Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог

Министар Жигманов у Крагујевцу на промоцији принципа „Да нико не буде изостављен“

У Недељи солидарности и борбе против расизма и расне дискриминације, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог започело је серију разговора са представницима јединица локалних самоуправа у Републици Србији, предлагачима и доносиоцима докумената јавних политика у циљу представљања Инструмента за укључивање принципа „Да нико не буде изостављен“ у законска и стратешка документа Републике Србије. На првом такавом разговору, који је одржан данас у Крагујевцу, присуствовао је министар за љуска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов и стална координаторка УН Франсоаз Жакоб.

Република Србија је прва земља која је израдила овакав Инструмент „Да нико не буде изостављен“, у циљу побољшања квалитета законских и стратешких докумената у контексту људских права, а који доносиоцима одлука пружа јасне смернице у разумевању и примени једног од основних принципа Агенде 2030 за одрживи развој. Инструмент је намењен различитим актерима који учествују у процесу предлагања, израде, усвајања, имплементације и праћења примене законских и стратешких докумената на свим нивоима. Тиме је Република Србија показала недвосмислену посвећеност сузбијању дискриминације и искључености и смањењу неједнакости и додатне рањивости осетљивих група.

Након разговора са представницима јединица локалних самоуправа Шумадијског управног округа у Скупштини Града Крагујевца, исти Инструмент представљен је на Правном факултету у Крагујевцу, уз учешће професора свих факултета Универзитета у Крагујевцу.

Серија разговора организована је у сарадњи са тимом Уједињених нација за људска права у Србији, уз подршку Канцеларије Високог комесара Уједињених нација за људска права (United Nations Human Rights Office of the High Commissioner– ОХЦХР).

Расписани избори за чланове Националног савета албанске националне мањине

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов донео је 24. марта 2023. године Одлуку о расписивању избора за чланове Националног савета албанске националне мањине.

Имајући у виду да након спроведених редовних избора за чланове националних савета који су одржани 13. новембра 2022. године изборне листе које су освојиле мандате нису успеле да постигну договор у вези са избором председника, 1. марта 2023. године распуштен je Национални савет албанске националне мањине и образован је Привремени орган управљања који врши текуће и неодложне послове до конституисања новог сазива националног савета.

Одлука о расписивању избора је донета на основу члана 35. став 3. Закона о националним саветима националних мањина којим је прописано да се након распуштања националног савета нови избори за његове чланове расписују у року од 60 дана од распуштања и то тако да се одрже у наредних 45 дана.

Избори за чланове Националног савета албанске националне мањине биће одржани  путем електорске скупштине, 7. маја 2023. године у Бујановцу. На овим изборима бираће се 15 чланова Националног савета албанске националне мањине.

Јавни позив свим електорима да благовремено поднесу потпуне писмене пријаве за учешће у електорској скупштини, ближа обавештења и остала релевантна документација биће доступни на интернет страници Министарства: www.minljmpdd.gov.rs

Електорске пријаве достављају се непосредно на адресу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Булевар Михајла Пупина 2, Београд. Рок за достављање електорских пријава је 7. април 2023. године.

• Одлука о расписивању избора за Национални савет албанске националне мањине

Посета Европском ромском институту за уметност и културу Србије

У Недељи солидарности и борбе против расизма и расне дискриминације, министар Томислав Жигманов посетио је Европски ромски институт за уметност и културу Србије (ЕРИАЦ Србија).

На почетку посете, министар је заједно са помоћницом Нином Митић и шефицом Одсека за унапређење положаја Рома Софијом Османовић, обишао изложбу под насловом „Све птице се моле за нашу децу“, а затим разговарао и са неколицином ромских организација, Иницијативом за развој ромског предузетништва и Опре Рома Србије, информишући се о њиховом раду.

Исто тако, министар је разговарао са домаћинима, тимом Европског ромског института за културу и уметност о њиховом раду и будућим активностима.

Предавање поводом обележавања Међународног дана елиминације расне дискриминације

Поводом обележавања Међународног дана елиминације расне дискриминације, 21. марта, помоћница министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Нина Митић, одржала је предавање на Департману за правне науке Интернационалног универзитета у Новом Пазару.

Говорећи о улози академске заједнице у превенцији дискриминације, помоћница министра Митић презентовала је допринос Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог у раду на унапређењу законодавног и стратешког оквира у области људских права и превенције и заштите од дискриминације.

Додала је да је ширење идеологија и стереотипа у виду ксенофобије, расизма и расне дискриминације, у супротности са основним принципима људских права, и да се посебно у данашње време одвија путем медија, интернета и друштвених мрежа, често кроз говор мржње, чему сви могу бити изложени, и у којима сваки појединац може свесно или несвесно да саучествује.

Истакла је да изазивању националне, расне, верске и других облика мржње и нетрпељивости, ширењу идеја тероризма, екстремизма, фашизма, расизма и ксенофобије, са циљем изазивања панике и нереда међу корисницима интернета, угрожавања људских права, слобода и права грађана и грађанки, угрожавања сигурности новинара и носилаца високих државних функција и прогањања, нема места у савременом свету.

На примеру родне равноправности и студија рода, показала је колику ширину обухвата рад у области превенције дискриминације, укључујући органе јавне власти, медије, али и све учеснике у области образовања, науке и кроз то, ширу и ужу академску заједницу, и закључила да је у циљу елиминације дискриминације и свих повезаних штетних појава, неопходна синергија деловања свих актера.

Одржан нови састанак у оквиру припрема за четврти циклус Универзалног периодичног прегледа

У Палати Србија одржан је састанак државне делегације у оквиру припрема за четврти циклус Универзалног периодичног прегледа. Припреме су започете благовремено и након што је 9. марта одржан први, данас, 21. марта је одржан и други припремни састанак на којима је председавао министар, Томислав Жигманов, у својству шефа делегације.

„Унапређење људских права је нужност, како због квалитета живота грађана тако и због тога да, у ситуацијама представљања достигнутих резултата, као што је случај и сада, у четвртом циклусу УПР-а, можемо да покажемо да одржавамо достигнуте стандарде. То неће бити довољно, већ ћемо морати пружити додатна уверавања да ће се континуитет одржати и да ћемо заједнички, кроз мултисекторски рад, у наредном периоду посвећено радити на даљем унапређењу људских и мањинских права, користећи добијене препоруке као оквир и путоказ, посебно имајући у виду овогодишњи велики јубилеј, Универзалне деклерације о људским правима“, указао је министар.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог координира процес припреме државне делегације која ће представити извештај Реублике Србије за четврти циклус Универзалног периодичног прегледа (UPR) на 43. заседању Радне групе за УПР, од 10. до 12. маја о.г. у Женеви.

У делегацији Републике Србије су, поред министра Жигманова и министарке правде Марије Поповић, те председника Комисије за нестала лица Вељка Одаловића, биће и високи званичници, представници министарстава задужених за област правосуђа, социјалне заштите и рада, образовања, државне управе, спољних послова, унутрашњих послова, културе и информисања, здравља, заштите животне средине. У делегацији Републике Србије су и представници државних органа задужених за Косово и Метохију, људска и мањинска права, избеглице и миграције, нестала лица као и представници Врховног касационог суда, Републичког јавног тужилаштва и Тужилаштва за ратне злочине.

Делегација је утврдила динамику рада и стратегију иступања у складу са смерницама и процедуром, коју редовно добија од Сталне мисије Републике Србије при УН и другим међународним организацијама у Женеви. На једном од наредних састанака, који је заказан за 26. април о.г, предвиђено је и представљање алтернативних извештаја организација цивилног друштва.

Помоћница Нина Митић на конференцији „Месец ромског женског активизма“

Удружење Рома Нови Бечеј, испред Ромске женске мреже Баната, a оквиру кампање „Месец ромског женског активизма“ организовало је, поводом Међународног дана борбе против расизма, конференцију за медије у Media Centru у Београду. Тема наведе конференције била је фемицид, као и положај и права маргинализованих друштвених група, са посебним акцентом на старије Роме и Ромкиње.

На конференцији је у име Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог говорила помоћница министра Нина Митић. Она је изјавила је да у Републици Србији и даље не постоји званична статистика фемицида, а да се подаци о броју убијених жена најчешће преузимају из медија и разликују, у зависности од извора. Она је напоменула да је од почетка 2023. године, убијено девет жена у Републици Србији и да су насиље према женама и фемицид у прва три месеца 2023. године порасли за 350 одсто, у односу на исти период 2022. године, када су убијене две жене.

Како је напоменула, жене из маргинализованих друштвених група, као што су Ромкиње, жене са инвалидитетом, жене са села, самохране мајке, азиланткиње/мигранткиње, жене другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, посебно су изложене ризику од родно заснованог насиља.

„Када говоримо о припадницама ромске популације, родне неједнакости су изузетно изражене и, уз друге неповољне социо-економске факторе (пре свега сиромаштва), представљају извор изузетно високе распрострањености насиља према женама Ромкињама. Нажалост, и даље постоји снажан осећај срамоте и стигматизације жртава, али и неповерења у механизме заштите, што додатно обесхрабрује жене да потраже било какву помоћ“, рекла је она.

Помоћница министра Митић истакла је важност оснаживања жена из маргинализованих друштвених група, пружања додатне подршке и едукововања о њиховим правима.

Она је додала да су у протеклом периоду остварени значајни резултати на плану сузбијања и спречавања родно заснованог насиља према женама и насиља у породици, али да су ови облици насиља још увек широко распрострањени. Ширење мизогиних и сексистичких порука, сензационалистичко извештавање о насиљу према женама је и даље доминантно у медијима, рекла је помоћница министра Митић и закључила да морамо, у свом окружењу, да дамо подршку женама, да им верујемо, да будемо уз њих, да пријавимо насиље када знамо да се дешава, а не да окрећемо главу, јер то није само наша законска обавеза веч и грађанска дужност.

Национални дијалог о инклузији Рома и других маргинализованих група

У Београду је данас одржан „Национални дијалог о социјалном укључивању и економском оснаживању Рома и Ромкиња и других маргинализованих група – Кроз сарадњу и добру праксу до одрживих решења“.
Отварајући скуп у хотелу „Зира“, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов нагласио је да Влада Републике Србије води одговорну политику у свим секторима друштва. Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња и посебним сегментима које она покрива, унапређује се запошљавање Ромске популације, социјална политика у свим секторима и доменима, образовање, посебно младих Рома и Ромкиња, брига о здрављу и становању, којe су веома важне компоненте када су у питању ове маргиналне групе, рекао је он.

Министар је нагласио да мере које прописују донесени стратешки документи стварају простор за постепено, али сигурно и трајно елиминисање друштвене неједнакости и сиромаштва ромске заједнице, као феномена који оптерећују политички, економски, социјални и финансијски систем Републике Србије.

„Сви смо се сложили да има још пуно да се ради по питању инклузије Рома и Ромкиња због присутних стереотипа и предрасуда у Србији. Наши напори да побољшамо положај ромске заједнице су неупитни“, рекао је министар.

„Република Србија је у протеклом периоду постигла добре резултате у вези са трајним унапређењем положаја Рома и Ромкиња у свим областима које покрива Стратегија и настоји да имплементира све активности у АП која је дефинисала Стручна група Координационог тела за социјално укључивање Рома и Ромкиња.“

„Нагласио бих да је у припреми јако битан догађај који организујемо са Европском комисијом, а то је семинар за „Социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за 2023. годину, планирано одржавање семинара је октобар 2023. године до тада Влада Републике Србије треба да у 2023. години треба да усвоји Извештај за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња 2022-2030. године за 2022. годину, који ће бити коришћен на самом Семинару“.

„Такође ћемо у наредном периоду заједничи припремити и предлоге Оперативних закључака које ћемо упутити Европској комисији пре доласка на Семинар о социјалном укључивању Рома и Ромкиња како би их конкретно на самом догађају уобличили и усвојили. Ако наставимо оваквим синергичним радом и координационом састанцима да креирамо битне политике за ову маргинализовану заједницу, доћи ћемо да имплементације усвојених стратешких докумената“, закључио је министар Жигманов.

Програм Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији“ (ИнР), који спроводи ГИЗ у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, као политичким партнером и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања као кључним партнером и Фондација Центар за демократију, организовали су овај завршни Национални дијалог у форми националне конференције који је посебну пажњу посветио положају Рома и Ромкиња на тржишту рада и нормативном оквиру за постизање пуне равноправности и заштите, као и њиховом економском јачању и укључивању.

Одржана су три панела. У првом панелу под називом „Социјално укључивање Рома и Ромкиња – реализација, мониторинг и евалуација“, говорила је помоћница министра Нина Митић.

Припремни састанак делегације РС уочи мониторинг посете ЕКРИ

У оквиру припрема за мониторинг од стране Европске комисије против расизма и нетолеранције Савета Европе (ЕКРИ), у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, одржан је припремни састанак делегације Републике Србије у просторијама Палате „Србија“ у уторак, 14. марта 2023. године.

У оквиру актуелног шестог циклуса мониторинга, ЕКРИ ће посетити Србију у периоду од 3. до 7. априла 2023. године. Циљ посете је да се у складу са уобичајеном праксом идентификују проблеми у држави чланици Савета Европе и пруже практични предлози за њихово решење. Током овог циклуса акценат ће бити на три теме које су од значаја за све државе чланице Савета Европе и то: ефективна једнакост и приступ правима, говор мржње и насиље мотивисано мржњом и интеграција и инклузија, уз одабир једне специфичне теме за државу у којој се у тренутку одвија мониторинг.

Борба против свих видова дискриминације, укључујући борбу против расизма и расне дискриминације, захтева координационо деловање свих органа и институција, из овог разлога у државној делегацији која ће се састати са представницима ЕКРИ-ја су заступљени представници Народне скупштине РС, ресорних министарстава и владиних служби и организација, Врховног касационог суда, Републичког јавног тужилаштва, Тужилаштва за ратне злочине и Секретаријата за социјалну заштиту Града Београда. Уз то, учешће на састанку делегације представника независних тела, Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности и Регулаторног тела за електронске медије нарочито је значајно имајући у виду важност препорука које дају државним органима, као и стеченог искуства и праксе.

„У претходном периоду, од последње посете делегације ЕKРИ-ја, 2016. године, Србија је радила посвећено на плану унапређења законодавног и стратешког оквира у области антидискриминације и родне равноправности, као и институционалних механизма за развој отвореног, демократског и толерантног друштва заснованог на поштовању људских права, друштва које свима пружа једнака права и једнаке могућности“, истакао је министар Жигманов.

Министар је додао, да су бројне активности Владе, локалних самоуправа, независних државних органа, организација цивилног друштва и медија доприносиле унапређењу, као и бољој примени антидискриминационих закона, као и да још увек постоје изазови у овој области.

Задатак државне делегације ће бити да известиоцима ЕКРИ-ја пружи додатна уверавања да ће се успостављени стандарди и континуитет одржати и да ћемо заједнички, кроз мултисекторски рад, у наредном периоду, посвећено радити на даљем унапређењу људских и мањинских права и борбе против дискриминације, користећи добијене препоруке као оквир и путоказ.

Сусрет министра Жигманова и помоћника Степановића с директором Српског филантропског форума Вераном Матићем

Настављајући праксу редовних сусрета с представницима цивилног друштва, данас је у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог министар Томислав Жигманов имао састанак са једним од доајена организација цивилног друштва и цивилног сектора уопште, актуелним директором Српског филантропског форума Вераном Матићем.

Већи део разговора био је посвећен активностима Министарства у подручју цивилног друштва, с фокусом на процесе формирања Савета за сарадњу и развој цивилног друштва, те активностима и изазовима у оквиру Акционог плана за период 2022-2024. године за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период 2022-2030 године, о чему је говорио в. д. помоћник министра за подручје цивилног друштва Жарко Степановић.

Веран Матић је говорио о искуствима које су организације цивилног друштва имале у стварању Српског филантропског форума, о њиховом садашњем раду као и плановима за будућност.

Како постоје бројна подручја у раду која су заједничка, закључено је да ће партнерска сарадња Српског филантропског форума и Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог бити настављена.

Министар Томислав Жигманов разговарао са амбасадором Украјине Володимиром Толкачем

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов разговарао је данас, 10.3.2023. године, у Палати Србија са Њ.е. Володимиром Толкачем, амбасадором Украјине у Србији.

Том приликом, двојица саговорника разговарала су о положају и правима националних мањина у Србији, начинима на која се та права националних мањина остварују и где могу да се унапреде, нарочито у погледу очувања украјинског језика.

На састанку се такође разговарало о украјинско-српским односима, уз констатацију да односи два народа имају богату историју, те да постоји простор да се о томе више зна у јавности.

Поводом 8. марта министар Томислав Жигманов посетио газдинство Славице Ивановић у селу Дучић поред Мионице

Поводом Међународног дана жена, 8. марта, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов посетио је газдинство Славице Ивановић, у селу Дучић, поред Мионице.

Газдинство Славице Ивановић бави се узгојем телади. Догађај је био и прилика да своје производе представе чланице удружења „ЖУКО“, које окупља пољопривреднице колубарског округа. Сиреви, слатко, производи од теста, тегле са ајваром и другом врстом зимнице, као и разни други производи органског порекла красили су сто добродошлице. Рад овог удружења Министарство је подржало на Јавном конкурсу 2021. године.

У изјави медијима поводом Међународног дана жена министар је рекао да постоји још изазова како би се унапредио социјални положај жена, а поводом родног насиља да се казнена политика мора пооштрити.

"Са жалошћу констатујемо и да још увек постоји раширено родно насиље, које зна окончати фемицидом, тако да поред свега учињеног, морамо још радити на култури ненасиља, заштите жртава и јачању казнене политике у овој области", рекао је министар Жигманов.

У посети газдинству Славице Ивановић били су и Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН-а у Србији, проф. др Рејхан Куртовић, државни секретар Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, помоћница министра Нина Митић, начелник Колубарског округа Милош Милутиновић и председник Општине Мионица Бобан Јанковић.

Министар Томислав Жигманов разговарао са амбасадором Републике Бугарске Петком Дојковим

Неколико дана након што је присуствовао прослави националног празника Републике Бугарске у Београду, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов примио је данас 7.3.2023. године у Палати Србија Њ.е. Петка Дојкова, амбасадора те земље Београду.

Министар Жигманов и амбасадор Доjков разговарали су о положају бугарске националне мањине у Србији, европским интеграцијама, те о даљој сарадњи на питањима која су од интереса за обе државе.

Министар Жигманов захвалио се амбасадору на објективном сагледавању ситуације као и на разумевању прилика. Двојица саговорника сложила су се да се само континуираним партнерским радом и сарадњом обе стране може допринети побољшању положаја бугарске националне мањине и решавању свих отворених питања.

Објављени резултати Јавних позива организацијама цивилног друштва

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог обавештава све заинтересоване стране да су резултати Јавних позива организацијама цивилног друштва за подношење кандидатуре за чланство у Савету за праћење спровођења Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године, као и у Савету за родну равноправност Владе Републике Србије објављени на званичној интернет-страници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у складу са роковима задатим у текстовима Јавног позива.

Увид у текстове Предлога представника организација цивилног друштва, Листе пристиглих пријава, Листе одбачених пријава и Ранг-листе можете извршити кликом на одељак Конкурси и Јавни позиви. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог ће у најскоријем периоду приступити изради Предлога одлуке Владе о оснивању оба радна тела, како би активности предвиђене Законом о родној равноправности и Стратегијом превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године и пратећим акционим планом биле благовремено испуњене.

Састанак државног секретара проф. др Рејхана Куротвића са представницима ГИЗ-а и Европског центра за мањинска питања

У Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог 2. марта 2023. године одржан је састанак са представницама ГИЗ-а и Европског центра за мањинска питања на којем се разговарало о реализацији заједничких активности у оквиру пројекта „Подршка јачању владавине права у Републици Србији“ који је финансиран од стране ЕУ и немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (BMZ), а за чију је имплементацију задужен Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Састанку су присуствовали државни секретар проф. др Рејхан Куртовић, в.д. помоћника министра Биљана Марковић и посебан саветник Марин Пиуковић. Испред пројекта, састанку су присуствовали Петар Анатић из ГИЗ-а и представнице Европског центра за мањинска питања Љубица Ђорђевић и Јелена Михајлов.

На састанку је представљен временски оквир за реализацију активности које ће спроводити пројектни тим Европског центра за мањинска питања из Фленсбурга до средине 2025. године, које су усмерене ка реализацији дела Aкционог плана за поглавље 23, а којима се унапређује положај националних мањина.

Државни секретар проф. др Рејхан Куровић истакао је да овај пројекат треба да допринесе афирмацији и даљем унапређењу мањинских права у Републици Србији. Министарство ће као партнер на пројекту бити у потпуности укључено у реализацију активности у оквиру четири области које су овим пројектом предвиђене: унапређење методологије за праћење остваривања Акционог плана за националне мањине, јачање капацитета националних савета националних мањина, јачање капацитета савета за међунационалне односе, као и подизање свести државних службеника о правима националних мањина.

У складу са предлогом Министарства, прва активност која ће бити реализована у оквиру овог пројекта је спровођење обука за органе управљања националних савета националних мањина, које ће се одржати у априлу ове године.

Повећан број ученика који се образују на језицима националних мањина

У Влади Републике Србије одржан је састанак министра просвете Бранка Ружића и државног секретара Министарства за људска и мањинска права и друштвен дијалог проф. др Рејхана Куртовића са представницима националних савета националних мањина, на којем је саопштено да је повећан обухват ученика који се образују на језицима националних савета националних мањина.

„У овој школској години укупно 5,7 % ученика похађа целокупну наставу на једном од осам језика националних мањина – на албанском, бошњачком, бугарском, мађарском, румунском, русинском, словачком и хрватском језику“, рекао је министар Ружић, додајући да је у образовном систему за ученике припаднике националних мањина који се целокупну наставу слушају на српском језику обезбеђено изучавање матерњег језика и културе кроз 16 изборних програм Матерњи језик/говор са елементима националне културе.

Државни секретар проф. др Рејхан Куртовић, навео је да Влада Републике Србије показује спремност да интерсекторски решава све изазове са којима се суочавају национални савети националних мањина. Он је рекао да је образовање једно од основних мањинских права и да Србија имплементацијом тог права , може да буде поносна.

„Министарство просвете је у минулом периоду урадило пуно на пољу образовања националних мањина на мањинским језицима, чему у прилог говори мноштво конкретних примера, а овај данашњи састанак показује да се тај тренд и даље наставља. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог ће заједно и синхронизовано са Министарством просвете и другим министарствима као и националним саветима националних мањина уложити све потребне капацитете да мањинска права у Републици Србији буду на највишем могућем нивоу“, рекао је Куртовић.

Министар Ружић најавио је на састанку да ће Министарство, због даљег унапређивања квалитета образовања припадника националних мањина, у складу са Стратегијом до 2030 године, радити на унапређивању иницијалног образовања наставника на матерњем језику са циљем обезбеђивања квалификованог наставног кадра, јачању Српског као нематерњег језика за припаднике националних мањина, као и стручном усавршавању на језицима националних мањина.

Програмом за подстицање запошљавања, 26 Рома и Ромкиња добило посао

Помоћница министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Нина Митић и шефица Одсека за унапређење положаја Рома Софија Османовић, у оквиру програма Немачке развојне сарадње „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Републици Србијиˮ који спроводи Немачка организација за међународну сарадњу - ГИЗ у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, обишле су 1.3.2023. године Пожаревац и Смедеревску Паланку где се спроводи програм „Подстицање запошљавања високо образованих Рома и Ромкиња“.

Приликом обиласка, помоћница министра Нина Митић истакла је да је овим програмом 26 Рома и Ромкиња добило шансу за лични развој, посао и равноправан статус у друштву у коме заједно живимо. Напоменула је да је улога државе да успостави нормативни оквир у коме ће сви њени грађани бити равноправни, и да је важно спроводити мере које воде смањивању друштвених неједнакости и сиромаштва ромске заједнице.

Истакла је се напорима које улаже Влада Републике Србије занчајно побољшавају животни услови Рома и Ромкиња са примарним фокусом на образовање и запошљавање јер се на тај начин постиже окончање циклуса сиромаштва и искључености. Она се захвалила доприносу Програма Владе Савезне Републике Немачке преко Немачке развојне сарадње ГИЗ-a, и партнерима у реализацији Програма, и то, Удружењу Ромских студената, Канцеларији за инклузију Рома АП Војводине, као и двадесет јединица локалне самоуправе које су изабране на Јавном позиву за запошљавања високо образованих Рома и Ромкиња.

Одржан друштвени дијалог о ресоцијализацији бивших осуђеника

На Светски дан нулте толеранције на дискриминацију, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Градском управом Крагујевца, организовало је у Великој сали Скупштине Града Крагујевцам друштвени дијалог под насловом „Ресоцијализација и реинтеграција бивших осуђених лица - пут до корисног члана друштва“.

Отварајући друштвени дијалог, мнистар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов рекао је да је „данашњи скуп прилика да кроз анализе друштвеног положаја бивших осуђеника, укључимо све аспекте како би у потпуности сагледали све могућности унапређења положаја ове рањиве групе.“

„Прихватањем Агенде 2030 за одрживи развој, Република Србија се обавезала на примену једног од њених основних принципа 'Да нико не буде изостављен' и тиме показала недвосмислену посвећеност унапређењу стања људских права, окончању дискриминације и искључености, као и смањењу неједнакости и додатне рањивости осетљивих група. У планирању, изради и имплементацији закона и докумената јавне политике посебна пажња биће усмерена управо на групе које су до сада често биле невидљиве, међу којима се налазе и осуђена лица“, рекао је министар Жигманов

Он је истакао да је Крагујевац пример добре праксе који би могао да пружи механизам деловања другим локалним самоуправама, када је реч о ресоцијализацији осуђених лица.

Након поздравне речи градоначелника Николе Дашића, и обраћања мнстра Жигманова, уводна обраћања мали су и др Гордана Дамњановић, чланица Градског већа за здравствену и социјалну заштиту Града Крагујевца, Биљана Илић Стошић, начелница Шумадијског управног округа и народна посланица Народне скупштине Републике Србије, Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности Бранкица Тарбук Јанковић, председница Управног одбора Мреже организација за постпеналну подршку Србије.

На скупу су говорили и проф. др Снежана Соковић, професорка Правног факултета Универзитета у Крагујевцу , Јелена Срнић Нерац из Управа за извршење кривичних санкција, Милан Антонијевић, дипломирани правник, из НАЛЕД-а, Душан Мирић, председник Удружења „После кише“ које окупља бивше осуђенике, чланица Удружења Снежана Огњановић, стручни сарадник Удржења Невена Цанковић, докторанд права, као и др Наташа Тањевић, заменица заштитника грађана Републике Србије. Скупу су присуствовали државни секретар Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог др Иван Бошњак, и помоћници министра Александар Радосављевић и Ивана Јоксимовић.

По завршетку дијалога, министар Жигманов обшао је Градску управу за друштвене делатности, Удружење Задругарство које је регистровано као социјално предузетништво за рециклажу папира, у оквиру којег раде особе са аутизмом, као и Заводу за смештај одраслих лица „Мале пчелице“.

Дијалог је организован у склопу обележавања 75 година Универзалне декларације о људским правима и Светског дана нулте толеранције дискриминације, у циљу сагледавања положаја маргинализованих група, међу којима бивша осуђена лица спадају у посебно рањиву групу.

Обавештење организацијама цивилног друштва о обавези подношења финансијских извештаја или изјаве о неактивности

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог указује организацијама цивилног друштва да у складу са одредбама Закона о рачуноводству („Сл.гласник РС“ бр. 73/2019 и 44/2021-и др.закон), и то члановима 2. став 1. тачка 2) и 4. став 1., удружења, задужбине и фондације су у обавези да Регистру финансијских извештаја који води Агенција за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција), у законском року, односно до 31.03.2023. године, поднесу редован Годишњи финансијски извештај или Изјаву о неактивности за претходну 2022. годину.

Такође, указујемо да су за непоступање у смислу наведених законских одредаба прописане казне и то:
новчаном казном од 100.000,00 динара до 3.000.000,00 динара казниће се за привредни преступ удружење, задужбина или фондација ако не достави Агенцији финансијске извештаје, документацију уз финансијске извештаје и Статистички извештај ради јавног објављивања, на начин и у роковима прописаним одредбама чланова 44-46. Закона о рачуноводству, а за исти привредни преступ, новчаном казном од 20.000,00 динара до 150.000,00 динара, казниће се и одговорно лице, односно лице овлашћено за заступање удружења, задужбине или фондације.

Молимо организације цивилног друштва да наведено обавештење дистрибуирају путем својих канала електронске комуникације.

Министар Томислав Жигманов разговарао са амбасадором Републике Француске Пјером Кошаром

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов разговарао је данас 24.2.2023. у Палати Србија са Њ.е. Пјером Кошаром, амбасадором Републике Француске у Београду.

Двојица саговорника разговарала су о темама из делокруга рада Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, пре свега из области права националних мањина и родне равноправности, као и политика које се односе на антидискриминацију.

Министар Жигманов је истакао да се Министарство доследно залаже за поштовање људских права свих, без обзира на националну, верску, расну, полну или било коју другу различитост. Он је саговорника упознао са активностима које Министарство предузима на разним пољима делатности из својих надлежности.

Министар Томислав Жигманов састао се са амбасадорком Румуније Силвиом Давидоиу

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов састао се 22.2.2023. у Палати Србија са Њ.Е. амбасадорком Румуније у Београду Силвиом Давидоиу.

На почетку разговора министар Жигманов упознао је амбасадорку Давидоиу са основним правцима деловања Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, о циљевима рада као и изазовима и начинима на који они могу да буду превазиђени.

Главне теме односиле су се на области људских и мањинских права, посебно је било речи о положају румунске националне мањине у Србији и изазовима са којима се та мањина суочава.

Министар Жигманов нагласио је да је он министар континуитета, те да ће све оно добро што је у претходном мандату радило Министарство бити настављено, као и да ће Министарство на чијем је челу настојати да унапреди рад на разним пољима из своје надлежности.

Државни секретар проф. др Рејхан Куртовић гостовао у емисији „У средишту пажње“

Поводом Међународног дана социјалне правде, државни секретар проф. др Рејхан Куртовић гостовао је у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње" уреднице и водитељке Иване Прибићевић.

"Данас смо, након друштвеног дијалога о бескућништву у просторијама градске управе Града Београда, обишли Прихватилиште за децу Београда. Још сам под утиском податка који сам тамо чуо а то је да је кроз Прихватилиште до сада прошло више од 70.000 деце, а да су данас деца из тог прихватилишта неки познати људи", рекао је, између осталог, државни секретар. Говорећи о недавно завршеним изборима за националне савете националних мањина, он је најавио да Министарсво у среду 22.2.2023. године организује пријем за све председнике националних савета националних мањина.

"Жеља нам је да им, пре свега, пожелимо успешан рад, али и да се међусобно ближе упознамо и разговарамо о заједничким активностима у наредном периоду", рекао је он.

Целу емисију можете послушати на следећем линку:

https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/5126934/medjunarodni-dan-socijalne-pravde--ima-li-resenja-za-problem-beskucnika.html

Одржан трећи друштвени дијалог о бескућништву

На Светски дан социјалне правде, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Градским секретаријатом за социјалну заштиту, организовало је трећи по реду друштвени дијалог на тему бескућништва. Дијалог под насловом „Бескућништво - решавање питања личних докумената на путу ка друштвеној укључености“ отворио је министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.

Аутор: Беоинфо и МИНЉМПДД

„Тежећи хуманом друштву по мери свих људи који у њему живе и поштујући солидарност и одговорност, негујемо достојанство свих својих грађана и обезбеђујемо једнаке шансе за напредак и развој, не заборављајући најугроженије и најрањивије друштвене групе, које без помоћи шире друштвене заједнице не би могле да реше своје основне егзистенцијалне проблеме. Социјална правда се огледа и кроз дијалог, осветљавањем свих ових проблема, усвајањем најбољих решења и применом мера за њихово превазилажење“, рекао је министар Жигманов.

Уводна излагања имали су Александра Чамагић, секретарка Секретаријат за социјалну заштиту Града Београда, Наташа Тасић Кнежевић, народна посланица и заменица председника Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова НСРС, Оља Петровић, народна посланица и чланица Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва НСРС, др Наташа Тањевић, заменица Заштитника грађана, Сузана Станић Царевић, помоћница начелника Управе за управне послове Министaрства унутрашњих послова, Марина Дражић, помоћница министра државне управе и локалне самоуправе и Слађана Чабрић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

На скупу су говорили и Јелена Михајловић, градски центар за социјални рад у Београду, Нађа Марковић, виша правна саветница А11 – Иницијативе за економска и социјална права, Милица Јоцић, сарадница за рад са особама у ситуацији бескућништва из организације АДРА и проф. др Ивана Крстић, редовна професорка Правног факултета Универзитета у Београду.

На крају троипочасовног дијалога усвојена је Сагласност о поступању у којој се Министарство обавезује да ће организовати састанке са свим релевантним институцијама и организацијама у циљу бржег решавања питања личних докумената особа и у ситуацији бескућништва.

После догађаја, министар Жигманов и секретарка Чамагић обишли су Прихватилишту за децу Београд и упознали се са условима боравка деце у њему.

• Друштвени дијалог „Бескућништво – решавање питања личних докумената на путу ка друштвеној укључености“, 20. фебруар 2023. године

Министар Жигманов упутио позив националним саветима за свечани пријем у Палати Србија

Поводом избора нових сазива националних савета националних мањина, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организује свечани пријем за председнике националних савета и председнике извршних одбора националних савета.

Свечаност је планирана за 22. фебруар 2023. године у Београду, у Српском салону Палате Србија, са почетком у 13 часова.

Организацијом свечаног пријема Министарство жели да укаже поштовање и пожели успешан рад на почетку мандата новоизабраним представницима националних савета националних мањина у Србији.

Трећи састанак о формирању Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом

Након два отворена консултативна састанка са цивилним сектором, одржана у Новом Саду и Београду почетком прошле недеље, данас је у Нишу одржан и трећи. Састанци су организовани поводом формирања Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом, а одзив представника организација цивилног друштва био је изузетно добар.

У име Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, на скупу у Нишу говорили су државни секретар Иван Бошњак и помоћник министра за сарадњу са цивилним друштвом Жарко Степановић.

Државни секретар Бошњак је нагласио да организације цивилног друштва представљају благо наше земље које доприносе демократиучности друштва.

„ Кроз стварање Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом потребе које грађани имају и које остварују у оквиру својих организација доћи ће до оних који доносе одлуке тако да те одлуке постану заједничке одлуке и вредности“, рекао је Бошњак.

На састанцима је представљен Предлог за оснивање Савета. Израда Предлога, као и консултативни процес са организацијама цивилног друштва реализује се уз подршку пројекта „За снажније грађанско друштво“ који се спроводи уз финансијску подршку америчке агенције за међународни развој (USAID) и швајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC).

Састанак са представницима УНДП

У Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог одржан је састанак са представницима Развојног програма Уједињених нација (УНДП), Томасом Џексоном, регионалим координатором пројекта, и Александром Урошев, координаторком програма УНДП.

На састанку се говорило о сарадњи између Министарства и УНДП-а, даљим плановима, постигнутим резултатима, али и о почетку заједничког програма.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је фокусирано на програмске компоненте које се односе на Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности, речено је током сусрета.

Састанку су присуствовали, Иван Бошњак, државни секретар, Нина Митић, помоћница министра и Софија Османовић, шеф Одсека за унапређење положаја Рома.

Дан отворених врата посвећен инклузији Рома

У Палати Србија данас 9.02.2023. године одржан је Дан отворених врата посвећен промоцији инклузије Рома у друштво Србије. На скупу су говорили министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, директор Фондације за образовање Рома Чупи Реџепали, председник Националног савета ромске националне мањине Далибот Накић, а рад Министарства на овом пољу представила је Софија Османовић, шеф Одсека за унапређење положаја Рома.

Захваљујући се свима који су дошли, министар Жигманов је истакао да је пројекат који се спроводи заједно са Фондацијом за образовање Рома изузетно важан јер ће допринети заједничком циљу, а то је већа запосленост, а тиме и боља инклузија и интеграција Рома у друштво Србије.

„Сви знамо да су припадници ромске националне мањине, посебно жене и девојчице, и повратници, међу најмаргинализованијим друштвеним групама у Србији. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог жели да настави да подржава овакве програме које РЕФ спроводи, а који доприносе напретку у образовању и побољшању животних услова Рома ради окончања циклуса сиромаштва и искључености, са примарним фокусом на образовање“, рекао је министар Жигманов.

Подносећи извештај о раду Министарства, шеф Одсека за унапређење положаја Рома Софија Османовић навела је да је у протеклом периоду урађено много, нарочито на стварању законодавног оквира, али и у домену практичне помоћи.

„У оквиру пројекта 'Инклузија Рома и других маргинализованих група' запослено је више од 970 Рома и других маргинализованих особа, 1947 лица је завршило различите мере за подстицање запошљавања, више од 1150 здравствених и социјалних радника, чланова невладиних организација и наставника учествовало је у обукама против дискриминације. Спроведене су националне кампање 'Упознај, не суди' и 'Оснаживање Рома против дискриминације' и подржане су три различите истраживачке активности за Повереницу за заштиту равноправности. Више од 34.500 хигијенских и прехрамбених пакета подељено је за око 14.700 породица као одговор на пандемију КОВИД-19. Уз то, 518 породица из ромских насеља добило је приступ текућој води у својим домовима, а током пандемије подршку у образовању добило је 474 деце“, навела је она.

Скупу је присуствовало неколико десетина младих Рома и Ромкиња који ће у наредном периоду моћи да конкуришу за стажирање у органима државне управе Републике Србије. Након догађаја, за учеснике скупа уприличен је обилазак Палате Србија.

Подршка унапређењу положаја националних мањина

Унапређење положаја националних мањина кроз подизање свести о значају права националних мањина, јачање капацитета на локалном нивоу, као и успостављање система праћења реализације Акционог плана за националне мањине, биле су главне теме састанка државног секретара Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, проф. др Рејхана Р. Куртовића, директора ECMI, проф. др Вела Петаиа, као и представника Делегације ЕУ у Србији и GIZ-а, у оквиру пројекта „Подршка јачању владавине права у Републици Србији“ финансираног од стране ЕУ и немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (BMZ), који је одржан данас 8.02.2023. у Палати Србија.

Захваљујући се учесницима што препознају значај и важност заштите права националних мањина, државни секретар проф. др Рејхан Куртовић је истакао да Република Србија има добар уставни и законодавни оквир, као и институционални систем заштите националних мањина, а о томе колико се води рачуна о правима националих мањина говори и чињеница да су ресорни министар, задужен за људска и мањинска права, као и државни секретар, управо из мањинских заједница. То је добар предуслов, рекао је он, да се припадници националних мањина са највишег нивоа власти могу бавити имплементацијом мањинских права и креирањем мањинских политика.

„У Србији имамо 24 национална савета националних мањина што значи да имамо велику дисперзију националних мањина. У том смислу, слободно можемо рећи да су поједине националне мањине у потпуности интегрисане у друштво и да имају остварен висок ниво права, док са друге стране, имамо националне мањине које захтевају посебну пажњу, додатно оснаживање и подршку у подизању нивоа њихових права“, рекао је државни секретар и додао:
„Националне мањине представљају богатство Републике Србије, чему у прилог говори мултинационалност и мултикултуралност наше земље са којом се ретко која држава може похвалити. Министарство ће, уз различите пројекте са домаћим и међународним партнерима, увек настојати да прати ниво мањинских права у Републици Србији као и њихову сталну афирмацију и подизање на што већи ниво у складу са универзалним и регионалним стандардима мањинске заштите.“

На састанку је представљен план активности које ће спроводити Европски центар за мањинска питања (ECMI) из Фленсбурга до средине 2025. године и којима су обухваћене четири области - унапређење методологије за праћење остваривања Акционог плана за националне мањине; јачање капацитета националних савета националних мањина; јачање капацитета савета за међунационалне односе; као и подизање свести државних службеника о правима националних мањина.

Представљене активности, усмерене ка реализацији дела Aкционог плана за поглавље 23 којима се унапређује положај националних мањина, спроводиће пројектни тим Европског центра за мањинска питања (ECMI) из Фленсбурга (Немачка) који се бави истраживањем различитих аспеката заштите националних мањина у Европи.

Пројектну подршку активностима усмереним на унапређење положаја националних мањина пружа пројекат „Подршка јачању владавине права у Републици Србији“, финансиран од стране ЕУ и немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (BMZ), а за чију је имплементацију задужен Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Други састанак о формирању Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом

Други у низу јавних консултативних састанака са цивилним сектором о формирању Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом одржан је 7.02.2023. године у Београду.

Састанку су, као и претходног дана у Новом Саду, присуствовали министар Томислав Жигманов, државни секретар Иван Бошњак и помоћник министра за сарадњу са цивилним друштвом Жарко Степановић.

„Министарство очекује да у процесу јавних консултација са организација цивилног друштва дођемо заједно до најбољег, најоптималнијег и функционалног модела за оснивање Савета“, рекао министар Томислав Жигманов.

Током јавних консултација, на које се одазвао велики број представника организација цивилног друштва, представљен је Предлог за оснивање Савета. Израда Предлога, као и консултативни процес са организацијама цивилног друштва реализује се уз подршку пројекта „За снажније грађанско друштво“ који се спроводи уз финансијску подршку америчке агенције за међународни развој (USAID) и швајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC).

У сусрет Дану отворених врата 9. фебрура

У Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог одржан је састанак са представницима Фондације за образовање Рома поводом предстојећег Дана отворених врата које се припрема за 9. фебруар у Палати Србија.

На састанку, који је водила помоћник министра Нина Митић, договорено да ће неколицина младих стажирати у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог уз подршку Фондације за образовање Рома, а на основу Јавног позива који буде објављен.

„Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог свима пружа руку и отвара врата јер је веома важно да заједно спроводимо донета стратешка документа и да енергију коју поседујемо, заједнички преусмеравамо на остваривање циљева које смо дефинисали како акционим плановима тако и стратегијама“, рекла је помоћница Митић.

Састанку су присуствовали и Софија Османовић, шеф Одсека за унапређење положаја Рома, а у име Фондације за образовање Рома Ади Синани, програмски менаџер и Маријана Ракић, службеница за запошљавање.

Извештај Реублике Србије за четврти циклус Универзалног периодичног прегледа (UPR)

Влада Републике Србије је на седници одржаној 2. фебруара 2023. године усвојила Извештај Реублике Србије за четврти циклус Универзалног периодичног прегледа (UPR) (Закључак број: 337-829/2023) који је упућен Савету Уједињених нација за људска права. Република Србија је у фебруару 2021. године доставила и Први добровољни извештај у оквиру Трећег циклуса УПР-а,те овај извештај представља ажурирање података.

Универзални периодични преглед је у надлежности Савета за људска права и представља специфичан механизам надзора поштовања људских права у свим земљама чланицама Уједињених нација. Успостављен је Резолуцијом ГС УН 60/251 од 3. априла 2006. године, а примењује се од 2008. године. Република Србија је прошла кроз сва три циклуса Универзалног периодичног прегледа (2008., 2013. и 2018.године).

Процес у оквиру четвртог циклуса UPR-a, у складу са процедуром, биће настављен у мају 2023. године.

Први у низу консултативних састанака о формирању Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом одржан у Новoм Саду

У Новом Саду је данас 6.2.2023. године одржан први у низу консултативних састанака о формирању Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом. Састанак је отворио министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, а у њему су учествовали, између осталих, државни секретар Иван Бошњак и помоћник министра Жарко Степановић.

„Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог сматра веома значајним формирање Савета као новог механизма за сарадњу јавних власти са цивилним друштвом, у циљу стварања подстицајног окружења за развој цивилног друштва. Из тог разлога одлучили смо да процес израде модела рада Савета и избор чланова/ица Савета буде јаван и транспарентан. Организације цивилног друштва укључене су у процес формирања Савета од самог почетка“, рекао је министар Жигманов.

Министарство није било у обавези да спроведе јавне консултације у вези са формирањем Савета, али наша жеља је била да сва битна питања, као што су мандат, структура и избор чланова Савета размотримо заједно са организацијама цивилног друштва и чујемо предлоге цивилног сектора, нагласио је он.

Државни секретар Иван Бошњак је нагласио да је постојање 36.000 организација и више од 1.000 фондација и задужбина представља наше благо када говоримо о организацијама цивилног друштва.

„Формирањем овог Савета, уз подршку и помоћ донатора, биће омогућено да Србија постане демократичније друштво, а потребе које грађани имају и које остварују у оквиру својих организација дођу до оних који доносе одлуке тако да те одлуке постану заједничке одлуке и вредности“, рекао је Бошњак.

План Министарства је да на јавним презентацијама и дискусијама са представницима организација цивилног друштва размотри Предлог за оснивање Савета за сарадњу са цивилним друштвом, данас у Новом Саду, сутра у Београду и 13. фебруара у Нишу.

Представници организација цивилног друштва ће моћи да Министарству доставе своје предлоге и у писаном формату до 10. марта 2023. године. Уколико организације цивилног друштва буду сматрале да је потребно више времена за јавне консултације, од предложеног, Министарство ће прихватити тај предлог.

Израда Предлога за оснивање Савета, као и консултативни процес са организацијама цивилног друштва реализује се уз подршку пројекта „За снажније грађанско друштво“ који се спроводи уз финансијску подршку америчке агенције за међународни развој (USAID) и швајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC).

Дијалог промена у 2022. години

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог као партнер на ЕУ пројекту „Дијалог промена - Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти“, који спроводи Београдска отворена школа, током 2022. године организовало је низ активности. Ове активности биле су намењене органима јавне управе и организацијама цивилног друштва, у циљу јачања капацитета представника оба сектора за разумевање важности међусобне сарадње у процесу доношења прописа и докумената јавних политика, развој различитих механизама сарадње и њихове имплементацију у пракси.

Организовано је седам обука за представнике организација цивилног друштва и представнике органа јавне управе, једна национална конференција и састанак са контакт тачкама за сарадњу са организацијама цивилног друштва на територији АП Војводине.

Дводневне обуке „Сарадња органа јавне управе са организацијама цивилног друштва у процесу доношења одлука“ организоване су од марта до октобра у Београду, Нишу и Ужицу, а последња дводневна радионица у децембру организована је онлајн. Такође су организоване и три једнодневне радионице са циљем успостављања партнерства између два сектора и представљања примера добре праксе у сарадњи и укључивању организација цивилног друштва у процес доношења одлука.

У новембру 2022. године у сарадњи са Београдском отвореном школом, у оквиру овог пројекта, организована је национална конференција “Дијалог промена: о могућностима и препрекама сарадње организација цивилног друштва и јавних власти”. Конференција је окупила више од 100 представника јавне управе, организација цивилног друштва, Делегације ЕУ и других донатора са циљем да се отвори дискусија о изазовима и перспективама побољшања свеукупног окружења за партнерство између ОЦД и јавних власти.

Крајем децембра организован је и састанак са контакт тачкама за сарадњу са организацијама цивилног друштва на територији АП Војводине и састанку су присуствовали представници органа управе АП Војводине, представници градских управа града Новог Сада и представници више од 15 локалних самоуправа.

Само у 2022. години имали смо девет догађаја са више од 350 учесника.

Обуке је похађало 236 учесника, од чега 87 представника ОЦД и 149 представника органа јавне управе, из више од 50 ЈЛС.

Пројекат „Дијалог промена - Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти“ спроводи Београдска отворена школа у партнерству са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Републичким секретаријатом за јавне политике, Центром за јавне политике ЕУ Универзитета у Београду и Олоф Палме Центром. Пројекат је усмерен ка побољшању пракси и приступа дијалогу између представника цивилног друштва и јавних власти у циљу решавања проблема у заједници и унапређењу јавних политика. Пројекат је подржан од стране Делегације Европске уније у Србији и биће реализован у периоду од 2021. до 2023. године.

Министар Томислав Жигманов састао се са амбасадором Италије Луком Горијем

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов састао се данас у Палати Србија са Њ.Е. амбасадором Италије у Београду Луком Горијем.

Двојица саговорника разговарала су о темама из области људских и мањинских права, цивилног друштва и односима у региону. Током сусрета, министар Жигманов упознао је амбасадора Горија са делатностима Министарства на чијем је челу, о актуелним темама и активностима којима се Министарство бави, као и изазовима и начинима на који они могу да буду превазиђени.

Амбасадор Гори је нагласио да су Србија и Италија пријатељске земље, истакао важност добрих односа у региону за напредак Србије ка ЕУ, као и важну улогу организација цивилног друштва у демократском животу сваке земље.

Министар Томислав Жигманов разговарао са амбасадором Републике Словеније Дамјанов Бергантом

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов разговарао је данас у Палати Србија са Њ.Е. амбасадором Републике Словеније Дамјаном Бергантом.

Разговарало се о темама које су из делокруга рада Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, о правима и положају националних мањина у Републици Србији, као и положају осетљивих и маргинализованих друштвених група. Амбасадор Бергант је истакао да је словеначка национална мањина у Србији једна од најзадовољнијих националних мањина и честитао министру Жигманову, као представнику друге националне мањине, на наименовању.

Министар Жигманов је упознао амбасадора са актуелним активностима Министарства и ставовима о разним питањима, као и са изазовима са којима се у различитим секторима Министарство сусреће. Истакао је да је он министар континуитета и да ће све оне добре и позитивне праксе које је Министарство започело, наставити и у новом мандату.

Двојица саговорника дотакли су се и регионалних питања као и путa Србије ка Европској унији, у чему је амбасадор Бергант понудио помоћ и искуства која је на том путу имала Република Словенија.

Министар Томислав Жигманов: Не фаворизујем ниједну странку у Националном савету албанске националне мањине

Министар Томислав Жигманов на позив портала БујановачкЕ одговарао је на питања у поводу формирања привременог органа који ће управљати Националним саветом албанске националне мањине, а који у целости преносимо:

1. Која је процедура за избор чланова Привременог органа и ко предлаже кандидате?

Садржај одговора на Ваша питања јасно је прописан Законом о националним саветима националних мањина („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 20/14 ‒ УС, 55/14 и 47/18)! Наиме, Законом је одређен, између осталог, и поступак распуштања националног савета, затим образовања привременог органа управљања, као и спровођење избора после распуштања националног савета. Подсетићу јавност да је, након успешно одржаних избора, конститутивна седница Националног савета албанске националне мањине одржана у Бујановцу 14. децембра 2022. године. На наведеној седници потврђен је мандат чланова и конституисан Национални савет албанске националне мањине. На овој сам седници, свестан важности самог догађаја али и осетљивости тренутка, као исказ истинске заинтересованости и геста стварне подршке, био сам непосредни учесник као министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.
Одредбом члана 40. став 1. тачка 4) Закона прописано је да, ако национални савет не изабере председника националног савета у року од 30 дана од дана конституисања националног савета, Министарство распушта национални савет. Дакле, 13. јануара 2023. године истекао је законски рок за избор председника Националног савета. Након што Национални савет званично обавести Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог о томе да ли је одржана седница Националног савета албанске националне мањине, као и да ли је изабран председник националног савета, уколико се неспорно утврди да до 13. јануара 2023. године није одржана седница Националног савета на којој је изабран председник Националног савета, стећи ће се услови из наведеног члана Закона за распуштање Националног савета. Од нациоалног савета албанске националне мањине до данас ујутро – а данас је да Вас подсетим 27. јануар, није стигао службени допис о томе. Према одредби истога члана Закона Министарство за људска и мањинска права својим решењем „образује привремени орган управљања националног савета из реда чланова националног савета, водећи рачуна о заступљености изборних листа са којих су изабрани чланови националних савета. Привремени орган управљања националног савета чине председник и четири члана“ (чл. 40, став 4). Дакле, и у вези са темом Вашег питања законска одредба је веома јасна и на нама из Министарства је да исту доследно и у целости спроведемо.

2. Који је рок за именовање Привременог органа?

Министарство мора, у складу са Законом о општем управном поступку, у року од 30 дана од дана пријема обавештења од Националног савета да није одржана седница Националног савета на којој је изабран председник Националног савета, донети решење о распуштању Националног савета и истовремено и решење којим ће образовати привремени орган управљања Националног савета. Треба рећи да је и „привременост“ органа управљања прописана Законом, у смислу да до конституисања новог сазива Националног савета текуће и неодложне послове у вези са вршењем овлашћења Националног савета врши привремени орган управљања Националног савета.

3. Како се бира председник Привременог органа и на основу којих критеријума?

Као што сам већ рекао, привремени орган управљања Националног савета, сагласно одредби члана 40. став 4. Закона, чине председник и четири члана, који се бирају из реда изабраних чланова Националног савета, при чему се, како стоји у Закону, мора водити рачуна о заступљености изборних листа са којих су изабрани чланови Националног савета. С тим у вези, подсећамо да су на изборима за чланове националних савета националних мањина који су одржани 13. новембра 2022. године припадници албанске националне мањине бирали Национални савет на непосредним изборима, за које је било потврђено пет изборних листа, које су оствариле следеће резултате:
1. Демократска партија – др сци. Нагип Арифи – 1.762 гласа, односно 2 мандата;
2. Партија за демократско деловање – Рагми Мустафи – 4.155, односно 5 мандата;
3. Покрет за демократски прогрес – Шћиприм Муслиу – 2.289, односно 2 мандата;
4. Алтернатива за промене – Левент Ћазими – 3.824, односно 5 мандата; и
5. Демократска партија Албанаца – др сци. Рагми Мустафа – 1.032, односно 1 мандат.
Из свега наведенога јасно је које би листе требале имати чланове привременог органа управљања Националног савета албанске националне мањине.

4. Како ће се спровести нови избори за чланове Националног савета Албанаца?

И за ову ситуацију Закон је предвидио решење, које се састоји у следећем. Након распуштања Националног савета, у складу са одредбом члана 35. став 3. Закона, нови избори за његове чланове расписују се у року од 60 дана од распуштања. Ови избори морају да буду одржани у року од 45 дана од дана расписивања, а одржавају се путем електорске скупштине. Право да буде електор, у складу са одредбом члана 101. Закона, има припадник албанске националне мањине уписан у посебан бирачки списак чију кандидатуру писмено подржи најмање 20 припадника албанске националне мањине. Писмена подршка мора бити оверена од стране овлаштене службене особе по одређеној процедури и на прописаном обрасцу. Одредбом члана 102. Закона прописано је да се електорска пријава подноси Министарству најкасније 30 дана пре електорске скупштине.

5. Како коментариштете изјаве појединих функционере Партије за демократско деловање да ће приликом формирања Привременог органа бити фаворизована странка Алтернатива за промене?

Видите, свашта се говори, много тога се пише, но могли сте приметити из досадашњег поступања Министарства и деловања мојих колега и мене лично да је оно одређено искључиво демократским узусима и једино правилима који су законом прописани! У том смислу желим посебно истакнути да ће Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у поступку образовања привременог органа управљања, као и у поступку спровођења избора, наставити у потпуности примењивати наведене законске одредбе. Дакле, као министар са индигнацијом одбијам било какву инсинуацију о евентуалном фаворизовању било које изборне листе у догађајима о којима говоримо. То нисам чинио нити ћу икада чинити! Но то уједно не значи да Министарство, као и до сада уосталом, неће очитовати спремност и отвореност за дијалог и сарадњу са свим актерима овог процеса, како би албанска национала мањина успешно окончала изборни процес за своје мањинско самоуправно тело и тако могла наставити да остварује своја права на самоуправу у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма. А ради обезбеђивања транспарентности свих активности на крају ћу истакнути да ће све наше одлуке бити доступне на интернет страници Министарства https://www.minljmpdd.gov.rs/.

https://bujanovacke.co.rs/2023/01/27/ministar-zigmanov-ne-favorizujem-ni-jednu-stranku-u-nacionalnom-savetu-albanaca/

Министар Томислав Жигманов отворио изложбу о нацистичком геноциду над Ромима

У Дому културе Студентски град министар Томислав Жигманов отворио је вечерас изложбу под називом „“Расна дијагноза - Цигани“ посвећења чувању сећања на нацистички пором над Ромима и Ситима.

„Сећање на недужне људе, који су убијани и над којима је спроведен геноцид само зато што су друге нације и вере, треба да буде опомена и обавеза свих нас да се свакодневно боримо да се овакви злочини никада не забораве, да одлучно одбацујемо све стратегије њиховог негирања и да у корену сасецамо сваки облик мржње и насиља, који су у основи сваког злочина“, рекао је овом приликом министар Жигманов.

Он је истакао да је дужност и обавеза свих нас као одговорних чланова друштва да поколењима осигурамо будућност у којој владају мир, толеранција, разумевање и прихватање различитости и да се боримо против говора и злочина из мржње, предрасуда, сваког облика дискриминације и нетолеранције на различитост.

На изложби су приказане старе породичне фотографије које пружају увид у реалност живота невино страдалих људи. Иза апстрактних докумената, који бележе њихово бирократски организовано уништење, изложба открива уништене животе.

27. јануар - Међународни дан сећања на жртве Холокауста

У поводу обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог наглашава да је Република Србија предана неговању политика сећања на ужас Холокауста, исказивања пијетета страдалим невиним жртвама, те борби против верске и националне мржње и сваког облика насиља.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста – 27. јануар, установљен је резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 1. новембра 2005. године, а обележава се на дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, вероватно најозлоглашенији логор смрти за Јевреје, Роме и друге народе у Другом светском рату у Европи.

„Сећање на недужне људе, који су убијани и над којима је спроведен геноцид само зато што су друге нације и вере, као жртве најтежег облика дискриминације, треба да буде опомена и обавеза свих нас да се свакодневно заузето боримо да се овакви злочини никаде не забораве, да одлучно одбацујемо све стратегије њиховог негирања и да у корену сасецамо сваки облик мржње и насиља, који су у основи сваког злочина“, поручио је поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Човечанство, суочено с геноцидом и зверствима која су учињена јеврејском и другим народима током Другог светског рата, одговорило је одлучним захтевом да се поново потврди достојанство, слобода и равноправност човека као највише вредности у Универзалној декларацији о људским правима. Она и данас, 75 година од усвајања, стоји пред свима нама као свакодневна опомена да се никакви злочини не смеју никада поновити, због чега афирмација културе људских права мора бити и даље свима прворазредни задатак.

„Дужност и обавеза свих нас као одговорних чланова друштва је да поколењима осигурамо будућност у којој владају мир, толеранција, разумевање и прихватање различитости и да се боримо против говора и злочина из мржње, предрасуда, сваког облика дискриминације и нетолеранције на различитост“, додао је Жигманов. Том вредносном оквиру и таквим настојањима Влада Републике Србије на челу с председницом Аном Брнабић ће и даље бити предано посвећена.

Као једну од потврда таквог залагања, министар Жигманов је навео да је Влада Републике Србије, у циљу борбе против говора мржње, почетком 2020. године усвојила Радну дефиницију антисемитизма, коју је дао Комитет за антисемитизам и порицање Холокауста Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА). У контексту правичног решавања учињене неправде, укључујући насиље и дискриминацију верских мањина, а у складу са Законом о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста који немају живих наследника, министар Жигманов је истакнуо да се Савезу јеврејских општина, почев од јануара 2017. године до 2042. године, опредељују средства у износу од 950.000 евра на годишњем нивоу. Подсећамо да и преживели потомци жртава Холокауста који сада живе у Србији и Израелу годинама остварују своја права пред Агенцијом за реституцију.

С друге стране, доношење закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ доприноси очувању сећања на жртве нацистичког концентрационог логора на некадашњем Београдском сајмишту, Јеврејског логора Земун и Прихватног логора Земун, док се средствима из буџета Републике Србије континуирано подржава реализација пројеката и програма којима се преносе сећања на жртве Холокауста и злочина против човечности током Другог светског рата. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подржава иницијативе којима су у систем образовања уводе учења о Холокаусту и обележавања сећања на жртве Холокауста.

Округли сто на тему инклузије маргинализованих група на тржиште рада

Министар Томислав Жигманов учествовао на округлом столу у Привредној комори Србије где се говорило о инклузији Рома и других рањивих група на тржиште рада.

„Сви знамо да су припадници ромске националне мањине, посебно жене и девојчице, као и повратници, међу најмаргинализованијим групама у Србији. Често им недостаје формално образовање и приступ јавним услугама и процесима креирања политика, а сусрећу се са широко распрострањеном дискриминацијом и искључени су са тржишта рада“, рекао је министар.

Он је додао да „тежимо да радом Министарства спроведемо већину мера Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња коју смо ревидирали уз примену и пратећег Акционог плана који смо донели“.

„Улога државе је да направи нормативни оквир у којој ће сви њени грађани бити равноправни, те да спроводи мере које воде смањивању друштвених неједнакости и сиромаштва ромске заједнице. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог наставиће да спроводи овакве програме, јер су резултати који се постижу видљиви и врло коректни“, закључио је министар.

Округли сто под називом: „Резултати и препоруке пилотирања концепта за укључивање тешко запошљивих особа на тржиште рада уз подршку организација цивилног друштва“, организовали је Фондација „Ана и Владе Дивац“ у сарадњи и уз учешће ГИЗ-а те представника државних институција, приватног сектора, цивилног друштва и корисника мера подршке за запошљавање.

Министарство добило признање Удружења жртава насиља „ХАЈР“

Удружење жртава насиља „ХАЈР“ је у среду, 25. јануара 2023. године, у биоскопској сали Етнографског музеја у Београду, обележило шесту годишњицу удружења.

Том приликом, захвалницу овог Удружења, за хуманост и пожртвованост у пружању помоћи у борби против насиља, у име министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислава Жигманова и самог Министарства, примиле су помоћница министра Нина Митић и виша саветница и руководитељка Групе за унапређење родне равноправности др Биљана Стојковић, којима су такође уручене захвалнице.

Састанак државног секретара Рејхана Куртовића са првим председником новоформираног Националног савета Горанаца у Србији Амиром Кајкушом

Државни секретар проф. др Рејхан Куртовић састао се данас 25.1.2023. године са првим председником новоформираног Националног савета горанске националне мањине у Србији др Амиром Кајкушом.

Након што је честитао Горанцима на историјском првом избору и конституисању Националног савета горанске националне мањине и доктору Кајкушу на избору за председника националног савета, државни секретар др Куртовић је нагласио да су овом и свим другим националним саветима врата Министарства увек отворена и да Министарство има за циљ да активо делује на пољу имплементације и афирмације људских и мањинских права и да предузима све радње и мере у циљу потпуне интеграције националних мањина у друштвене процесе и правно- политички систем Републике Србије.

„Ми желимо да национални савети националних мањина буду функционалне и делотворне представничке институције националних заједница у пуном капацитету, које ће на квалитетан и стручан начин обављати послове из области образовања на мањинским језицима, службене употребе језика и писма, културе и информисања, као кључним идентитетским питањима националних мањина. Од активног деловања националних савета зависиће и ниво права мањинских заједница у Републици Србији. У том смислу дајемо пуну подршку националним саветима као кровним институцијама националних заједница у Републици Србији и нудимо партнерску сарадњу у подизању мањински права на највиши могући ниво“, рекао је државни секретар.

Др Амир Кајкуш захвалио се Министарству на помоћи која им је пружена у процесу првог конституисања.

„Желимо да уз вашу помоћ створимо институцију која ће бити показатељ да постојимо. Није нам циљ одвајање од било кога, већ да будемо оно што јесмо“, рекао је др Кајкуш.

Национални савет горанске националне мањине први пут је образован након спроведених избора за чланове националних савета 13. новембра 2022. године, а конституисан 17. децембра 2022.

Према подацима са пописа становништва 2011. године, у Србији живи 7.767 Горанаца.

Јавни позив организацијама цивилног друштва за чланство у два савета

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је у јануару 2023. године упутило јавне позиве организацијама цивилног друштва ради избора представника за чланство у Савету за родну равноправност Владе Републике Србије, односно Савету за праћење спровођења Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године. Текстови ових јавних позива оглашени су на интернет страници Министарства заједно са пратећим обрасцима за подношење кандидатуре.

Одговарајућа заступљеност и активно учешће организација цивилног друштва неопходни су ради транспарентнијег и ефикаснијег креирања, спровођења и вредновања учинка мера јавних политика у области родне равноправности и превенције и заштите од дискриминације. Стога се овим путем још једном позивају сва заинтересована удружења која испуњавају услове прописане јавним позивима, да на прописан начин и у предвиђеном року поднесу своју кандидатуру за чланство у наведеним радним телима.

Рок за достављање кандидатура је 31. јануар 2023. године.

Радни састанак са представницима Сталне конференције градова и општина

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов разговарао је 23.1.2023. у просторијама Министарства са генералним секретаром Сталне конференције градова и општина Николом Тарбуком.

На састанку се разговарало о наставку даље успешне сарадње у неколико важних сегмената, као што су инклузија Рома, антидискриминација и родна равноправност, као и оснаживање капацитета цивилног друштва.

„Сарадња са Сталном конференцијом градова и општина је од изузетне важности. СКГО је кључни партнер Министарства на локалу“, рекао је министар Жигманов.

На састанку су учествовали државни секретар Иван Бошњак, помоћници министра као и сарадници генералног секретара СКГО.

Састанак министра Томислава Жигманова и амбасадорке Шведске Анике Бен Давид

Министар Томислав Жигманов састао се у Палати Србија са амбасадорком Краљевине Шведске Њ. Е. Аником Бен Давид. Том приликом двоје саговорника разменили су мишљења о стању људских права, владавини права и демократији, као и о положају мањинских и других заједница у Србији.

Министар Жигманов захвалио се на континуираној подршци Краљевине Шведске на путу Србије ка бољем демократском друштву, владавини права и приступању Европској унији. Истакао је да је Србија свесна изазова које има у области људских права, те да ће Министарство на чијем је челу посвећено радити на решавању тих изазова, у сарадњи са осталим деловима државе, цивилним сектором, академском заједницом и другим важним институцијама и деловима друштва.

Амбасадорка Бен Давид нагласила је да Краљевина Шведска, која је од скора и председавајућа Савета Европске уније, од раније безрезервно подржава пут Србије ка Европској унији изражавајући дубоко уверење да је Србији место у породици земаља ЕУ. Она је понудила помоћ Краљевине Шведске у изради Стратегије људских права и истакла да само владавина права, демократија и заштита људских права воде до јачег друштва и државе.

Честитка Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог за национални празник Русина

Зоз нагоди ютрейшей централней преслави Националного дня Руснацох у Републики Сербиї Министерство за людски, меншински права и дружтвени диялоґ припаднїком русинскей националней заєднїци винчує их националне швето.

У поводу сутрашње централне прославе Дана Русина у Републици Србији, која се ове године одржава у Куцури и Врбасу, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалога честита припадницима русинске заједнице њихов национални празник. Реч је о празнику Русина којим трајно меморирају и обележавају догађај од 17. јануара 1751. године, када су аустријске власти на челу с царицом Маријом Терезијом донели документ о насељавању првих 200 породица Русина у пустару Велики Крстур.

Што самоорганизовањем, што уз помоћ Гркокатоличке цркве, они су током историје дуге више од 270 година на подручју Србије оснивали и развијали своје образовне и друге институције од значаја за очување и развој националног идентитета тако да су до данас сачували своје име, језик те богато културно наслеђе. Као малобројна и територијално дисперзирана заједница, живећи у 10-ак насеља у Бачкој и Срему најчешће као паори и занатлије, данас су Русини народ с најбројнијом факултетски образованом интелигенцијом у Србији. Реч је о националној заједници која према попису становништва из 2011. године броји 14.246 грађана те се с разлогом може рећи да су Русини били и остали важна и драгоцена коцкица у богатом мултиетничком мозаику Војводине и Србије.

Од бројних културних прегаоца, међу истакнутијим Русинима се истичу Володомир Хнаћука, који је сакупио и објавио усмену русинску књижевност крајем 19. века, Гаврило Костељник који је стандардизовао русински језик и Михајло Ковач, кључна особа за одржавање континуитета русинске књижевности. Од интелектуалаца који данас неуморно раде на народносним питањима треба споменути песника и филолога, академика Јулијана Тамаша, који је русински идентитет утемељио у светској књижевности, те браћу – публициста Михал и научник Јанко – Рамач, који су превели Свето писмо на русински језик.

Чувајући своје националне вредности, уз усвајање других цивилизацијских постигнућа, Русини у Србији данас су национална заједница, која има своју развијену мањинску националну инфраструктуру у подручју образовања, информисања, културе и службене употребе русинског језика и писма, о којима брине Национални савет Русина у Републици Србији. Власти у Републици Србији, Аутономној покрајини Војводини те јединицама локалне самоуправе и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика – како би Русини у Републици Србији успешно наставили развијати своје националне институције и перспективу припадника своје заједнице.

Састанак министра Томислава Жигманова са специјалним изаслаником Уједињеног Краљевства за Западни Балкан Лордом Стјуартом Пичом

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов састао се данас у Палати Србија са специјалним изаслаником Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске за Западни Балкан Лордом Стјуартом Пичом, који је у дводневној посети Србији.

Двојица саговорника разговарала су о актуелној ситуацији у области заштите, положаја и права националних мањина у Републици Србији, као и о односима и сарадњи држава и народа у региону.

Министар Жигманов је нагласио да Министарство посвећено ради на унапређењу стања у области заштите људских права, на побољшању положаја националних мањина, као и на побољшању односа у региону.

Министар је додао да су права националних мањина у Србији гарантована Уставом и да је образовање на матерњем језику такође део тих права које је обезбеђено за припаднике националних мањина од обданишта до факултета. Он је додао да су људска и мањинска права крхка област на којој увек ваља радити, чему се Министарство на чијем је челу доследно посвећује.

У вези односа у региону, посебно односа Србије и Хрватске, министар Жигманов је рекао да, колико је у његовој моћи, даје свој допринос да се односи релаксирају, да се прилике побољшају, а напетости смање. Саговорници су се сложили да сарадња међу државама не би смела имати алтернативу, те да комуникација треба да иде кроз институције.

Лорд Стјуарт Пич честитао је министру Жигманову на постављењу за министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог наглашавајући важност чињенице да се припадник једне националне заједнице налази на том месту.

Министар Томислав Жигманов састао се са повереницом за заштиту равноправности Бранкицом Јанковић

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов и повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, са сарадницима, одржали су 17.1.2023. састанак у Министарству на теме од значаја за унапређења поштовања и заштите људских и мањинских права. Разговарали су о примени постојећих стратегија и акционих планова, наставку даље међусобне сарадње, као и о будућим заједничким пројектима.

Министар Жигманов истакао је да Министарство доследно ради на афирмацији и заштити људских и мањинских права. „Са друге стране, залажемо се за нулту тачку толеранције према свему што је девијантно у друштву“, нагласио је министар.

Повереница Јанковић је истакла да пред собом треба да имамо визију друштва које различитост не посматра као претњу већ потенцијалну снагу, за шта је неопходно постићи политички и друштвени консензус.

Жигманов и Јанковић су се сложили да постоји изражена потреба за квалитетним друштвеним дијалогом, нарочито у светлу глобалних процеса и изазова који се одражавају на све државе у окружењу.

Састанак министра Томислава Жигманова и амбасадорке Шан Меклауд

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов састао се данас у Палати "Србија" са амбасадорком Велике Британије у Србији Шан Меклауд.

Двоје званичника разговарали су о темама из делокруга рада Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, као и о актуелној ситуацији у Србији и у региону, у светлу последњих догађаја.

Министар Жигманов је истакао да се Министарство доследно залаже за поштовање људских права свих, без обзира на националну, верску, расну, полну или било коју другу различитост. Исто тако, Министарство је опредељено да се спорови у друштву решавају друштвеним дијалогом, на чему предано ради кроз развијен институционални механизам.

Министар Томислав Жигманов разговарао са шефом Делегације Европске уније у Србији Емануелом Жиофреом

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов састао се данас у Палати "Србија" са шефом Делегације Европске уније у Србији, Њ. Е. амбасадором Емануелом Жиофреом, и том приликом су разговарали о актуелној ситуацији у Србији и региону.

Министар Жигманов обавестио је амбасадора Жиофреа о последњим напорима државе да се односи са Републиком Хрватском релаксирају, и у том контексту о својој улози. Министар је подвукао да разговори и комуникација немају алтернативу и изразио наду да је ово добар почетак нових, надамо се, бољих односа суседних земаља.

Жиофре и Жигманов разговарали су и о темама које се односе на области деловања Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Министар је истакао да запослени у Министарству посвећено раде на промоцији људских права, солидарности, толеранције, хуманости и друштвеног дијалога.

Емануел Жиогфре поздравио је активности којима се бави Министарство, похвалио је изборни процес за националне савете националних мањина, као и најављене ратификације два опциона протокола (уз Пакт о економско-социјалним и културним правима и Конвенцију о правима детета) чиме ће се заокружити праћење људских права у Републици Србији. Жиофре је истакао важност ефикасних и оснажених независних тела и улогу организација цивилног друштва у промовисању и заштити људских права и јачању демократске праксе. Он је нагласио да ће Делегација Европске уније у Србији наставити да подржава активности Министарства.

На традиционалном Божићном пријему СНВ у Заребу сусрели се високи званичници две земље

Министар за људска и мањинска права Томислав Жигманов, заједно са министром спољних послова Ивицом Дачићем и министарком за европске интеграције Тањом Мишћевић, присуствовао је традиционалном Божићном пријему у Загребу који организује Српско народно вијеће на челу са Милорадом Пуповцем.  

Скупу су присутвовали и премијер Републике Хрватске Андреј Пленковић и потпредседница хрватске Владе Ања Шимпрага, министар спољних послова Гордан Грлић Радман, те министар правосуђа и управе Иван Маленица.

Аутор: SNV/HINA

Поздравну реч имао је Милорад Пуповац, а након њега окупљенима су се обратили председница Националног савета хрватске националне мањине у Републици Србији Јасна Војнић, доградоначелник Града Загреба Лука Корлат, први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић и премијер Републике Хрватске Андреј Пленковић.

После уводних обраћања и доделе награда истакнутим појединицима, које је уручио председник Савета СНВ Дејан Јовић, божићни благослов свим присутнима уделио је патријарх Српске православне цркве Порфирије. 

„Мир, здравље и љубав свима овде сабранима, да налазе путеве једни према другима, да баријере не буду препреке, да видимо икону божју једни у другима. Мир божји, Христос се роди!“, рекао је патријарх СПЦ.

Скупу су још присуствовали изасланик председника Сабора Иван Челић (ХДЗ) и други саборски заступници, председник Савета за националне мањине Владе РХ Александар Толнауер, представници католичке цркве на челу са апостолским нунцијем у РХ, надбискупом Ђорђем Лингуом, бивши министар у владама Републике Србије Расим Љајић, амбасадорка Србије у Р. Хрватској Јелена Милић и посебни саветник председника Републике Србије за питања несталих лица у РХ Веран Матић.

Божићни пријем био је прилика да се, после дуго времена,  на маргинама скупа састану високи званичници двеју земаља, Србије и Хрватске, и почну са отпољавањем односа, чему су много допринели прваци две националне мањине у две државе, Жигманов и Пуповац.

На маргинама сусрета министар Жигманов сусрео се са потпредседницом хрватске Владе Аном Шимпрагом (СДСС), а министар Дачић са хрватским колегом Радманом.

Жигманов и Пуповац су дан раније, као челници ДСХВ-а и  СДСС-а, потписали Декларацију о сарадњи Срба из Хрватске и Хрвата из Србије.

Божићна честитка министра Жигманова

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов упутио је честитку за Божић патријарху Српске православне цркве Порфирију, епископима и свим верницима најбројније Цкрве у Србији, као и католицима источног обреда, који га славе по Јулијанском календару.

 „Слава на висини Богу и на земљи мир…“ (усп. Лк 2,12)
Ова радосна песма светих анђела у ноћи рођења Богомладенца неослабљеним заносом одјекује кроз векове. Од искона силни и вечни Бог у пунини времена узима тело човека како би нас надарио својим божанством. Ова света размена оспособљује нас и соколи да узмемо учешћа у тајни божанског живота, да се и у нама људима оваплоте духовне и моралне вредноте мира, разумевања, прихваћања и љубави.

У свету обележеном многоврсним немирима, острашћеностима, неправдама, ратовима и страховима, пројављује нам се суштина божићне тајне: „походио нас је Исток с висине, да обасја оне који сједе у тами и сјени смрти; да управи ноге наше на пут мира“ (усп. Лк 1,78-79).

У настојању да са Мироносцем и ми будемо мироносци те градитељи праведнијег друштва на засадама хришћанских вредности љубави, дијалога и једнакоправности, желим свим православним верницима, као и католицима источног обреда, срећне божићне и новогодишње празнике!

Христос раждајетсја – славите јего!

Мир Божји  – Христос се роди!

Министар Жигманов путује у Загреб на Божићни пријем Српског народног вијећа

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов присуствоваће 6. јануара у Загребу традиционалном Божићном пријему у организацији Српског народног вијећа (СНВ) Милорада Пуповца, зајено са министром спољних послова Ивицом Дачићем и Партијархом српским Порфиријем, док ће са хрватске стране, како је објављено у медијима, пријему присуствовати премијер Републике Хрватске Андреј Пленковић са министрима.

„Веома ми је драго што је створена прилика да се, после две године, макар и на маргинама оваквог једног догађаја, одрже први озбиљни разговори на министарском нивоу између две државе“, каже министар Жигманов.

Он је за медије потврдио да заједно са Милорадом Пуповцем, председником СДСС-а, ради на плану отопљавања односа две земље.

„Позив министру спољних послова Србије на традиционални Божићни пријем Српског народног вијећа у Загреб и његов позитиван одговор, последица је, чини се, нашег успешно обављеног посла“, рекао је Жигманов.   

Министар Томислав Жигманов је недавно, 12. децембра 2022. године, гостујући у емисији „Прави угао“ код Љубице Гојгић на РТВ Војводина, изјавио да би волео да његово именовање за министра у Влади Републике Србије допринесе да се односи две државе поправе.

„Сарадња Србије и Хрватске не би смела имати алтернативу (...) Жао ми је што односи Републике Србије са Републиком Хрватском нису као што су са Републиком Мађарском, Северном Македонијом или Грчком (...) Волео бих и био бих срећан када би моје именовање био повод да се сусретну министри спољних послова Србије и Хрватске“, рекао је пре скоро месец дана министар Жигманов.

Најважнија достигнућа Министарства у 2022. години и најважније планиране активности у 2023.

Иако је највећи део 2022. године, Влада Републике Србије била у техничком мандату, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је током 2022. године урадило значајан посао на унапређењу заштите људских права у Србији и то кроз:

1 .  Доношење три важне стратегије (са пратећим акционим плановима)

• Стратегија за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва 2022-2030.
• Стратегија превенције и заштите од дискриминације 2022-2030.
• Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња 2022-2030.

2.  Успешно спровођење избора за чланове националних савета националних мањина

• По први пут основан Национални савет горанске националне мањине.
• Укупно 24 национална савета националних мањина.
• Сви су после избора одржали конституитивне седнице уз присуство представника Министарства.

3.  Израду Инструмента за примену принципа „Да нико не буде изостављен“

• Србија је прва држава чланица Уједињених нација која је принцип „Да нико не буде изостављен“ из Агенде 2030 прилагодила свом нормативном оквиру.
• Обезбеђено да се јасно чују потребе припадника најрањивијих група и уваже њихови ставови, а њихова права и положај увек унапређују и штите.

4.  Настављен друштвени дијалог са Националним саветом албанске националне мањине

• У Бујановцу 11. марта 2022. године одржан други по реду „Друштвени дијалог у вези са Планом од 7 тачака на тему интеграција у државне институције“ уз присуство најважнијих представника републичке власти, локалне самоуправе и међународних организација.
• Заједнички је договорено да ће се водити рачуна о повећаној заступљености припадника албанске националне мањине приликом одлучивања о пријему у радни однос у државним органима и приликом ангажовања лица ван радног односа

Најважније планиране активности Министарства у 2023. години

1. Израда Стратегије за праћење и унапређење људских права у Републици Србији за период од 2024. до 2030. године.
2. Формирање Савета за сарадњу и развој цивилног друштва.
3. Завршетак израде новог Акционог плана за остваривање права националних мањина.
4. Наставак  континуираних дијалога са Националним саветом албанске националне мањине у вези са Извештајем од 7 тачака, на преостале теме.