19 урађена је у оквиру програма Немачке развојне сарадње “Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији” и усмерена је на све грађане и грађанке Републике Србије, уз посебан фокус на припаднике и припаднице националних мањина. У оквиру кампање припремљено је преко 44.700 флајера, 1200 постера, 21 џингл за радијско емитовање и 21 анимирани филм за потребе 23 заједнице. Сви материјали преведени су на 19 језика у сарадњи са 23 националне мањине које живе у Србији. Посебан циљ је да се све неопходне инфомације о важности имунизације приближе припадницма националних мањина на њихом матерњем језику, као и да порука стигне до свих делова Србије – изјавио је Роберт Бу, вођа тима програма ,,Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији”.

До сада је у Републици Србији вакцинисано преко 48% становништва, што указује да још увек нису стечени услови за колективни имунитет, који је од виталног значаја за сузбијање пандемије. Тренутно, ситуација у Србији је стабилна, али се очекује пораст заражених од септембра 2021. године са новим сојем делта вируса KОВИД-19, поготово оних који до сада нису примили ни једну од понуђених вакцина.

Достављање на увид јавности Плана за праћење примене препорука УН за људска права

19. јул 2021.

Десета седница Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права одржана је 15. јула 2021. године у „Палати Србија“ у Београду.

Седницом је руководила Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог и председница Савета – Гордана Чомић, а присуствовали су јој сви представници државних органа који чине састав Савета. Седници су такође присуствовали представници међународних организација (Тим за људска права Уједињених нација у Србији, Мисија ОЕБС у Србији), независних тела (Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Повереник за заштиту равноправности) и организација цивилног друштва, укључујући Платформу организација за сарадњу са механизмима УН за људска права.

Током седнице, свим присутним учесницима су представљене информације од значаја за рад Савета, а које се односе на активности Републике Србије према мезанизмима Уједињених нација за људска права.

У даљем току седнице се расправљало о изменама и допуна Пословника о раду Савета, након чега је одлучено да се измењени Пословник усвоји на следећој седници Савета, која се планира за септембар 2021. године. Усвојен је и План рада Савета за период јул 2021 – јун 2022. године.

На седници Савета је одлучено да се План за праћење примене препорука УН стави на увид јавности ради давања сугестија за његово унапређење.

План за праћење примене препорука Уједињених нација садржи евиденцију свих препорука механизама УН за људска права, навођење институција које учествују у испуњавању, динамику извршења, предузете активности на њиховом испуњавању индикаторe, повезаност са Циљевима одрживог развоја из Агенде 2030 УН-а, статус извршења препорука, примедбе организација цивилног друштва које су механизмима УН за људска права достављале алтернативне извештаје (shadow reports) и других релевантних актера.

План за праћење примене препорука УН ће бити доступан јавности ради давања сугестија за његово унапређење у периоду од 19. јула до 6. августа 2021. године, а своје предлоге можете упутити електронском поштом на адресу: ljudskaprava@minljmpdd.gov.rs.

Брже до запошљавања и оснаживања друштвено-економског положаја Рома и Ромкиња

14. јул 2021.

Влада Републике Србије, УНХЦР, УНДП и Национални савет Рома потписали су 7. јула 2021. године у Палати Србија заједничку Изјаву о намерама и започели дијалог о запошљавању и бољој социјалној укључености младих Рома и Ромкиња у Републици Србији. У име Владе Србије, у оквиру тематског дијалога “Млади Роми и Ромкиње носиоци промена“, изјаву о намерама је потписала Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Чомић је нагласила да ће Роми убудуће увек бити укључени у разговоре о питањима која се тичу њихове судбине, као и да ће ускоро постојати јасан план о бољем животу за Роме и Ромкиње, шта је чији задатак, уз дефинисане трошкове и одговорност. Уз подршку агенција Уједињених нација (УН) и учешће нове генерације Рома, Србија ће имати јасан план шта нас чека и какав је то бољи живот за Роме и Ромкиње у годинама пред нама.

Чомић је изразила очекивања да је овакав пут добар и за ромску заједницу и за већину, зато што очовечује наше друштво и укида немилосрдност и дискриминацију према Ромима.

Роми су део Србије, а Србија је њихова матична држава, нагласила је Чомић.

Стална представница УНДП-а у Србији Франсин Пикап истакла је да би већа запосленост младих Рома и Ромкиња имала вишеструке користи за цело друштво.

У партнерству са Владом Србије и УНХЦР-ом, УНДП позива на веће запошљавање младих образованих Рома и Ромкиња, посебно у јавној управи. То ће допринети бољој социјалној инклузији Рома, дати ромској деци позитивне примере на које могу да се угледају, али и помоћи Србији која се суочава са високом стопом емиграције, да искористи све људске потенцијале друштва, истакла је Пикап.

Шефица Представништва УНХЦР у Србији Франческа Бонели рекла је да је циљ заједничке Изјаве о намерама и сарадње са Министарством за људска и мањинска права и друшвени дијалог, УНДП и Националним саветом за ромску мањину промовисање људских права и укљученост осетљивих друштвених група.

Роми, избеглице, интерно расељна лица и друге угрожене групе, а посебно млади међу њима, имају много потенцијала и својим људским капиталом могу у значајној мери да допринесу напретку читавог друштва. Наша улога је да пружимо подршку властима како би сваки појединац имао прилику да пружи пун потенцијал. УНХЦР је спреман да ради са њима и за њих, навела је Бонели.

На тематском дијалогу су, као пример добре праксе, представљени резултати пројекта „Локалне иницијативе за социјалну инклузију Рома и Ромкиња у Србији”, који су заједнички спроводили УНДП и УНХЦР. Захваљујући овој иницијативи 65 младих Рома и Ромкиња радили су као волонтери УН-а у локалним институцијама и невладиним организацијама, где су стекли нова знања и искуства, а њих 26 је након завршетка волонтирања пронашло посао. Важан резултат пројекта је и већа мотивација институција на локалном нивоу да наставе да ангажују представнике ромске заједнице да раде на побољшању услова живота осетљивих група. У пројекат су од ове године укључени и млади из избегличке популације.

Гордана Чомић: Ментално здравље је здравље!

08. јул 2021.

Учесници данашњег скупа окупили су се око реченице "ментално здравље је здравље", како би се превазишили негативни ставови о томе шта се ради када човек пати, има депресију, када је анксиозан, незадовољан, несрећан, изјавила је данас министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић отварајући тематски друштвени дијалог о заштити и унапређењу права грађана у области менталног здравља у Републици Србији.

Како је навела, ментално здравље је најважнији аспект очувања здравља човека, али и очувања друштва у целини. Стога ће друштвени дијалог о заштити менталног здравља бити први у низу који води дестигматизацији, односно промени негативног става према овог проблему.
Чомић је рекла да је од не мањег значаја важна превентива, као и солидарност и разумевање за оне којима је помоћ потребна, информација ко може да помогне, посебно шта ми као друштво треба да урадимо да би било бесплатних саветовалишта за ментално здравље.

На тематском дијалогу, на коме су присуствовали бројни учесници, представници ресорних министарстава Владе Републике Србије, кабинета председника Републике Србије, академске заједнице, цивилног сектора, политичких странака, медијских удружења, заједнички су утврђена обавезујућа поступања у области заштите и унапређења права грађана у области менталног здравља који се односе на законску регулативу, успостављање јединственог регистра појединаца и удружења у тој области, као и формирање центара и саветовалишта на локалном нивоу. Истакнута је потреба едукације о менталном здравља, али и спровођења континуиране примарне превенције на свим нивоима и узрастима ради информисања грађана Републике Србије о значају и утицају менталног здравља на укупан здравствени статус и квалитет живота.

Резиме деловања Посебне радне групе за израду Предлога националне стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године и Предлога двогодишњег акционог плана за примену Националне стратерије

07. јул 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог именовала је Решењем Број: 021-01-00013/2021-01 од 28. априла 2021. године чланове и чланице Посебне радне групе за израду Предлога националне стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године и Предлога акционог плана за примену Националне стратерије (2021-2025), чији је рок важења касније конкретизован на две године. Тиме је, у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност, UNWomen и групом експеркткиња, које је ангажовала наведена агенција УН, започела припрема израде једног од најважнијих планских докумената Владе Републике Србије, који треба да усмери и обезбеди примену одредби недавно донетог Закона о родној равноправности. Предвиђено је да се будућа стратегија са пратећим акционим планом усвоји у 2021. години.

Иницијални састанак Посебне радне групе одржан је почетком маја 2021. године. Састанак је отворила Зорана Михајловић, потпредседница Владе и председница Координационог тела за родну равноправност, која је и председница Посебне радне групе. Том приликом, истакла је значај усвајања једне кровне стратегије и констатовала континуитет у раду у овој области. Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог и заменица председнице Посебне радне групе, навела је да овај документ треба да дефинише нове улоге жена и мушкараца и да ово није питање женских права, већ развојно питање Републике Србије. Стратегију и пратећи акциони план ће предложити поменуто министарство у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност. Имајући у виду да се истовремено ради на изради предлога стратегије одрживог развоја и стратешког документа за побољшање положаја ромског становништва и да је предвиђено да оба планска акта буду орочена са 2030. годином, онда би и Национална стратегија за родну равноправност требало да важи до 2030. године. Сходно релевантним одредбама Закона о планском систему, на овом састанку је Марија Бабовић из организације SeCons представила кључне налазе евалуације претходне Стратегије за родну равноправност (ex post анализа), који треба да послуже за израду радног материјала будућег документа у овој области за који су се експерткиње сложиле да га финализују у августу 2021. године.

Као наставак даљих напора на изради ових планских докумената, одржан је и други састанак Посебне радне групе почетком јула 2021. године како би се, пре свега, утврдио напредак у припреми радног материјала на коме су ангажоване експерткиње. С тим у вези, на састанку коме је председавала министарка Чомић, заменица председнице Посебне радне групе – експерткињ Маријана Пајванчић је приказала основне елементе на којима ће почивати и како ће се спроводити будућа стратегија, односно: полазне принципе, циљеве (општи и четири посебна циља), структуру и садржај, који обухвата: планске документе и правни оквир, анализу ефеката спровођења претходних докумената јавних политика, упоредну међународну праксу, преглед кључних достичнућа и изазова, опис и оцену стања. Један посебан део биће посвећен пандемији изазваној вирусом COVID-19 из угла родне равноправности. Сви учесници у дискусији дали су подршку наставку рада на овом материјалу, који се налази приложен на крају овог резимеа и изнели неке своје предлоге, као што су: стварање услова за координацију послова поводом родне равноправности у Републици Србији на свим нивоима, повезивање ове стратегије са другим планским документима Владе на којима се тренутно ради (климатске променте, ванредне околности).

Према Плану рада за израду Националне стратегије за родну равноправност 2021-2030, који је израдио UNWomen,следећи састанак Посебне радне групе предвиђен је за средину септембра 2021. године.

Конкурс за доделу средстава из Буџетског фонда за националне мањине у 2021. години

29. јун 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог расписало је Конкурс за доделу средстава из Буџетског фонда за националне мањине за реализацију програма и пројеката из области образовања.

Специфичан циљ конкурса је унапређивање образовања припадника националних мањина у Републици Србији.

Укупна средства која ће бити додељена по овом конкурсу износе 30.000.000,00 динара.

Право учешћа на Конкурсу имају: установе, удружења, фондације, привредна друштва и друге организације чији су оснивачи национални савети националних мањина; организације цивилног друштва уписане у одговарајући регистар, а чији се циљеви према статутарним одредбама, остварују у области заштите и унапређења права и положаја припадника националних мањина, које имају седиште на територији Републике Србије и задужбине, фондације и конференције универзитета односно академија струковних студија.

Пријаве са прописаном документацијом послати поштом на адресу: Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Булевар Михајла Пупина 2, 11000 Београд, са назнаком: КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ СРЕДСТАВА ИЗ БУЏЕТСКОГ ФОНДА ЗА НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У 2021. ГОДИНИ или предати лично на наведену адресу, у писарници Министарства. На полеђини коверте обавезно написати пуно име и адресу подносиоца пријаве. Пријаве послате на било који други начин (факсом, електронском поштом и др), или послате на другу адресу неће бити разматране.

КОНКУРС ЈЕ ОТВОРЕН ОД 29. ЈУНА ДО 28. ЈУЛА 2021. ГОДИНЕ

Посета Високог комесара за националне мањине ОЕБС-а

14. јун 2021.

Данас је у Палати Србија одржан састанак министарке за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордане Чомић и Високoг комесара за националне мањине ОЕБС-а Каиратом Абдрахмановим.

У разговору је изражено обострано задовољство поводом наставка сарадње и подршке коју институција Високог комесара за националне мањине пружа Републици Србији.

Гордана Чомић је представила законодавни и институционални оквир у области права националних мањина у Србији, као и активности Министарства које су спроведене од његовог оснивања до данас. Посебно је указала на посете Министартва националним саветима националних мањина у њиховим седиштима, активностима које су предузете у сусрет предстојећем Попису становништва, унапређењу права на информисање на мањинским језицима на јавном сервису, одржаним друштвеним дијалозима, промоцији вакцинације на језицима националних мањина.

Високи комесар за националне мањине Каират Абдрахманов је позитивно оценио стање у области мањинских права у Републици Србији и напоменуо да Србија може да буде добар пример и другима.

Чомић се захвалили и Мисији ОЕБС у Републици Србији на подршци и сарадњи.

Програм „Грађани, једнакост, права и вредности“ ускоро доступан и организацијама из Србије

14. јун 2021.

Након успешног учествовања Републике Србије у Програму „Европа за грађане и грађанке“, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог отпочиње званичне разговоре са Европском комисијом у вези са учешћем наше земље у новом програму „Грађани, једнакост, права и вредности“.

Током претходних 7 година, у оквиру програма „Европа за грађане  грађанке” одобрено је 53 пројеката чији су носиоци из Републике Србије у укупном износу од преко 3.2 милиона евра. Преко 470 корисника из Србије успоставило партнерства са колегама широм Европе, а многа од ових партнерстава резултирала су и наставком сарадње на другим пројектима и програмима.

Након завршетка имплементације програма „Европа за грађане  грађанке“ (Europe for citizens) и програма „Право, једнакост и држављанство“ (Rights, Equality and Citizenship), Европска комисија усвојила радни програм наследника ова два програма, односно новог програма Европске уније: „Грађани, једнакост, права и вредности“.

Овај програм осигурава финансирање у области правосуђа и основних права. Радним програмом 2021-2022 предвиђено је финансирање пројектних идеја које промовишу недискриминацију и равноправност полова, права детета, заједничку европску историју, демократски ангажман грађана и веће учешће организација цивилног друштва у процесу доношења политика, као и борбу против расизма у родно заснованог насиља.

Оно што је познато јесте да једно поглавље новог Програма  - Поглавље за промовисање вредности ЕУ (Union Values strand) неће бити доступно за учеснике из наше земље јер је резервисано само за земље чланице Европске уније, међутим у остала 3 поглавља организације ће моћи да конкуришу као и у претходној финансијској перспективи, одмах након потписивања Споразума са Европском комисијом о учешћу Републике Србије у новом Програму.

Нови програм са укупним буџетом од 1.5 милијарди евра, што је значајно повећање у односу на буџет програма „Европа за грађане и грађанке“ који је износио 187 милиона евра, нуди још веће шансе и још више средстава да заједно реализујемо бројне идеје и да се још више приближимо Европској унији

Обавештавамо све заинтересоване организације да редовно прате обавештења на интернет страници Министарства и надамо се да ћемо ускоро имати више информација када ће корисници из Србије бити у могућности да аплицирају са својим пројектним идејама у новом Програму, или се прикључе као партнери неком од пројеката који ће моћи да спроводе широм Европске уније у партнерству са другим организацијама.

Чомић: Дијалогом до унапређења права корисника социјалне заштите у Србији

14. јун 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог прихватило је иницијативу организација цивилног друштва које се баве социо-економским питањима да организује дијалог са представницима државних органа на коме ће упоредити чињенице, предлоге, критике и планове о томе какво је стање социјалне заштите у Србији, изјавила је 10. јуна министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић отварајући тематски друштвени дијалог о систему социјалне заштите.

Стога је, како је додала, у оквиру својих надлежности предложила  представницима Министарства за рад, социјална и борачка питања да узму активно учешће у дијалогу о систему социјалне заштите у Србије и да заједно са осталим учесницима скупа говоре о актуелној ситуацији у овој области, колико се новца троши из буџета свих нивоа за социјалну заштиту и на који начин се  обезбеђује помоћ људима у стању високе социјалне потребе. С друге стране омогућено је и цивилном сектору да изнесе ставове и предложи сугестије и примедбе на решење проблема у овој изузетно важној области. Дијалог је по нашем мишљењу пут до компромиса којим ћемо омогућити да и у овој области унапредимо људска права, најважније, он је алат којим обезбеђујемо нешто добро за све непосредне кориснике социјалне заштите у Србији, нагласила је Чомић.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања увек је отворено за дијалог, поручила је на скупу проф. др Дарија Кисић Тепавчевић и додала да подржава све конструктивне предлоге који воде унапређењу система социјалне заштите у Републици Србији, социјалној сигурности и добробити свих њених грађана.  Подсетила је да су у изради два важна стратешка документа – Стратегије о социјалној заштити и Стратегије деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите у заједници за период 2021-2026. године, са пратећим акционим плановима, а да се ради и на изради измена Закона о социјалној заштити.

Демографске промене један су од најважнијих фактора који утичу на систем социјалне заштите и његову одрживост. Повећање удела старијег становништва повећаће потребе за здравственим услугама и пензијама, а уз то посебно морамо водити рачуна о старијим особама у руралним и удаљеним местима, истакла је Борка Јеремић, заменица директора Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) за Србију. Не смемо заборавити главну сврху система социјалне заштите, а то је уклањање неједнакости и подршка онима који живе у сиромаштву и било које реформе не смеју ово изгубити из вида, додала је Јеремић.

Систем је адекватно одговорио на изазове током пандемије ковид 19, те је сада тренутак за његово унапређење у смислу ефикаснијег таргетирања помоћи и подршке осетљивим групама, истакла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић. Она је указала на неопходност подршке за самостални живот особама са инвалидитетом као и услуге личног пратиоца деци са инвалидитетом, наставак процеса деинстуционализације, али и унапређивање система социјалне заштите и финансијске подршке породици са децом.

На скупу су поред стaлне кooрдинaтoрке УН у Србиjи Фрaнсoaз Жaкoб и стaлне кooрдинaтoрке УНДП у Србиjи Фрaнсин Пикaп говорили и представници Министарства за бригу о породици и демографију, Министарства за финансије и Тима за социјално укључивање и смањење диромаштва. Ставове цивилног сектора  представили су  Данило Ћурчић из Иницијативе А11,  Саша Стевановић из Мреже организације за децу (МОДС), Сарита Брадаш из Фондације центра за демократијје и Жарко Шундерић из Центра за социјалну политику.

На крају скупа формулисана су обавезујућа  поступања са друштвеног дијалога о систему социјалне заштите у Републици Србији, договорена од стране организација цивилног друштва, представника надлежних Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарства за бригу о породици и демографију.

Тематски дијалог је организован уз подршку Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) за Србију.  

Заједничка будућност Србије и Републике Словеније у ЕУ

03. јун 2021.

Mинистарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић састала сe данас са министaрком без портфеља Републике Словеније, Хеленом Јаклич, задуженом за односе између те земље и словеначких националних заједница у суседним државама.

Након састанка са Јакличевом у Палати Србија, Чомић је, у обраћању новинарима истакла да су заједнички интереси Словеније и Републике Србије, као и положај словеначке националне мањине били тема данашњег сусрета.

''Циљ нам је да заједно радимо на упису чланова словеначке националне мањине у Посебан бирачки списак, на објашњавању потребе да учествују у попису и да подржимо, оно што иначе радимо, на захтев словеначког националног савета, а то је боље представљање у медијима Србије, онога што је идентитет, и што је заједничко наслеђе, а посебно наслеђе словеначке националне мањине у Србији, изјавила је Чомић.

''Ми делимо много од заједничке историје и надам се да ће словеначка национална мањина у Србији бити још један додатни разлог да, како смо делили много од заједничке историје, тако ћемо поделити и много од заједничке будућности у ЕУ'', подсетила је Чомић.

Чомић изражава искрене жеље за успешан положај Словеније у ЕУ и верује у њихово савезништво, подршку и пријатељство у напорима којим се Србија реформски и европски мења.

Јаклич је изјавила да Србија доста ради на изазовима са којима се националне мањине сусрећу те да је ово њена прва званична посета Словенцима ван домовине, чиме се наставља добра сарадња између словеначке заједнице и Владе Републике Србије, а то ће, како је оценила, резултирати позитивним корацима у будућим односима.

Представљен пројекат "Билингвалне СТЕМ научнице" удружења грађана "руСТЕМ" из Руског Крстура

28. мај 2021.

У оквиру обележавања Светског дана за културну разноликост за дијалог и развој, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је 25. маја организовало представљање пројекта „Билингвиналне СТЕМ научнице“ које је реализовало УГ „руСТЕМ“ из Руског Крстура.

Светски дан за културну разноликост за дијалог и развој - 21. мај, који се обележава од 2002. године, слави богатство различитих култура, али и важност интеркултуралног дијалога који треба да обезбеди мир и одрживи развој. Разноликост доприноси богатству читавог човечанства. Отвореност, радозналост, способност да поштујемо различитост и уживамо у њеним вредностима, темељи су моралног, интелектуалног и економског напретка сваког друштва.

Представљању пројекта „Билингвалне СТЕМ научнице“ присуствовали су Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, мр Наталија Будински, директорка Средње школе са домом ученика „Петро Кузмјак“ из Руског Крстура и координаторка пројекта, др Јарослав Катона, доцент на Технолошком факултету у Новом Саду,  мр Милана Минарски, начелница школске управе Сомбор, др Марко Крстић, директор Центра за промоцију науке, Борислав Сакач, председник Националног савета русинске националне мањине, Дамјан Миљанић, председник Општине Кула, представници Секретаријата за управу, прописе и националне мањине АП Војводине, државна секретарка Олена Папуга и помоћник министра Александар Радосављевић у  Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Овом приликом министарка Чомић је истакла да је организовање наведеног скупа начин да држава, у којој су научнице стекле образовање, покаже захвалност за све што су учиниле на пољу природних наука, као и да се захвали удружењима грађана са којима су заједнички учествовале у промоцији билингвиналне СТЕМ науке, јер је то важно и за све оне који ће доћи после њих.

 Чомић је подсетила да нам је рођењем дата могућност да остваримо резултате, ако желимо да истражујемо, да се чудимо, налазимо одоговоре и да се остварујемо у ономе што је најлепши део сваког научног истраживања.

Садржај овог програма намењен је девојчицама узраста од 14 до 18 година, које потичу из билингвалних средина, односно похађају средњу школу на језицима националних мањина у Србији, а имају жељу да се баве науком, такозваним СТЕМ дисциплинама (Science, Technology, Engineering and Mathematics).

У брошури су представљене:

Др Ивана Будински, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“,Одељење за генетичка истраживања, Универзитет у Београду (школу је завршила на русинском језику)

Др Сандра Бучко, Катедра за примењене и инжењерске хемије, Технолошки факултет уНовом Саду, Универзитет у Новом Саду (школу је завршила на русинском језику)

Др Јасна Папуга, Природно-математички факултет, Департман за физику,Универзитет у Новом Саду (школу је завршила на русинском језику)

Др Каталин Месарош Сечењи, редовни професор, Природно-математички факултет Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Универзитет у Новом Саду (школу је завршила на мађарском језику)

Др Берта Барта Холо, доцент, Природно-математички факултет, Катедра за општу инеорганску хемију, Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине,Универзитет у Новом Саду (школу је завршила на мађарском језику)

Др Теодора Гајо, Природно-математички факултет, Департман за физику, Универзитет уНовом Саду (школу је завршила на мађарском језику)

Др Незрина Миховић Куртановић, Природно-математички факултет, Департман захемију-биохемија, Универзитет у Крагујевцу (школу је завршила на босанском језику)

Др Зденка Дудић, Индустријско инжењерство и индустријски менаџмент, Факултеттехничких наука, Универзитет у Новом Саду (школу је завршила на словачком језику)

Др Изабела Фабри, Медицински факултет, област хирургија са анестезијом, Универзитету Новом Саду (мађарски наставни језик)

Др Хајналка Пожар, Висока школа струковних студија Суботица, Департман за биомедицинске науке (мађарски наставни језик)

Др Ева Ловра, Одељење за грађевинарство, архитектуру и урбанизам, дизајн стамбенихзграда, Грађевински факултет у Суботици (мађарски наставни језик).

Одржана завршна конференција програма „Eвропа за грађане и грађанке“

14. мај 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, кao нaциoнaлнa кoнтaкт тaчкa за ЕУ прoгрaм “Eврoпa зa грaђaнe и грaђaнкe”, организовало је у четвртак 13. маја кoнфeрeнциjу “Европска Унија као заједница вредности”. 

Завршну конференцију у оквиру Програма „Европа за грађане и грађанке“ отворила је министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, која је истакла да се Европа за грађане или Европа као заједница вредности најјасније види кроз рад активиста и свих оних који су привржени Европи, који су се у претходних 7 година трудили да се Европа види на један много животнији и хуманији начин, и тако приближи грађанима и грађанкама. Чомић је такође нагласила да су европске вредности исто што су људска права и слободе, оне омогућују живот достојанственог људског бића у толерантној средини, што пре свега подразумева постојање дијалога и демократије. Она је нагласила да у години пред нама очекујемо више европског ентузијазма и да је учешће пре свега организација цивилног друштва у Програму „Европа за грађане и грађанке“ било значајно и да десетине одобрених пројеката сведочи о значају оваквог Програма за Републику Србију.

Министар за европске интеграције, Јадранка Јоксимовић оценила је да је пред Србијом још доста тога да уради на путу евроинтеграција, али да посао очекује и Европску унију када је у питању заштита европских вредности и заједничка ревитализовна Европа као целина. Она је нагласила да верује да ће за неколико година Европа бити додатно ревитализована чланством Србије у Европској унији јер Србија жели да буде одржива, паметна, зелена и развијена држава у исто тако одрживој, паметној, развијеној, зеленој Европској унији. „Европске вредности заиста јесу одлука и решеност да на миран начин и сарадњом демократија долазите до заједничких интереса, истих циљева, али некада и различитих, а који ће на крају донети корист свакоме ко је део заједничког концепта Европске уније или заједничке Европе, онако како је и Париска повеља конципирала Европу која не може  бити заокружена ако није потпуно уједињена од севера до југа и од истока до запада", рекла је она.    

Сем Фабрици, амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Републици Србији исказао је да је Европска унија унија вредности и закона и да Европа тежи да буде ближе својим грађанима. Он је нагласио да учешће Србије у ЕУ Програму „Европа за грађане и грађанке“ од 2012. године јако важан инструмент за све оне који су заинтересовани да упознају боље саму Унију. Он је такође истакао да се ова конференција одржава у недељи након обележавања Дана Европе 9. маја, и јако је важно, нагласити да је Дан Европе сваки дан и да требамо увек да се питамо не само шта Европска унија може да учини за нас него и шта ми можемо да урадимо за њу.

На конференцији су презентовани и резултати учешћа Републике Србије у овом Програму. Током претходних 7 година, у оквиру програма „Европа за грађане и грађанке” одобрено је 53 пројеката чији су носиоци из Републике Србије у укупном износу од преко 3.2 милиона евра. Преко 470 корисника из Србије успоставило партнерства са колегама широм Европе, а многа од ових партнерстава резултирала су и наставком сарадње на другим пројектима и програмима.

Анимирани видео са резултатима оствареним у овом Програму у претходних седам година можете погледати овде: https://www.youtube.com/watch?v=E25xCO0lu_4

У завршном панелу, представљена је и подршка Европске уније у периоду од 2021. до 2027. године, како кроз подршку Делегације Европске уније организацијама цивилног друштва у новој финансијској перспективи, тако и кроз представљање могућности које нуде ЕУ програми Креативна Европа, Еразмус + и Програм „Грађани, једнакост, права и вредности“.

Дијалог о циљевима показаће какву Србију желимо

10. мај 2021.

Mинистарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић указала је данас на то да дијалог о циљевима одрживог развоја Србије до 2030. године треба јасно да покаже какву Србију желимо, додавши да је данашњи тематски скуп начин да се покаже да је Министарство "алат" свим реформским процесима.

Чомић је на тематском дијалогу „Циљеви одрживог развоја – Србија 2030“, одржаном у Палати Србија, поручила да дијалог служи томе да заједно пронађемо јасан одговор који ће чути сви људи – како желимо да Србија изгледа 2030, колике да буду плате, колико насиља мање, колико чистог ваздуха, доброг земљишта, владавине праве, независног правосуђа, колико да буде свега онога што ће живот који желимо да живимо учини квалитетним.

Она је подсетила на то да су циљеви одрживог развоја део процеса интеграција, као и да се више од 85 одсто свега што је потребно променити мења на локалном нивоу.

Циљ је да испланирамо европски, реалан, добар живот Србије, рекла је Чомић и додала да су зацртани циљеви одрживог развоја важни јер, "ко не планира, тај планира неуспех".

Фото: Танјуг


Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић оценила је да је кровна политика евроинтегрисања Србије јасан оквир за спровођење циљева одрживог развоја, на коме су важни, потребни и пожељни различити партнери.

Очекујем да ћемо и уз нову методологију преговора и уз све нове области и финансијске инструменте моћи да идемо ка нулама. Први пут су нам циљеви достизање нула – од нула загађења воде, ваздуха и тла, до нула отпада, сиромаштава и глади, постизања стопроцентног вредновања природног богатства, рекла је Јоксимовић.

Она је подсетила и на то да је светски самит у Паризу у децембру 2020. показао колико смо решени и смели, и да смо се на време ухватили у матицу промена дефинисану кроз свеобухватни зелени договор у оквиру ЕУ и њен посебан део који смо потписали декларацијом у Софији – Зелена агенда за Западни Балкан.

Циљеви одрживог развоја су постали део тог процеса кроз нову методологију преговарања. Реч је о "кластеру четири", у коме се налазе поглавља о зеленој агенди, одрживом развоју, дигитализацији и енергетици, истакла је министарка.
Према њеним речима, три поглавља из тог кластера предата су Европској комисији, а спреман је драфт за четврто, о енергетици.

Стална координаторка УН у Србији Франсоаз Жакоб оценила је да у нашој земљи постоји више прилика да се крене путем зеленог плана те, како је нагласила, у том циљу треба гурати заједнички и развијати нове вештине.
Према њеним речима, раст бруто домаћег производа није довољан показатељ и мера успеха, јер пословно окружење мора бити уобличено критеријумима одрживог развоја.

Саветница премијерке Славица Дукић Дејановић је подсетила на Миленијумске циљеве о трансформисању нашег света, додавши да је циљ да донесемо стратегију одрживог развоја и јачамо рад на локалу.

Преузето: www.srbija.gov.rs

Одржане обуке за запослене у јединицама локалне самоуправе

7. мај 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина (СКГО) у периоду од 19. априла до 6. маја 2021. године организовало је четири дводневне акредитоване онлајн обуке за запослене у јединицама локалне самоуправе на тему „Сарадња са организацијама цивилног друштва и финансирање програма од јавног интереса које реализују удружења“. Спровођење обуке реализовало се у оквиру пројекта „Институционална подршка СКГО - трећа фаза“, који подржава Влада Швајцарске, а спроводи СКГО. Обуке су се реализовале по акредитованом програму Националне академије за јавну управу и спроводили су је акредитовани предавачи.

Циљ обуке био је оспособљавање запослених у јединицама локалне самоуправе за развијање сарадње локалне самоуправе и организација цивилног друштва и за спровођење поступка финансирања програма од јавног интереса које реализују удружења. Ове обуке представљају континуирану активност Сектора за сарадњу са цивилним друштвом, Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и део су планираних активности у Акционом плану за поглавље 23 у потпоглављу „Борба против корупције“.

Укупно је учестовало нешто мање од 100 представника јединица локалних самоуправа, а они који су положили завршни тест добиће сертификате Националне академије за јавну управу.

Oдржaн Tрeћи кoнсултaтивни састанак са организацијама цивилног друштва нa тeму прeвeнциje тероризма, насилног екстремизма и радикализације којa води у тероризам

27. април 2021.

У пeтaк, 23. aприлa 2021. године, oдржaн je Tрeћи кoнсултaтивни састанак са организацијама цивилног друштва које делују у области прeвeнциje ширења насилног екстремизма и радикализације којa води ка тероризму у oргaнизaциjи Mинистaрствa зa људскa и мaњинскa прaвa и друштвeни диjaлoг  и Мисијe OEБС у Србиjи.

Сaстaнку je присуствoвaлo вишe oд 20 учeсникa из рeдoвa oргaнизaциja цивилнoг друштa кao и прeдстaвници нaдлeжних институција које су препознате кao нoсиoци активности у приоритетној области 1 – Превенција тероризма, насилног екстремизма и радикализације који воде у тероризам Националне стратегије за спречавање и борбу против тероризма и пратећег акционог плана.

Скупу сe у увoднoм дeлу oбрaтиo гoспoдин Умбeртo Сeвeрини, шeф Oдeљeњa зa сaрaдњу у oблaсти бeзбeднoсти, Oргaнизaциja зa eврoпску бeзбeднoст и сaрaдњу (ОЕБС) - Мисија у Србиj, кao и в.д. пoмoћник министрa гoспoдин Жaркo Стeпaнoвић кojи je нaглaсиo знaчaj успостављањa сарадње и дијалога између јавне управе и организација цивилног друштва и нaвeo je мoдeл кoнсултaтивних сaстaнaкa кao један од бoљих механизама зa успoстaвљaњe тe сaрaдњe. Taкoђe je истaкao и улoгу Mинистaрствa зa људскa и мaњинскa прaвa и друштвeни диjaлoг кao нoсиoцa активности кoja пoдрaзумeвa јачањe комуникације и сарадње државног и цивилног сектора у области спречавања ширења екстремизма и радикализације, кроз организовање округлих столова, консултација и других активности са организацијама цивилног друштва.

Нaкoн излaгaњa прeдстaвникa нaдлeжних министaрстaвa o спроведеним активностимa у циљу имплементације Националне Стратегије за спречавање и борбу против тероризма, гoспoђa Кaмилa Бoгнoe, из Oдeљeњa зa трaнс-нaциoнaлнe прeтњe у Сeкрeтaриjaту OEБС-a прeдстaвилa je прeдлoг зa oргaнизaциjу нaциoнaлнoг сeминaрa нa тeму прeвeнциje и бoрбe прoтив НEРВT-a крoз хoлистички приступ oвoм питaњу. Кao прeдстaвник цивилнoг друштвa зaпaжeнo излaгaњe имaлa je гoспoђa Изaбeлa Кисић, извршнa дирeктoркa Хeлсиншкoг oдбoрa зa људскa прaвa у Србиjи кoja прeдстaвилa нaлaзe Aнaлизe спрoвoђeњa Стрaтeгиje зa спрeчaвaњe и бoрбу прoтив тeрoризмa Рeпубликe Србиje зa 2018-2021. Пoслeдњe излaгaњe гoспoђe Вaлдeтe Oсмaни из Oдeљeњa зa сaрaдњу у сeктoру бeзбeднoсти, Mисиja OEБС-a у Србиjи скрeнулo je пaжњу нa рoдну димeнзиjу прeвeнциje нaсилнoг eкстрeмизмa и рaдикaлизaциje кoja вoди тeрoризму. Нa крajу сaстaнкa oстaвљeн je прoстoр зa дискусиjу учесника консултативног састанака.

Влада усвојила Предлог закона о родној равноправности и Предлог закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације

22. април 2021.

Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници Предлог закона о родној равноправности, којим се унапређује институционални оквир и стварају услови за спровођење политике једнаких могућности за жене и мушкарце.

Новим законским решењем утврђују се обавезе органа јавних власти, послодаваца и других физичких и правних лица у вези са родном равноправношћу. Такође, предвиђене су и мере за сузбијање родне дискриминације и остваривање и унапређење родне равноправности, што је један од основних међународних стандарда у обезбеђивању људских права.

Будући закон регулисаће родну равноправност у областима рада, запошљавања и самозапошљавања, социјалног и здравственог осигурања и заштите, образовања, спорта, политичког деловања и јавних послова, репродуктивних и сексуалних права, приступа роби и услугама, као и мере за сузбијање и спречавање свих облика родно заснованог насиља, насиља над женама и насиља у породици.

На седници је усвојен и Предлог закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, којим се доприноси спречавању дискриминације по основу било ког личног својства.

Дискриминација у области рада биће оштрије санкционисана, што ће условити послодавце да више воде рачуна о третману својих запослених, као и о поштовању антидискриминативних норми прописаних законима из области рада и запошљавања.

Примена закона базираће се на равноправном укључивању жена, особа са инвалидитетом, припадника мањина, старијих особа и других рањивих група у савремене друштвене токове, што ће дати позитиван ефекат на привредни систем и популациону политику државе.

Преузтето са: www.srbija.gov.rs

Представљање Циљева одрживог развоја у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог

19. април 2021.

У Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог одржан је састанак запослених у Mинистарству и представника организација цивилног друштва, чланова Платформе за општедруштвени дијалог “Одрживи развој за све”.

Платформа је подржана од стране Владе Швајцарске и Немачке развојне сарадње, а спроведена од стране ГИЗа, у оквиру Пројекта “Реформа јавних финансија – Агенда 2030”.

Представници Платформе ближе су упознали запослене са циљевима одрживог развоја, као и протеклим и планираним активностима Платформе. Организације, чланице Платформе, спровеле су свеобухватно истраживање на тему “Колико је Србија припремљена за постизање циљева одрживог развоја и шта треба урадити како би се што више приближили њиховом остваривању”.

Представљена је Агенда 2030 и њених 17 циљева одрживог развоја и извештаји које је припремила Платформа (Извештај Србија 2030 – Припремљеност за спровођење Агенде 2030 и Извештај Србија 2030 – развојни приоритети – извештај недржавног сектора).

Овом приликом, министарка Гордана Чомић је истакла значај сарадње државних органа и цивилног друштва у остварењу циљева одрживог развоја и најавила формирање Међуресорне радне групе за спровођење Агенде 2030. на нивоу Владе, коју ће чинити представници министарстава и представници невладиног сектора, чланови КОНВЕНТа ЕУ, као и формирање Радне групе за израду нацрта Стратегије одрживог развоја Србије до 2030. године, којом је планирано да координира Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Састав ових радних група чиниће једнак број представника Владе и цивилног сектора. Такође је најавила одржавање седам тематских дијалога о циљевима одрживог развоја.

Конференција поводом Међународног дана Рома

7. април 2021.

Уочи Међународног дана Рома, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Канцеларијом Савета Европе у Београду, и амбасадама Савезне Републике Немачке и Републике Португал, уз подршку заједничког програма Европске уније и Савета Европе РОМАЦТЕД, организовало је конференцију под називом „Превазилажење антициганизма у Европи“.

Министарка Гордана Чомић, овом приликом истакла је да се не могу забранити предрасуде, али се могу усвојити закони који забрањују понашање засновано на предрасудама. Она је нагласила да је Министарство у служби свих националних савета, укључујући и Национални савет Рома и да ће активно учествовати у свим пројектима везаним за инклузију Рома. Чомић је закључила да је Министарство отворено за све предлоге, оцене, критике и идеје.

Тобиас Флесенкемпер, шеф канцеларије Савета Европе у Београду истакао је да „Генерализације засноване на предрасудама о Ромима и номадима и говор мржње подстичу ксенофобију, понављајући некада бруталну историју репресије над Ромима у Европи која траје вековима“.

Њ.Е. амбасадор Сем Фабрици, шеф Делегације Европске уније у Републици Србији навео је да је ромска заједница највећа национална мањина у Европи, али и највише дискриминисана и маргинализована, као и то да је питање социјалне инклузије Рома од посебног значаја за процес приступања Србије Европској унији и да ће Европска унија наставити да буде кључни партнер ромској заједници у свим иницијативама које осигуравају социјалну инклузију.

Пава Чабриловски, председница Извршног одбора Националног савета ромске националне мањине у Србији изјавила је да је напредак у инклузији Рома видљив у скоро свим сегментима - од образовања, становања и запошљавања, до здравствене и социјалне заштите, али да су дискриминација, стереотипи и предрасуде према Ромима су даље присутни. Чабриловски је закључила да су култура и образовање најбољи механизми за борбу против ових негативних феномена.

У име председавања Комитетом министара Савета Европе, Њ.Е. Томас Шиб, амбасадор Немачке навео је да је Немачка веома посвећена борби против овог феномена у свим његовим облицима и да је борба против говора мржње и дискриминације један од приоритета председавања Саветом Европе.

Њ.Е. Вирџинија Пина, амбасадорка Португала, у име председавања Саветом Европске уније, рекла је да је стратешки оквир Европске уније укључио препоруку Савета о једанкости, инклузији и учешћу Рома, а да је тим преговорима руководило португалско председавање Саветом Европске уније, што је довело до једногласног изгласавања прошлог марта.

Тимеа Јунгхаус, извршна директорка Европског ромског института за уметност и културу (ЕРИАЦ) је одржала главни говор на конференцији и закључила да су Роми  присутни и представљају интегрални део друштава Европе више од 600 година, као и да су дали огроман допринос националним културама, успевајући да развију стратегије како би сачували отпорност ромског културног наслеђа. Она је истакла да многе значајне институције морају уложити више напора у образовање људи о томе да ромско стваралаштво није само етничко, нематеријално, духовно или наивно, већ је интегрални и конструктивни део онога што данас зовемо Европа.

Конференцији су присуствовали представници државних органа, независних тела, националних савета националних мањина, организација цивилног друштва и међународних организација.

Извештај о примени препорука број 12a), 26a), 44 и 48г) Комитета за елиминисање дискриминације жена из Закључних запажања у вези са Четвртим периодичним извештајем о примени Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена

7. април 2021.

Делегација Републике Србије представила је Четврти периодични извештај о примени Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена на 72. заседању Комитета за елиминисање дискриминације жена, у фебруару 2019. године у Женеви.

У складу са препоруком број 52. из Закључних запажања Комитета (CEDAW/C/SRB/4), која се односи на обавезу државе чланице да у року од две године од представљања периодичног извештаја достави у писаној форми информације о предузетим корацима за спровођење 4 приоритетне препоруке и новим роком који је Комитет одредио ( 5. април 2021. године), Република Србија подноси Извештај  о реализацији ових препорука.

Влада Републике Србије је на седници одржаној 1. априла 2021. године усвојила овај Извештај (Закључак број: broj 337-2866/2021).

Извештај се односи на реализацију препорука садржаних у ставовима: 12а (Законодавни оквир и дефиниција дискриминације) - усвајање Закона о забрани дискриминације без даљег одлагања; 26а (Трговина људима и експлоатација проституције) - укидање чланa 16. Закона о јавном реду и миру и да жене у проституцији нису криминализоване; 44 (Жене из осетљивих друштвених група) -елиминација вишеструке и међусобно повезаних облика дискриминације жена у неповољном положају, истовремено осигуравајући њихово економско оснаживање.  и 48а (Брак и породични односи) - елиминација дискриминације жена у вези са имовином примена права на заједничко власништво и успостављање система регистрације заједничке имовине.

Овај двогодишњи период извештавања обележила је криза узрокована пандемијом COVID 19, која је и у свету и у нашој земљи, поред ограничавања уживања свих људских права,  довела и до успоравања и застоја у остваривању многих планираних активности на свим пољима. Жене су, и у Србији, поднеле највећи терет ове здрвствене кризе како у сфери приватног тако и  професионалног живота.

Чомић у посети Канцеларији за инклузију Рома

6. април 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Гордана Чомић данас је са сарадницама посетила Канцеларију за инклузију Рома АП Војводине.

Овом прликом министарка је истакла да се положај Рома мења, од републичког, покрајинског па до локалног нивоа, али и да је пред свим институцијама у Србији је још много посла када је у питању инклузија ромске популације.

Министарство је алат и Скупштини Војводине и Влади Војводине, Канцеларији за инклузију Рома па тако и локалној самоуправи. Ми хоћемо данас да разговарамо шта смо до сада урадили, шта можемо да урадимо до следеће Светске недеље Рома 2022. године, али и шта кажу Роми о томе, шта држава за њих чини – истакла је Чомић.

На састанку је констатовано да поред видног напретка у области области образовања, запошљавња и становања, још доста посла предстоји посебно у домену санације неформалних насеља како би се ромској националној мањини обезбедили услови за пристојан живот.

Љиљана Михајловић, в.д. директора Канцеларије за инклузију Рома нагласила је област становања и даље област у којој се ромска заједница сусреће са највећим бројем проблема, посебно у погледу великог броја неформалних насеља који не задовољавају хигијенске услове те да је у овом сегменту посебно значајна и подршка донатора.

Састанку је присуствовала и покрајинска посланица, Јелена Јовановић која је  подсетила да постоји видан напредак у погледу инклузије Рома те да је чињеница да институције последњих година улажу напоре како би се унапредио положај Рома на свим нивоима.

Секторски састанци са организацијамa цивилног друштва

6. април 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је отпочело са одржавањем састанака са организацијама цивилног друштва из које делују у различитим секторима. Састанци се одржавају континуирано и до сада je одржанo пет састанка из различиих тематских области у којима делују организације цивилног друштва: владавинa права, социјална заштита и социјална политика, животна средина, образовна и омалдинска политика и филантропија.

Циљ састанака је упознавање организација са основним циљевима и плановима министарства, као и сагледавање постојећег стања у датим областима, успостављањe дијалога о питањима од заједничког интереса, као и о свим темема које се у наредном периду требају приоритизовати као и потенцијалним правцима даљег деловања када је у питању сарадња два сектора.

Представници организација цивилног друштва који су присуствовали састанцима добили су прилику да изнесу своје предлоге за унапређење сарадње са јавним властима у области којој делују и предложе потенцијалне механизме сарадње.

У наредном периоду планирано је одржавање друштвених/секторских дијалога са темема које су организације представиле као значајне на овим састанцима, као и наставак одржавања састанка са организацијама цивилног друштва.

Решавање проблема мањина кроз дијалог и у духу толеранције Београд, 31. март 2021.

1. април 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић председавала је данас седници Савета за националне мањине, на којој је било речи о активностима у области унапређења положаја националних мањина у Србији и на којој је поднет извештај о спровођењу Акционог плана о националним мањинама.

Брнабић је истакла да формирање новог министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, на чијем је челу Гордана Чомић, представља снажан сигнал и показује став Владе Србије о значају унапређења права мањина.

Она је оценила да је рад Савета веома важан јер омогућава да се кроз координацију и дијалог решавају проблеми и побољшава положај мањина.

Премијерка је нагласила да упркос тешком периоду изазваном пандемијом COVID-19, средства за финансирање националних савета мањина нису умањивана, што представља још једну потврду да се положају и правима мањина придаје велики значај.

Брнабић је уједно упутила позив представницима националних мањина да у својим срединама раде на промовисању вакцинације, како бисмо што пре постигли колективни имунитет.

Министарка Чомић је рекла да је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог посвећено решавању свих проблема мањина кроз  дијалог и јачање међусобног поверења у духу толеранције, што ће допринети развоју друштва у целини.

На данашњој седници одлучено је да приоритет у унапређењу положаја националних мањина има област образовања и културе. Наглашено је да Буџетски фонд за националне мањине за ову годину износи 30 милиона динара, а средства ће бити уложена у образовање као приоритетну област у 2021. години, као и за финансирање програма и пројеката од значаја за националне мањине.

Седници су присуствовали и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић и министарка правде Маја Поповић.

Преузето са сајта: www.srbija.gov.rs 

Ако се удружимо сви ми који желимо добро Србији, постоји вероватноћа да ћемо се састати за две године у овој сали и рећи - могли смо и успели смо

25. март 2021.

У Палати Србија данас је одржана конференција за медије поводом почетка пројекта „Дијалог промена: Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти“, на којој су говорили Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Сем Фабрици, амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Србији, Иванка Поповић, ректорка Универзитета у Београду и Милорад Бјелетић, извршни директор Београдске отворене школе.

Министарка Чомић истакла је да свако друштво пролази кроз процес утемељења дијалога. Оно што разликује успешна и неуспешна друштва у свету јесте да ли су то друштва која разговарају или су то друштва која не умеју да разговарају и негују сукобе.

Београдска отворена школа као носилац пројекта са нашим министарством као партнером али и са другим међународним и домаћим партнерима уз подршку Европске уније учествује у темељењу института друштвеног дијалога у нашој земљи, изјавила је Чомић.

„Морамо нормализовати ситуацију у којој се о свакој теми у друштву разговара на овај начин, кроз дијалог између представника власти и цивилног друштва које жели да своју експертизу уложи у напредак друштва. Не знамо унапред резултат дијалога, али знамо да ако се удружимо сви ми који желимо добро Србији, постоји вероватноћа да ћемо се састати за две године у овој сали и рећи - могли смо и успели смо“, додала је Чомић.

Сем Фабрици, шеф Делегације Европске уније у Србији истакао је да организације цивилног друштва имају битну улогу у овом дијалогу као посредници који са представницима јавне управе комуницирају најважније потребе друштва и са тим у вези је битно успоставити системско, а не периодично укључивање цивилног друштва - како на националном, тако и на локалном нивоу. Како се у Европској унији свакодневно реализује дијалог, тако је и за Србију веома битно да дијалог постане нова нормалност и део свакодневних дебата, навео је г-дин Фабрици.

Иванка Поповић, ректорка Универзитета у Београду је овом приликом нагласила да, ако државу гледамо као систем чији је задатак да обезбеди функционисање наше заједнице, овај пројекат служи оснаживању делова друштва који нису део извршне власти. Универзити су недовољно искоришћен ресурс који својим експертским услугама може да пружи више него што је учињено до сада.

Догађај је организован у оквиру пројекта „Дијалог промена: Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти“ који подржава Европска унија, а спроводи Београдска отворена школа у партнерству са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Републичким секретаријатом за јавне политике, Универзитетом у Београду, Међународним центром „Олоф Палме“ и Канцеларијом за удружења Републике Хрватске.

Министарка Чомић са председником Удружења Црногораца Србије „Крсташ“

17. март 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић примила је данас у просторијама Mинистарства Ненада Стевовића, председника Удружења Црногораца Србије ”Крсташ”.

Током разговора господин Стевовић је представио проблеме са којима се црногорска национална мањина суочава у Србији. Разговарано је о општем проблему културе поштовања мањинских права у медијима и јавном простору према припадницима црногорске заједнице, али и о конкретним проблемима у општинама Врбас и Мали Иђош. Проблем који црногорска национална мањина има око службене употребе језика и писма у општини Врбас, иако по попису из 2011. године има 17,5% грађана те општине који су се изјаснили као Црногорци, а црногорски језик није у службеној употреби поред низа иницијатива још од 2010. године и императивне законске норме. Такође је уочен и проблем финансирања ЦКПД ”Принцеза Ксенија” из Ловћенца, општина Мали Иђош, што утиче на функционисање јединог Црногорског културног центра и једине Црногорске библиотеке и читаонице у Србији.

Министарка Чомић, још једном је поновила да је Министарство алат за све и да разуме када неко хоће да реши проблеме и штити интересе своје националне заједнице.

Договорено је да ће се комуникација у циљу проналажења решења наставити и у наредном периоду.

Једино ако имамо дијалог о образовању, онда улажемо у развој Србије

15. март 2021.

На дрштвеном  дијалогу у вези са Предлогом стратегије развоја образовања и вспитања у Републици Србији који је данас организовало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, министарка Гордана Чомић, изјавила је да деца која ће истеком ове стратегије 2030. године кренути у први разред, никоме још нису на памети. За њих радимо данас. Деца која ће завршити средњу школу, данас су у петом разреду. Деца која ће тада дипломирати, ове године ће завршити основношколско образовање.

Нема сликовитијег примера на основу којег ћемо показати да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја алат развоја Србије. Баш као што је и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог алат свим корисницима за које је надлежно, па тако и националним саветима, осносно свим представницима чије интересе национални савети бране, али једнако тако и дискриминисанима, заборављенима, онима без права, онима са фиктивним правом, дакле свима који живе у неправди и неједнакости, подсетила је.

Једино ако имамо дијалог о образовању, онда улажемо у развој Србије, јер овде није реч само о томе какав квалитет образовања треба да имају националне мањине у Србији, већ је овде реч о нашем заједничком развоју, истакла  је Чомић.

Шта год био исход нашег разговора, молба је да ово запамтимо: да радимо за децу која се још нису родила и децу која не знају да ми седимо у овој сали, јер су тренутно у основној школи, нагласила је Чомић. 

Бранко Ружић, први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развој, овом приликом изјавио је да је интенција свих министара у Влади да сваки важан стратешки документ изградимо заједно, на један инклузиван начин.

Када је реч о правима националних мањина, једно од најважнијих је очување културног идентитета, пре свега образовање и доступност образовања. Важно је да оставимо што шири оквир у овој стратегији, како бисмо те 2030. године могли да наставимо даље да унапређујемо овај веома важан сегмент нашег образовног система - нагласио је Ружић.

Драго ми је да можемо да разменимо мишљења о примени међународних стандарда који су у великој мери инкорпорирани у читав наш законодавни оквир, подсетио је. Министарсво просвете, науке и технолошког развоја интензивно ради на унапређивању доступности и квалитету образовања за припаднике и припаднице националних мањина кроз три модалитета образовања. У току прошле године ангажовано је 469 наставника или наставница који предају изборни програм матерни језик са елементима националне културе за 14510 ученика.

Присутнима су се, у уводном делу обратили и Муамер Бачевац, народни посланик, председник Одбора за људска и мањинска права и родну равноправност, Надиа Ћук,  заменица шефа Мисије Савета Европе у Београду и Борче Величковски, испред координације националних савета националних мањина.

Немачка развојна сарадња и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог заједничким снагама ка инклузији Рома

10. март 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Немачка развојна сарадња коју спроводи ГИЗ потписали су данас споразум о техничкој сарадњи у оквиру које ће интензивирати рад на инклузији Рома.

Споразум је потписан у оквиру пројекта Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“, који спроводи ГИЗ уз подршку новооснованог Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог у чијој је надлежности јачање међусекторске сарадње и праћење спровођења Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња.

„Велико нам је задовољство што ћемо уз знање и финансијску подршку Немачке и нашу вољу за смањењем неправде и неједнакости за Роме овим пројектом заједно бити алат за изградњу владавине права у Србији с надом да ћемо изградити друштво у коме се живот Рома и других људи неће разликовати ни на чију штету“, поручила је министарка Гордана Чомић.

Вођа пројекта (ГИЗ), Александра Димић-Угринај  истакла је важност формирања Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог јер доприноси јачању одговорности за имплементацију Стратегије и процесу инклузије Рома и Ромкиња али и других маргинализованих група у Србији.

„Наш циљ је да подржимо јачање институционалног оквира за спровођење мера из Стратегије,  пружимо подршку економском оснаживању Рома и Ромкиња као и  мерама за сузбијање дискриминације и стереотипа против ромске популације. Верујемо да ћемо заједничким снагама и сарадњом успети у задатку да помогнемо онима који су најугроженији“, додала је госпођа Димић-Угринај, вођа пројекта Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“

Србија разуме културу људских права и права људи да живе у истополној заједници

10. март 2021.

Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, изјавила је да је данас први дијалог о Предлогу нацрта Закона о истополним заједницама, којим Србија показује самосталност одлуке да људска права буду примењена на све грађане и грађанке Републике Србије, једнако, па чак и на мањинску групу ЛГБТ популације, која има права да законом уреди права и обавезе међусобног живота.

Дијалог је једини механизам путем којег можете разговарати о разлозима,  зашто неко сматра да људи, због својих личних својстава – воље за животом у истополним заједницама не могу да имају иста права као и сви други људи, изјавила је.

Чомић изражава наду да ће предлози, идеје, опаске, примедбе свих заинтересованих у Србији бити такве да се направи најбољи могући закон. То дугујемо Србији која се на овај начин пење на лествици друштава која поштују људска права и биће вероватно 49. или 50. земља на планети која ће овакав закон усвојити, нагласила је.

Према њеним речима, овај закон ће бити  показатељ да Србија разуме културу људских права и права људи да живе у истополној заједници.

Франсоаз Жакоб, стална координаторка Уједињених нација у Републици Србији је упутила честитке министарки Чомић за спремност и интенције да Србију поведе на пут без дискриминације и социјалне инклузије свих њених грађана. Похвалила је широку укљученост цивилног друштва и припадника ЛГБТ заједнице у процесу консултација, јер, како наводи, партиципација много различитих група и перспектива, води ка добрим резултатима.

Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности подсетила је да је Повереник за заштиту равноправности, кроз препоруке за унапређење равноправности, у својим извештајима, више пута указивао на потребу за доношењем прописа којима се омогућава регистрација истополних парова и регулишу дејства, правне последице и начин престанка регистрованих партнерстава. Пракса институције показује да припадници ЛГБТ заједнице највише подносе притужбе због дискриминације у јавној сфери где су изложени непримереном говору па и говору мржње. 

На скупу је закључено да би се усвајањем овог закона у пуној мери афирмисале вредности на којима се темељи наше друштво, а које су изражене највишим правним нормама, уставним нормама као владавина права, социјална правда, начела грађанске демократије, људска и мањинска права и слободе, припадност европским принципима и вредностима, као и изрирчита забрана дискриминације посредне или непосредне по било ком основу.

У друштвеном дијалогу учествовали су народни посланици, представници државних органа и институција, организација цивилног друштва које се бави правима ЛГБТИ особа, Повереник за заштиту равноправности, Повереник за информације од јавног значаја, међународнe организацијe.

Јасније одредбе, веће казне и шири списак оних на које се дискриминација односи

05. март 2021.

Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог на одржаном тематском дијалогу о предлозима за измене и допуне Закона о забрани дискриминације, у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог изјавила је, да је Закон против дискриминације у једном друштву борба за круњење неправди према свима нама који у овом друштву живимо. Дискримнација је извор којим наше предрасуде претварамо у понашање којим наносимо несрећу другим људима,  нагласила је.

Фото: Танјуг (Тара Радованић)


Она је подсетила на то да је Закон о забрани дискриминације дуго и тешко доношен, да је данас у току дијалог о изменама и допунама Закона и о томе, шта је то што је до сада писано у Закону, а није дало добар резултат за људе изложене дискриминацији.

Према њеним речима, у Нацрт закона унете су и одредбе којима се брани дискриминација националних мањина, а највећи број чланова Нацрта закона односи се на измене казнених одредби чиме се овај закон усклађује са Законом о прекршајима. Како је изјавила, очекују се јасније одредбе, веће казне и шири списак оних на које се дискриминација односи.

Чомић је изразила захвалност Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на досадашњем раду,  министарки Кисић Тепавчевић и министарски правде Маји Поповић, за уложени напор да се дође до најбољег могућег нацрта Закона.

Фото: Танјуг (Тара Радованић)


Уживање права и слобода предвиђених у Европској конвенцији за заштиту људских права, обезбеђује се без дискриминације по било ком основу,изјавио је Тобија Флесенкемпер (Tobias Flesenkemper), шеф мисије Савета Европе у Србији. Како наводи, то је принцип од ког не сме да се одступа. Он је указао на препоруке Европске комисије за борбу против расне дискриминације (ЕКРИ) у области расне дискриминације, расизма, ксенофобије и  антисемитизма.

Тобијас се захвалио министарки Чомић у напорима да се унапреди постојећи законодавни оквир у области забране дискриминације.

Присутнима су се, у уводномн делу обратиле и Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности и Маја Поповић министарка правде.

Обележавање Међународног дана матерњег језика

21. фебруар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије саопштило је данас, поводом обележавања 21. фебруара – Међународног дана матерњег језика, да је у нашој земљи у службеној употреби, поред српског језика, још 11 језика националних мањина.
Генерална скупштина УНЕСКО 1999. године прогласила је 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен зa званични.
УНЕСКО указује на то да је језичка разноликост све угроженија и да преко 40 процената светског становништва нема приступ образовању на језику који говори или разуме.
У циљу подизања свести о значају очувања матерњих језика тема Међународног дана матерњег језика ове године је „Неговање вишејезичности за укључивање у образовање и друштво“.

Вођена идејом да посредством још једног међународноправног акта, посвећеног заштити и унапређењу мањинских језика, допринесе заштити и очувању мултикултурализма и вишејезичности у Србији и Европи, наша земља је 2006. године приступила Европској повељи о регионалним или мањинским језицима Савета Европе. Ратификацијом Повеље Србија се обавезала да штити све мањинске језике који се традиционално користе на нашој територији.
Мањински језици користе се у образовању, медијима, управним и судским поступцима, економоском, друштвеном и културном животу.
Свесна значаја образовања на матерњем језику у контексту очувања језика националних мањина, Србија обезбеђује, осим на српском језику, целокупно образовање на матерњем језику на још осам језика, и то албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском.
Осим тога, још осам језика се изучава у оквиру наставног предмета Матерњи језик са елементима националне културе – буњевачки, влашки, македонски, немачки, ромски, словеначки, украјински и чешки језик. Приближно 60.000 деце похађа наставу на мањинским језицима на свим нивоима образовања.
Право на информисање на језику националне мањине се остварује путем штампаних и електронских медија. На мањинским језицима се издају новине, часописи, публикације, зборници, а електронски медији емитују програме на језицима националних мањина.
У Србији је у службеној употреби, поред српског језика, још 11 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на целој територији 42 јединице локалне самоуправе.
Поред тога, тога влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.
Када је у питању српски језик, домаћи лингвисти упозоравају на то да се наш језик нашао пред све већом најездом енглеског и да је угрожен у мери у којој су то чак и неки светски језици – француски, немачки, италијански.

Унапређење сарадње са БиХ у области људских права

17. фебруар 2021.

Mинистарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић разговарала je данас са министром за људска права и избеглице Босне и Херцеговине Милошем Лучићем о сарадњи у области људских и мањинских права, проблему насиља према женама, као и о мигрантима у региону.
Чомић је у обраћању новинарима, након састанка у Палати Србија, истакла да је европски дух, којем припадају Србија и БиХ, оно што је реализовало данашњи састанак, нагласивши да оба министарства желе да европским духом престану да описују проблеме, већ да их заједнички решавају.
Она је предочила да ће будући билатерални, али и мултилатерални пројекти у оквиру Западног Балкана, бити посвећени смањењу неправде у друштвима и решавању проблема.

Према њеним речима, сарадња између два министарства ће бити настављена, будући да се баве истим темама као што су насиље према женама, третирање миграната са становишта људских права и укључивање Рома у друштво.
Лучић је, подсетивши на то да борави у првој званичној посети Београду, пренео да је на састанку било речи о питањима остваривања људских права, права националних мањина, пораста жртава насиља у породици, али и о мигрантима.
Он је констатовао да је у време епидемије COVID-19 порастао број случајева насиља у породици и према женама, нагласивши да је задатак свих да се то не дешава.
Министарство за људска и мањинска права БиХ је у 2020. години издвојило 100.000 конвертибилних марака за сигурне куће, указао је Лучић и упутио позив Чомић да у наредном периоду посети БиХ како би наставили разговоре о унапређењу сарадње.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/520521/unapredjenje-saradnje-sa-bih-u-oblasti-ljudskih-prava.php

Аутор: ТАНЈУГ


Закон о родној равноправности у Скупштини до краја пролећног заседања

10. фебруар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије, уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Wоmen), организовало је данас тематски друштвени дијалог под називом „Социјална политика и здравствена заштита“.
Министарка Гордана Чомић истакла је да овај скуп представља полазну основу за израду нацрта закона о родној равноправности, чији би предлог пред посланицима требало да се појави до краја пролећног заседања.
Она је објаснила да ово законско решење треба да пружи смернице за све друге законе, односно да одговори на то каква понашања заснована на предрасудама, и према мушкарцима и женама, треба забранити како би цело друштво живело са више квалитета и мање неправди.
Према њеним речима, овај закон се не бави само положајем жена, већ положајем свих у друштву, да сви имају једнаке услове за приступ тржишту рада, али и једнака права на социјалну и здравствену заштиту.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић изнела је податак да у Србији има 560.000 удовица и 150.000 удоваца, објаснивши да та разлика произилази из тога да мушкарци много више умиру од насилних смрти, али и ређе иду на превентивне прегледе.

Поред тога, како је нагласила, грађани који живе у удаљеним срединама, где здравствена заштита није довољно доступна, не одлазе код лекара, трпе због "ситнице", а на крају се та "ситница" заврши губитком органа, екстремитета или живота.
Јанковић је поручила да држава због тога не сме живот у удаљеним местима оставити без адекватне подршке и да је потребно организовати мобилну здравствену заштиту.
Остваривање права на равноправност лежи и у креирању добре социјалне политике, која је најважнији део економске политике, предочила је она и нагласила да је поред финансијске подршке вeома важна и сервисна подршка.
Стварност је другачија јер је помоћ, нарочито женама које највише брину о породици, потребна ако желе да изађу на тржиште рада и око подизања детета. Због тога је важно усклађивање радног времена предшколских установа, навела је Јанковић и истовремено упозорила на то да недовољну подршку имају и најстарији суграђани и особе са инвалидитетом.
Питање родне равноправности није питање права жена, већ питање равноправности свих грађана, једнаког приступа свим правим и услугама и у томе не смемо заборавити мушкараце, закључила је она.
Државни секретар Министарства здравља Мирсад Ђерлек рекао је да се на скрининг који се организује у руралним срединама јавља мало жена, што је у 21. веку недопустиво.
Морамо више кроз медије и друштвени дијалог говорити о томе колико су важни превентивни прегледи, јер губимо животе, упозорио је он и додао да је у руралним срединама и даље табу тема или срамота за жену да каже да има проблем са репродуктивним органима.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић потврдила је да је криза изазвана пандемијом коронавируса много више погодила жене него мушкарце, јер су управо оне заступљене у секторима који су највише погођени кризом, попут туризма, угоститељства, хотелијерства.
Према њеним речима, жене су и пре пандемије више радиле кућне послове, а према анализи, коју је урадила Међународна организација рада, да је жена тржишно плаћена за послове које је обављала код куће за време пандемије имала би плату од 546 евра.
Oна је указала и на проблем примене закона, истичући да су у Србији многи закони добри, али да се не примењују у пракси, као и да се то не кажњава.
Нема санкције, нема казне, нема одговорности. Ми донесемо један добар закон по свим европским стандарима и на крају се он не поштује, због чега грађани губе поверење у институције и систем, објаснила је Савић.
Она је навела пример Закона о раду, у којем се наводи да рад на одређено време може трајати максимално две године, а у пракси траје и по 10 до 15 година.
Директорка Канцеларије UN Wоmen у Србији Милана Рикановић истакла је да је пандемија коронавируса још више повећала неравноправност која је постојала у нашем друштву, наводећи да је неопходно унапредити области социјалне и здравствене заштите.
Скупу су присуствовали и представници Скупштине Србије, државних органа и институција, покрајинских секретаријата, независних тела, међународних организација, организација цивилног друштва, струковних удружења, синдиката и академске заједнице.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/519120/zakon-o-rodnoj-ravnopravnosti-u-skupstini-do-kraja-prolecnog-zasedanja.php

Аутор: ФОНЕТ


Нови законски оквир за бољи положај жена

9. фебруар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије, уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women), организовало је данас друштвени дијалог на тему „Економско оснаживање жена“.
Том приликом је истакнуто да су жене у Србији дискриминисане јер, иако бројније од мушкараца, оне теже долазе до посла, мање су плаћене од мушкараца за исти посао, не постављају се често на руководеће позиције, власнице су свега 25 одсто укупне имовине у нашој земљи, а неретко се на тржишту рада суочавају и са губитком посла када одлуче да постану мајке.
Министарка Гордана Чомић истакла је да су сви ти ставови полазна основа за прављење чланова новог нацрта закона о родној равноправности, на који се чека дуго, а који би требало да допринесе бољем положају жена и једнаким условима у свим областима за оба пола.
Она је навела да ће сви на које се Закон о родној равноправности односи добити простор да кажу своје мишљење како би живот било које самохране мајке, жене жртве дискриминације и сваког појединачно био бољи.

Повереница за родну равноправност Бранкица Јанковић нагласила је да је јако важно да све што буде прописано новим законом не остане мртво слово на папиру, али и да се води рачуна о ефектима тих прописа и њиховој усаглашености у реалном животу.
У складу са тим, она је изнела податак да је ограничење броја запослених у јавном сектору имао већи негативан утицај на жене него на мушкарце.
Највећа неравноправност за жене у области рада је због традиционалних односа и родних улога у нашем друштву. То је нешто што се не може изменити једним законом, већ се мења у нашој култури, науци, медијима, образовању. То су кључне области за измене оних родних образаца које се касније одражавају на дискриминацију на тржишту рада, објаснила је Јанковић.
Она је указала на то да је проблем са којим жене суочавају када дођу на разговор за посао и то што се сагледава и њен физички изглед и породични статус.
Поред тога, како је подвукла, у нашем друштву мора да постоји нулта толераниција за сексизам, сексуално узнемиравање и мизогинију.
Представница Министарства просвете, науке и технолошког развоја Снежана Вуковић пренела је да ово министарство ради на пројекту којем би биле обухваћене све школе и наставници, а који се тиче сексуалног образовања и васпитања, али и родне равноправности.
Према њеним речима, значајни су помаци у равноправности полова направљени увођењем дуалног образовања, које је допринело томе да све више девојчица бира моделе као што су машински техничар, индустријски техничар, ИТ и остале послове који су навођени као "мушка занимања".
Поред тога, како је додала, више жена уписује факултете у односу на мушкарце, али и завршава, тако да је 2019. било уписано 25.000 жена и 17.500 мушкараца.
Председник УГС "Независност" Зоран Стојиљковић нагласио је да не сме да нас завара податак да више жена уписује и завршава факултет, јер оне након тога упадају у празано поље немоћи.
Он је подвукао да су због дискриминисаног положаја жена у нашој земљи сви подједнако криви – мушкарци, жене, владини и невладини сектори, нагласивши да овог пута доношење новог закона о родној равноправности не сме бити заустављено.

Директорка Сектора предузетништва у Привредној комори Србије (ПКС) Бранислава Симанић истакла је да је економско оснаживање жена један од стратешких пројеката државе.
Она је представила резултате које је ПКС урадила у сарадњи са Републичким заводом за статистику, из којих је закључено да су жене у Србији бројније од мушкараца, да имају скоро исти ниво образовања, живе пет година дуже, али да теже долазе до посла, пре добијају отказ, мање су плаћене за исти посао, као и да се тешко бирају на руководеће положаје.
Када је реч о власничкој структури, само 13 одсто жена су власнице пољопривредних домаћинстава, предочила је Симанић и изнела податак да су за исти посао жене мање плаћене и до 16 одсто.
Шефица Агенције УН Wомен Милана Рикановић подсетила је на то да је међународна обавеза Србије да донесе нови закон о родној равнопранвости.
Према њеним речима, подаци о положају жене сада су далеко неповољнији због пандемије вируса корона и да су те разлике на тржишту рада између мушкараца и жена још веће.
Рикановић је нагласила и да свака мера из Закона мора да буде праћена буџетом, јер без новца циљеви не могу да се преведу у стварне животе.
Тематском дијалогу су, поред говорника, присуствовали и представници Народне скупштине Србије, Скупштине АП Војводине, државних органа, независних тела, међународних организација, организација цивилног друштва и академске заједнице.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/518825/novi-zakonski-okvir-za-bolji-polozaj-zena.php

Аутор: ТАНЈУГ


Подржати жене које носе највећи терет пандемије

25. јануар 2021.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић изјавила је данас да је терет пандемије више на женама него на мушкарцима, јер су оне већина свуда тамо где је нега и брига о другима, у здравству, школству, социјалном старању, бризи о старијима, у радњама, на пијацама.
Чомић је на конференцији “Стање родне равноправности у Србији”, која је, у организацији Женске парламентарне мреже, одржана у згради Дома Народне скупштине, навела да су неке последице пандемије већ јасно мерљиве и да овај вирус није родно неутралан јер су две трећине заражених и умрлих  мушкарци.
Према њеним речима, у просеку, скоро две трећине жена добило је још једну породицу за старање, још једну обавезу за школску децу која наставу имају од куће, још једну додатну бригу о некоме о коме нема ко други да брине.

Пандемија је избрисала право жене да ради осам сати, спава осам сати и да осам сати ради шта год јој воља, били то кућни послови, култура, опуштање, време разоноде или одмора, рекла је Чомић.
Министарка је указала на то да у просеку жена током пандемије спава шест часова а ради 18 и да такво стање, како је оценила, мора оставити средњорочне и дугорочне последице по женско ментално и физичко здравље.
Чомић је поручила да су држава и институције дужне да организују дијалог о томе какве мере су могуће убудуће да се на сву бригу коју жене носе током пандемије одговори како треба.
Да кажемо женама да их видимо и да ћемо учинити бар нешто да им надокнадимо сав неплаћени рад који улажу да би земља уопште функционисала током пандемије, рекла је Чомић.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/514620/podrzati-zene-koje-nose-najveci-teret-pandemije.php

Аутор: ТАНЈУГ


Министарство увек спремно за решавање проблема младих

16. децембар 2020.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић учествовала је данас на онлајн догађају ''На амплитуди дијалога – #МладиПитају'', у организацији Омладинског програма Београдског центра за људска права.
Чомић је том приликом приметила да младе, као ни жене, нико не схвата озбиљно, да су због својих година омаловажавани и дискриминисани у нашем друштву, као и да неприхватање младих као равноправних чланова има корене у традиционалној породици.

Она је додала да је заблуда да појединац или посвећена група људи не могу да мењају свет, јер историја показује да се свет увек тако мењао и да увек промене почињу од посвећеног појединца или групе.
Млади са иницијативама, предложеним темама и дефинисаним циљевима и препорукама увек могу да се обрате ресорном министарству, навела је Чомић и нагласила да млади имају право на став, критику и захтеве према онима који су из буџета плаћени да решавају њихове проблеме.
Према њеним речима, млади очекују да буду признати, равноправни и да им је то важније од тога да ли ће имати плату од 500 или 1000 евра.
Желе да живе онако како живе млади људи у друштвима владавине права и то је један од разлога зашто једна генерација напушта Србију, док ми оклевамо да изградимо дијалог и владавину права, поручила је министарка.
Омладински програм Београдског центра за људска права најавио је да ће до краја године бити представљен годишњи извештај о људским правима у 2020, који се ради са тимом УН у Србији.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/506638/ministarstvo-uvek-spremno-za-resavanje-problema-mladih.php

Поштовање људских права приоритет Владе

10. децембар 2020.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије организовало je данас, поводом Међународног дана људских права, конференцију под називом "Утицај пандемије коронавируса – COVID-19 на стање људских права у Србији".
Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић истакла је да су људска права у темељу владавине права и да су управо зато приоритет Владе Србије.

Људска права су универзална, недељива, општа и драгоцена за све који се разликују по месту рођења, боји коже, верском опредељењу, полу и другом и не смеју бити кршена без опомене и санкције за тако нешто, нагласила је министарка и додала да се Србија и овом конференцијом самообавезује на поштовање људских права и владавину права.
Она је указала на то да сви рођењем имају иста права, да се разликујемо по многим питањима, али да смо сви људи и да за све нас важе иста права, поручивши да пандемију коронавируса можемо победити тако што ћемо штитити себе и друге.
На почетку конференције видео-поруком обратио се генерални секретар Ујeдињених нација Антонио Гутереш, који је истакао да пандемија подрива људска права, дајући изговор за драстичне безбедносне мере.
Он је нагласио да је током пандемије на видело изашла и истина да су људска права универзална, да штите све људе и да се ефикасан одговор на пандемију мора темељити на солидарности и сарадњи.
Приступи који доводе до поларизације друштва, ауторитаризам и национализам, губе смисао пред глобалном претњом, нагласио је Гутереш.

Према његовим речима, нужни су општи модели утемељени на поштовању људских права, као што је здравствена заштита за све да бисмо ову пандемију победили.
На овом скупу учествују и председница Владе Србије Ана Брнабић, председник Народне скупштине Ивица Дачић, шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици, стална координаторка УН у Србији Франсоаз Жакоб и шеф Мисије Савета Европе у Београду Тобијас Флесенкампер.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/504848/postovanje-ljudskih-prava-prioritet-vlade.php

Партнерски однос са представницима националних мањина

24. новембар 2020.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић одржала је данас, уз поштовање свих мера заштите у циљу сузбијања ширења болести COVID-19, први састанак са председницима националних савета националних мањина, на којем су размењене информације о раду, изазовима и активностима националних савета, као и о плановима за наредни период.
Чомић је присутне упознала са планираним активностима Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог које су од значаја за остваривање права националних мањина у Србији и чија реализација има за циљ унапређење права које ће бити видљиво кроз отклањање лоших оцена из релевантних међународних извештаја.
Посебну пажњу ћемо посветити учешћу припадника националних мањина у јавном сектору на свим нивоима територијалне организације, јер број припадника националних мањина у јавној управи није само број, он је доказ да се озбиљно мисли када се говори о постизању одговарајуће структуре запослених, односно да се ради оно што се говори, нагласила је Чомић.
Према њеним речима, национални савети могу да очекују пуну подршку Министарства, као и партнерски однос у решавању питања која су од значаја за остваривање права припадника свих националних мањина у Републици Србији.
Представници националних савета изнели су своје предлоге о наставку сарадње са државним органима као и новооснованим Министарством и указали на поједина отворена питања из области остваривања права националних мањина њихових заједница, чија решења треба очекивати у наредном периоду.
Чомић је поручила да је веома важно да се, у складу са досадашњом праксом, настави неговање односа сарадње и поверења између националних савета и Владе односно надлежног министарства, наводи се у саопштењу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/500275/partnerski-odnos-sa-predstavnicima-nacionalnih-manjina.php