MENI
 
Naslovna » Pres » Vesti

Ministar Žigmanov govorio na Svečanoj akademiji Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata

11. april 2024.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov govorio je sinoć u Subotici na Svečanoj akademiji povodom 15 godina od osnivanja Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata.

 Ministar Žigmanov govorio na Svečanoj akademiji Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata

Čestitajući na svemu što je ova institucija do danas učinila na području kulture i što i danas čini, ministar Žigmanov je izjavio da je temeljno opredeljenje Vlade Republike Srbije inkluzija, integracija i podrška očuvanju i razvoju multikulturalizma u Republici Srbiji koja podrazumeva podršku postojanju ovakvih institucija koje rade na očuvanju, razvoju tradicije, kulture i stvaralašva. On je dodao da se čine napori kako bi multikulturalni prostor Republike Srbije ostao živ i kako bi svaki građanin u našoj državi, svaki pripadnik nacionalne manjine, sebe doživljavao ravnopravnim i ovde gradio svoje perspektive.

Ministar Žigmanov je istakao da hrvatska zajednica u Srbiji mora biti ponosna na ono što je Zavod uradio, i kad je reč o organizovanosti kulturne scene, razvoju i usvršavanju multiukulturnih praksi, snaženju kulture sećanja, organizovanju prostora prošlosti i zadavanju smernica za budućnost.

Hrvatska zajednica u Srbiji je uvek bila otvorena i kreativna, rekao je ministar Žigmanov, sprema na saradnju i zajednički rad, to je zajednica koja je, čuvajući svoje, učila od drugih i bilia spona prema brojnim kulturama - prema većinskom narodu, manjinskim zajednicama, ali i prema jedinstvenom hrvatskom kulturnom prostoru i srpskoj zajednici u Republici Hrvatskoj.

Ministar Žigmanov je zaključio da savremeni građanin demokratskog opredeljenja danas treba biti ponosan i osnaživati svoje, stvarati perspektivu za pripadnike svoje zajednice, nastojati graditi politike integracija, vidljivosti, prepoznatljivosti i tražiti svoje mesto pod suncem. Hrvati u Srbiji su to svoje mesto našli, zakljčio je ministar Žigmanov, navodeći da je učešće ove zajednice u izvršnoj vlasti Republike Srbije dokaz zrelosti.

Odlukom o suosnivanju Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata Skupštine AP Vojvodine od 10. marta 2008. godine i Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine od 29. marta iste godine, Zavod je utemeljen radi „očuvanja, unapređenja i razvoja kulture hrvatske manjinske zajednice u Vojvodini“ (čl. 1). Osnovna programska misija određena osnivačkim aktom sadržana je u radu na naučnim, stručnim, razvojnim i primenjenim istraživanjima u oblastima kulture, umetnosti i nauke vojvođanskih Hrvata, zatim radu na području bibliografije i arhivistike, menadžmenta i edukacije u kulturi i, na kraju, u podsticanju, organizovanju i priređivanju kulturne produkcije hrvatske manjinske zajednice u Vojvodini.

 Ministar Žigmanov govorio na Svečanoj akademiji Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata  Ministar Žigmanov govorio na Svečanoj akademiji Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata  Ministar Žigmanov govorio na Svečanoj akademiji Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata  Ministar Žigmanov govorio na Svečanoj akademiji Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata  Ministar Žigmanov govorio na Svečanoj akademiji Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata  Ministar Žigmanov govorio na Svečanoj akademiji Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata  Ministar Žigmanov govorio na Svečanoj akademiji Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata  Ministar Žigmanov govorio na Svečanoj akademiji Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata  Ministar Žigmanov govorio na Svečanoj akademiji Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata

Pomoćnica ministra Nina Mitić učestvovala na obeležavanju Nedelje Roma u Briselu

11. april 2024.

Pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog iz Sektora za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti Nina Mitić učestvovala je od 9. do 11. aprila u obeležavanju Nedelje Roma u Briselu, koji jednom godišnje organizuje Evropska komisija.

 Pomoćnica ministra Nina Mitić učestvovala na obeležavanju Nedelje Roma u Briselu

Na skupu učestvuju predstavnici institucija, organizacije civilnog društva, evropske institucije i druge međunarodne i međuvladine organizacije.

Cilj obeležavanja Nedelje Roma jeste da se podigne svest o položaju Roma, Sinta i putnika u Evropi, kao i da se razmotre svi izazovi i mogućnosti veće koordinacije centralnih i lokalnih nivoa vlasti u daljoj inkluziji Roma, Sinta i putnika.

Pomoćnica ministra je učestovala na panelu "Tranziciona pravda za borbu protiv anticiganizma, vraćanje naše prošlosti i obnavljanje naše budućnosti", na kojem su predstavljena dosadašnja dostignuća Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Učešće pomoćnice Mitić na ovom skupu ukazuje na jasnu podršku Vlade Republike Srbije romskoj nacionalnoj zajednici. Republika Srbija prepoznaje teškoće i probleme sa kojima se susreću pripadnici romske populacije i u tom procesu uloga države je kreiranje i usmeravanje javnih politika koje su od ključnog značaja za ovu zajednicu, na čemu posvećeno radi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

 Pomoćnica ministra Nina Mitić učestvovala na obeležavanju Nedelje Roma u Briselu  Pomoćnica ministra Nina Mitić učestvovala na obeležavanju Nedelje Roma u Briselu

Državni sekretar dr Ivan Bošnjak o Akcionom planu za razvoj civilnog društva na FPN

09. april 2024.

Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dr Ivan Bošnjak govorio je na Okruglom stolu za Akcioni planu za razvoj civilnog društva održanom na Fakultetu političkih nauka u Beogradu u organizaciji Krovne organizacija mladih Srbije (KOMS).

 Državni sekretar dr Ivan Bošnjak o Akcionom planu za razvoj civilnog društva na FPN

Na skupu je predstavljen dosadašnji rad Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, planirane aktivnosti Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva kao i Predlog novog Akcionog plana Ministarstva za period 2024-2025. godine.

Obraćajući se okupljenima, državni sekretar Bošnjak je izjavio da prepoznaje mlade kao značajne subjekte društva i nosioce društvenih promena i upravo zato su preko KOMS-a i uključeni u izradu planskog dokumenta, Akcionog plana za period 2024-2025 godinu i u rad Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. Kako bi se obezbedio povoljni ambijent za razvoj organizacija civilnog društva, mišljenje naročito mladih i drugih osetljivih grupa, je od izuzetnog značaja, te je potrebna njihova uključenost u proces donošenja odluka kako bi se skrenula pažnja na teme i pitanja koje su od značaja za njih. Mladi su sadašnjost i budućnost Srbije i regiona, i moramo ih uključiti u procese donošenja odluka, osposobiti ih za konstruktivan društveni dijalog i učiniti ih vidljivijima u javnom diskursu, rekao je državni sekretar Bošnjak.

Okruglom stolu prisustvovale su organizacije članice KOMS mreže, neformalne grupe i druge organizacije koje su podržale članstvo KOMS-a u Savetu za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, kao i predstavnici akademske zajednice, institucija i ustanova.

 Državni sekretar dr Ivan Bošnjak o Akcionom planu za razvoj civilnog društva na FPN  Državni sekretar dr Ivan Bošnjak o Akcionom planu za razvoj civilnog društva na FPN

Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa novoizabranom predsednicom Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine

09. april 2024.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov razgovarao je danas u Ministarstvu sa novoizabranom predsednicom Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine Zoricom Mitrović.

 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa novoizabranom predsednicom Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine

Autor: MLjMPDD

Ministar Žigmanov je prilikom susreta istakao da je siguran da će dosadašnja odlična saradnja Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sa Nacionalnim savetom makedonske nacionalne manjine biti nastavljena i da će podrška Ministarstva inicijativama iz makedonske zajednice i dalje pridonositi razvoju i perspektivama Makedonaca u Republici Srbiji. Ujedno, ministar Žigmanov je poželeo predsednici Mitrović dobrodošlicu u, kako je rekao, klub uspešnih predsednica nacionalnih saveta.

Ministar je podvukao da su vrata Ministarstva, kao i do sada, otvorena za saradnju, kao i da će Ministarstvo nastaviti da radi na povezivanju nacionalnih saveta sa lokalnim i regionalnim predstavnicima vlasti kako bi se izazovi s kojima se nacionalne zajednice suočavaju na obostranu korist pozitivno razrešavali.

Predsednica Mitrović se zahvalila na dosadašnjoj podršci Ministarstva i naglasila da je ovo jubilarna godina za Nacionalni savet makedonske nacionalne manjine, u kojoj se obeležava 20-godišnjica od osnivanja Nacionalnog saveta. Ona je obavestila ministra da se sedište NSMNM premešta iz Pančeva u Novi Sad.

Sastanku su prisustvovali državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović, pomoćnica ministra iz Sektora za nacionalne manjine Biljana Marković, kao i direktor Novinsko-izdavačke ustanove „Makedonski informativni i izdavački centar“ Ozren Simjanovski.

 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa novoizabranom predsednicom Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine  Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa novoizabranom predsednicom Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine  Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa novoizabranom predsednicom Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine

Ministar Žigmanov na Svečanoj akademiji povodom Međunarodnog dana Roma u Kragujevcu

08. april 2024.

Ministar Tomislav Žigmanov govorio je na Svečanoj akademiji u Kragujevcu povodom Međunarodnog dana Roma, 8. aprila.

 Ministar Žigmanov  na Svečanoj akademiji povodom Međunarodnog dana Roma u Kragujevcu

Autor: MLjMPDD

Ministar je tom prilikom naglasio da je Grad Kragujevac primer dobre prakse koji svojim proaktivnim pristupom, u partnerstvu sa pripadnicima romske zajednice, gradi politike i preduzima mere na inkluziji Roma. Kroz brojne projekte koje su uspešno realizovali, doprineli su socijalnoj inkluziji ove zajednice, rekao je ministar Žigmanov.

Na Svečanoj akademiji govorili su ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović i ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić, predstavnici gradske vlasti i romskih udruženja. Na Svečanoj akademiji dodeljene su pohvalnice za radove nastale na konkursu kao i doprinos manifestaciji „Romsko kulturno proleće“. Bilo je reči o istoriji Roma u Kragujevcu, a na kraju je održan i prigodan koncert.

 Ministar Žigmanov  na Svečanoj akademiji povodom Međunarodnog dana Roma u Kragujevcu  Ministar Žigmanov  na Svečanoj akademiji povodom Međunarodnog dana Roma u Kragujevcu  Ministar Žigmanov  na Svečanoj akademiji povodom Međunarodnog dana Roma u Kragujevcu

Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na proslavi Međunarodnog dana Roma

08. april 2024.

Državni sekretar u Miistarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije dr Ivan Bošnjak izjavio je na skupu povodom Međunarodnog dana Roma da je to dan kojim se proslavlja romska kultura, ali i podseća na potrebu podizanja svesti o problemima sa kojima se Romi i dalje suočavaju.

 Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na proslavi Međunarodnog dana Roma

Autor: MLjMPDD

Na javnom slušanju, organizovanom u zgradi Narodne skupštine Republike Srbije u Ulici Kralja Milana u Beogradu, dr Bošnjak je naglasio da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog posvećuju veliku pažnju unapređenju položaja pripadnika romske nacionalne zajednice, njihovom uključivanju i integraciji u društvo.

To se čini, rekao je državni sekretar Bošnjak, u partnerstvu sa brojnim ministarstvima, jedinicama lokalne samouprave kao i romskim organizacijama, pre svega sa Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine, na različite načine i sa različitim programskim sadržajima, svesni da ti procesi, ako želimo da budu uspešni, nikad ne idu ni brzo ni lako, i da sve što je do sada urađeno, ma koliko bilo značajno, još uvek nije dovoljno. Dr Bošnjak je rekao da će Ministarstvo, u saradnji sa svim ostalim subjektima u društvu, nastaviti da radi na trajnom unapređenju položaja Roma u našoj zemlji.

Skup, u organizaciji Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i Ministarstva za ljudska i manjisnka prava i društveni dijalog, otvorio je Dalibor Nakić, predsednik NSRNM, rekavši da je sve što je dobro za Republiku Srbiju dobro i za Rome, koji se raduju napretku i razvoju zemlje, jer Romi drugu državu nemaju.

Nakić je istakao da su Romi miroljubiv narod koji u svom jeziku nema reč za rat, i da se nada miru i kraju sukoba na aktuelnim ratištima. On je istakao značaj afirmativnih mera u obrazovanju za integraciju Roma u društvo Srbije. Nakić je naglasio da su Romima u Srbiji sva vrata otvorena, od vrata predsednika države, predsednice Skupštine, ministarstava, do lokalnih organa vlasti, i zahvaio Srbiji na podršci pruženoj romskoj nacionalnoj manjini u proteklom periodu koja, kako je rekao, nije deklarativna, već konkretna i stvarna .

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izdvojila je značaj obrazovanja za socijalnu integraciju Roma i navela niz afirmativnih mera u obrazovanju koje su dale rezultate. Tako je navela da je obuhvat dece u pripremnom predškolskom obrazovanju 80 odsto, broj upisane dece u osnovnu školu veći je za 15 odsto, a procenat prelaska iz osnovne u srednju školu porastao za 20 odsto.

Ambasador i špef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre istakao je da su Romi najbrojnija manjina u EU, a jedna od najbrojnijih u Srbiji. Ambasador je dodao da su neki od izazova i dalje nezaposlenost, pristup pravima i stigmatizacija, ali da će Evrospak unija, koja je i najveći donator u Srbiji u raznim oblastima, pa tako i na polju podrške Romima, nastaviti da radi na socijalnoj inkluziji ove nacionalne manjine.

Jelena Jovanović, poslanica u parlamentu AP Vojvodine, istakla je da su Romi za Srbe i Srbi za Rome do sada mnogo učinili, ali da ima još mnogo toga što može da se uradi, dodajući da se poslednjih desetak godina položaj Roma u našoj zemlji poboljšao.

 Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na proslavi Međunarodnog dana Roma  Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na proslavi Međunarodnog dana Roma  Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na proslavi Međunarodnog dana Roma  Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na proslavi Međunarodnog dana Roma  Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na proslavi Međunarodnog dana Roma  Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na proslavi Međunarodnog dana Roma  Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na proslavi Međunarodnog dana Roma

Ministar Žigmanov gost na iftaru u Sjenici

07. april 2024.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov bio je sinoć gost na iftaru na Gradskom trgu u Sjenici. Reč je o svečanom, obrednom prvom obroku koji se blaguje tokom meseca posta - ramazana. Uzima u prvi sumrak, neposredno nakon zalaska sunca, i njime se završava dan posta.

 Ministar Žigmanov gost na iftaru u Sjenici

Autor: Sandžakpress

Obraćajući se okupljenima, ministar Žigmanov je izjavio da je Republika Srbija država verske raznolikosti u kojoj se sloboda veroispovesti ostvaruje na uzoran način.

„Sretan sam što mogu večeras biti ovde sa vama braćo i sestre muslimani, videti vas u ovako velikom broju, ponosne na svoju versku i narodnu tradiciju, odanost vašem zajedništvu i međusobno izgrađenoj solidarnosti. To su vrednosti koje zatičemo i u drugim narodima u Srbiji, koju svaki narod obogaćuje svojim posebnostima, a snaži otvorenošću i saradnjom“, rekao je ministar Žigmanov.

Na velikom iftaru u Sjenici govorio je i državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prof. dr Rejhan Kurtović koji je poslao poruke mira i pomirenja, a prisutan je bio i državni sekretar Ministarstva dr Ivan Bošnjak kao i savetnik Demo Beriša.

Skup je otvorio domaćin, predsednik opštine Sjenica Munib Mujagić, a okupljenima se obratio i predsednik Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlić.

Ministarstvo za ljudska i manjisnka prava i društveni dijalog podseća da su mnogi pripadnici nacionalnih manjina u Republici Srbiji u isto vreme i pripadnici verskih zajednica, manje brojne u odnosu na Srpsku pravoslavnu crkvu, koja okuplja najveći broj vernika. U tom smislu, nacionalne manjine su najčešće u statusu dvostruke manjine - i u nacionalnom i u verskom smislu. Osim Bošnjaka, u Srbiji muslimanske veroispovesti su i Albanci, Goranci, Turci, Aškalije, Egipćani i deo romske zajednice.

 Ministar Žigmanov gost na iftaru u Sjenici  Ministar Žigmanov gost na iftaru u Sjenici

Dečji, rani i prinudni brakovi vode u začarani krug siromaštva

05. april 2024.

Stupanje dece u rane brakove predstavlja kršenje jednog od osnovnih ljudskih prava, pravo na detinjstvo i pravo izbora, vodi u začarani krug siromaštva, uzrokuje napuštanje škole, dovodi do trudnoće i porođaja u maloletničkom dobu. Republika Srbija je prepoznala ovaj problem i uredila je pravni i strateški okvir i postiže rezultate, ali svi zajedno moramo da nastavimo borbu protiv ove neprihvatljive društvene pojave – poruka je sa društvenog dijaloga „Dečji, rani i prinudni brakovi“ održanom danas u Palati „Srbija“ koji je započeo minutom ćutanja povodom tragične smrti dvogodišnje devojčice iz Bora Danke Ilić.

 Dečji, rani i prinudni brakovi vode u začarani krug siromaštva

Skupu u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Romskom ženskom mrežom, Romskim ženskim centrom „Bibija“ i Fondacijom Trag, otvorio je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, naglašavajući da dečji brakovi uništavaju detinjstvo.

Te devojčice, rekao je ministar, imaju manje šanse da se školuju, a mogu biti izložene nasilju i zlostavljanju. Ministar je podvukao da su osnovni uzroci dečijih ranih i prinudnih brakova siromaštvo, nizak stepen obrazovanja, rodna neravnopravnost, a zabrinjavajuće je često prisustvo indikatora krivičnih dela trgovine ljudima i prinudnog zaključenja braka.

Odlučno odbacujemo da su ovi i ovakvi brakovi sastavni deo kulturnog koda prisutnog u romskoj zajednici, podvukao je ministar Žigmanov.

Potpredsednica vlade,  ministarka kulture i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Maja Gojković je naglasila da je Vlada Republike Srbije rodnu ravnopravnost i puno ostvarivanje ljudskih prava postavila u sam vrh svojih prioriteta. Svačije detinjstvo moralo bi da bude ispunjeno bezbrižnošću, lepotom i verom u budućnost njihovog života. Sve dok svedočimo bilo kom obliku njegovog ugrožavanja, a posebno neprihvatljivom sklapanju dečjih, ranih i prinudnih brakova, neophodan je dijalog na ovu temu i odlučno delovanje na sprečavanju i iskorenjivanju ovog tipa društvenih devijacija, poručila je Gojković.

Ministarka prosvete prof. dr Slavica Đukić Dejanović naglasila je da je obrazovanje jedan od načina i puteva u borbi protiv predrasuda i stereotipa, a ostajanje u obrazovanju jedan od najboljih mehanizama borbe protiv ulaska u maloletničke brakove.   Ministarka za brigu o porodici i demografiju prof. dr Darija Kisić je istakla da je dečiji brak jedan je od oblika nasilja i kao takav mora i treba da ima nulti stepen tolerancije.

U društvenom dijalogu učestvovali su i Aleksandar Marković, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije, Danijela Vujičić, predsednica Odbora za Kosovo i Metohiju NSRS, dr Željko Brkić,  državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Marina Simović Drašković, v.d. direktora Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, Ljiljana Mihajlović, ispred Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Milka Damnjanović, direktorka Trag fondacije, Slavica Vasić Mitrović, predsednica UO Romske ženske mreže Srbije, Nataša Tasić Knežević, solistkinja opere i aktivistkinja, Nina Mitić, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, te dr Gordana Damnjanović, pomoćnica gradonačelnika Grada Kragujevca.

Istraživanje o ranim i prinudnim brakovima prezentovala je Gordana Stevanović Govedarica, ekspertkinja, a o svojim životnim iskustvima govorile su Anica Stoilkovska, Biljana Jovanović i Sofija Osmanović. Skupu je prisustvovao i zaštitnik građana Zoran Pašalić i predstavnici romskih nevladinih organizacija.

Društveni dijalog održan je u okviru Meseca romskog ženskog aktivizma koji je započeo 8. marta, na Dan žena, a završava se 8. aprila, na Međunarodni dan Roma.

 Dečji, rani i prinudni brakovi vode u začarani krug siromaštva  Dečji, rani i prinudni brakovi vode u začarani krug siromaštva  Dečji, rani i prinudni brakovi vode u začarani krug siromaštva  Dečji, rani i prinudni brakovi vode u začarani krug siromaštva  Dečji, rani i prinudni brakovi vode u začarani krug siromaštva  Dečji, rani i prinudni brakovi vode u začarani krug siromaštva  Dečji, rani i prinudni brakovi vode u začarani krug siromaštva  Dečji, rani i prinudni brakovi vode u začarani krug siromaštva  Dečji, rani i prinudni brakovi vode u začarani krug siromaštva

Pomoćnica ministra Biljana Marković na skupu u Pirotu povodom Međunarodnog dana Roma

04. april 2024.

Pomoćnica ministra Biljana Marković prisustvovala je skupu u Kulturnom centru Roma u Pirotu povodom Međunarodnog dana Roma, koji se obeležava 8. aprila.
„Od suštinske važnosti je da lokalne organizacije civilnog društva budu podržane od lokalne sredine. Zato je od izuzetnog značaja što Grad Pirot podržava programe Kulturnog centra Roma i verujemo da će se ova saradnja nastaviti i u budućem periodu“, rekla je tom prilikom Biljana Marković, pomoćnica ministra iz Sektora za nacionalne manjine.

 Pomoćnica ministra Biljana Marković na skupu u Pirotu povodom Međunarodnog dana Roma

Autor: MLjMPDD

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić je istakao da je Kulturni centar Roma stecište lepih aktivnosti, a samo naselje u Rasadniku je lepo uređeno i integrisano u gradsku sredinu. Janoš Babity, šef misije Saveta Evrope u Beogradu podsetio je da je 8. aprila održan Prvi kongres Roma na kom su zastava i himna predstavljeni kao jedinstvo dostojanstva i identiteta. Skupu je prisustvovala Elvira Angulio Rodriges, predstavnica Delegacije EU u Srbiji, kao i predstavnici lokalnih udruženja građana.

Na skupu u Kulturnom centru Roma moglo se čuti i da je Pirot grad koji poštuje različitosti jezika, kulture, identiteta i istorije.

Međunarodni dan Roma se obeležava sa ciljem podizanja svesti o bogatoj kulturi Roma kao i da bi se skrenula pažnja na izazove s kojima se ova zajednica i danas suočava širom sveta. Ovaj dan je ujedno i prilika da se promoviše tolerancija, razumevanje i inkluzija romske zajednice u društvo u kojem žive.

 Pomoćnica ministra Biljana Marković na skupu u Pirotu povodom Međunarodnog dana Roma

Posebna radna grupa razmatrala Nacrt akcionog plana za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva

26. mart 2024.

Posebna radna grupa za izradu Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2024-2025. godine održala je juče u Palati Srbije svoj drugi sastanak.

 Posebna radna grupa razmatrala Nacrt akcionog plana za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva

Autor: MLjMPDD

Na sastanku, koji je otvorio ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov, razmatran je Nacrt akcionog plana za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva pomenute Strategije.

Ministar Žigmanov je tom prilikom izjavio da je u Ministarstvo u proteklom periodu stiglo mnogo sugestija i predloga za Nacrt akcionog plana i zahvalio svim prisutnim na konstruktivnom doprinosu. Pomoćnik ministra Sektora za saradnju sa organizacijama civilnog društva Žarko Stepanović rekao je da će, po završetku Predloga AP dokument ići na javnu raspravu i predložio da se prilikom izrade napravi balans između količine aktivnosti i realnih kapaciteta za njihovo sprovođenje.

Međunarodni eksperti Emina Nuredinoska i Igor Vidačak, angažovani za pripremu Nacrta AP, predstavili su ovaj dokument u kom su sadržana četiri posebna cilja: 1) Obezbeđivanje većeg uključivanja civilnog sektora u proces donošenja odluka na svim nivoima vlasti; 2) Unapređenje transparentnosti finansiranja i održivosti civilnog sektora; 3) Obezbeđivanje učešća organizacija civilnog društva u socijalno-ekonomskom razvoju i delovanje u skladu sa načelima održivog razvoja; 4) Obezbeđivanje većeg učešća organizacija civilnog društva u EU integracijama.

Sastanku je prisustvovao i zaštitnik građana Zoran Pašalić. Po završetku rada, doneti su zaključci i razmatrani dalji koraci u cilju izrade Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva za period 2024-2025. godine.

 Posebna radna grupa razmatrala Nacrt akcionog plana za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva  Posebna radna grupa razmatrala Nacrt akcionog plana za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva  Posebna radna grupa razmatrala Nacrt akcionog plana za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva  Posebna radna grupa razmatrala Nacrt akcionog plana za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva  Posebna radna grupa razmatrala Nacrt akcionog plana za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva  Posebna radna grupa razmatrala Nacrt akcionog plana za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva  Posebna radna grupa razmatrala Nacrt akcionog plana za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva  Posebna radna grupa razmatrala Nacrt akcionog plana za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva  Posebna radna grupa razmatrala Nacrt akcionog plana za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva

Održana druga sednica Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva

26. mart 2024.

Savet za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Vlade Republike Srbije održao je danas svoju drugu sednicu. Savet broji 20 članova, od kojih je većina, uključujući i predsednika, iz redova organizacija civilnog društva.

 Održana druga sednica Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva

Autor: MLjMPDD

Na dvosatnom sastanku u Palati Srbije, kojem je u svojstvu zamenika predsednika prisustvovao i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov, predstavljen je i razmatran Nacrt akcionog plana Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, koji, u ovom trenutku, ima predložena četiri cilja, 17 mera i 96 aktivnosti.

Žarko Stepanović, pomoćnik ministra Sektora za saradnju sa civilnim društvom, govorio je o planiranim koracima za sprovođenje prilikom izrade Akcionog plana i neophodnim i transparentnim fazama kroz koje je potrebno da se prođe kako bi se došlo do kvalitetnog dokumenta.

U nastavku, predsedavajući Aleksadar Prica, u najkraćem je izneo osnove Plana rada Saveta za ovu godinu, ističući kao prioritetne zadatke finansiranje iz budžeta organizacija civilnog društva i bezbednost branitelja i braniteljki ljudskih prava.

Predstavnica Građanskih inicijativa Dragoslava Barzut predložila je Savetu usvajanje preporuke za unapređenje transparentnosti sprovođenja javnih konkursa za finansiranje programa od javnog interesa koje realizuju udruženja, koje su većinom glasova podržane. Na sastanku je, takođe, predstavljen i Obrazac za podnošenje inicijativa upućenih Savetu.

Milena Nedeljkov, šefica Odseka za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, govorila je o metodologiji prikupljanja podataka za godišnji zbirni izveštaj o utrošku sredstava koja su kao podrška programskim aktivnostima obezbeđena i isplaćena udruženjima i drugim organizacijama civilnog društva iz sredstava budžeta Republike Srbije.

 Održana druga sednica Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva   Održana druga sednica Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva   Održana druga sednica Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva   Održana druga sednica Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva   Održana druga sednica Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva   Održana druga sednica Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva

Studijska poseta Ministarstvu grupe iz Gruzije, Jermenije, Tadžikistana i Severne Makedonije

25. mart 2024.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog danas je posetila grupa predstavnika lokalnih i nacionalnih institucija kao i aktivista civilnih organizacija iz Gruzije, Jermenije, Tadžikistana i Severne Makedonije, u okviru programa „Saradnja za Agendu 2030“ i u organizaciji GIZ. Svrha posete bila je razmena iskustava u lokalizaciji ciljeva održivog razvoja i predstavljanje primera dobre prakse.

 Studijska poseta Ministarstvu grupe iz Gruzije, Jermenije, Tadžikistana i Severne Makedonije

Autor: MLjMPDD

Na sastanku, održanom u Palati Srbija, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomsilav Žigmanov upoznao je goste sa aktivnostima Ministarstva kada je reč o kreiranju politika, izradi normativnog okvira i primeni ciljeva održivog razvoja iz Agende 2030 Ujedinjenih nacija.

Ministar je naglasio da su ciljevi održivog razvoja iz Agende 2030 nacionalni prioritet, a pristupanje Evropskoj uniji strateški cilj Republike Srbije, te da se sprovođenjem celokupnog reformskog procesa, izradom, usvajanjem i primenom razvojnih dokumenata i dokumenata javnih politika tokom procesa evropskih integracija, istovremeno integriše i 17 ciljeva održivog razvoja UN.

Pomoćnik ministra iz Sektora za društveni dijalog Aleksandar Radosavljević istakao je da je u protekle tri godine Ministarstvo organizovalo 55 društvenih dijaloga, sa više od 3.500 učesnika, sa temama koje su uključile svaki od 17 ciljeva održivog razvoja UN.

Pomoćnik ministra iz Sektora za saradnju sa civilnim društvom Žarko Stepanović je upoznao prisutne sa mehanizmima saradnje civilnog društva i organa javne vlasti na sva tri nivoa u Republici Srbiji. On je posebno istakao da je krajem septembra prošle godine osnovan Savez za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva kojem će sigurno jedna od tema rada biti i ciljevi održivog razvoja, te dodao da postoji mreža kontakt tačaka širom zemlje sa organizacijama civilnog društva.

ministra Nina Mitić iz Sektora za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti predočila je normativni okvir koji Republika Srbija ima kad je reč o unapređenju rodne ravnopravnosti, borbe protiv diskriminacije i zaštite osetljivih društvenih grupa, usvojene zakone, strategije i akcione planove, kao i nove institucionalne okvire za kreiranje politika i mehanizme kontrole sprovođenja zakona.

Prisutne su najviše interesovale teme o rodnoj ravnopravnosti, načinima kontrole sprovođenja planskih dokumenata, merenje rezultata zacrtanih ciljeva, zapošljavanje osoba sa invaliditetom,  zaštita marginalizovanih grupa i drugo.

Na sastanku su tokom razgovora razmenjena iskustva imajući u vodu da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ima značajnu praksu u praćenju i sprovođenju ciljeva održivog razvoja, kao i podsticanju lokalnih samouprava na primenu Agende 2030, uvođenje principa „Da niko ne bude izostavljen“ (Live no one behind), kao i monitoringa i izveštavanja o primeni ciljeva održivog razvoja.  

 Studijska poseta Ministarstvu grupe iz Gruzije, Jermenije, Tadžikistana i Severne Makedonije   Studijska poseta Ministarstvu grupe iz Gruzije, Jermenije, Tadžikistana i Severne Makedonije   Studijska poseta Ministarstvu grupe iz Gruzije, Jermenije, Tadžikistana i Severne Makedonije   Studijska poseta Ministarstvu grupe iz Gruzije, Jermenije, Tadžikistana i Severne Makedonije   Studijska poseta Ministarstvu grupe iz Gruzije, Jermenije, Tadžikistana i Severne Makedonije   Studijska poseta Ministarstvu grupe iz Gruzije, Jermenije, Tadžikistana i Severne Makedonije

Žigmanov: Ciljevi održivog razvoja nacionalni prioritet Srbije

18. mart 2024.

Srbija ulaže značajne napore na putu ka ostvarenju ciljeva održivog razvoja, usvajajući principe održivosti i smanjenja socijalne nepravde u planska i strateška dokumenta, rečeno je na društvenom dijalogu u Palati Srbije koju je organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa projektom „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit - GIZ GmbH, uz podršku vlada Nemačke i Švajcarske.

o
 Žigmanov:  Ciljevi  održivog razvoja nacionalni prioritet Srbije

Autor:GIZ i MLjMPDD

Otvarajući skup pod nazivom „Dijalogom do ostvarivanja ciljeva održivog razvoja“, koji je okupio sve ključne aktere u sprovođenju Agende 2030, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov je izjavio da su ciljevi održivog razvoja iz Agende 2030 UN nacionalni prioritet Srbije.

Ministar je podsetio da su ključni ciljevi održivog razvoja oni koji se odnose na rešavanje problema najosetljivijih i najugroženijih grupa - iskorenjivanje siromaštva, kvalitetnije obrazovanje, jačanje položaja mladih, rodna ravnopravnost, zdrava životna sredina, kao i unapređenje poštovanja ljudskih prava i vladavine prava, istakavši podršku Nemačke i Švajcarske, kao dve zemlje koje su u ovom procesu značajne za Srbiju.

On je podvukao da ostvarenju ciljeva prethodi saradnja vlada, privatnog sektora i civilnog društva, kako bi se svim građanima obezbedilo bolje životno okruženje, jer se ciljevi održivog razvoja integrišu u nacionalno planiranje i budžete. Ove strategije treba primeniti na lokalnom nivou i uz angažovanje lokalnih vlasti, uz obezbeđenje kapaciteta za implementaciju od strane institucija izvršne vlasti, predstavničkih tela i sudstva, rekao je ministar i dodao da su zato na današnji skup pozvani, i u velikom broju su se odazvali, predstavnici gradova i okruga, u čijoj nadležnosti je primena strategija na lokalnom nivou, kako bi razmenili mišljenje i dobre prakse, eventualno ukazali na probleme na koje nailaze u svakodnevnom radu i predložili rešenja za njihovo prevazilaženje.

Ministar je naglasio da se Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u punom kapacitetu stavlja na raspolaganje da i u narednom periodu bude spona koja povezuje zainteresovane strane u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.

Nj. E. Anke Konrad, ambasadorka SR Nemačke u Srbiji rekla je da socijalna nepravda u vidu nedostatka pristupa obrazovanju, zdravstvenim uslugama, mogućnostima stanovanja ne pogađa samo pojedince, već kao globalni fenomen utiče na čitava društva.

„Ukoliko želimo da premostimo socijalnu nepravdu, neophodno je da imamo odgovarajući plan na nivou vlade, ali i da se u proces uključe i lokalne samouprave, tink tenk i organizacije civilnog društva, kao i državne institucije”, kazala je ambasadorka Konrad i izrazila zadovoljstvo što Nemačka u okviru projekata Nemačke razvojne saradnje može da pruži podršku Srbiji na putu prevazilaženja društvene nepravde i nejednakosti.

Ambasador Švajcarske u Srbiji, Nj. E. Urs Šmid, izjavio je da Švajcarska podržava društveni dijalog o postizanju ciljeva održivog razvoja.

„Naš stav je da je Agenda 2030 jedan sveobuhvatan transformativni proces na nivou celokupnog društva i da je veoma značajno da on bude integrativan i kooperativan. Zbog toga je jako važno da se u društvu vodi dijalog i da u taj dijalog budu uključene lokalne samouprave, predstavnici akademske zajednice, civilnog društva i privatnog sektora“, naglasio je ambasador Šmid.

Dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije Srbije, poručio je da Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja predstavlja znak odlučnosti i spremnosti Srbije u implementaciji Agende 2030.

„Ova revizija izvršena je na državnom nivou, a imamo u planu da obradimo temu primene Agende 2030 na lokalnom nivou, jer upravo na lokalnom nivou građani ostvaruju najveća prava“, rekao je predsednik DRI, Duško Pejović.

Katarina Lalić Smajević, v.d. pomoćnika ministra za multilateralnu saradnju iz Ministarstva spoljnih poslova, naglasila je značaj kontinuirane saradnje i koordinacije sa međunarodnim partnerima i istakla da Ministarstvo spoljnih poslova u okviru svojih nadležnosti posvećuje značajnu pažnju ostvarivanju ciljeva Agende Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030.

Današnji društveni dijalog označava korak dalje u negovanju i daljem razvoju zajedničke saradnje i koordinacije među svim relevantnim akterima u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja u Srbiji u skladu sa Agendom 2030. Nakon skupa, kako je to inače praksa, usvojena je Saglasnost o postupanju koja sadrži osnovne tačke današnjeg društvenog dijaloga.

 Žigmanov:  Ciljevi  održivog razvoja nacionalni prioritet Srbije  Žigmanov:  Ciljevi  održivog razvoja nacionalni prioritet Srbije  Žigmanov:  Ciljevi  održivog razvoja nacionalni prioritet Srbije  Žigmanov:  Ciljevi  održivog razvoja nacionalni prioritet Srbije  Žigmanov:  Ciljevi  održivog razvoja nacionalni prioritet Srbije  Žigmanov:  Ciljevi  održivog razvoja nacionalni prioritet Srbije  Žigmanov:  Ciljevi  održivog razvoja nacionalni prioritet Srbije  Žigmanov:  Ciljevi  održivog razvoja nacionalni prioritet Srbije  Žigmanov:  Ciljevi  održivog razvoja nacionalni prioritet Srbije  Žigmanov:  Ciljevi  održivog razvoja nacionalni prioritet Srbije  Žigmanov:  Ciljevi  održivog razvoja nacionalni prioritet Srbije  Žigmanov:  Ciljevi  održivog razvoja nacionalni prioritet Srbije  Žigmanov:  Ciljevi  održivog razvoja nacionalni prioritet Srbije

Održano javno slušanje o Predlogu akcionog plana uz Strategiju za rodnu ravnopravnost

18. mart 2024.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) održalo je 18.3.2024. godine javno slušanje u okviru Javne rasprave o Predlogu akcionog plana za 2024. i 2025. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine.

 Održano javno slušanje o Predlogu akcionog plana uz Strategiju za rodnu ravnopravnost

Autor:MLjMPDD

U uvodnim izlaganjima javnog slušanja prisutnima su se obratile pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić, zamenica šefa Delegacije Evropske unije Plamena Halačeva i šefica Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji Milana Rikanović.

Tokom izlaganja pomoćnica ministra Nina Mitić je podvukla važnost participativnosti i naglasila da tema rodne ravnopravnosti zahteva široki društveni dijalog i pronalaženje rešenja kako bi se ovo pitanje dodatno unapredilo, imajući u vidu činjenicu da je put do rodne ravnopravnosti bio težak i izazovan.

U stručnom delu javnog slušanja izlagala je viša savetnica i rukovoditeljka Grupe za unapređenje rodne ravnopravnosti u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dr Biljana Stojković, koja je predstavila kako je tekao proces izrade Polaznih osnova za izradu Predloga akcionog plana za 2024. i 2025. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, metodologiju rada i izazove sa kojima se resorno ministarstvo suočavalo.

Posebno se zahvalila svim resorima i nevladinim organizacijama koji su dali svoj doprinos u izradi ovog dokumenta i koji su blagovremeno odgovarali na zahteve Ministarstva. Ona je navela da će tekst Polaznih osnova za izradu Predloga akcionog plana za 2024. i 2025. godinu biti dopunjen na osnovu izveštaja o realizaciji aktivnosti u 2023. godini iz Akcionog plana za 2022. i 2023. godinu za sprovođenje predmetne strategije koji nadležni organi treba da dostave resornom ministarstvu.

U javnom slušanju učestvovali su brojni predstavnici organa javne vlasti, nevladinih organizacija, kao i međunarodnih organizacija.

 Održano javno slušanje o Predlogu akcionog plana uz Strategiju za rodnu ravnopravnost

Održana obuka o izradi godišnjih izveštaja u skladu sa Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

18. mart 2024.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u partnerstvu sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, realizovalo su 18. marta 2024. godine obuku pod nazivom Izrada godišnjih izveštaja u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Održana obuka o izradi godišnjih izveštaja u skladu sa Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Obuka je bila namenjena organizacijama civilnog društva koje tokom godine ostvaruju 50 odsto (ili više) prihoda iz budžetskih sredstava od jednog ili više organa javne vlasti, imajući u vidu da prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010 i 105/2021) pravna lica koje su na godišnjem nivou ostvarila 50 odsto (ili više) prihoda od jednog ili više organa javne vlasti, imaju obavezu proaktivnog objavljivanja informacija u vezi sa aktivnostima koje su finansirane budžetskim sredstvima.

Obuku su otvorili v Žarko Stepanović, v. d. pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Milan Marinović poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Zlatko Petrović, v. d. pomoćnika generalnog sekretara u Sektoru za izveštavanje i analitičke poslove, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Obuci je prisustvovalo blizu 110 polaznika iz redova organizacija civilnog društva.

 Održana obuka o izradi godišnjih izveštaja u skladu sa Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Žigmanov u Ženevi: Republika Srbija ostaje posvećena predanom radu na postizanju najviših standarda u zaštiti ljudskih prava

15. mart 2024.

Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i šef državne delegacije na zasedanju Komiteta za ljudska prava UN u Ženevi od 14. do 15. marta, izjavio je da je državna delegacija Republike Srbije, tokom dvodnevnog dijaloga sa članovima UN Komiteta za ljudska prava, pružila dodatne konkretne informacije o merama koje Srbija preduzima kako bi obezbedila efikasno sprovođenje preporuka u vezi sa primenom Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.

Žigmanov u Ženevi: Republika Srbija ostaje posvećena predanom radu na postizanju najviših standarda u zaštiti ljudskih prava

Autor:MLjMPDD

Rezultatu dobrog, uspešnog i konstruktivnog dijaloga sa članovima Komiteta, istakao je Žigmanov, umnogome je doprinela saradnja koju Vlada Srbije neguje sa organizacijama civilnog društva. Tematske sednice Saveta Vlade za praćenje UN preporuka na inicijativu organizacija civilnog društva, zatim predstavljanje alternativnih izveštaja, kao što je bio slučaj pred dolazak na zasedanje Komiteta, najbolji su način da donosioci odluka sveobuhvatno sagledaju izazove u implementaciji politika u oblasti ljudskih prava i pokušaju da sa organizacijama civilnog društva nađu najadekvatnije rešenje na dobrobit svih građana.

Žigmanov je rekao da je deo preporuka organizacija civilnog društva Komitet za ljudska prava UN ozbiljno shvatio i pokazao pojačano interesovanje za odgovorima u oblasti borbe protiv diskriminacije, posebno žena, dece, Roma, starijih osoba, LGBTI, izbeglica i migranata, zatim borbe protiv govora i zločina mržnje, slobode javnog okupljanja, mišljenja, izražavanja i udruživanja, kao i borbe protiv korupcije i o efektima reforme pravosuđa.

On je u izjavi dodao da je rešavanje ratnih zločina posebno osetljivo pitanje, ne samo u Srbiji, već i u regionu, te da su za prioritetne ciljeve postavljeni borba protiv nekažnjivosti, ubrzanje istraga i krivičnih gonjenja.

Delegacija je Komitetu za ljudska prava UN pružila i dodatne informacije o merama koje se primenjuju u vezi sa zaštitom lica koja su lišena slobode, politikama za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, prevenciju i zaštitu od torture, mučenja, rekao je šef delegacije Tomislav Žigmanov.

Ministar je dodao da se delegacija obavezala da će preduzeti korake da osigura da se odluke Komiteta za ljudska prava UN po individualnim predstavkama sprovode, kroz obezbeđenje odgovarajućeg koordinacionog mehanizma za praćenje postupanja. Šef državne delegacije je ukazao da se već radi na izradi priručnika za primenu svih ratifikovanih UN ugovora o ljudskim pravima, koji će moći da se koriste za obuku državnih službenika, pravosudnih organa, advokata i organizacija civilnog društva, kako bi se obezbedila i neposredna primena konvencija.

Republika Srbija, svesna svih postojećih izazova, ostaje opredeljena da posvećenim, predanim i kontinuiranim radom, kroz multisektorsku saradnju, ostvaruje dalji napredak u procesu demokratizacije, ispunjavanja međunarodnih obaveza i ostvarivanja najviših standarda, posebno u domenu ljudskih prava, jer upravo ljudska prava prožimaju sve oblasti društvenog života i života građana kao pojedinaca, zaključio je šef državne delegacije Tomislav Žigmanov.

Dijalog delegacije Srbije i članova Komiteta za ljudska prava pratili su u Ženevi predstavnici Beogradskog centra za ljudska prava, organizacija Praksis i Ideas, kao i stalna koordinatorka UN u Srbiji.

Žigmanov u Ženevi: Republika Srbija ostaje posvećena predanom radu na postizanju najviših standarda u zaštiti ljudskih prava Žigmanov u Ženevi: Republika Srbija ostaje posvećena predanom radu na postizanju najviših standarda u zaštiti ljudskih prava Žigmanov u Ženevi: Republika Srbija ostaje posvećena predanom radu na postizanju najviših standarda u zaštiti ljudskih prava

Ministar Žigmanov u Ženevi pozvao Komitet za ljudska prava UN da izvrši uvid u stanje ljudskih prava na KiM

14. mart 2024.

Delegacija Republike Srbije, koju predvodi ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov, 14. i 15-og marta predstavlja pred Komitetom za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi izveštaj Republike Srbije o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.

Ministar Žigmanov u Ženevi pozvao Komitet za ljudska prava UN da izvrši uvid u stanje ljudskih prava na KiM

Autor:MLjMPDD

„Republika Srbija istupa pred Komitetom u trencima kada se, na jednom delu teritorije naše države, AP Kosovo i Metohija, Srbi i drugi pripadnici nealbanskih zajednica, suočavaju sa institucionalnim i sistemskim kršenjem građanskih i političkih prava. Ova kršenja se odvijaju kroz etničku diskriminaciju u svim institucijama, kao i kroz uskraćivanje vršenja biračkog prava Srbima. U toku je ukidanje dinara, kao sredstva plaćanja u srpskoj zajednici. Ovim se generalno onemogućava život Srba, jer se kroz dinarsku valutu isplaćuju zarade, penzije, stipendiije, finansiraju narodne kuhinje, subvencije za oko 2.000 domaćinstava i drugo“, upozorio je ministar Žigmanov na današnjem 140. sastanku Komiteta za ljudska prava UN predstavljajući 4. izveštaj Republike Srbije.

Šef državne delegacije Tomislav Žigmanov, zatražio je od Komiteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija da UNMIK izvesti o primeni standarda iz Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima na teritoriji AP Kosovo i Metohija i ovom prilikom pozvao Komitet da izvrši uvid u stanje ljudskih prava na ovom delu naše teritorije.

U svojstvu šefa državne delegacije, ministar Žigmanov je istakao da je od 2017. godine, od predstaljanja prethodnog izveštaja, Republika Srbija postigla značajan napredak u realizaciji dobijenih preporuka i unapređenju i zaštiti ljudskih i manjinskih prava. Sedmogodišnji izveštajni period obeležili su reformski procesi, od izmena Ustava u oblasti jačanja nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa, zakonski i strateški okvir u oblastima zaštite ljudskih prava kao što su zabrana diskriminacije, zabrana torture, borba protiv zločina iz mržnje, borba protiv govora mržnje, sprečavanje nasilja u porodici, borba protiv trgovine ljudima, do unapređenja institucionalnih i sistemskih mehanizama .

Takođe, predstavljeni su i dalji napori Republike Srbije vezani za unapređenje vladavine prava i borbe protiv korupcije, kao i doslednost u poštovanju zagarantovanih sloboda izražavanja i slobode medija, te dalje ostvarivanje ciljeva održivog razvoja.

„Kao država, obezbeđujemo poštovanje ratifikovanih međunarodnih ugovora i dosledno i pravovremeno ispunjavamo svoju obavezu izveštavanja, a prema preporukama svih UN mehanizama se odnosimo kao značajnim i vrednim putokazima kako da održimo dostignute standarde i unapredimo stanje ljudskih prava, jer ljudska prava su polje na kome se može postići uvek više i bolje i taj posao se nikada ne završava“, rekao je ministar Žigmanov.

On je takođe ukazao, da je ovaj izveštajni period na globalnom nivou bio vrlo izazovan, sa pojavom migrantske krize, na koji naša država daje uspešan odgovor svih ovih godina koristeći sve svoje raspoložive kapacitete, zatim pandemije korona virusa i njenih posledica, koje je naša država minimizirala kroz posvećen rad vlasti da obezbedi građanima zdravstvene i druge usluge, kroz operativnost u nabavci širokog spektra vakcina, ne samo za građane Srbije, već i licima koji nisu državljani naše zemlje.

Delegaciju Republike Srbije čine predstavnici ministarstava zaduženih za oblasti pravosuđa, unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, informisanja i telekomunikacija, ljudskih i manjinskaih prava. U Delegaciji Republike Srbije su i predstavnici državnih organa zaduženih za Kosovo i Metohiju, izbeglice, migracije i za nestala lica. Deo državne delegacije je i ambasador pri Stalnoj Misiji Republike Srbije pri UN i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi Milan Milanović.

Ministar Žigmanov u Ženevi pozvao Komitet za ljudska prava UN da izvrši uvid u stanje ljudskih prava na KiM Ministar Žigmanov u Ženevi pozvao Komitet za ljudska prava UN da izvrši uvid u stanje ljudskih prava na KiM Ministar Žigmanov u Ženevi pozvao Komitet za ljudska prava UN da izvrši uvid u stanje ljudskih prava na KiM Ministar Žigmanov u Ženevi pozvao Komitet za ljudska prava UN da izvrši uvid u stanje ljudskih prava na KiM Ministar Žigmanov u Ženevi pozvao Komitet za ljudska prava UN da izvrši uvid u stanje ljudskih prava na KiM Ministar Žigmanov u Ženevi pozvao Komitet za ljudska prava UN da izvrši uvid u stanje ljudskih prava na KiM

Pomoćnica ministra Nina Mitić otvorila konferenciju posvećenu položaju žena u društvu

14. mart 2024.

Pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Nina Mitić otvorila je danas u Beogradu prvi Women’s CEO Summit, konferenciju posvećenu položaju žena u društvu. Tom prilikom, ona je izjavila da žene predstavljaju ogroman potencijal na kome počiva svet i da su napori za postizanje rodne ravnopravnosti od izuzetnog značaja.

Pomoćnica ministra Nina Mitić otvorila konferenciju posvećenu položaju žena u društvu

Autor:MLjMPDD i Color media communications

Obraćajući se okupljenima u Palati umetnosti Madlena, pomoćnica Mitić je naglasila da je Republika Srbija i Ministarstvo iz kojeg dolazi u prethodnom periodu posvećeno radilo na unapređenju rodne ravnopravnosti u našoj zemlji.

Podsetila je da je 2021. godine donet Zakona o rodnoj ravnopravnosti i prateća podzakonska akata, da postoje podsticaji za razvoj preduzetništva koja dodeljuju ministarstva privrede i poljoprivrede, da su omogućene olakšice za kupovinu stana za majke sa detetom i uknjižba seoskih gazdinstava i imovine za žene koje žive u ruralnim područjima.

Međutim, dodala je ona, prilike u svetu se menjaju, što utiče i na položaj žena. U novom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, procenjuje se da se žene neće izjednačiti sa muškarcima još 131 godinu, a globalni trend unapređenja položaja žena je, po svim izveštajima, usporio, rekla je Mitić.

Ona je izjavila da ovaj trend nije zaobišao ni Republiku Srbiju, koja je, prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o stanju rodne ravnopravnosti, pala sa 19. na 23. mesto.

Srbija je, rekla je Mitić, na listi ovog Foruma, koji prati stanje u 146 zemlje sveta, najbolje rangirana kada je reč o učešću žena u političkom životu, gde zauzima 21. mesto. Međutim, po kriterijumu uključenosti žena u ekonomski život i njihovim ekonomskim šansama, pala je sa 54. na 77. mesto u svetu. Napredak je zabeležen u pristupu žena obrazovanju, i po tom kriterijumu je na 37. mestu, a po kriterijumu zdravstvenih uslova i životnom veku, Republika Srbija je na 71. mestu u svetu, rekla je Mitić.

Sa druge strane, dodala je Mitić, prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku iz 2024. godine, samo 13,3 odsto žena nalaze se na pozicijama predsednica opština ili gradonačelnica gradova, a 37 odsto žena su odbornice u skupštinama opština i gradova. Podaci dalje pokazuju da na plaćenim poslovima, kako radnim danima, tako i vikendom, muškarci u Republici Srbiji skoro duplo više rade nego žene, a na drugoj strani, žene rade u domaćinstvu i u poljoprivredi, na neplaćenim poslovima, duže od muškaraca radnim danima i vikendom. U cilju ublažavanja posledica i praćenja tog jaza, Ministarstvo za ljudska i manjiska prava i društveni dijalog donelo je Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada, koji stupa na snagu 15. marta 2024. godine, rekla je Mitić.

Pomoćnica ministra Nina Mitić otvorila konferenciju posvećenu položaju žena u društvu Pomoćnica ministra Nina Mitić otvorila konferenciju posvećenu položaju žena u društvu Pomoćnica ministra Nina Mitić otvorila konferenciju posvećenu položaju žena u društvu Pomoćnica ministra Nina Mitić otvorila konferenciju posvećenu položaju žena u društvu

In memoriam Borče Veličkovski (1973-2024), predsednik Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine

11. mart 2024.
In memoriam Borče Veličkovski (1973-2024), predsednik Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine

Povodom smrti predsednika Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine Borčeta Veličkovskog, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog upućuje iskreno saučešće porodici Veličkovski, članovima Nacionalnog saveta i makedonskoj zajednici u Republici Srbiji.

Borče Veličkovski bio je predsednik Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine u četiri mandata (2010-2014), (2014-2018), (2018-2022) i (2022-2024), a istovremeno je u dva mandata (2012-2013) i (2020-2023) predsedavao Koordinacijom nacionalnih saveta, posvećeno radeći na zaštiti manjinskih prava i razvoju makedonske zajednice u Republici Srbiji.

Njegovo dugogodišnje predsedavanje Nacionalnim savetom makedonske nacionalne manjine ostavilo je neizbrisiv trag u očuvanju i razvoju nacionalnog identiteta Makedonaca u Republici Srbiji. Osnovani su Makedonski informativno-izdavački centar, Nacionalni ansambl za narodne pesme i igre „Toše Proeski“, Forum mladih Makedonaca, Fondacija za makedonsku kulturu „Makedonsko sunce”, kao i udruženja makedonskih intelektualaca, pisaca, likovnih umetnika itd. Pokrenute su emisije na elektronskim medijima, kao i niz manifestacija, od kojih su najznačajnije „Sebi u pohode “ i „Dani makedonske kulture“.

Borče Veličkovski dobitnik je više nagrada i priznanja, među kojima je i Medalja za zasluge za Makedoniju koju dodeljuje predsednik Makedonije.

Ministar Žigmanov razgovarao sa ambasadorkom SR Nemačke Anke Konrad

8. mart 2024.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov sastao se danas sa ambasadorkom Savezne Republike Nemačke u Republici Srbiji Nj.E. Anke Konrad.

Ministar Žigmanov razgovarao sa ambasadorkom SR Nemačke Anke Konrad

Autor:GIZ Miodrag Mitja Bogdanović

Ministar i ambasadorka sreli su se u Privrednoj komori Srbije neposredno uoči Završne konferencije kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost“ koju je pokrenulo Ministarstvo u saradnji sa projektom Nemačke razvojne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“ koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ GmbH.

Saradnja Ministarstva za ljudska i manjisnka prava i društveni dijalog i Nemačke razvojne saradnje i GIZ na pomenutom projektu bila je i glavna tema razgovora. Ministar Žigmanov zahvalio je ambasadorki Konrad na dosadašnjoj podršci koju je projekat pružio Ministarstvu i izrazio zadovoljstvo saradnjom i svim realizovanim aktivnostima u okviru ovog projekta, kroz dve kampanje – „Stop femicidu!“, realizovanoj prošle godine, i „Unapredi rodnu ravnopravnost“, koja se završila danas.

Ambasadorka Konrad je, sa svoje strane, zahvalila ministru Žigmanovu na dosadašnjoj uspešnoj saradnji, posebno ističući značaj toga što Ministarstvo kampanje sprovodi širom Srbije, u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave i organizacijama civilnog društva.

Ministar Žigmanov razgovarao sa ambasadorkom SR Nemačke Anke Konrad

Ministar Žigmanov na završnoj konferenciji kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost“: Borba za ženska ljudska prava se nastavlja

8. mart 2024.

Završna konferencija kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost“ održana je danas u Privrednoj komori Srbije. Kampanju je krajem prošle godine pokrenulo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa projektom Nemačke razvojne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“ koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ GmbH.

Ministar Žigmanov na završnoj konferenciji kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost“: Borba za ženska ljudska prava se nastavlja

Autor:GIZ Miodrag Mića Bogdanović

Otvarajući skup, ministar za ljudska imanjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov je izjavio da se ova završna konferencija kampanje održava, nimalo slučajno, na Međunarodni dan žena, 8. marta, želeći da time ukažemo da u našoj zemljiu, gde žene imaju građanska i politička prava, ipak postoji razlog da se borba za ženska ljudska prava nastavi.

Ministar je rekao da kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ šalje poruku da je jedini način da se zaista podigne nivo svesti građana i građanki o rodnoj ravnopravnosti, smanjenje predrasuda i neznanja o tome šta stvarno sadrži Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Osim toga, dodao je on, redovnom evidencijom podataka i izveštavanjem, resorno ministarstvo je u mogućnosti da ostvari nadzor nad primenom ovog zakona i da sačinjava godišnje zbirne izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji, koje usvaja Vlada Republike Srbije, a koji predstavljaju osnov za izveštavanje pojedinih komiteta i specijalizovanih tela UN i EU.

Ministar je podsetio da se, prema globalnom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (WEF), koji uzima u obzir podatke iz 146 zemalja sveta, Srbija nalazi na 23. mestu, upravo zahvaljujući dobroj participaciji žena u političkom životu, dok je potrebno ostvariti veći napredak u uključivanju žena u ekonomski razvoj, jer se po tom osnovu Srbija nalazi na 77. mestu.

Takođe, dodao je on, u novom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2023. godinu procenjuje se da se žene neće izjednačiti sa muškarcima još 131 godinu, što znači tek 2154. godine. Eto razloga da nastavimo da se i dalje zalažemo za jednake mogućnosti i za rodnu ravnopravnost. Mi ćemo, kao resorno ministarstvo, nastaviti da štitimo ljudska prava i da unapređujemo ravnopravnost žena i muškaraca u našem društvu, zaključio je ministar Žigmanov.

Ambasadorka SR Nemačke Anke Konrad je prilikom svog obraćanja izjavila da su izazovi rodnoj ravnopravnosti u svetu i dalje ogromni. Pomenula je statističke podatke prema kojima su žene češće nezaposlene i provode duplo više vremena od muškaraca obavljajući neplaćeni rad u domaćinstvu. Ona je istakla da je položaj žena u Srbiji ipak poboljšan i pomenula, između ostalog, donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti 2021. godine.

Milun Trivunac, savetnik predsednika PKS, rekao je da Privredna komora Srbije različitim aktivnostima i projektima podržava rast i razvoj ženskog preduzetništva.

Kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ počela je 22. decembra 2023. godine emitovanjem TV spota, nastavljena je infosesijama održanim u Užicu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i danas u Beogradu.

Na ovim info sesijama obveznici primene zakona, (svi organi javne vlasti i poslodavci, uključujući i privredne subjekte sa više od 50 zaposlenih, političke stranke, sindikati i tela za rodnu ravnopravnost), ali i zainteresovani građani i građanke u tim gradovima mogli su da saznaju nešto više o ovoj temi i da dobiju štampani materijal, koji uključuje Zakon o rodnoj ravnopravnosti, dva podzakonska akta za primenu tog zakona, kao i Smernice za primenu zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Ministar Žigmanov na završnoj konferenciji kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost“: Borba za ženska ljudska prava se nastavlja Ministar Žigmanov na završnoj konferenciji kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost“: Borba za ženska ljudska prava se nastavlja Ministar Žigmanov na završnoj konferenciji kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost“: Borba za ženska ljudska prava se nastavlja Ministar Žigmanov na završnoj konferenciji kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost“: Borba za ženska ljudska prava se nastavlja Ministar Žigmanov na završnoj konferenciji kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost“: Borba za ženska ljudska prava se nastavlja

Državni sekretar dr Kurtović u Sarajevu: Republika Srbija lider u zaštiti nacionalnih manjina u regionu

7. mart 2024.

Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prof. dr Rejhan Kurtović govorio je u Sarajevu na temu zaštite nacionalnih manjina u Republici Srbiji na dvodnevnoj Regionalnoj konferenciji o saradnji na pitanjima nacionalnih manjina.

Državni sekretar dr Kurtović u Sarajevu: Republika Srbija lider u zaštiti nacionalnih manjina u regionu

Autor:MLjMPDD

Konferenciju je organizovalo Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine, u saradnji sa visokim komesarom OEBS-a za pitanja nacionalnih manjina i Misijom OEBS-a u BiH, a održana je 5. i 6. marta u Bijeloj sali Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine u Sarajevu.

Obraćajući se u ime Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije državni sekretar Kurtović je na samom početku upoznao učesnike Konferencije sa brojem nacionalnih manjina, njihovom geografskom rasprostranjenosti, kao i nizom brojnih drugih posebnosti i specifičnosti nacionalnih manjina u Republici Srbiji, ističući da je Srbija multinacionalna država u kojoj žive, pored većinskog srpskog naroda, i 24 nacionalne manjine, što predstavlja posebno bogatstvo i veliki potencijal Republike Srbije.

Nakon toga, dr. Kurtović je detaljno predstavio normativni i institucionalni sistem zaštite nacionalnih manjina kao i primere dobre prakse u zaštiti nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Poseban akcenta prilikom izlaganja državni sekretar Kurtović stavio je na usklađenost mehanizama zaštite nacionalnih manjina u Republici Srbiji sa međunarodnim standardima zaštite nacionalnih manjina. Tom prilikom je konstatovao da organi i institucije u Republici Srbiji godinama unazad kontinuirano rade na poboljšanju statusa nacionalnih manjina, gde se jasno mogu videti rezultati na svim poljima manjinske zaštite.

Dr Kurtović je kazao da Republika Srbija može poslužiti kao dobar primer normativne i institucionalne zaštite nacionalnih manjina gde je zaštita prava nacionalnih manjina u stalnom porastu. Od izuzetnog značaja je da već duži vremenski period u Republici Srbiji imamo manjinski inkluzivnu Vladu, gde su pripadnici nacionalnih manjina zastupljeni na najvišem nivou izvršne vlasti, što je rezultiralo većim brojem ministara iz redova nacionalnih manjina, većim brojem državnih sekretara, pomoćnika ministara, savetnika i drugih vladinih službenika.

Pored toga, prema njegovima rečima, pripadnici nacionalnih manjina su po principu afirmativne akcije zastupljeni i u najvišem organu zakonodavne vlasti u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pripadnici nacionalnih manjina zauzimaju važna mesta i u drugim organima javne vlasti kako na republičkom, tako i na pokrajinskom i lokalnom nivou.

Različitim strateškim dokumentima poseban akcenat se stavlja na naročito ranjive i osetljive nacionalne zajednice, kojima se navedenim dokumentima dodatno razvijaju mehanizmi njihove zaštite i integracije. Državni sekretar dr Rejhan Kurtović rekao je da, na osnovu svih iznetih izlaganja na ovoj dvodnevnoj konferenciji u Sarajevu, možemo zaključiti da je Republika Srbija lider u oblasti zaštite nacionalnih manjina u regionu i da veliki broj različitih standarda i konkretnih mehanizama manjinske zaštite u mnogim zemljama regiona ne postoji, a da se isti već duži niz godina unazad primenjuje u Republici Srbiji.

„Međutim, i pored toga što kao država beležimo veliki napredak na polju zaštite nacionalnih manjina, mi se nećemo zaustaviti da i dalje razvijamo i afirmišemo sisteme zaštite nacionalnih manjina, svesni činjenice da 24 nacionalne manjine koje žive u našoj državi imaju svoje specifičnosti i različite izazove sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu. Naš cilj je potpuna integracija svih nacionalnih manjina i visok nivo manjinskih prava za sve nacionalne manjine. Kvalitetnom i podrobnom zaštitom nacionalnih manjina mi stvaramo savremeno multinacionalno demokratsko društvo jednakih šansi i mogućnosti u kome svaki građanin ima zagarantovani nivo individualnih i kolektivna prava bez obzira da li pripada većinskom ili manjinskim narodima“, zaključio je državni sekretar prof. dr Rejhan R. Kurtović na Regionalnoj konferenciji o saradnji na pitanjima nacionalnih manjina u Sarajevu.

Državni sekretar dr Kurtović u Sarajevu: Republika Srbija lider u zaštiti nacionalnih manjina u regionu Državni sekretar dr Kurtović u Sarajevu: Republika Srbija lider u zaštiti nacionalnih manjina u regionu Državni sekretar dr Kurtović u Sarajevu: Republika Srbija lider u zaštiti nacionalnih manjina u regionu

Okrugli sto „Prikupljanje podataka o nacionalnoj pripadnosti državnih službenika“

6. mart 2024.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vadi Republike Srbije Tomislav Žigmanov izjavio je danas na Okruglom stolu „Prikupljanje podataka o nacionalnoj pripadnosti državnih službenika“ da je od izuzetnog značaja uspostavljanje kvalitetne evidencije o zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u segmentima javne vlasti u Republici Srbiji što je, između ostalog, najuže povezano i sa praćenjem ostvarenosti ustavnog načela jednakosti i ravnopravnosti svih građana, s posebnim akcentom na pripadnike nacionalnih zajednica.

Okrugli sto „Prikupljanje podataka o nacionalnoj pripadnosti državnih službenika“

Autor: Darko Radulović / MLjMPDD

Okrugli sto u Palati Srbije organizovalo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa timom projekta „Podrška jačanju vladavine prava u Srbiji“ koji zajednički finansiraju EU i Nemačka, a koji implementira GIZ u saradnji sa Evropskim centrom za manjinska pitanja (ECMI).

Otvarajući skup u Palati Srbije ministar Žigmanov je istakao da je pitanje adekvatne zastupljenosti nacionalnih manjina i deo naših međunarodno preuzetih obaveza, koji proističu iz dokumenata Ujedinjenih nacija, pre svega Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, kao i Saveta Evrope – Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, o čemu smo kao država dužni da podnosimo izveštaje o njihovom sprovođenju.

Ministar je podsetio da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa nadležnim organima, pripremilo Peti periodični izveštaj o sprovođenju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, koji je Vlada usvojila 1. septembra 2022. godine, nakon čega je prosleđen nadležnim telima Saveta Evrope. U tom su izveštaju, rekao je ministar, predstavljene sve novine u zakonodavstvu usmerene na stvaranje napretka u pogledu zastupljenosti nacionalnih manjina u javnoj upravi, kao i izmene zakonodavstva kojima su stvoreni osnovi za prikupljanje podataka o nacionalnoj pripadnosti zaposlenih.

Ministar Žigmanov je dodao da ovaj izveštaj sadrži i procentualne podatke o nacionalnoj strukturi zaposlenih u pokrajinskim organima i stručnim službama pokrajinske vlade AP Vojvodine, ali ne sadrži podatke o zastupljenosti na ostalim nivoima vlasti – republičkom i u jedinicama lokalne samouprave, podstičući učesnike Okruglog stola da se dođe do rešenja na centralnom i lokalnom nivou vlasti.

Cilj sastanka bio je identifikovanje izazova i razmena informacija svih relevantnih institucija koje su u skladu sa svojim nadležnostima na republičkom i pokrajinskom nivou zadužene za vođenje evidencija koje, pored ostalih, treba da obuhvataju i podatak o nacionalnoj pripadnosti zaposlenih, kao i institucija koje su zadužene za primenu propisa u ovoj oblasti. Imajući u vidu da podaci o nacionalnoj pripadnosti spadaju u kategoriju naročito osetljivih podataka za čiju obradu su propisani strožiji uslovi, učesnici današnjeg skupa bili su i predstavnici nezavisnih tela iz službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana.

Okrugli sto „Prikupljanje podataka o nacionalnoj pripadnosti državnih službenika“ Okrugli sto „Prikupljanje podataka o nacionalnoj pripadnosti državnih službenika“ Okrugli sto „Prikupljanje podataka o nacionalnoj pripadnosti državnih službenika“ Okrugli sto „Prikupljanje podataka o nacionalnoj pripadnosti državnih službenika“ Okrugli sto „Prikupljanje podataka o nacionalnoj pripadnosti državnih službenika“ Okrugli sto „Prikupljanje podataka o nacionalnoj pripadnosti državnih službenika“ Okrugli sto „Prikupljanje podataka o nacionalnoj pripadnosti državnih službenika“ Okrugli sto „Prikupljanje podataka o nacionalnoj pripadnosti državnih službenika“

Dr Biljana Stojković za RTS: Zakon o rodnoj ravnopravnosti je mnogo širi, protiv odredbi o rodno osetljivom jeziku vodi se neka vrsta političke kampanje

6. mart 2024.

Iako je Zakon o rodnoj ravnopravnosti sadržajno mnogo širi i sveobuhvatniji, u javnosti se najviše govori o njegovom manjem segmentu, koji uskoro treba da stupi na snagu – rodno osetljivom jeziku. Gostujući u Dnevniku RTS-a 1, na temu izveštavanja o rodnoj ravnopravnosti, dr Biljana Stojković, viša savetnica i rukovoditeljka Grupe za unapređenje rodne ravnopravnosti u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, je izjavila da se protiv odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se tiču rodno osetljivog jezika vodi neka vrsta političke kampanje.

Dr Biljana Stojković za RTS: Zakon o rodnoj ravnopravnosti je mnogo širi, protiv odredbi o rodno osetljivom jeziku vodi se neka vrsta političke kampanje

„Ta kampanja je u zamahu i pri tom se koriste pogrešne i netačne interpretacije Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Kao resorno Ministarstvo zaduženo za davanje mišljenja i tumačenja ovog Zakona, krajnje je vreme da srpskoj javnosti razjasnimo kako stoje stvari“, rekla je ona i nastavila: “U članu 37. tačka 4, podtačka 3. jasno je definisano da se upotreba rodno osetljivog jezika odnosi na četiri oblasti - oblasti vaspitanja, obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja. Tu se zahteva da se u nastavnim programima i sadržajima, u nastavnom materijalu kao i prilikom izdavanja diploma, svedočanstava, licenci, naziva zanimanja, obrazovnih profila itd., izvrše određene promene. Odložena primena Zakona, kad su u pitanju članovi 37. i 44. vezano za rodno osetljiv jezik je tri godine. Zakon je donet u aprilu 2021, te stoga ove odredbe stupaju na snagu u aprilu 2024. upravo da bi se izmenila regulativa tih nadležnih ministarstva, u ovom slučaju Ministarstva prosvete i Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja.

Govoreći o članu 44. Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji se tiču medija, dr Stojković je podsetila da je Regulatorno telo za elektronske medije, odmah po donošenju ovog Zakona, izdalo preporuku da elektronski mediji treba da koriste rodno osetljiv jezik, kako bi se prevazišle predrasude, rodni stereotipi i kako bi se unapredila rodna ravnopravnost u javnoj komunikaciji. To treba da važi i za štampane medije i za našu javnu komunikaciju, na tribinama, javnim skupovima, ali i u običnom govoru i da, ako bismo se zaista osvrnuli u daleku prošlost, videli bismo da je srpski jezik, odnosno njegova gramatika, zasnovana na tome da se imenice i zamenice menjaju u rodu, broju i padežu, rekla je dr Stojković.

Rodna ravnopravnost, dodala je ona, horizontalna je politika, i postoji obaveza svih ministarstava da, u okviru svojih nadležnosti, preduzimaju mere kako bi unapredili rodnu ravnopravnost u oblasti za koju su nadležni. U Zakonu o rodnoj ravnopravnosti imamo apostrofiranih 15 oblasti društvenog razvoja gde očekujemo da svako ministarstvo iz svoje nadležnosti, i kroz monitoring i rad inspekcijskih službi, učini sve kako bismo efikasno primenili Zakon.

Što se tiče obaveze izveštavanja, dr Stojković je izjavila da izveštaji o unapređenju rodne ravnopravnosti nisu puka forma koju treba zadovoljiti da bi se ispunila zakonska obaveza već resornom Ministarstvu služi za rodnu analizu i procenu stanja rodne ravnopravnosti kako bi se utvrdilo šta bi to u narednom periodu u dokumentima javnih politika trebalo menjati kako bismo unapredili rodnu ravnopravnost u društvu.

Prema globalnom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, koji uzima u obzir podatke iz 146 zemalja sveta, Srbija se nalazi na 23. mestu, rekla je dr Stojković, dodajući da je to sasvim dobra pozicija, pri čemu smo najbolje zastupljeni kada je reč o učešću žena u političkom životu, gde je Srbija na 21. mestu, a najlošije u domenu zastupljenosti žena u ekonomskom životu.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je, u saradnji sa Nemačkom razvojnom saradnjom, a u okviru projekta „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“ koju sprovodi GIZ, krajem prošle godine pokrenulo kampanju „Unapredi rodnu ravnopravnost“ sa ciljem da se podigne svest u društvu o značaju rodne ravnopravnosti, kao i da se podstaknu svi subjekti koji su po Zakonu o rodnoj ravnopravnosti obavezni da Ministarstvu dostavljaju izveštaje o primeni zakona, to i učine.

Svi organi javne vlasti, privredni subjekti sa više od 50 zaposlenih, političke stranke, sindikati i tela za rodnu ravnopravnost dužni su da dostavljaju izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kao organu nadležnom za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti u društvu. Kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ šalje poruku da je jedini način da se zaista podigne nivo rodne ravnopravnosti, redovno praćenje koliko svi akteri pojedinačno doprinose tome, a to je jedino moguće kroz izveštavanje.

U susret 8. martu, Međunarodnom danu žena, upitana šta može da se poruči kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, dr Biljana Stojković je izjavila da „priča o rodnoj ravnopravnosti nikad nije ispričana do kraja“.

- Ne postoji zakon koji je savršen, ne postoji situacija u društvu koja je idealna, svi moramo, svako u okviru svojih nadležnosti, svako u okviru svog delovanja, da učinimo mnogo više. Svaki pojedinac u Srbiji treba da učini mnogo više, počevši od odnosa u porodici, npr. u podeli kućnih poslova, pa nadalje, da unapredimo stanje rodne ravnopravnosti u našem društvu - rekla je dr Stojković.

Prilog možete pogledati na linku https://www.youtube.com/watch?v=SZQsbTDk2kI

Dr Biljana Stojković za RTS: Zakon o rodnoj ravnopravnosti je mnogo širi, protiv odredbi o rodno osetljivom jeziku vodi se neka vrsta političke kampanje

Veliko interesovanje za Program EU ''Građani, jednakost, prava i vrednosti'' u Kragujevcu

5. mart 2024.

U Kragujevcu je 5.3.2024, u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i uprave Grada Kragujevca, predstavljen EU program ''Građani, jednakost, prava i vrednosti“ za koji je vladalo veliko interesovanje predstavnika javnog i civilnog sektora.

Veliko interesovanje za Program EU ''Građani, jednakost, prava i vrednosti'' u Kragujevcu

Program skraćenog naziva CERV vredan je 1,5 milijardi evra, a za njega mogu da apliciraju organizacije civilnog društva i lokalne samouprave u Republici Srbiji kroz javne pozive u oblasti promovisanja jednakosti, prava i ravnopravnosti polova, učešća građana i aktivne građanske participacije, borbe protiv svih oblika nasilja, dečije participacije i dr.

„Cilj ovog EU programa je jačanje demokratije kao i podizanje svesti građana o pravima, vrednostima i idejama koji najbolje povezuju građane i teritorije, lokalne samouprave, organizacije i institucije“, rekao je dr Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

On je izjavio da je veliki broj poziva za podnošenje projektnih ideja otvoren i da će Ministarstvo biti kontakt za zainteresovane organizacije, institucije i lokalne samouprave kako bi imali mogućnost povezivanja i što lakšeg nalaženja partnera za realizaciju projekta unutar Srbije, ali i u EU.

Dr Gordana Damnjanović, članica Komisije za socijalnu politiku, zdravstvo i obrazovanje Privremenog organa Grada Kragujevca, podsetila je na izuzetnu saradnju sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog uz čiju je podršku i saradnju u prethodnom periodu realizovano i otpočelo niz važnih projekata i kampanja.

Ona je istakla da je program ''Građani, jednakost, prava i vrednosti'' najveći program do sada namenjen promociji i zaštiti vrednosti EU: demokratije, vladavine prava, osnovnih prava, transparentnosti i dobrog upravljanja, socijalne inkluzije i pitanja koje se tiču ugroženih, marginalizovanih grupa, ljudskih prava, prava osoba sa invaliditetom i povezivanja gradova.

Prezentaciju Programa CERV održala je Sanja Atanasković Opačić, rukovoditeljka Grupe za sprovođenje i praćenje sprovođenja projekata finansiranih iz EU sredstava, koja je predstavila strukturu Programa, otvorene pozive i način prijave. Nakon prezentacije, za zainteresovane predstavnike udruženja i organizacija održane su individualne konsultacije o potencijalnim projektnim idejama.

Veliko interesovanje za Program EU ''Građani, jednakost, prava i vrednosti'' u Kragujevcu Veliko interesovanje za Program EU ''Građani, jednakost, prava i vrednosti'' u Kragujevcu Veliko interesovanje za Program EU ''Građani, jednakost, prava i vrednosti'' u Kragujevcu

Održan društveni dijalog „Filantropija kao davanja za opšte dobro - unapređenje podsticajnog okvira“

5. mart 2024.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov otvorio je danas u Palati Srbija društveni dijalog „Filantropija kao davanja za opšte dobro - unapređenje podsticajnog okvira“ naglašavajući da filantropiju ne čine samo dela pojedinca nego i javne politike i zakonodavni okvir za davanje u Srbiji čime se doprinosi razvoju opšteg dobra celog društva.

Održan društveni dijalog „Filantropija kao davanja za opšte dobro - unapređenje podsticajnog okvira“

Autor: MLjMPDD

U uvodnom obraćanju, ministar Žigmanov je istakao da je ovaj društveni dijalog prilika da se podsetimo na fenomen altruizma i njegove pojavne oblike kao što su filantropija, humanost i solidarnost, kako bi ih vratili u temeljne vrednosti našeg društva i istakli njihov značaj za život građana i razvoj čitave zajednice.

On je rekao da su nam primer za to mnogobrojni dobročinitelji i zadužbinari u istoriji Srbije, čijom su zaslugom izgrađene crkve, škole i univerziteti, školovani naučnici i umetnici, bez kojih naša zemlja ne bi imala arhitektonsko, kulturno i naučno nasleđe koje danas ima.

Ministar Žigmanov je podsetio da je u Srbiji 2018. godine, odlukom predsednice Vlade, osnovan Savet za filantropiju kada je i istaknuta neophodnost kontinuirane saradnje različitih aktera, uz podršku državnih organa, i stvaranje ambijenta u kome je davanje za opšte dobro posebna društvena vrednost.

Veran Matić, izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma, istakao je da je u godini nakon osnivanja Saveta za filantropiju 2018. Srbija na globalnoj listi davanja sa 125 skočila na 27 mesto, ali da je epidemija koronavirusa nažalost stopirala njegov rad, dodajući da bi bilo dobro da se rad ovog Saveta obnovi.

On je istakao da se u poslednje vreme govori o predlogu da se ukine PDV na donaciju hrane koja je pred istekom roka. Postojanje PDV na takvu hranu sprečava kompanije da doniraju više hrane, jer im je jeftinije da je unište nego poklone, rekao je Matić, ističući važnost stvaranja takozvanog kompenzacionog fonda, ali i podsticanja malih i srednja preduzeća kao i individualnih donatora na davanja, navodeći primere dobre prakse kao što je doniranje Palate nauke.

U uvodnom delu govorila je Naida Zečević Bin, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj Američke agencije za međunarodni razvoj USAID, nistakavši da će USAID nastaviti da pruža podršku kada je reč o razvoju filantropije u Srbiji.

U društvenom dijalogu učestvovali su brojni predstavnici organizacija civilnog društva i institucija vlasti, a razgovaralo se u dva panela. Prvi se odnosio na grupno finansiranje na bazi donacija, a u drugom se razgovaralo o Kompenzacionom fondu za povraćaj PDV-a na donacije organizacijama civilnog društva. Na kraju dijaloga usvojena je Saglasnost o postupanjima. (PDF ispod vesti).

Društveni dijalog organizovalo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa organizacijama Partners global, Evropskim centrom za neprofitno pravo, Srpskim filantropskim forumom i Trag fondacijom, uz podršku Američke agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Švajcarske agencija za razvoj i saradnju (SDC).

Održan društveni dijalog „Filantropija kao davanja za opšte dobro - unapređenje podsticajnog okvira“ Održan društveni dijalog „Filantropija kao davanja za opšte dobro - unapređenje podsticajnog okvira“ Održan društveni dijalog „Filantropija kao davanja za opšte dobro - unapređenje podsticajnog okvira“ Održan društveni dijalog „Filantropija kao davanja za opšte dobro - unapređenje podsticajnog okvira“ Održan društveni dijalog „Filantropija kao davanja za opšte dobro - unapređenje podsticajnog okvira“ Održan društveni dijalog „Filantropija kao davanja za opšte dobro - unapređenje podsticajnog okvira“ Održan društveni dijalog „Filantropija kao davanja za opšte dobro - unapređenje podsticajnog okvira“ Održan društveni dijalog „Filantropija kao davanja za opšte dobro - unapređenje podsticajnog okvira“

U Nišu nastavljena kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“

4. mart 2024.

U okviru kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost“, u Nišu je održana četvrta Info sesija na kojoj su obveznicima podnošenja izveštaja o rodnoj ravnopravnosti - predstavnicima organa javne vlasti, poslodavaca, sindikata iz Niša i južne Srbije - predstavljene Smernice za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje će im pomoći u pripremi budućih Izveštaja.

U Nišu nastavljena kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“

Autor: GIZ

Kampanju je pokrenulo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa projektom Nemačke razvojne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“ koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ GmbH.

Svi organi javne vlasti, privredni subjekti sa više od 50 zaposlenih, političke stranke, sindikati i tela za rodnu ravnopravnost dužni su da dostavljaju Godišnji izveštaj o ostvarivanju rodne ravnopravnosti Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog (MLjMPDD) kao organu nadležnom za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti u društvu. Kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ šalje poruku da je jedini način da se zaista podigne nivo rodne ravnopravnosti, redovno praćenje koliko svi akteri pojedinačno doprinose tome, a to je jedino moguće kroz izveštavanje.

U uvodnom obraćanju, pomoćnica ministra Nina Mitić je istakla da je Niš grad koji je prethodnih godina učinio značajne korake u unapređenju rodne ravnopravnosti i realizovao brojne projekte, i podsetila prisutne na značaj dostavljanja izveštaja o rodnoj ravnopravnosti. Pomoćnica Mitić je naglasila da je postizanje rodne ravnopravnosti jedno od temeljnih načela ljudskih prava i da predstavlja princip jednakih mogućnosti za muškarce i žene u ostvarivanju ljudskih prava u svim sferama društvenog i privatnog života.

Dušica Davidović, zamenica gradonačenice Grada Niša, istakla je da je grad Niš usvojio Evropsku povelju o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou, formirane ženske odborničke mreže i skupštinska komisija za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti, donesena prva strateška dokumenta u ovoj oblasti i uvedeno rodno odgovorno budžetiranje. Marina Babović, savetnica u projektu GIZ-a je naglasila da će Projekat u budućnosti podržati Ministarstvo u kreiranju digitalnog rešenja za izveštavanje po Zakonu o rodnoj ravnopravnosti.

U Nišu nastavljena kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ U Nišu nastavljena kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ U Nišu nastavljena kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ U Nišu nastavljena kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ U Nišu nastavljena kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“

Organizacije civilnog društva predstavile alternativne izveštaje o stanju političkih i građanskih prava u Republici Srbiji

4. mart 2024.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov predsedavao je danas sednicom Saveta za praćenje primene preporuka Ujedinjenih nacija za ljudska prava na kojoj su organizacije civilnog društva predstavljale alternativne izveštaje o primeni Međunarodnog pakta o političkim i građanskim pravima u Republici Srbiji.

Organizacije civilnog društva predstavile alternativne izveštaje o stanju političkih i građanskih prava u Republici Srbiji

Autor: MLjMPDD

Tematska sednica sazvana je uoči odlaska državne delegacije u Ženevu gde će pred Komitetom za ljudska prava UN 14. i 15. marta ove godine predstaviti Četvrti periodični izveštaj Republike Srbije o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.

Otvarajući sednicu ministar Žigmanov se zahvalio podnosiocima izveštaja i prisutnim članovima Saveta, kao i svim saradnicima i partnerima, na odzivu za dijalog u oblasti građanskih i političkih prava, uz poziv na konstruktivan razgovor po ugledu na prethodne dobre prakse prilikom izveštavanja o primeni međunarodnih ugovora o ljudskim pravima.

Ministar je, takođe, pozvao na zajednički rad na izradi indikatora za sprovođenje preporuka u cilju unapređenja stanja ljudskih prava i položaja građana, kao i na izradi najboljih rešenja za unapređenje sprovođenja preporuka Komiteta za ljudska prava u oblasti prevencije i zaštite građanskih i političkih prava, sprovođenje preventivnih mera i efikasnije postupanje u slučaju kršenja ljudskih prava.

Na tročasovnoj sednici, organizacije civilnog društva predstavile su svoje ključne nalaze u više oblasti, koje su se u njihovim izveštajima izdvojile kao dominantne i o kojima se tokom sednice diskutovalo. U diskusiji u kojoj su, pored ostalih, učestvovali državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Željko Brkić i državna sekretarka Ministarstva pravde Bojana Šćepanović, razgovaralo se o slobodi okupljanja, udruživanja izražavanja i mišljenja, položaju i pravu deteta, zabrani diskriminacije, zabrani zločina iz mržnje, radne eksploatacije i torture, te pristupu pravima i o zaštiti prava.

Sednici je prisustvovao i zaštitnik građana Zoran Pašalić, a izveštaje su predstavile Platforma organizacija za saradnju sa UN mehanizmima za ljudska prava, Koalicija mladih, Praksis, Centar za istraživanje i razvoj društva – IDEAS i Inicijativa za ekonomska i socijalna prava - A11.

Organizacije civilnog društva predstavile alternativne izveštaje o stanju političkih i građanskih prava u Republici Srbiji Organizacije civilnog društva predstavile alternativne izveštaje o stanju političkih i građanskih prava u Republici Srbiji Organizacije civilnog društva predstavile alternativne izveštaje o stanju političkih i građanskih prava u Republici Srbiji

EU programi „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ i Kreativna Evropa predstavljeni u Zrenjaninu i Aleksincu

3. mart 2024.

Predstavljanje EU programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ (CERV) i Kreativna Evropa nastavljeno je u Zrenjaninu (28.2.) i Aleksincu (29.2.), uz prisustvo više od 50 zainteresovanih predstavnika organizacija civilnog društva i javnih institucija u svakom od gradova.

EU programi „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ i Kreativna Evropa predstavljeni u Zrenjaninu i Aleksincu

Autor: MLjMPDD

Info-dan namenjen predstavljanju ovih prohrama u Zrenjaninu je 28.2. otvorio državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dr Ivan Bošnjak. On je naglasio značaj učestvovanja Republike Srbije u Programu Evropske unije CERV, kao prve države koja nije članica EU, te posebno istakao velike mogućnosti koje ovaj Program nudi za povlačenje sredstava od strane jedinica lokalne samouprave i organizacija civilnog društva, kao i institucija u oblasti kulture, obrazovanja i nauke.

Predstavljanje ovih programa u Zrenjaninu organizovalo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Desk Kreativna Evropa Srbije u saradnji sa Narodnim muzejom Grada Zrenjanina.

Dan kasnije, u saradnji sa Centrom za kulturu i umetnost opštine Aleksinac, Deskom Kreativne Evrope i EU kutkom iz Niša organizovano je predstavljanje oba programa u Aleksincu.

Sanja Atanasković Opačić, rukovodoteljka Grupe za sprovođenje i praćenje sprovođenja projekata finansiranih iz EU, predstavila je novi program Evropske unije i sve trenutno otvorene pozive za dostavljanje predloga projekata u oblasti dečije participacije, borbe protiv rodno zasnovanog nasilja i nasilja nad decom, promocije rodne ravnopravnosti kao i građanske participacije i mreže gradova.

Program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ za cilj ima zaštitu i promovisanje prava i vrednosti Evropske unije sadržanih u Ugovorima, Povelji o osnovnim pravima i u međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima, naročito kroz podršku organizacijama civilnog društva i drugim akterima koji su aktivni na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i transnacionalnom nivou, te podsticanje građanskog i demokratskog učešća, radi očuvanja i daljeg razvoja otvorenih, demokratskih, ravnopravnih i uključivih društava utemeljenih na pravima i vladavini prava. Program posebno podstiče učešće regionalnih i lokalnih organizacija civilnog društva.

EU programi „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ i Kreativna Evropa predstavljeni u Zrenjaninu i Aleksincu EU programi „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ i Kreativna Evropa predstavljeni u Zrenjaninu i Aleksincu EU programi „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ i Kreativna Evropa predstavljeni u Zrenjaninu i Aleksincu EU programi „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ i Kreativna Evropa predstavljeni u Zrenjaninu i Aleksincu

Ministar Žigmanov razgovarao sa delegacijom Republike Turske o rodno odgovornom budžetiranju

27.februar 2024.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov razgovarao je danas u Palati Srbija sa delegacijom Republike Turske i predstavnicima organizacije UN Woman Turske na temu rodno odgovornog budžetiranja.

Ministar Žigmanov razgovarao sa delegacijom Republike Turske o rodno odgovornom budžetiranju

Autor: MLjMPDD

Ministar je, tom prilikom, upoznao tursku delegaciju, koja je na studijskom boravku u Republici Srbiji,  sa zakonodavnim okvirom i praksom u našoj državi, te nadležnostima i aktivnostima Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kada je reč o rodnoj ravnopravnosti. On je naglasio da Ministarstvo pruža punu podršku rodno odgovornom budžetiranju kao jednom od alata za sprovođenje rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji.
Ministar Žigmanov je rekao da u okviru Ministarstva postoji Grupa za unapređenje rodne ravnopravnosti, da je na inicijativu Ministarstva Narodna Skupština Republike Srbije u maju 2021. godine usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti, kao i kasnija podzakonska akta, te naglasio da Republika Srbija ima Strategiju za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine. U toku je izrada novog Akcionog plana uz podršku UN Women Srbija, rekao je ministar Žigmanov i naglasio da je saradnja sa međunarodnim organizacijama u Republici Srbiji,  kada je reč na unapređenju rodne ravnopravnosti, izuzetna. Pomenuo je da je Ministarstvo nedavno, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju - GIZ, sprovelo kampanju „Stop femicidu“, i da je u okviru istog projekta u toku kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“.
Delegacija Turske interesovala se za aktivnosti, mere i praksu Republike Srbije kada je reč o rodno odgovornom budžetiranju.  U razgovoru im je predočeno da je  Republika Srbija od strane Ujedinjenih nacija, tačnije Odeljenja za ekonomske i socijalne poslove, ocenjena u 2021. godini kao jedna od sedam zemalja u Evropi koja veoma uspešno sprovodi rodno odgovorno budžetiranje. Isto tako, rečeno je da je  u 2023. godini Državna revizorska institucija zaključila da su ostvareni pozitivni pomaci na unapređenju rodne ravnopravnosti, ali i da započete procese treba intenzivirati, te preporučila unapređenje informacionog sistema na nacionalnom nivou. Navedeni su i neki od izazova kao što je različito sprovođenje rodno odgovornog budžetiranja na raznim nivoima, od centralnih do jedinica lokalne samouprave.
Delegaciji državnih institucija Republike Turske, među kojima je bilo predstavnika turskog parlamenta i pojedinih ministarstava, kao i UN Women Turske, predočen je i sistem različitih nadležnosti državnih organa i tela u vezi sa ovom temom, kao i sistem kreiranja i sprovođenja politika u vezi sa rodnom ravnopravnošću.

Rodno odgovorno budžetiranje predstavlja uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces, što podrazumeva rodnu analizu budžeta i restrukturiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti. Budžetski sistem treba da ostvari ciljeve, a jedan od tih ciljeva je i alokacijska efikasnost koja podrazumeva raspoređivanje sredstava budžeta sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti.

Uz ministra Žigmanova, na sastanku u Palati Srbija učestvovali su i državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prof. dr Rejhan Kurtović i pomoćnica ministra Sektora za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti Nina Mitić.  

Ministar Žigmanov razgovarao sa delegacijom Republike Turske o rodno odgovornom budžetiranju Ministar Žigmanov razgovarao sa delegacijom Republike Turske o rodno odgovornom budžetiranju Ministar Žigmanov razgovarao sa delegacijom Republike Turske o rodno odgovornom budžetiranju Ministar Žigmanov razgovarao sa delegacijom Republike Turske o rodno odgovornom budžetiranju Ministar Žigmanov razgovarao sa delegacijom Republike Turske o rodno odgovornom budžetiranju Ministar Žigmanov razgovarao sa delegacijom Republike Turske o rodno odgovornom budžetiranju Ministar Žigmanov razgovarao sa delegacijom Republike Turske o rodno odgovornom budžetiranju

Kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ nastavljena u Kragujevcu

26.februar 2024.

U Kragujevcu je danas nastavljena kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ koju je pokrenulo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa projektom Nemačke razvojne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“ koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ GmbH.

Kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ nastavljena u Kragujevcu

Autor: GIZ Miodrag Mitja Bogdanović

Uvodno obraćanje imao je državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prof. dr Rejhan Kurtović koji je istakao je da je „postizanje rodne ravnopravnosti jedno od temeljnih načela ljudskih prava i predstavlja princip jednakih mogućnosti za muškarce i žene u ostvarivanju ljudskih prava u svim sferama društvenog i privatnog života”.

On je naglasio da Izveštaj o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, koji izrađuje Ministarstvo, prati strukturu i sadržaj Zakona o rodnoj ravnopravnosti i sadrži najvažnije podatke o ostvarivanju politike jednakih mogućnosti, sprovođenju opštih i posebnih mera u organima javne vlasti i kod poslodavaca, a naročito u posebnim oblastima od značaja za rodnu ravnopravnost, ostvarivanju rodne ravnopravnosti kod političkih stranaka, sindikalnih organizacija i udruženja, ali i radu izabranih tela za rodnu ravnopravnost i o određivanju lica zaduženih za rodnu ravnopravnost.

Prema njegovim rečima, resorno Ministarstvo će u narednom periodu pored preporuka, zahteva i molbi morati da sprovodi i neke druge mere, jer je cilj izgradnja demokratskog i ravnopravnog društva, jednakih šansi i jednakih mogućnosti.

Prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, svi organi javne vlasti, privredni subjekti sa više od 50 zaposlenih, političke stranke, sindikati i tela za rodnu ravnopravnost dužni su da dostavljaju Godišnji izveštaj o ostvarivanju rodne ravnopravnosti Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kao organu nadležnom za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti u društvu.

Na događaju su govorili dr Gordana Damnjanović, članica Komisije za socijalnu politiku, zdravstvo i obrazovanje Privremenog organa Grada Kragujevca koja je istakla da je Grad Kragujevac lider u oblasti rodne ravnopravnosti među lokalnim samoupravama u Srbiji i dobitnik brojnih priznanja u oblasti rodne ravnopravnosti. Robert Bu, vođa komponente Projekta, najavio da će Projekat u budućnosti podržati resorno Ministarstvo u kreiranju digitalnog rešenja za izveštavanje po ovom Zakonu.

Sledeća info-sesija u okviru ove kampanje biće održana u Nišu, 4. marta 2024.

Kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ nastavljena u Kragujevcu Kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ nastavljena u Kragujevcu Kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ nastavljena u Kragujevcu Kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ nastavljena u Kragujevcu Kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ nastavljena u Kragujevcu

Potpisan Sporazum o saradnji između Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Instituta za javno zdravlje Kragujevac

23.februar 2024.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov i v. d. direktora Instituta za javno zdravlje Kragujevac spec. dr med. Nebojša Ranković potpisali su danas u Palati Srbija Sporazum o saradnji.

Potpisan Sporazum o saradnji između Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Instituta za javno zdravlje Kragujevac

Sporazum se potpisuje sa ciljem zajedničkog delovanja na unapređenju stanja ljudskih prava, kao i prevenciji i zaštiti od diskriminacije u lokalnoj zajednici, sa akcentom na pravo na zdravlje, uključujući pravo na mentalno zdravlje, kao osnovno ljudsko pravo.

Saradnja će se, pre svega, ogledati u razmeni ideja, znanja, iskustva i dobre prakse u svim oblastima svojih delatnosti, odnosno delokruga svojih nadležnosti, a posebno u oblasti zaštite ljudskih prava, svih dimenzija zdravlja, kao i borbe protiv diskriminacije. U tom kontekstu, Sporazumom je predviđena, između ostalog, podrška istraživanju o kvalitetu života LGBT osoba koje sprovodi Institut za javno zdravlje Kragujevac.

Nakon potpisivanja sporazuma, ministar Tomislav Žigmanov je izjavio da je saradnja sa institucijama u gradovima i opštinama, mestima tamo gde ljudi žive i ostvaruju svoja prava, od izuzetnog značaja i ima za cilj unapređenje zaštite mentalnog zdravlja u Srbiji, kako bi se omogućila dobra koordinacija i odgovorilo na potrebe građana za zaštitom mentalnog zdravlja. Ovakav pristup u skladu sa zakonom i preporukama tela Ujedinjenih nacija koje su date Srbiji u cilju unapređenja prava u oblasti mentalnog zdravlja, dodao je ministar.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, dodao je on, posebnu pažnju posvećuje kulturi ljudskih prava i osetljivim društvenim grupama, među koje svakako spadaju LGBT osobe smatrajući da je potrebno kreirati okruženje u kome se mentalno zdravlje poštuje, neguje i unapređuje, gde svi imaju jednake mogućnosti da dožive mentalno blagostanje i gde svako može da dobije zdravstvenu zaštitu koja mu je potrebna.

Ministar je naglasio da afirmacija mentalnog zdravlja, kao suštinske vrednosti, unapređenje usluga i servisa, podrška na svim nivoima, iskorenjivanje predrasuda i destigmatizacija korisnika psihijatrijskih usluga čini svet u kome živimo humanijim i po meri čoveka i kome svi zajednički težimo.

Direktor Instituta za javno zdravlje Kragujevac spec. dr med. Nebojša Ranković je istom prilikom izrazio zadovoljstvo zbog saradnje sa Ministarstvom i najavio da će istraživanje o kvalitetu života LGBT populacije biti sprovedeno u toku ove godine. On je izrazio nadu da će se saradnja sa Ministarstvom odvijati na svim poljima zajedničkog delovanja.

Potpisan Sporazum o saradnji između Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Instituta za javno zdravlje Kragujevac  Potpisan Sporazum o saradnji između Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Instituta za javno zdravlje Kragujevac  Potpisan Sporazum o saradnji između Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Instituta za javno zdravlje Kragujevac  Potpisan Sporazum o saradnji između Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Instituta za javno zdravlje Kragujevac  Potpisan Sporazum o saradnji između Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Instituta za javno zdravlje Kragujevac  Potpisan Sporazum o saradnji između Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Instituta za javno zdravlje Kragujevac  Potpisan Sporazum o saradnji između Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Instituta za javno zdravlje Kragujevac

Sastanak sa predstavnicama Romskog ženskog centra Bibija o unapređenju saradnje u oblasti zaštite prava Roma i Romkinja

20.februar 2024.

Pomoćnici ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić i Aleksandar Radosavljević i šefica Odseka za poboljšanje položaja Roma Sofija Osmanović razgovarali su 20.2.2023. godine sa predstavnicom Romskog ženskog centra Bibija Slavicom Vasić Mitrović i ekspertkinjom Gordanom Stevanović Govedarica o predstojećim aktivnostima u oblasti zaštite prava Roma i Romkinja.

Sastanak sa predstavnicama Romskog ženskog centra Bibija o unapređenju saradnje u oblasti zaštite prava Roma i Romkinja

Osnovna tema sastanka odnosila se na organizaciju planiranog društvenog dijaloga i predstavljanje studija koje svedoče o položaju žena u romskoj zajednici, jedne od najmarginalizovanijih društvenih grupa.

Kako je navela pomoćnica za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić, u aktivnostima iz Akcionog plana za sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u RS za period 2022. do 2030. godine, jedna od mera odnosi se na osnaživanje Roma i Romkinja za pristup pravima i očuvanju identiteta, a posebno je bilo reči i o planiranoj kampanji za podizanje svesti o negativnim efektima dečjih i prisilnih brakova na zdravlje i dobroti žena i devojčica.

Pomoćnik za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Aleksandar Radosavljević predstavio je koncept društvenog dijaloga, koji je u okviru Ministarstva uspostavljen 2020. godine i upoznao sagovornike sa Smernicama za organizovanje društvenog dijaloga usvojenih Zaključkom Vlade RS u oktobru 2023. godine. Naveo je da su do sada organizovana 53 društvena dijaloga na različite teme, među kojima se po brojnosti ističu dijalozi o unapređenju zaštite prava Roma i Romkinja, na kojima je učestvovalo više od 3500 učesnika.

Sastanak sa predstavnicama Romskog ženskog centra Bibija o unapređenju saradnje u oblasti zaštite prava Roma i Romkinja

Nastavljena kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“

19.februar 2024.

Novi Sad, 19. februar 2024.- Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmnaov učestvovao je danas u Novom sadu u nastavku kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost“ koju Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sprovodi u saradnji sa Nemačkom razvojnom saradnjom (GIZ), u okviru projekta „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“.

Nastavljena kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“

Autor: Ministarstvo

Na početku obraćanja u sali 1 Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodina, ministar je izrazio zadovoljstvo što kampanju „Unapredi rodnu ravnopravnost“ posle Užica nastavljamo u Novom Sadu, gradu koji je u prethodnim godinama učinio značajne korake na polju unapređenja rodne ravnopravnosti i realizovao brojne projekte. On je dodao da se kampanja sprovodi pre sve imajući u vidu potrebu da se u javnosti podigne svest o važnosti rodne ravnopravnosti u našem društvu.

Prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, svi organi javne vlasti, poslodavci koji zapošljavaju više od 50 radnika, sindikati, političke stranke i tela za rodnu ravnopravnost – obavezni su da Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dostave Godišnji izveštaj o rodnoj ravnopravnosti. Međutim, rekao je ministar, većina organa javne vlasti i preduzetnika, političkih organizacija i sindikalnih organizacija u Republici Srbiji tokom 2021. i 2022. godine nije ispunila svoje zakonske obaveze i nije dostavila svoje izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, što je razlog zbog koga Ministarstvo smatra da je od izuzetne važnosti sprovesti široku kampanju radi informisanja javnosti i svih nadležnih subjekata o obavezama koje proističu iz primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Na današnjoj info-sesiji predstavljene su obaveze koje navedeni akteri treba da ispune, podzakonska akta kojima se bliže određuje način izveštavanja, kao i Smernice za primenu pomenutog zakona.

Ministar Žigmanov je podvukao da je postizanje rodne ravnopravnosti jedno od temeljnih načela ljudskih prava i predstavlja princip jednakih mogućnosti za muškarce i žene u ostvarivanju ljudskih prava u svim sferama društvenog i privatnog života.

U uvodnom delu govorili su i Predrag Vuletić, pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova APV i Mihael Engel, vođa tima projekat „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“, GIZ.

Kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ započela je 5. februara 2024. godine u Užicu, nastavljena danas u Novom Sadu, a info-sesije u okviru kampanje biće realizovane i u Kragujevcu, Nišu i Beogradu.

Nastavljena kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“  Nastavljena kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“  Nastavljena kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“  Nastavljena kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“  Nastavljena kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“

Održan skup na temu samoregulacije neprofitnog sektora

14.februar 2024.

U Beogradu je 14. februara 2024. održan skup pod nazivom Samoregulacija i neprofitni sektor u kontekstu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma (FATF standardi). Skup je organizovan u saradnji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i projekta „Za snažnije građansko društvo“, koji su podržali Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC).

Održan skup na temu samoregulacije neprofitnog sektora

Skup je otvorio pomoćnik ministra Žarko Stepanović, koji je naglasio da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prepoznato kao jedan od glavnih aktera za sprovođenje aktivnosti u Akcionom planu za sprovođenje Strategije za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u Republici Srbiji kada je reč o unapređenju saradnje sa neprofitnim sektorom i donatorima kroz promovisanje transparentnosti, odgovornosti, integriteta, kroz organizaciju različitih obuka i skupova razmene primera dobre prakse, a sve u cilju smanjenja rizika zloupotrebe neprofitnog sektora od finansiranja terorizma.

Takođe, jedna od važnih aktivnosti jeste i podizanje nivoa svesti o značaju samoregulacije neprofitnog sektora. On je naglasio da ovaj skup predstavlja početak razgovora na temu značaja i potrebe samoregulacije u sektoru organizacija civilnog društva i postavljanja određenih standarda, počev od upravljanja organizacijama, preko transparentnosti u njihovom radu, finansijske odgovornosti i sl. Ovo je proces koji bi mogao da utiče i na povećanje transparentnosti i odgovornosti civilnog društva.

Luben Panov iz Evropskog centra za neprofitno pravo predstavio je samoregulaciju neprofitnog sektora u kontekstu novih FATF standarda i preporuke 8, a Sanja Atanasković Opačić iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, predstavila je i ključne nalaze kada je u pitanju Nacionalna procena rizika od finansiranja terorizma u neprofitnom sektoru iz 2021. godine.

Pored prezentacije najnovijih preporuka, uporednih iskustava i postojećih praksi, događaj je pružio priliku i za diskusiju i razmenu informacija između predstavnika javnog i civilnog sektora na temu smanjenja rizika za zloupotrebu civilnog sektora za finansiranje terorizma.

Održan skup na temu samoregulacije neprofitnog sektora

Ministar Tomislav Žigmanov otvorio u Subotici izložbu „Vladarske zadužbine dinastije Nemanjić“ povodom proslave Dana državnosti

14.februar 2024.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomsilav Žigmanov, otvorio je danas u Subotici, u ime Vlade Republike Srbije, izložbu pod nazivom „Vladarske zadužbine dinastije Nemanjić“, koju je priredio Muzej grada Beograda, povodom proslave Dana državnosti Republike Srbije. Reč je o izložbi fotografija vladarskih zadužbina i najreprezentativnijih manastirskih zdanja iz perioda dinastije Nemanjić.

Ministar Tomislav Žigmanov otvorio u Subotici izložbu „Vladarske zadužbine dinastije Nemanjić“ povodom proslave Dana državnosti

Autor: Grad Subotica

Govoreći pred okupljenim Subotičanima, ministar Žigmanov je naglasio da zadužbine loze Nemanjić imaju dubok istorijski i duhovni značaj za Srbiju i svedočanstvo su snage srpske države kao i vrednosti i kulture koju je srpski narod očuvao tokom burne istorije.

Izložbom „Vladarske zadužbine dinastije Nemanjić“ nije predstavljena samo zadivljujuća arhitektura srpskih kraljeva rasuta po Srbiji, već i kontinuitet jedne dinastije svima nama na ponos, ali i kao uzor kako se kultura zadužbinarstva na pravi način treba praktikovati – davanjem za opšte dobro putem izgradnje sakralnih objekata trajne arhitektonske i uopšte umetničke vrednosti, rekao je ministar Žigmanov.

U kratkom obraćanju, ministar Žigmanov je istakao da, kao što nas i Sretenje podseća na obavezu negovanja slobodarske i demokratske težnje srpskog naroda, koje su utkane u ova dva značajna istorijska događaja, isto tako slavna tradicija srpske države, osim što nas nadahnjuje i inspiriše u svom svakodnevnom poslu, doprinosi poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, temeljnih vrednosti našeg društva. Demokratsko društvo, u čijem je središtu građanin sa garantovanim i ostvarenim ljudskim pravima i slobodama, principi su koje današnja Republika Srbija deli sa modernim evropskim državama, rekao je ministar Žigmanov.

Na otvaranju izložbe govorio je i potpredsednik Vlade AP Vojvodina Branko Ćurčić, a prisutni su bili i gradonačelnik Subotice Stevan Bakić. te zamenik direktora Muzeja Grada Beograda Miloš Đuran.

Ministar Tomislav Žigmanov otvorio u Subotici izložbu „Vladarske zadužbine dinastije Nemanjić“ povodom proslave Dana državnosti  Ministar Tomislav Žigmanov otvorio u Subotici izložbu „Vladarske zadužbine dinastije Nemanjić“ povodom proslave Dana državnosti  Ministar Tomislav Žigmanov otvorio u Subotici izložbu „Vladarske zadužbine dinastije Nemanjić“ povodom proslave Dana državnosti  Ministar Tomislav Žigmanov otvorio u Subotici izložbu „Vladarske zadužbine dinastije Nemanjić“ povodom proslave Dana državnosti  Ministar Tomislav Žigmanov otvorio u Subotici izložbu „Vladarske zadužbine dinastije Nemanjić“ povodom proslave Dana državnosti

Održana obuka za predstavnike državnih organa u vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

14.februar 2024.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u partnerstvu sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, organizovalo je u Palati Srbija obuku pod nazivom „Izrada godišnjih izveštaja u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja“ za predstavnike državnih organa, odnosno lica ovlašćenih za postupanje po ovom Zakonu.

Održana obuka za predstavnike državnih organa u vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Autor: Ministarstvo

Uvodne reči imali su Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti Milan Marinović i državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije dr Ivan Bošnjak.

Pozdravljajući okupljene predstavnike državnih organa, kojih je u sali „Srbija“ bilo više od stotinu, dr Bošnjak je podsetio da je obuka koju organizujemo jedna je od aktivnosti predviđenih Akcionim planom za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2022-2023. godine.

Državni sekretar je istakao da ovu vrstu podrške zaposlenima u organima državne uprave sa posebnim zadovoljstvom sprovodimo u partnerstvu sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sa kojim imamo izuzetnu saradnju.

Smatramo, rekao je dr Bošnjak, da je obaveza izrade i objavljivanje Informatora o radu od strane organa javne vlasti i izrada Godišnjeg izveštaja o radu prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, izuzetno važna jer doprinosi transparentnosti, odgovornosti i participaciji, čime se jačaju demokratske vrednosti, izgrađuje poverenje građana u rad institucija i javnog sektora, smanjuje mogućnost zloupotrebe i povećava efikasnost rada institucija kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti Milan Marinović pomenuo je glave izazove sa kojima se organi javnih vlasti susreću u primeni pomenutog Zakona, najavio aktivnosti u rešavanju tih izazova, te poželeo uspešan rad okupljenim polaznicima.

O novinama u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja govorili su Zlatko Petrović, v.d. pomoćnika generalnog sekretara u Sektoru za izveštavanje i analitičke poslove Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Mirela Zozi Jeković, šefica Odseka za izveštavanje iste institucije, koja je u drugom delu držala obuku vezanu za obaveze i izradu pomenutog Informatora i Godišnjeg izveštaja. Događaju u Palati Srbija prisustvovao je i v.d. pomoćnika ministra Sektora za saradnju sa civilnim društvom Žarko Stepanović.

Održana obuka za predstavnike državnih organa u vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Održana obuka za predstavnike državnih organa u vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Održana obuka za predstavnike državnih organa u vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Održana obuka za predstavnike državnih organa u vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Održana obuka za predstavnike državnih organa u vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Održana obuka za predstavnike državnih organa u vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Održana obuka za predstavnike državnih organa u vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa holandskim ambasadorom za ljudska prava Vimom Gertsom

13.februar 2024.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov razgovarao je danas u Palati Srbija sa holandskim ambasadorom za ljudska prava Vimom Gertsom.

Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa holandskim ambasadorom za ljudska prava Vimom Gertsom

Glavne teme razgovora bile su status ljudskih prava i poštovanje građanskih sloboda u Republici Srbiji, zatim prava LGBTQI osoba, prava nacionalnih manjina, medijske slobode, rodna ravnopravnost, zaštita žena i borba protiv svih oblika nasilja, posebno femicida.

Tom prilikom, ministar Žigmanov upoznao je ambasadora Gertsa sa delatnostima, stavovima, preduzetim aktivnostima i vrednostima koje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog te Vlada Republike Srbije sprovode u spomenutim područjima.

Ministar je naglasio da je cilj svih aktivnosti promocija i posvećenost ostvarenju ključnih vrednosti Vlade Republike Srbije koje se odnose na zaštitu ljudskih prava, rodnu ravnopravnost, nultu stopu tolerancije prema svakom obliku nasilja te saradnja sa civilnim društvom i uvažavanje njihove uloge u demokratskom društvu, naročito u procesima donošenja odluka.

Pored ambasadora Gertsa, sastanku su prisustvovali i ambasador Kraljevine Holandije u Republici Srbiji Jost Reintjes i Hester van Omeren, savetnica za Srbiju.

Sastanku su prisustvovali pomoćnici ministra Sektora za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti Nina Mitić, Sektora za saradnju sa civilnim društvom Žarko Stepanović, kao i savetnica u Sektoru za ljuska prava Svetlana Đorđević.

Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa holandskim ambasadorom za ljudska prava Vimom Gertsom Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa holandskim ambasadorom za ljudska prava Vimom Gertsom Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa holandskim ambasadorom za ljudska prava Vimom Gertsom Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa holandskim ambasadorom za ljudska prava Vimom Gertsom Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa holandskim ambasadorom za ljudska prava Vimom Gertsom Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa holandskim ambasadorom za ljudska prava Vimom Gertsom

Održana treća radionica u okviru EU programa "Građani, jednakost, prava i vrednosti"

02.februar 2024.

Nakon Niša i Novog Sada, danas je u Beogradu održana treća radionica posvećena promociji EU programa "Građani, jednakost, prava i vrednosti".

Održana treća radionica u okviru EU programa Građani, jednakost, prava i vrednosti

Autor: EU Info centar

Učesnike je ispred Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pozdravio državni sekretar dr Ivan Bošnjak, koji je kazao da je Republika Srbija prva država koja nije članica EU, koja je postala učesnica ovog Programa. Posebno je naglasio da je jako važno da kroz promociju mogućnosti koje ovaj program nudi obezbedimo što veće učešće korisnika iz naše zemlje i povučemo što više sredstava, kao i da kroz projekte u ovom Programu težimo da se približimo svim vrednostima na kojima se EU zasniva i tome da se još više približimo kao društvo samoj Evropskoj uniji, do trenutka našeg pristupanja i punopravnog članstva.

Treću radionicu za razvijanje projektnih ideja u okviru ovog programa otvorio je Nikola Bertolini, šef Odeljena za saradnju Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, koji je naglasio da je ovo još jedan važan mehanizam podrške organizacijama civilnog društva koji je sada dostupan Srbiji i ohrabrio sve učesnike da se prijave

Posebna gošća na trećoj radionici u nizu bila je Željka Markulin iz Ureda za udruge Vlade Republike Hrvatske, kao kontakt tačka za ovaj program u Republici Hrvatskoj. Ona je predstavila program, ciljeve i prioritete, način prijave i otvorene pozive, a u drugom delu dana održana je radionica za pisanje projekata. U okviru ovog dela, učesnici su sami razvijali projekte, nakon čega su svi predlozi analizirani i ukazano na najčešće greške u procesu pripreme predloga projekata.

U narednom periodu Ministarstvo planira nove događaje za promociju Programa širom Srbije. Za više informacija i najave novih događaja možete pratiti fejsbuk stranicu programa: https://www.facebook.com/CERVrs

Održana treća radionica u okviru EU programa Građani, jednakost, prava i vrednosti Održana treća radionica u okviru EU programa Građani, jednakost, prava i vrednosti Održana treća radionica u okviru EU programa Građani, jednakost, prava i vrednosti

Ministar Žigmanov: Programi podrške zapošljavanju žena daju rezultate

02.februar 2024.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov imao je danas uvodno obraćanje u Skupštini Grada Kragujevca na prezentaciji Informatora iz oblasti rodne ravnopravnosti „Programi podrške za nezaposlene žene“.

Ministar Žigmanov: Programi podrške zapošljavanju žena daju rezultate

Autor: MLJMPDD

Obraćajući se okupljenima, ministar Žigmanov je naglasio da je Ministarstvo osnažilo sve žene i devojčice u Republici Srbiji donošenjem seta antidiskriminacijskih propisa i dokumenata javnih politika koji se u praksi primenjuju, kao što su Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o antidiskriminaciji, te brojne podzakonske akte.

Pored toga, rekao je ministar Žigmanov, naše Ministarstvo raspisuje i konkurse za organizacije civilnog društva za predloge programa koji za cilj imaju osnaživanje neke od osetljivih grupa, među kojima su i žene, a naročito nezaposlene žene, trudnice, porodilje, žene žrtve nasilja u porodici, žrtve rodno zasnovanog nasilja, samohrane majke i samohrani očevi, osobe mlađe od 18 godina, osobe starije od 45 godina, osobe sa invaliditetom, osobe drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, pripadnici romske nacionalne manjine i drugi.

Naglašavajući da je Ministarstvo u proteklom periodu imalo veoma uspešnu saradnju sa telima za rodnu ravnopravnost obrazovanim u Gradu Kragujevcu, ministar Žigmanov je naglasio da se raduje ovakvim skupovima koji imaju za cilj podršku za nezaposlene žene.

Ministar Žigmanov je podvukao da nema sumnje da je Zakonom o rodnoj ravnopravnosti znatno je unapređen nacionalni pravni osnov i usklađen sa pravnim tekovinama Evropske unije, a naročito u oblasti rada, zapošljavanja i samozapošljavanja, čime su stvoreni normativni uslovi za ravnopravni tretman preduzetnica u našem društvu. Ipak, prema podacima APR-a dostavljenim našem Ministarstvu za godišnji, zbirni Izveštaj o rodnoj ravnopravnosti za Republiku Srbiju za 2023. godinu, muškarci su tri puta zastupljeniji među zastupnicima i među osnivačima privrednih društava, a uvidom i u ostale podatke iz registara koje vodi APR, dolazi se do saznanja da žene ni u jednom registru nisu brojnije od muškaraca, pa čak ni u registrima udruženja, zadužbina i fondacija. Stoga je veoma važno vaše današnje bavljenje ovom temom, rekao je ministar Žigmanov.

Ministar je na kraju podsetio da je Ministarstvo u Strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, predložilo mere programa podrške preduzetništvu i prema prvim rezultatima realizovanih programa, uočen je povećan broj žena preduzetnica koje apliciraju u programima podrške malim i srednjim preuzećima, što je za svaku pohvalu, zaključio je ministar Žigmanov.

Na skuu su govorili dr Gordana Damnjanović, članica Komisije za socijalnu politiku, zdravstvo i obrazovanje privremenog organa Grada Kragujevac i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, a najavljene su i aktivnosti planirane za 2024. godinu iz Loklanog akcionog plana za rodnu ravnopravnost Grada Kragujevca.

Ministar Žigmanov: Programi podrške zapošljavanju žena daju rezultate Ministar Žigmanov: Programi podrške zapošljavanju žena daju rezultate

Ministar Žigmanov učestvovao na okruglom stolu „Redakcija na bosanskom jeziku pri RTS-u – izazovi i perspektive“

01.februar 2024.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov učestvovao je 1. februara 2024. na okruglom stolu u Novom Pazaru pod naslovom „Redakcija na bosanskom jeziku pri RTS-u – izazovi i perspektive“ održanom u organizaciji Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine.

Ministar Žigmanov učestvovao na okruglom stolu „Redakcija na bosanskom jeziku pri RTS-u – izazovi i perspektive“

Autor: BNV

Na okruglom stolu razgovaralo se o izazovima i načinima za unapređenje prava Bošnjaka, kada je reč o informisanju na maternjem jeziku na Javnom servisu RTS.

Govoreći na tu temu, ministar Žigmanov je istakao da je informisanje nacionalnih manjina na svom, maternjem jeziku, Ustavom i zakonom zagarantovano pravo.

“Pravo na informisanje je jedno od najznačajnijih prava nacionalnih manjina. Svako pravo, pa i ovo, se ostvaruje institucionalnim angažmanima. Postoji čitava lepeza razgranate mreže medija u kojima se isto tako može ostvariti ovo pravo. Suština je da to nije stvar privatne želje, već da je to Ustavom i zakonom zagarantovano pravo“, rekao je ministar Žigmanov, dodajući da informisanje na maternjem jeziku pospešuje kulturu određene manjinske zajednice, te da će Ministarstvo svakako raditi na tome da se to pravo u slučaju bošnjačke nacionalne manjine u potpunosti i implementira.

Pored ministra Žigmanova, na okruglom stolu učestvovali su i Lidija Georgijev, urednica Rubrike za nacionalne manjine na Radio-televiziji Srbije (RTS), Salahudin Fetić, direktor Sandžak Televizije, dr Sead Šemsović, potpredsednik Nacionalnog saveta, dr Ahmed Bihorac, član Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Amela Bajrović, urednica i novinarka i Indira Hadžibulić, zamenica predsednika Odbora za informisanje. Uvodnu reč imala je predsednica Nacionalnog saveta dr Misala Pramenković.

Na skupu je zaključeno da će Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine ponovo pokrenuti inicijativu za osnivanje redakcije na bosanskom jeziku pri Radio-televiziji Srbije.

Ministar Žigmanov učestvovao na okruglom stolu „Redakcija na bosanskom jeziku pri RTS-u – izazovi i perspektive“ Ministar Žigmanov učestvovao na okruglom stolu „Redakcija na bosanskom jeziku pri RTS-u – izazovi i perspektive“ Ministar Žigmanov učestvovao na okruglom stolu „Redakcija na bosanskom jeziku pri RTS-u – izazovi i perspektive“

Ministar Žigmanov posetio Institut za javno zdravlje u Kragujevcu

02.februar 2024.

Kragujevac, 2. 2. 2024. – Tokom posete ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislava Žigmanova Gradu Kragujevcu, upriličen je i susret ministra sa rukovodstvom Instituta za javno zdravlje Grada Kragujevca. Radnom sastanku je prisustvovala i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Ministar Žigmanov posetio Institut za javno zdravlje u Kragujevcu

Domaćin, direktor Instituta dr Nebojša Ranković gostima je predstavio ovu važnu regionalnu zdravstvenu instituciju i njen bogat rad. Prof. dr Ivana Simić Vukomanović sa kragujevačkog Medicinskog fakulteta je predstavila novi projekat Instituta, koji je povezan direktno sa nadležnostima Ministarstva, a tiče se istraživanja diskriminacije i mentalnog zdravlja pripadnika osetljivih grupa u Republici Srbiji. Ministar Žigmanov je pokazao veliki interes za ovaj projekat iz razloga što takvih istraživanja nedostaje te istakao važnost svih vidova prevencije od diskriminacije i rada na očuvanju mentalnog zdravlja kao osnovnog ljudskog prava. Na kraju je bilo reči i o mogućnosti da se u ovom području rada ubuduće gradi partnerstvo između Instituta i Ministarstva, koje može biti formalizovano i zajedničkim potpisivanjem određenog dokumenta o saradnji.

Ministar Žigmanov posetio Institut za javno zdravlje u Kragujevcu Ministar Žigmanov posetio Institut za javno zdravlje u Kragujevcu Ministar Žigmanov posetio Institut za javno zdravlje u Kragujevcu

Počele radionice za pisanje projekata u okviru programa CERV

31. januar 2024.

U Novom Sadu i u Nišu održane su radionice za pisanje projekata u okviru EU programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ (CERV), organizovane u saradnji sa EU Info mrežom u Republici Srbiji.

Počele radionice za pisanje projekata u okviru programa CERV

Obe radionice otvorio je državni sekretar dr Ivan Bošnjak, koji je iskazao zadovoljstvo što se u ovom Programu Republika Srbija pridružila zemljama EU i postala njegov ravnopravni korisnik. Takođe, dr Bošnjak je naglasio da je ovo program koji može pomoći Srbiji u procesu pristupanja Evropskoj Uniji kroz razmenu iskustava sa državama članicama i kroz podizanje standarda u oblastima koje program podržava, a koje jesu ključne oblasti rada i Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog - od unapređenja rodne ravnopravnosti, preko promocije nediskriminacije, unapređenja ljudskih i manjinskih prava, poštovanja različitosti, do većeg uključivanja organizacija civilnog društva u demokratske procese.

Program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ predstavila je Željka Markulin, kontakt tačka za CERV u Republici Hrvatskoj, koja je zainteresovanim učesnicima predstavila teme programa, iskustvo Republike Hrvatske i primere dobrih projekata iz te države i otvorene pozive. Takođe, učesnici su kroz radioničarski rad razvijali projektne ideje i dobili korisne savete i predloge za unapređenje tih ideja.

Za sve radionice postoji veliko interesovanje organizacija civilnog društva i udruženja, a zaršna radionica ovog ciklusa biće održana 2. februara u Beogradu.

Počele radionice za pisanje projekata u okviru programa CERV Počele radionice za pisanje projekata u okviru programa CERV Počele radionice za pisanje projekata u okviru programa CERV

Obuke za predstavnike loklanih vlasti

31. januar 2024.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u partnerstvu sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Stalnom konferencijom gradova i opština, realizovali su 30. januara 2024. godine, obuku pod nazivom „Izrada godišnjih izveštaja u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja za predstavnike lokalnih vlasti“.

Obuke za predstavnike loklanih vlasti

Obuka je namenjena donosiocima odluka i licima ovlašćenim za postupanje po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Cilj obuke bio je upoznavanje učesnika sa najnovijim izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u vezi sa obavezom objavljivanja Informatora o radu i dostavljanja Godišnjeg izveštaja Povereniku kao i odgovornosti organa javne vlasti u skladu sa ovim zakonom. Obuci, koja je održana u online formatu, prisustvovalo je 217 učesnika iz jedinica lokalne samouprave.

Obuku su otvorili, Žarko Stepanović, v.d. pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Zlatko Petrović, v.d. pomoćnika generalnog sekretara u Sektoru za izveštavanje i analitičke poslove, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. U narednom periodu Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovaće još dve obuke koje će biti namenjene predstavnicima organa sa centralnog nivoa vlasti, kao i za predstavnike organizacija civilnog društva.

Ministar Žigmanov prisustvovao obeležavanju Dana zaštite podataka o ličnosti

29. januar 2024.

Ministar za ljudska i manjisnka prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov prisustvovao je 29.1. 2024. u Privrednoj komori Srbije obeležavanju Dan zaštite podataka o ličnosti.

Ministar Žigmanov prisustvovao obeležavanju Dana zaštite podataka o ličnosti

Tema ovogodišnjeg skupa, koji je otvorio Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović, bila je trenutno stanje zaštite podataka o ličnosti u Republici Srbiji i regionu, a govorilo se i o značaju jačanja institucije Poverenika u procesu evropskih integracija Republike Srbije.

Predstavljena je Publikacija IX – „Zaštita podataka o ličnosti: Stavovi, mišljenja i praksa Poverenika“, dodeljena su prigodna priznanja, a svoja izlaganja imali su i predstavnici Delegacije Evropske unije u Srbiji, Misije OEBS u Srbiji, Misije USAID u Srbiji, kao i Agencije za zaštitu ličnih podataka u BiH.

Ministar Žigmanov prisustvovao obeležavanju Dana zaštite podataka o ličnosti  Ministar Žigmanov prisustvovao obeležavanju Dana zaštite podataka o ličnosti  Ministar Žigmanov prisustvovao obeležavanju Dana zaštite podataka o ličnosti

Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao polaganju venaca kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu

28. januar 2024.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov prisustvovao je danas obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta na ceremoniji odavanja počasti i polaganja venaca kod Cpomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu.

Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao polaganju venaca kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu

Državnu ceremoniju obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta predvodila je potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković, u svojstvu izaslanika predsednika Republike Srbije.

Nakon molitvenog obreda i odavanja počasti žrtvama Holokausta polaganjem venaca na Spomenik žrtava genocida u Drugom svetskom ratu i minute ćutanja, te obraćanja potpredsednice Vlade, održan je prigodan umetnički program državne ceremonije, nakon čega su okupljeni obišli Centralnu kulu na Starom sajmištu, gde se radovi na restauraciji ovog istorijskog objekta, koji će u celini služiti kao javni izložbeni prostor Memorijalnog centra, privode kraju.

Uz stručno vođstvo direktorke Memorijalnog centra Staro sajmište Krinke Vidaković Petrov okupljeni su obišli izložbu posvećenju sećanju na žrtve genocida na Starom sajmištu postavljene u delu Centralne kule kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu smeštenog na levoj obali Save.

Događaju su pored članova Vlade Republike Srbije prisustvovali predstavnici diplomatskog kora, međunarodnih organizacija u Republici Srbiji, medija i dr.

Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao polaganju venaca kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao polaganju venaca kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao polaganju venaca kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao polaganju venaca kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu

Javni poziv za učešće na radionicama u okviru EU programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“

22. januar 2024.
Javni poziv za učešće na radionicama u okviru EU programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i  EU info mreža u Republici Srbiji, u saradnji sa Uredom za udruge Vlade Republike Hrvatske, kao imenovane kontakt tačke za EU program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“, pozivaju organizacije civilnog društva, jedinice lokalne samouprave, institucije u oblasti obrazovanja i kulture da prijave predstavnike za učešće na tri radionice koje organizujemo u okviru EU programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“.

Mesto i vreme održavanja radionica:
•           Niš, 30. januar 2024. godine – EU info kutak, Vožda Karađorđa 5
•           Novi Sad, 31. januar 2024. godine – Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, Bulevar Despota Stefana 5
•           Beograd, 2. februar 2024. godine – EU info centar, Kralja Milana 7

Prijavljivanje za učešće vrši se isključivo elektronskim putem, popunjavanjem formulara na linku: https://euinfo.civicatalyst.org/gradjani_jednakost_prava_vrednosti
najkasnije do ponedeljka 29. januara 2024. godine ili do popune kapaciteta. Potrebno je da na linku izaberete grad za koji se prijavljujete. Napominjemo da nismo u mogućnosti da refundiramo putne troškove.

Javni poziv

Agenda Niš

Agenda Novi Sad

Agenda Beograd

Pomoćnik ministra Žarko Stepanović učestvovao na završnom događaju EU projekta „Vidljivost i komuniciranje reforme javne uprave“

16. januar 2024.

Pomoćnik ministra Sektora za saradnju sa civilnim društvom Žarko Stepanović učestvovao je na završnom događaju EU projekta „Vidljivost i komuniciranje reforme javne uprave“ održanom 16.1. 2024. godine u „Dorćol Placu“ u Beogradu.

Pomoćnik ministra Žarko Stepanović učestvovao na završnom događaju EU projekta „Vidljivost i komuniciranje reforme javne uprave“

Foto: EU projekat

Obraćajući se učesnicima, Stepanović je istakao značaj saradnje Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sa projektom EU „Vidljivost i komuniciranje reforme javne uprave“ navodeći primer dobre medijske prezentacije Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, obrazovanog odlukom Vlade Republike Srbije i predstavlja novi institucionalni mehanizam za saradnju između javne vlasti i organizacija civilnog društva.

Kroz podršku komuniciranju formiranja Saveta, javnosti je snažnije predstavljen reformski karakter Saveta koji treba da doprinese dijalogu javnih vlasti i civilnog društva, kao i da aktivnije uključi predstavnike civilnog sektora u donošenje odluka.

Žarko Stepanović je takođe naglasio i dobru saradnju Ministarstva sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji, te najavio nastavak saradnje u ovoj godini.

U interaktivnom događaju tokom kojeg su predstavljeni rezultati ovog petogodišnjeg projekta, pored predstavnika resornih ministarstava, učestvovali su i predstavnici Republičkog sekretarijata za javne politike, Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i medija.

Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao naučnom skupu „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti“

16. januar 2024.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov prisustvovao je naučnom skupu „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti“, održanom danas u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu.

Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao naučnom skupu „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti“

Autor: MLjMPDD

Skup su organizovali Informativna služba Srpske pravoslavne crkve i Matica Srpska, a otvorio ga je patrijarh srpski g. Porfirije. Skupu je prisustvovala i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, te predstavnici naučnih, obrazovnih i drugih institucija koje se bave srpskim jezikom, kao i brojna sveštena lica.

Neke od tema o kojima su se mogla čuti izlaganja na skupu bile su „Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma – prepreka boljem statusu srpskog jezika i ćirilice“, „Leksika za imenovanje ženskih lica u rečenicama savremenog srpskog jezika“, i druge. Skup je organizovan povodom početka primene odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti o rodno osetljivom jeziku, koja je predviđena za 2024. godinu.

Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao naučnom skupu „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti“ Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao naučnom skupu „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti“ Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao naučnom skupu „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti“

Pomoćnica Nina Mitić otvorila konferenciju „Zajedno protiv nasilja“

15. januar 2024.

Pomoćnica ministra za Sektor za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti Nina Mitić otvorila je danas u Palati Srbija konferenciju pod naslovom „Zajedno protiv nasilja“ koju su zajedno organizovali Udruženje žrtava nasilja „HAJR“ i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Pomoćnica Nina Mitić otvorila konferenciju  „Zajedno protiv nasilja“

Autor: MLjMPDD

Pomoćnica Mitić je u svom obraćanju naglasila da nasilje u partnerskim odnosima nije problem pojedinca, institucija, države, nevladinih organizacija i udruženja građana već svih nas, čitavog društva. Ona je istakla da Republika Srbija ima dobar zakonodavni okvir ali da to nije dovoljno, jer smo i u 2023. godini imali 28 ubijenih žena u porodičnom nasilju.

„Put je dug i težak. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao i Vlada Republike Srbije imaju jasnu politiku, a to je nulta tolerancija prema nasilju. Potrebno je raditi na prevenciji, ubrzati procedure - jer vreme je od suštinske važnosti za žrtvu - i pooštriti kaznenu politiku prema nasilnicima“, rekla je Mitić.

Udruženje žrtava nasilja „HAJR“ tokom sedam godina duge, istrajne i hrabre borba protiv nasilja ostvarilo je značajne rezultate, rekla je Mitić. Ona se zahvalila Udruženju na dugogodišnjoj uspešnoj saradnji i dodala da se nada daljem zajedničkom radu i saradnji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i ovog udruženja.

Predsednica Udruženja Hajrija Ramadani izjavila je da se država trudi da stane na put nasilju i da treba svi zajedno nešto da promenimo. Ona je zahvalila svima na pomoći i podršci.

Povodom sedam godina rada, na konferenciji su predstavljeni rezultati rada 12 timova Udruženja žrtava nasilja „HAJR“ kao i dalji planovi aktivnosti. Na konferenciji su svojim prisustvom boru protiv nasilja podržale javne ličnosti Vanja Bulić, Suzana Mančić, Ekstra Nena i Beki Bekić. Na kraju konferencije, dodeljene su prigodne zahvalnice.

Pomoćnica Nina Mitić otvorila konferenciju  „Zajedno protiv nasilja“ Pomoćnica Nina Mitić otvorila konferenciju  „Zajedno protiv nasilja“ Pomoćnica Nina Mitić otvorila konferenciju  „Zajedno protiv nasilja“ Pomoćnica Nina Mitić otvorila konferenciju  „Zajedno protiv nasilja“

CERV predstavljen u Novom Sadu, Kraljevu i Petrovcu na Mlavi

27. decembar 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nastavilo je sa promocijom EU programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ širom Srbije. U saradnji sa Regionalnom agencijom za prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga i Deskom Kreativne Evrope program je 25. decembra 2023. godine održan u Kraljevu. Sanja Atanasković Opačić, rukovoditeljka Grupe za sprovođenje i praćenje sprovođenja projekata finansiranih iz EU fondova u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, predstavila je otvorene pozive i mogućnosti finansiranja projekata u okviru programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“. U saradnji sa Gradskom upravom za kulturu Grada Novog Sada, ovaj EU program predstavljen je 20. decembra 2023. godine predstavnicima gradskih uprava grada Novog Sada i predstavnicima kulturnih instucija sa teritorije ovog grada. Skupu je prisustvovalo preko 25 učesnika koji su iskazali veliko interesovanje za nove skupove na temu izrade projekata u okviru ovog programa.

CERV predstavljen u Novom Sadu, Kraljevu i Petrovcu na Mlavi

U organizaciji Zavičajnog muzeja u sali Skupštine opštine Petrovca na Mlavi 30. novembra 2023. godine održan je info dan, na kome su predstavljene sve mogućnosti koje ovaj programa nudi, kao i konkursna procedura i mogućnosti u pronalaženju partnerskih organizacija u Evropi.

Program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ za cilj ima zaštitu i promovisanje prava i vrednosti sadržanih u Ugovorima, Povelji o osnovnim pravima i u međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima, naročito kroz podršku organizacijama civilnog društva i drugim akterima koji su aktivni na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i transnacionalnom nivou, te podsticanje građanskog i demokratskog učešća, radi očuvanja i daljeg razvoja otvorenih, demokratskih, ravnopravnih i uključivih društava utemeljenih na pravima i vladavini prava. Program posebno podstiče učešće regionalnih i lokalnih organizacija civilnog društva.

Učešće na konferenciji "Koliki je moj deo?"

22. decembar 2023.

Pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić učestvovala je na konferenciji Udruženja žena kolubarskog okruga – ŽUKO, pod nazivom „Koliki je moj deo?“, održanoj 21. decembra 2023. godine u Medija centru u Beogradu, kao deo istoimene kampanje ovog udruženja.

Učešće na konferenciji

Tokom uvodnog obraćanja, pomoćnica ministra Mitić, istakla je da je budućnost Republike Srbije, a posebno porodice i ostanka mladih na selima, bazirana na odluci, pre svega žena, da ostanu da žive na selu i da tu stvore bolje uslove za život za sebe, svoju decu i celu porodicu. Kako je objasnila, to podrazumeva ne samo orijentaciju na proizvodnju poljoprivrednih proizvoda, već i na njihovu preradu i otpočinjanje preduzetništva i razvoj malih preduzeća i zadrugarstva. Pritom, dodala je da je vlasništvo nad gazdinstvom od ključnog uticaja za dobijanje povoljnih kredita i druh podsticaja u poljoprivrednoj proizvodnji.

Međutim, kako je objasnila, pokretanje pitanja vlasništva nad kućom, gazdinstvom i imovinom je materija koja je regulisana Zakonom o nasleđivanju, čija se izmena i dopuna pokreće na ovom skupu, a što je iz uže nadležnosti Ministarstva pravde. S druge strane, sa stanovišta primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti, ali i drugih antidiskriminacionih zakona i Ustava Republike Srbije - ravnopravnost polova je zakonom zagarantovana. U tom smislu, podsetila je da predrasude i stereotipi još uvek presudno utiču na vlasnike imovine, najčešće muškarce, da u nasleđe ostavljaju kuću, imanje i ostale nepokretnosti sinu i to prvorođenom, dok supruge i kćerke ostaju uskraćene za svoj ne samo ravnopravni deo, već i nužni deo, ukoliko se ta imovina ostavlja testamentom ili ugovorom o doživotnom izdržavanju.

Za kraj, izrazila je nadu da će kampanja rezultirati povećanjem broja žena koje su postale vlasnice zemljišta i imovine koja će im omogućiti bolji i sigurniji život u budućnosti.

Pored pomoćnice ministra Mitić, konferenciji su prisustvovali: predstavnik Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju, gospodin Mihael Engel; predstavnik Komiteta pravnika za ljudska prava, gospodin Dragiša Ćalić i predstavnica Krovne organizacije mladih Srbije, gospođa Miljana Pejić.

 Učešće na konferenciji

Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog uručena zahvalnica Saveza slepih Srbije

21. decembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov izjavio je danas da je resor kojim rukovodi, od 2021. godine, održao deset društvenih dijaloga, na kojima je glavna tema bila unapređenje prava osoba sa invaliditetom.

Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog uručena zahvalnica Saveza slepih Srbije

Zahvaljujući se na zahvalnici za kontinuiranu podršku slepim osobama, koju mu je na svečanom skupu uručio Savez slepih Srbije, Žigmanov je istakao da je cilj održavanja dijaloga bio da se javnosti skrene pažnja na prepreke sa kojima se svakodnevno susreće najranjivija društvena grupa, ali i da se predlože konkretne mere za njihovo prevazilaženje.

Neophodno je raditi na izgradnji pristupačnog okruženja u svim jedinicama lokalne samouprave, osnovnog preduslova za jednako učešće i uključenost osoba sa invaliditetom u društvo, bez koga nema ravnopravnosti među građanima. Tek izlaskom iz zatvorenog prostora moguće je govoriti o obrazovanju i zaposlenju, kojima se ostvaruje ekonomska samostalnost i potpuna integracija svih osoba sa invaliditetom u društvo, naglasio je Žigmanov.

Zahvalnice Saveza slepih Srbije uručene su poglavaru Srpske pravoslavne crkve patrijarhu Porfiriju, kao i predstavnicima državnih organa, civilnog društva i medijima.

 Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog uručena zahvalnica Saveza slepih Srbije

Ministar Žigmanov učestvovao na dijalogu o pložaju mladih aktivistkinja

21. decembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov, učestvovao je na drugom po redu decembarskom dijalogu o položaju mladih aktivistikinja.

Ministar Žigmanov učestvovao na dijalogu o pložaju mladih aktivistkinja

Govoreći o važnosti upravo ovakvih programskih aktivnosti organizacija civilnog društva, ministar Žigmanov je u svom obraćanju istakao značaj aktivizma mladih, naglasivši da je upravo ovaj aspekt aktivizma posebno važan jer se njime skreće pažnja na teme i pitanja značajna za mlade. Sve više u poslednje vreme čujemo glas mladih i njihove zahteve da njihova perspektiva i njihov položaj bude uzet u obzir, rekao je ministar Žigmanov. Mlade aktivistkinje u svemu tome imaju posebnu ulogu – svojim aktivizmom čine da devojke i žene budu vidljivije u društvenom životu, čime se utiče kako na promenu perspektiva tako i na rušenju rodno zasnovanih stereotipa, naglasio je ministar.

Svesni da se mlade aktivistkinje suočavaju sa nizom prepreka i otpora prema civilnom sektoru, nerazumvanja njihove uloge kao i zatvorenosti institucija ili nekih prekretnica usko specifičnih za oblast kojom se bave, poput slučajeva rada sa žrtvama nasilja ili socio-ekonomski ugroženim grupama gde je potrebna psihološka podrška aktivistima i aktivistkinjama, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je tu da bi čulo sa kojim preprekama se aktivistkinje suočavaju i šta se može uraditi kako bi se stvari poboljšale.

Dijalog je organizovan u organizaciji omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava, uz podršku Evropske unije, te u okviru programa aktivnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije“.

 Ministar Žigmanov učestvovao na dijalogu o pložaju mladih aktivistkinja  Ministar Žigmanov učestvovao na dijalogu o pložaju mladih aktivistkinja

Tomislav Žigmanov: Jačati uzajamno poštovanje i razumevanje specifičnosti svake generacije

20. decembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov izjavio je danas na svečanom skupu „Ljudska prava starijih: istraživanja, teorija i praksa“, da su demografski i socioekonomski pokazatelji dovoljno jaki argumenti koji upozoravaju na rapidno menjanje starosne strukture stanovništva, samim tim i uslova života najstarije populacije. Otuda, kako je naveo, samim tim dolazi do menjanja diskursa celokupne javnosti i donosioca odluka kako ćemo ubuduće postupati u toj oblasti.

Tomislav Žigmanov: Jačati uzajamno poštovanje i razumevanje specifičnosti svake generacije

Stoga je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, od 2021. godine do danas, organizovalo pet društvenih dijaloga na kojima se govorilo o mogućnostima bolje integracije starijih u društvu, ejdžizmu, ali i međugenaracijskoj solidarnosti. U cilju jačanja i unapređenja međugeneracijske solidarnosti i položaja starijih, utvrđene su saglasnosti o postupanju nadležnih organa i predstavnika civilnog sektora, koje se odnose na podsticanje saradnje i izgradnju održivog izbalansiranog odnosa starijih i mladih, prvenstveno u jedinicama lokalne samouprave. Istaknuta je potreba uspostavljanja snažnijeg odnosa partnerstva između državnih i lokalnih institucija, ustanova gerontoloških centara, dnevnih centara i klubova za odrasle i starijih lica sa školama, omladinskim centrima, udruženjima mladih i za mlade. Učesnici društvenih dijaloga saglasili su se i da je neophodno raditi na stalnoj komunikaciji i dijalogu različitih generacija, što će kao rezultat imati jačanje uzajamnog razumevanja i poštovanja specifičnosti svake generacije.

Ne svečanom skupu, koji je organizovan povodom pedeset godina rada Gerontološkog društva Srbije, govorili su profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu prof. dr Ivanka Marković, prof. dr Nebojša Despotović i prof. dr Dragan Hrnčić, predsednica Gerontološkog društva Srbije Nataša Todorović, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, šefica Kancelarije UNFPA u Srbiji Borka Jeremić, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu prof. dr Natalija Perišić i direktorka Komore za socijalnu zaštitu Sandra Perić.

Tomislav Žigmanov: Jačati uzajamno poštovanje i razumevanje specifičnosti svake generacije

Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice

15. decembar 2023.

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava i 75 godina od donošenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dodelilo je 10. decembra zahvalnice partnerima iz javne uprave, medija, civilnog društva, lokalne samouprave, akademske zajednice i drugih organizacija i institucija kao i istaknutim pojedincima za podršku unapređenju ljudskih prava u Srbiji.

Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice

Fotografije: OSCE/Milan Obradović

Zahvalnice su ove godine dobili novinarke Sandra Mandić za serijal „Male velike priče“ TV Insajder, Jasmina Pašić za podizanje svesti o položaju dece iz ranjivih i marginalizovanih društvenih grupa na istoj televiziji i novinarka RTS Tamara Tankosić za medijsko izveštavanje u domenu ljudskih i manjinskih prava i marginalizovanih grupa.

Za poseban doprinos i angažman akademskim radom u oblasti unapređenja ljudskih i manjinskih prava i položaja posebno ranjivih i marginalizovanih društvenih grupa priznanje su dobili prof. dr Ivana Krstić sa Pravnog fakulteta u Beogradu i prof. dr Dejan Matić sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Mr sci. Darko Vuković sa Akademije umetnosti u Novom Sadu dobio je zahvalnicu za poseban doprinos akademskim radom i umetničkim izrazom u oblasti unapređenja ljudskih i manjinskih prava i marginalizovanih grupa.

Docent dr Valentina Bošković Marković dobila je zahvalnicu za doprinos u oblasti rodne ravnopravnosti. Ana Janković Jovanović i Aleksandra Petrović iz Tima UN za ljudska prava dobile su zahvalnicu za podršku u radu Ministarstva u ostvarivanju i primeni standarda UN u oblasti ljudskih prava.

Dr Gordana Damjanović, članica Gradskog veća za socijalnu i zdravstvenu zaštitu Grada Kragujevca, dobila je zahvalnicu za inovativne pristupe u oblasti unapređenja položaja ranjivih grupa u gradu Kragujevcu, a dr Nataša Tanjević za angažman u zaštiti ljudskih prava i podršku društvenom dijalogu u oblasti borbe protiv diskriminacije lica koja su bila lišena slobode.

Zahvalnica je dodeljena Upravi za obaveze odbrane, Sektoru za ljudske resurse Ministarstva odbrane za doprinos u oblasti planiranja i priprema za odbranu i pružanje stručne pomoći predstavnicima Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u izradi planskih dokumenata, koju je primila pukovnica Snežana Vasić, Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu čiji su studenti izradili plakate za izložbu na temu vrednosti koje su promovisane u okviru programa 75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koju je primio dekan Siniša Bokan.

Za poseban doprinos i angažman u unapređenju ljudskih i manjinskih prava i položaja osetljivih društvenih grupa u lokalnim samoupravama, zahvalnicu Ministarstva dobila je Stalna konferencija gradova i opština koju je primio generalni sekretar SKGO Nikola Tarbuk.

Zahvalnice su primile i predstavnice Mreže organizacija civilnog društva za borbu protiv beskućništva za poseban doprinos u borbi protiv diskriminacije u toj oblasti, Pokret za mentalno zdravlje za promovisanje i zaštitu mentalnog zdravlja kao ljudskog prava, Omladinski savez udruženja „Opens“ iz Novog Sada i Centar za integraciju mladih iz Beograda za za unapređenje položaja i ljudskih prava mladih.

Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice Na Dan ljudskih prava 10. decembra Minstarstvo dodelilo zahvalnice

Ministar Žigmanov na sastanku Savetodavnog odbora projekta „Mladi za inkluziju, jednakost i poverenje“

14. decembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi republike Srbije Tomislav Žigmanov kopredsedavao je danas sastanku Savetodavnog odbora projekta „Mladi za inkluziju, jednakost i poverenje“, održanom u UN House u Novom Beogradu.

Ministar Žigmanov na sastanku Savetodavnog odbora projekta „Mladi za inkluziju, jednakost i poverenje“

Autor: MLjMPDD

Govoreći o projektu, ministar Žigmanov je istakao da projekat predstavlja primer odlične saradnje između Ujedinjenih nacija i Vlade Republike Srbije.

Iz ugla Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, rekao je ministar Žigmanov, veoma smo zadovoljni saradnjom i nivoom realizacije i rezultatima projekta. Bilo mi je zadovoljstvo da učestvujem u nekim od aktivnosti, uključujući Međunarodni dan Roma u aprilu, Međunarodni dan borbe protiv govora mržnje na Zlatiboru u junu, kao i na Regionalnom omladinskom kampu na Paliću u oktobru, naglasio je ministar.

Prema njegovim rečima, ovaj projekat je značajan za Srbiju i zbog toga što doprinosi sprovođenju različitih strategija Vlade Republike Srbije koje se tiču mladih. Posebno mi je drago, rekao je on, što su aktivnosti u Srbiji obuhvatile i dale glas mladima iz različitih opština širom zemlje. Mladi su sadašnjost i budućnost Srbije i regiona, i moramo ih uključiti u procese donošenja odluka, osposobiti ih za konstruktivan društveni dijalog i učiniti ih vidljivijima u javnom diskursu, dodao je on.

Ministar Žigmanov je dodao da je uveren da će ovaj projekat nastaviti sjajan rad na okupljanju mladih kako bi razmenili iskustva i ideje o tome kako oblikovati budućnost i stvoriti inkluzivno i kohezivno društvo. On je pružio punu podršku Ministarstva ovom projektu i naporima da se obezbedi njegov nastavak i van sadašnjeg vremenskog okvira.

Projekat „Mladi za inkluziju, jednakost i poverenje“ regionalni je projekat čiji je cilj promovisanje većeg međusobnog razumevanja, konstruktivnih narativa, poštovanja različitosti i poverenja među mladima.

Sastanak je otvorila Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji, a u njemu su učestvovali i Ivana Antonijević, pomoćnica ministra za omladinu i turizam, Borka Jeremić, šefica Kancelarije UNFPA u Srbiji, Milana Rikanović, šefica Kancelarije UN Women u Srbiji, a video linkom se uključio Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP u Srbiji.

Tomas Džekson, regionalni koordinator projekta, predstavio je realizovane aktivnosti, a usvojen je i predloženi plan rada za nastavak projekta.

Ministar Žigmanov na sastanku Savetodavnog odbora projekta „Mladi za inkluziju, jednakost i poverenje“ Ministar Žigmanov na sastanku Savetodavnog odbora projekta „Mladi za inkluziju, jednakost i poverenje“ Ministar Žigmanov na sastanku Savetodavnog odbora projekta „Mladi za inkluziju, jednakost i poverenje“ Ministar Žigmanov na sastanku Savetodavnog odbora projekta „Mladi za inkluziju, jednakost i poverenje“ Ministar Žigmanov na sastanku Savetodavnog odbora projekta „Mladi za inkluziju, jednakost i poverenje“

Prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu novog Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva

12. decembar 2023.

U Palati Srbija 12.12.2023. godine održan je prvi sastanak članova Posebne radne grupe za izradu Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2024 -2025. godine.

Prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu novog Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva

Autor: MLjMPDD

Sastanak je otvorio pomoćnik ministra Sektora za saradnju sa civilnim društvom Žarko Stepanović. Posebnu radnu grupu čine predstavnici organa javne uprave, nezavisnih tela i civilnog društva.

Na sastanku su predstavljene realizovane aktivnosti planirane Akcionim planom za period 2022-2023, zatim je predstavljen predlog vremenskog okvira za izradu novog Akcionog plana.

Nakon toga, diskutovalo se o nerealizovanim aktivnostima koje bi mogle biti prepoznate u novom Akcionom planu. Posebna radna grupa takođe je otpočela sa predlaganjem novih mera i aktivnosti za novi Akcioni plan. Naredni sastanak Posebne radne grupe planiran je za početak 2024. godine.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog na ovaj je način otpočelo proces izrade novog Akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2022 - 2030. godine, za period 2024 - 2025. godine.

U cilju izrade navedenog dokumenta javne politike formirana je Posebna radna grupa čiji je glavni zadatak aktivno učešće u pripremi dokumenta javne politike u svim fazama izrade nacrta dokumenta.

Prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu novog Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu novog Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu novog Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu novog Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu novog Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu novog Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu novog Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu novog Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu novog Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu novog Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu novog Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva

Održana obuka za zaposlene u organima javne vlasti u oblasti službene upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina

12. decembar 2023.

U Palati Srbija održana je jednodnevna obuka za zaposlene iz organa javne vlasti u cilju edukacije oblasti službene upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina.

Održana obuka za zaposlene u organima javne vlasti u oblasti službene upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina

Autor: MLjMPDD

Uvodnu reč imao je posebni savetnik ministra Marin Piuković, obuci su prisustvovali predstavnici područnih policijskih uprava, poreskih uprava kao i predstavnici područnih jedinica Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkog geodetskog zavoda.

Svrha obuke je da zaposleni steknu bolje razumevanje zakonodavnog okvira u vezi sa službenom upotrebom jezika i pisama, kao i da steknu znanja za praktičnu primenu jezičkih prava, što će doprineti jačanju kapaciteta i efikasnom upravljanju pitanjima koje se odnose na prava manjina u svakodnevnom radu organa.

Obuku su održali eksperti angažovani u sklopu projektnih aktivnosti „Podrška jačanju vladavine prava u Srbiji“ koje su zajednički finansirane od strane EU i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomski razvoj i saradnju (BMZ) i implementirane od strane Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), odnosno projekta „Zaštita manjina u procesu pristupanja EU“ (Minority protection for EU accession - MPA) koji realizuje Evropski centar za manjinska pitanja (ECMI) u saradnji sa GIZ-om i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Obuka je obuhvatila prezentaciju međunarodnih standarda na koje se Srbija obavezala kao potpisnica Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina i Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima, kontrolu u oblasti službene upotrebe jezika i pisama, kao i preporuke za efikasnu primenu jezičkih prava sa praktičnim primerima.

Održana obuka za zaposlene u organima javne vlasti u oblasti službene upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina Održana obuka za zaposlene u organima javne vlasti u oblasti službene upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina Održana obuka za zaposlene u organima javne vlasti u oblasti službene upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina Održana obuka za zaposlene u organima javne vlasti u oblasti službene upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina Održana obuka za zaposlene u organima javne vlasti u oblasti službene upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina Održana obuka za zaposlene u organima javne vlasti u oblasti službene upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina

Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na otvaranju izložbe UNHCR „Pravo na nadu“

12. decembar 2023.

Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dr Ivan Bošnjak govorio je na otvaranju izložbe „Pravo na nadu“, koju je u Francuskom kulturnom centru u Beogradu organizovao Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), povodom 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima UN.

 Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na otvaranju izložbe UNHCR „Pravo na nadu“

Autor: UNHCR i MLjMPDD

Obraćajući se okupljenima, državni sekretar Bošnjak je rekao da je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima dokument koji je označio prekretnicu u istoriji ljudskih prava. Deklaracija je inspirisala i utrla put za usvajanje više od sedamdeset sporazuma o ljudskim pravima koji se danas primenjuju na globalnom i regionalnom nivou, rekao je Bošnjak.

Državni sekretar Bošnjak se zahvalio na pozivu za izložbu i istakao da su petoro umetnika, koji su izbegli iz svojih domovina zbog oružanih sukoba, progona i kršenja ljudskih prava, našli sigurno utočište i novi dom u Srbiji.

Zajedničkim naporima nadležnih organa Republike Srbije, UNHCR-a i brojnih domaćih i međunarodnih aktera, ovi mladi ljudi su se prilagodili novoj zajednici. Pokupili su pocepane konce svojih života i počeli da se osećaju dovoljno jakim i sigurnim da bi dozvolili da ih umetnička inspiracija ponovo obuzme, rekao je Bošnjak i poželeo im još mnogo uspešnih ostvarenja.

Izložbu je otvorio ambasador Republike Francuske u Srbiji Nj.E. Pjer Košar, a okupljenima su se obratili i stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob i Predstavnik Visokog komesara UN za izbeglice u Srbiji Sufijan Ađali. Skup je moderirala izbeglica iz Burnudija Katja Irakoze, koja studira u Beogradu. Jedan od govornika bio je fotograf Karim Nsengiuvma, takođe izbeglica iz Burnudija, koji se, kao i Katja, obratio na srpskom jeziku.

Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na otvaranju izložbe UNHCR „Pravo na nadu“ Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na otvaranju izložbe UNHCR „Pravo na nadu“ Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na otvaranju izložbe UNHCR „Pravo na nadu“ Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na otvaranju izložbe UNHCR „Pravo na nadu“ Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na otvaranju izložbe UNHCR „Pravo na nadu“

Predstavljen Priručnik za primenu Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima

12. decembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov govorio je 11.12. 2023. na skupu na Pravnom fakultetu na predstavljanju Priručnika za primenu Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, čiji je izdavač Ministarstvo.

 Predstavljen Priručnik za primenu Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima

U kratkom obraćanju, ministar Žigmanov je naglasio da delo koje imamo ispred sebe i više od priručnika. U pitanju je svojevrsno tumačenje odredbi Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i kao tskvo po mnogo čemu je inovativno ne samo za Republiku Srbiju već uopšte.

Iako je ovo delo četiri autora, rekao je ministar, tekst je napisan jedinstvenim i ujednačenim stilom, tako da čini celinu koja se lako čita i usvaja. Visoka stručnost autora i duboko poznavanje materije čini da je tekst izuzetno zanimljivo prezentovan uz obilje izvora i podataka koji otvaraju i nove perspektive, dok je stil pisanja takav da materiju čini dostupnu kako laicima, studentima, tako i stručnoj javnosti, rekao je ministar Žigmanov.

Priručnik je originalno delo, naglasio je ministar i istakao da je ovo prvi put da je neka država članica Ujedinjenih nacija na ovakav način pristupila tumačenju odredbi Pakta.

Želja Ministarstva koje je izdavač ovog Priručnika, dodao je on, bila je da značenje odredbi Pakta približi nosiocima pravosudnih funkcija, advokatima, državnim službenicima, aktivistima, studentima, ali i drugim zainteresovanim osobama, i to iz vizure opštih komentara Komiteta, koji predstavljaju svojevrsno tumačenje odredbi, ali iz vizure specijalnih procedura, zaključnih zapažanja upućenih Srbiji, kao i u vezi sa drugim relevantnim odredbama međunarodnog prava.

Ministar je podsetio da je - činom ratifikacije - Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima postao deo našeg unutrašnjeg prava i to specifičnog položaja u hijerarhiji pravnih akata. Zakoni ne smeju biti u suprotnosti za Paktom. U tom smislu vrlo je bitno shvatiti značaj i domašaj odredbi Pakta, naročito od strane onih koji su dužni da ga neposredno primenjuju, rekao je ministar.

Značaj je još i veći kada se ima u vidu da je Republika Srbija u septembru ratifikovala Opcioni protokol uz Pakt i time zaokružila sistem zaštite u ovoj oblasti. Nadam se da ćemo na isti način obraditi i ostale ratifikovane konvencije i ostati primer dobre prakse među članicama Ujedinjenih nacija, zaključio je ministar Žigmanov.

Na skupu na Pravnom fakultetu, o priručniku su govorili pomoćnica ministra Ivana Joksimović, profesorke Pravnog fakulteta u Beogradu prof. dr Ivana Krstić i prof. dr Ljubinka Kovačević, dr Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo, Aleksandra Petrović i Ana Janković Jovanović, iz Tima Ujedinjenih nacija u Srbiji, a video linkom se obratio Mihael Vindfur iz Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava, a skup je pozdravio domaćin prodekan prof. dr Marko Jovanović.

Predstavljen Priručnik za primenu Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Predstavljen Priručnik za primenu Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Predstavljen Priručnik za primenu Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Predstavljen Priručnik za primenu Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima

Predstavljen nacrt metodologije izveštavanja o sprovođenju Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina

05. decembar 2023.

Paralelno sa pripremom Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, koje je u toku, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog radi i na pripremi metodologije izveštavanja o sprovođenju Akcionog plana. U tu svrhu, u Palati Srbija predstavljen je nacrt metodologije izveštavanja o sprovođenju Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.

 Predstavljen nacrt metodologije izveštavanja o sprovođenju Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina

Nacrt metodologije su pripremili međunarodni eksperti angažovani u sklopu projektnih aktivnosti „Podrška jačanju vladavine prava u Srbiji“ koje su zajednički finansirane od strane EU i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomski razvoj i saradnju (BMZ) i implementirane od strane Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), odnosno projekta Zaštita manjina u procesu pristupanja EU (Minority protection for EU accession - MPA) koji realizuje Evropski centar za manjinska pitanja (ECMI) u saradnji sa GIZ-om i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Kvalitet izveštavanja i praćenja zavisiće od toga koliko dobro Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog može da organizuje saradnju i komunikaciju između različitih aktera nadležnih za realizaciju aktivnosti iz Akcionog plana. Stoga, smernice za izveštavanje koje su predstavili eksperti imaju za cilj da pomognu Ministarstvu da koordinira izveštavanje i praćenje sprovođenja Akcionog plana, čime će se unaprediti i kvalitet izveštaja koji će se pripremati nakon usvajanja Akcionog plana.

U okviru ovih smernica, predstavljen je sistem izveštavanja o sprovođenju prethodnog akcionog plana, zatim pregled sistema izveštavanja za pregovaračko poglavlje 23 koji koristi Ministarstvo pravde i pregled estonskog iskustva kao studija slučaja, odnosno dobre prakse.

Eksperti su takođe predstavili glavne principe praćenja i izveštavanja (akteri, njihove uloge, obaveze i položaj u sistemu javne uprave, itd.), uključujući i strategije prikupljanja podataka, kao i predlog za preraspodelu uloga i odgovornosti u postojećem sistemu praćenja i izveštavanja kako bi se postigla razumna raspodela odgovornosti između različitih aktera politike i načina za uključivanje zainteresovanih strana u proces praćenja i izveštavanja.

Predstavljen nacrt metodologije izveštavanja o sprovođenju Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina Predstavljen nacrt metodologije izveštavanja o sprovođenju Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina

U Nišu održana četvrta panel diskusija u okviru kampanje „Stop femicidu!“

05. decembar 2023.

Nakon Beograda, Kragujevca i Novog Sada, u Nišu je održana nova panel diskusija u okviru kampanje „Stop femicidu!“, koju je pokrenulo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sa ciljem da podigne svest svih građana i mobiliše organe javnih vlasti, lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva i medija u borbi sa ovim društvenim problemom. U Srbiji je tokom ove godine u rodno zasnovanom nasilju ubijeno 27 žena, a u poslednjih deset godina više od 300 žena izgubilo je život u femicidu.

 U Nišu održana četvrta panel diskusija u okviru kampanje „Stop femicidu!“

Autor: GIZ

Govoreći na panelu, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić je naglasila da Ministarstvo ovom kampanjom nastoji da ukaže na ozbiljan problem u našem društvu, problem koji pogađa ne samo Srbiju, već ceo svet. Tu smo, rekla je Mitić, da pomognemo drugim institucijama da nađu zakonski okvir i da ubrzaju procedure. Od trenutka kada dođe do nasilja, neophodno je da institucije brže i bolje reaguju, jer je vreme od presudnog značaja, rekla je Mitić.

Prevencija femicida podrazumeva pružanje podrške žrtvama, osnaživanje žena da prepoznaju i reaguju na znakove opasnosti i osnaživanje čitavog društva da aktivno doprinosi stvaranju sigurnijeg okruženja za sve građane, bez obzira na pol. Ovo je deo šireg napora da se izgradi inkluzivno i pravedno društvo u kome je nasilje nad ženama neprihvatljivo i gde se žrtve zaista osećaju zaštićeno.

Zamenica gradonačelnice Grada Niša Dušica Davidović je rekla da je ovaj grad 2005. godine prepoznao ovaj problem. Imali smo tada, rekla je Davidović, 25 žena na mesečnom nivou koje su prijavljivale nasilje zbog čega smo otvorili Prihvatilište za žene i decu, žrtve porodičnog nasilja, a 2011. godine smo otvorili prvu Sigurnu kuću.

Zahvaljujući Ministarstvu, dodala je zamenica gradonačelnice Niša, mi smo prostor opremili i krenuli sa radom. Nažalost, taj prostor nikada nije bio prazan, što svedoči o tome da nasilje u porodici postoji. Žene su se možda malo više osnažile da prijave nasilje, ali nedovoljno, možda je i zbog patrijarhalnog vaspitanja i dalje sramota govoriti o nasilju, i to je još negde prisutno u svesti i vaspitanju naših žena za ovaj deo Srbije, dodala je Davidović.

Jelena Janićijević, šef Odseka u Stručnoj službi Nišavskog upravnog okruga, je naglasila da su femicid i nasilje nad ženama zastrašujuće pojave u društvu s kojima se suočavamo, a kolike su posledice ove pojave mnogi od nas ne mogu ni da naslute.

Robert Bu, vođa tima Nemačke razvojne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji” rekao je da nasilje nad ženama i femicid zahtevaju svakodnevnu pažnju, posvećenost, istrajnost, a ne samo tokom „16 dana aktivizma za sprečavanje nasilja nad ženama“. GIZ će u saradnji sa Ministarstvom nastaviti da radi u ovoj oblasti tokom naredne dve godine i sprovodiće i druge aktivnosti u oblasti antidiskriminacije i rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena, dodao je Bu.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pokrenulo je kampanju ,,Stop femicid!“ 24. novembra 2023, u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje ,,Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji'' koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. Podrazumeva kampanju u medijima i na društvenim mrežama, emitovanje spota na lokalnim i televizijama sa nacionalnom frekvencijom kao i održavanje panel diskusija u pet gradova na temu femicida koje su uključivale predstavnike svih sektora društva, Vlade, organizacija civilnog društva, privatnog sektora, medija i pojedinaca.

U Nišu održana četvrta panel diskusija u okviru kampanje „Stop femicidu!“ U Nišu održana četvrta panel diskusija u okviru kampanje „Stop femicidu!“ U Nišu održana četvrta panel diskusija u okviru kampanje „Stop femicidu!“ U Nišu održana četvrta panel diskusija u okviru kampanje „Stop femicidu!“

Održana 16. Evropska platforma za inkluziju Roma u Madridu

30. novembar 2023.
 Održana 16. Evropska platforma za inkluziju Roma u Madridu

U Madridu je danas održana 16. Evropska platforma za inkluziju Roma, u organizaciji španskog predsedavanja Savetom Evropske unije i Evropske komisije. Na skupu je učestvovala Nina Mitić, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog za Sektor za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti.

U fokusu Platforme bilo je obezbeđivanje jednakog pristupa adekvatnom desegregiranom stanovanju kroz bolje korišćenje fondova Evropske unije i nacionalnih fondova. Teme stanovanja i finansiranja su veoma značajne u procesu proširenja kao i obaveza preuzetih u okviru Poznanjske deklaracije. Poslednjih godina Republika Srbija je kroz IPA fondove unapredila oblast stanovanja Roma i Romkinja.

Učestvujući u radu, pomoćnica ministra Mitić je istakla da je Vlada Republike Srbije usvojila revidiranu Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2022-2030. godine, usklađenu sa Zakonom o planskom sistemu, Poznanjskom deklaracijom i Romskim okvirom EU za ravnopravnost, inkluziju i učešće, kao i prateći Akcioni plan koji važi do kraja 2024. godine. Pomenula je da je Republika Srbija uradila i Izveštaj o primeni Akcionog plana za 2022. godinu kao i Izveštaj o primeni Poznanjske deklaracije.

Pomoćnica Mitić je naglasila i da je Vlada Republike Srbije donela Odluku o osnivanju Koordinacionog tela za unapređenje položaja Roma i Romkinja, koje je održalo svoju prvu sednicu, te da Koordinaciono telo čine predstavnici 27 institucija na nacionalnom nivou.

Ona je zaključila da, ukoliko Republika Srbija nastavi ovakvim sinergijskim radom da kreira bitne politike za ovu marginalizovanu društvenu grupu, doći ćemo do znatnog unapređenja položaja romske zajednice u Republici Srbiji.

Održana 16. Evropska platforma za inkluziju Roma u Madridu“ Održana 16. Evropska platforma za inkluziju Roma u Madridu“ Održana 16. Evropska platforma za inkluziju Roma u Madridu“ Održana 16. Evropska platforma za inkluziju Roma u Madridu“

Ministar Žigmanov učestvovao na skupu „Zamisli život bez nasilja“ povodom ovogodišnjeg početka „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“

24. novembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov učestvovao je danas u atrijumu Narodne biblioteke na skupu „Zamisli život bez nasilja“ povodom početka obeležavanja ovogodišnje kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, u organizaciji Ujedinjenih nacija u Srbiji.

 Ministar Žigmanov učestvovao na skupu „Zamisli život bez nasilja“ povodom ovogodišnjeg početka „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“

U svom obraćanju, ministar Žigmanov je naglasio da je Ministarstvo, zajedno sa partnerima, započelo kampanju „Stop femicidu!“ koja ima za cilj da podigne svest u Republici Srbiji o ozbiljnosti problema femicida u našem društvu i mobiliše sve organe javne vlasti, medije, jedinice lokalne samouprave, organizacije civilnog društva i druge aktere u primeni politike Vlade Republike Srbije ka nultoj toleranciji prema nasilju. Ova kampanja sprovodi se između ostalog, u medijima i na društvenim mrežama, a paneli na ovu temu, pored Beograda, u narednom periodu predviđeni su u Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru. On je dodao da je povod za realizaciju ove kampanje činjenica da je 27 žena ove godine ubijeno od strane muškaraca i potreba da se ovaj negativan trend zaustavi, a politika Vlade Republike Srbije, koja podrazumeva nultu toleranciju na bilo koji vid nasilja u našem društvu, dosledno primenjuje.

Na skupu su govorili i Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Nj.E. Emanuele Žiofre, pomoćnica ministra turizma i omladine u Vladi Republike Srbije Ivana Antonijević, ambasadorka SR Nemačke Nj.E. Anke Konrad, stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji Jakup Beriš i direktorka Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) Milana Rikanović.

U fokusu ovogodišnje kampanje su mladi kao pokretači promena i njihov aktivizam i uloga u izgradnji društva u kojem postoji nulta tolerancija za nasilje nad ženama i devojčicama. Kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, traju od 25.11. Svetskog dana borbe protiv nasilja nad ženama do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava.

 Ministar Žigmanov učestvovao na skupu „Zamisli život bez nasilja“ povodom ovogodišnjeg početka „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“  Ministar Žigmanov učestvovao na skupu „Zamisli život bez nasilja“ povodom ovogodišnjeg početka „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“  Ministar Žigmanov učestvovao na skupu „Zamisli život bez nasilja“ povodom ovogodišnjeg početka „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“

Početak izrade aplikacije Kalendar javnih konkursa

24. novembar 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog otpočelo je izradu nove aplikacije Kalendar javnih konkursa/Upitnik. Tim povodom Ministar Tomislav Žigmanov sastao se danas sa direktorom Fondacije za otvoreno društvo Miodragom Milosavljevićem i direktorom Fractal dimension d.o.o. Nenadom Nikolinom.

 Početak izrade aplikacije Kalendar javnih konkursa

Izrada aplikacije predstavlja deo obaveze Ministarstva o obezbeđivanju dostupnosti podataka o planiranim javnim konkursima organa javne uprave namenjenim podršci programima i projektima od javnog interesa koje realizuju udruženja. Podršku realizaciji ovog posebno značajnog projekta dala je Fondacija za otvoreno društvo, dok je implementacioni partner je Fractal dimension d.o.o.

Strategijom za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period od 2022-2030. godine prepoznata je potreba za unapređenjem podsticajnog normativnog okvira i administrativnih praksi za transparentnost finansiranja i finansijsku održivost civilnog sektora.

U cilju neophodnosti sagledavanja obima budžetskih sredstava koji se na godišnjem nivou dodeljuje organizacijama civilnog društva kao i procedure dodele ovih sredstava pristupilo se izradi nove aplikacije Kalendar konkursa/Upitnik kao alata za prikupljanje podataka od organa javne uprave sva tri nivoa vlasti, a radi sagledavanja planiranog i dodeljenog obima sredstava, procedura dodele sredstava, i drugih informacija relevantnih za dalje unapređenje regulative i prakse finansiranja organizacija.

Svrha izrade aplikacije Kalendara javnih konkursa/Upitnik jeste unapređenje transparentnosti organa javne uprave u oblasti finansiranja organizacija civilnog društva. Objavljivanjem podataka o planiranim konkursima na početku svake godine nastoji se obezbediti blagovremeno informisanje organizacija civilnog društva o planiranim javnim konkursima sa ciljem blagovremene pripreme njihovih predloga projekta i programa, ali i obezbeđivanje bolje informisanosti šire javnosti o svrsishodnosti utroška javnih sredstava, čime se podstiče i razvija integritet i odgovornost u radu državnih organa.

 Početak izrade aplikacije Kalendar javnih konkursa  Početak izrade aplikacije Kalendar javnih konkursa  Početak izrade aplikacije Kalendar javnih konkursa

Održan okrugli sto u procesu konsultacija o Predlogu akcionog plana za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije

23. novembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov otvorio je 22.11.2023. u Beogradu Okrugli sto u procesu konsultacija o Predlogu akcionog plana za period 2024-2025. godine za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine.

 Održan okrugli sto u procesu konsultacija o Predlogu akcionog plana za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije

Obraćajući se učesnicima okruglog stola, ministar Žigmanov je podvukao da je saradnja sa civilnim društvom jedan je od temeljnih principa dobre uprave, i neophodan činilac efikasnog upravljanja javnim politikama, kako u fazi planiranja, tako i u fazi sprovođenja i vrednovanja učinka. Sve što radimo, dodao je ministar, mora biti u interesu građana, a posledice onoga što radimo, najbolje se oslikavaju kroz delovanje udruženja građana.

Ministar je podsetio da je prošlo skoro dve godine od usvajanja Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije, te da je došlo vreme da se izradi drugi po redu dvogodišnji akcioni plan za njeno sprovođenje koji će se sprovoditi u 2024. i 2025. godini. Tokom dosadašnjeg perioda primene, rekao je ministar, uočeni su izazovi i rizici koje je potrebno prevazići radi povećanja efikasnosti kreiranih mera, i dokument o kome danas diskutujemo prava je prilika da se neki od tih izazova i rizika uspešno prebrode, naglasio je ministar Žigmanov.

Ministar se zahvalio Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju (GIZ) i Timu UN za ljudska prava na podršci u sprovođenju ovih konsultacija i izradi Akcionog plana, kao i svim ostalim donatorima koji su već podržali, ili nameravaju da podrže realizaciju aktivnosti predviđene ovim akcionim planom. Zahvalio se i predstavnicima svih onih institucija koje su prepoznale važnost učešća u procesu izrade dokumenata javnih politika od najranije faze.

 Održan okrugli sto u procesu konsultacija o Predlogu akcionog plana za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije  Održan okrugli sto u procesu konsultacija o Predlogu akcionog plana za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije

U Aranđelovcu održan dvodnevni seminar za lica zadužena za rodnu ravnopravnost u organima državne uprave

22. novembar 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena ( UN Women) organizovalo je u Aranđelovcu dvodnevni seminar za lica zadužena za rodnu ravnopravnost u organima državne uprave, u okviru druge faze projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“ podržan od strane Evropske unije.

 U Aranđelovcu održan dvodnevni seminar za lica zadužena za rodnu ravnopravnost u organima državne uprave

Skup je otvorila pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Sektora za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti Nina Mitić, dok se u ime Agencije UN Women obratila predstavnica Tijana Milošević.

Seminar je okupio ukupno 28 kolega zaduženih za rodnu ravnopravnost u organima državne uprave na republičkom nivou, a edukaciju su vodile prof. dr Nevena Petrušić i prof. dr Violeta Rašković Talović. Ispred Ministarstva seminaru su prisustvovale Biljana Stojković, rukovoditeljka Grupe za unapređenje rodne ravnopravnosti i Sofija Osmanović, šefica Odseka za unapređenje položaja Roma.

 U Aranđelovcu održan dvodnevni seminar za lica zadužena za rodnu ravnopravnost u organima državne uprave  U Aranđelovcu održan dvodnevni seminar za lica zadužena za rodnu ravnopravnost u organima državne uprave

Ministar Žigmanov na godišnjoj proslavi praznika katoličke crkve u Opovu, primeru dobre međuetnike i međuverske saradnje

19. novembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov, zajedno sa predsedikom opštine Opovo Milošem Markovim i zamenikom pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Goranom Kaurićem, te domaćinom predsednikom crkvene opštine Željkom Horvatom, prisustvovao je danas u Opovu „kirbaju“, proslavi sveca zaštitnika lokalne katoličke crkve, koja predstavlja primer dobre međuetničke i međuverske saradnje.

 Ministar Žigmanov na godišnjoj proslavi praznika katoličke crkve u Opovu, primeru dobre međuetnike i međuverske saradnje

Naime, zajednica katoličkih vernika u sedištu banatske opštine Opovo svake godine u nedelju nakon spomendana Svete Elizabete Ugarske – 17. novembar, slavi svoj „kirbaj“, dan kojim se na svečaniji način proslavlja zaštitnik crkve, to jest svetac kome je sakralni objekt posvećen.

„Opšte je poznato da je pravo na slobodno ispovedanje vere ne samo garantovano Ustavom i zakonima Republike Srbije, nego država, pokrajina i jedinice lokalne samouprave svojim politikama obezbeđuju i pretpostavke da se ovo pravo nesmetano ostvaruje. Mala po broju zajednica katoličkih vernika u Opovu, koju čine mahom Hrvati, izvrstan je dokaz kako se sloboda veroispovesti ostvaruje u praksi. Lokalna samouprava je nekoliko godina unazad izdvajala određena finansijska sredstva za renoviranje crkve, ali i župne kuće. S druge strane, svedočili smo da je obnovu jednog objekta finansirala i Republika Hrvatska, što je potvrda uznapredovalih odnosa između dveju država. Na kraju, ali ne najmanje važno, videli smo da je tehničko opremanje Crkve Svete Elizabete Ugarske i obnova oštećenog zida u letnjem nevremenu finansijki pomoglo nekoliko pojedinaca, vernika Srpske pravoslavne crkve, i firmi čiji su vlasnici građani srpske nacionalnosti, što govori o izuzetno dobrim međuetničkim i međuverskim odnosima u Opovu i kao takvo onda može služiti kao uzor i za sve druge lokalne zajednice“ – rekao je ministar Žigmanov.

Crkvene obrede je predvodio zemunski župnik Jozo Duspara, uz domaćeg sveštenika Lasla Đuriša te salezijanca Rafe Pinose. Na liturgiji su bili i gosti - sveštenici Srpske pravoslavne crkve iz Opova, protonamesnik Saša Čatlajić i jerej Zoran Mumović. Katolička crkva u Opovu sagrađena je sredinom 18. veka. Posvećena je Elizabeti Ugarskoj (1207–1231), ćerki mađarskog kralja Andrije Arpadovića, a zaštitnica je pekara, prosjaka, siromaha, udovica, ljudi u progonstvu, humanitarnih radnika i bolnica.

 Ministar Žigmanov na godišnjoj proslavi praznika katoličke crkve u Opovu, primeru dobre međuetnike i međuverske saradnje  Ministar Žigmanov na godišnjoj proslavi praznika katoličke crkve u Opovu, primeru dobre međuetnike i međuverske saradnje

Ministar Žigmanov na obeležavanju 270 godina obrazovanja na rusinskom jeziku

18. novembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov prisustvovao je u Ruskom Krsturu obeležavanju značajnih jubileja rusinske nacionalne manjine u Srbiji.

 Ministar Žigmanov na obeležavanju 270 godina obrazovanja na rusinskom jeziku

Nacionalni savet rusinske nacionalne manjine je tako, nizom manifestacija u subotu, 18. novembra, u Ruskom Krsturu, obeležio 270 godina obrazovanja na rusinskom jeziku u Vojvodini, 120 godina predškolskog obrazovanja u Ruskom Krsturu i 100 godina od izdanja prve gramatike rusinskog jezika, čiji je autor grkokatolički sveštenik Havrijil Kosteljnik. Knjiga je objavljena je 1923. godine u Sremskim Karlovcima i smatra se začetkom standardizacije ovog slovenskog jezika.

Na prigodnoj Akademiji, ministar Tomislav Žigmanov čestitao je uime Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog domaćinima – Nacionalnom savetu rusinske nacionalne manjine, predsedniku Joakimu Racu obrazovanim institucijama i prosvetnim radnicima – ove vredne jubileje, istakavši važnost obrazovanja kako za sam život čoveka tako i za očuvanje nacionalnog identiteta.

„Rusini u Bačkoj i Sremu treba da budu ponosni što su tokom čitave svoje istorije u kulturnom kodu svoje zajednice visoko cenili obrazovanje i činili velike napore da se ono najpre ustanovi, a kasnije i kvalitetno razvija. Posledica toga jeste i činjenica da su Rusini jedna od brojnijih nacionalnih zajednica koja prema statističkim podacima nema, s jedne strane, nepismenih, a s druge strane spadaju danas u grupu nacionalnih zajednica s najvećim procentom visokoobrazovanih građana. To izaziva poštovanje i predstavlja uzor da ovaj model kulturnog obrasca bude kao primer dobre prakse dominantno prihvaćen u celom društvu“, rekao je ministar Žigmanov.

Na kraju svog obraćanja, ministar Žigmanov je pozitivnim ocenio postojeći pravni okvir i prateće državne politike u Republici Srbiji koji omogućavaju i obezbeđuju sve pretpostavke za kvalitetno obrazovanje na maternjem jeziku, te izgrađene partnerske odnose organa vlasti i nacionalnih saveta kao samoupravnih tela nacionalnih manjina.

 Ministar Žigmanov na obeležavanju 270 godina obrazovanja na rusinskom jeziku  Ministar Žigmanov na obeležavanju 270 godina obrazovanja na rusinskom jeziku  Ministar Žigmanov na obeležavanju 270 godina obrazovanja na rusinskom jeziku

Održan radni sastanak o primeni Smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u radne grupe

17. novembar 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovalo je 17.11. 2023. godine Radni sastanak za zaposlene u organima državne uprave na temu primene Smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u radne grupe za izradu predloga dokumenata javnih politika i nacrta, odnosno predloga propisa.

 Održan radni sastanak o primeni Smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u radne grupe

Sastanak je održan u Palati Srbija u prisustvu 25 predstavnika iz više od 20 organa državne uprave. Sastanak je otvorio Žarko Stepanović, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog koji je ukazao na značaj održavanja ovih vidova sastanaka sa kolegama iz uprave u cilju jačanja kapaciteta organa javne uprave kada je u pitanju značaj saradnje sa organizacijama civilnog društva i uključivanja organizacija civilnog društva u radne grupe koje formiraju državni organi, čime težimo da obezbedimo participaciju civilnog sektora u što ranijoj fazi procesa odlučivanja.

Milena Nedeljkov, šefica Odseka za podsticajno okruženje predstavila je učesnicima proces kreiranja javnog poziva za uključivanje organizacija u radne grupe, najčešće kriterijume i sam način selekcije, kao i iskustvo u dosadašnjoj primeni Smernica.

Radni sastanak organizovan je u okviru projekta „Dijalog promena - Podrška reformama kroz saradnju organizacija civilnog društva i javnih vlasti“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola, u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Republičkim sekretarijatom za javne politike, Centrom za javne politike EU Univerziteta u Beogradu i Olof Palme Centrom. Projekat je usmeren ka poboljšanju praksi i pristupa dijalogu između predstavnika civilnog društva i javnih vlasti u cilju rešavanja problema u zajednici i unapređenju javnih politika i podržan od strane Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.

 Održan radni sastanak o primeni Smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u radne grupe

Započeta izrada Pravilnika o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada

17. novembar 2023.

U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog održan je prvi sastanak Radne grupe za izradu Pravilnika o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada.

 Započeta izrada Pravilnika o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada

Sastankom je predsedavala Nina Mitić, pomoćnica ministra za Sektor za antidiskriminacionu politiku i rodnu ravnopravnost, a članovi i članice Radne grupe su iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva finansija, Ministarstva zdravlja i Republičkog zavoda za statistiku.

Navedenim Pravilnikom o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada bi se, između ostalog, precizirali svi elementi koji su od važnosti za obračun vrednosti neplaćenog kućnog rada u apsolutnom iznosu, učešće vrednosti neplaćenog kućnog rada u bruto domaćem proizvodu, ali i preduslovi za sticanje prava na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog kućnog rada (npr. neplaćeni poslovi za održavanje i vođenje domaćinstva, staranje o podizanju dece, staranje o ostalim članovima porodice), neplaćenog rada na poljoprivrednom imanju i slično.

Imajući u vidu navedeno, na ovom sastanku je predstavnica Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena – UN Women, predstavila rezultate rodne analize ekonomske vrednosti neplaćenih poslova staranja, sprovedene u okviru projekta „Rodno odgovorno upravljanje“ koji je realizovala Kancelarija UN Women u Srbiji, a koja je bila finansijski podržana iz Fonda za dobru upravu Ujedinjenog Kraljevstva. Nakon sadržajne diskusije na ovom sastanku, dogovoreno je da sledeći sastanak pomenute Radne grupe bude održan u decembru ove godine.

 Započeta izrada Pravilnika o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada

U Novom Sadu održan društveni dijalog na temu multikulturalnosti

17. novembar 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama organizovalo je u Novom Sadu, u zgradi RTV Vojvodine, društveni dijalog na temu „Multikulturalnost i interkulturalnost u Republici Srbiji – dobre prakse i izazovi“.

 U Novom Sadu održan društveni dijalog na temu multikulturalnosti

Dijalog je otvorio ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije istakavši da je za naše višenacionalno i pluralističko društvo posebno je značajno pravo na izbor i izražavanje sopstvene kulturne pripadnosti, jer time pokazujemo ne samo postojanje mnoštva kultura i naroda na jednoj teritoriji, već mnogo više od toga.

Ovi fenomeni, rekao je ministar Žigmanov, podstiču na razmišljanje o kulturnom identitetu, ali i razlikama jezičke, etničke, religiozne i druge prirode, o borbi protiv predrasuda i netolerancije, o putu ka mirnom suživotu među narodima, pojedincima ili grupama različitog porekla, o jednakim mogućnostima i pristupa obrazovanju ili ispovedanju različitih veroispovesti.

Ministar Žigmanov je istakao da se današnji skup odvija u sklopu obeležavanja svetski značajnog jubileja, 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i Međunarodnog dana tolerancije, koji se obeležava svakog 16. novembra.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, rekao je on, u saradnji sa državnim organima i institucijama, organizacijama civilnog društva, kao i međunarodnim partnerima do 10. decembra sprovodi program „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije“ sa namerom da se ukaže na značaj univerzalnih vrednosti i kulture ljudskih prava, naročito mlađim generacijama.

Zbog toga podsećam da su kulturna prava sastavni deo ljudskih prava koja su univerzalna, nedeljiva i međusobno zavisna, te na član 27. Univerzalne deklaracije u kome se ističe da „svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa u umetnosti i naučnom napretku i u dobrobiti koja otuda proističe“, rekao je ministar Žigmanov.

Uvodna izlaganja imali su Alma Rizvanović, posebna savetnica potpredsednice Vlade i minisarke kulture, Dejan Parčetić, državni sekretar u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Viktor Pal, načelnik Sektora Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Sanja Jašarević Kužić, zamenica generalnog direktora Radio-televizije Vojvodine, Dalibor Nakić, predsednik Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina i Nadia Ćuk, v. d. šefa Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu.

Na panelima „Kultura kao osnov multukulturalnosti“ i „Uloga medija – od multukulturalnosti do interkulturalnosti“ sagledani su razni aspekti teme multukulturalnosti u društvu Srbije.

Prema pravilima i smernicama za održavanje društvenog dijaloga, po završetku dijalog usvojena je saglasnost o postupanju.

Na kraju, učesnici su mogli da pogledaju izložbu i primerke bogate izdavačke delatnosti ustanova za kulturu nacionalnih manjina.

 U Novom Sadu održan društveni dijalog na temu multikulturalnosti   U Novom Sadu održan društveni dijalog na temu multikulturalnosti   U Novom Sadu održan društveni dijalog na temu multikulturalnosti   U Novom Sadu održan društveni dijalog na temu multikulturalnosti   U Novom Sadu održan društveni dijalog na temu multikulturalnosti

Ministar Tomislav Žigmanov potpiso ugovore sa organizacijama nacionalnih manjina o dodeli sredstava iz Budžetskog fonda za 2023. godinu

16. novembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov potpisao je danas u Palati Srbija sa 72 institucije i organizacije nacionalnih manjina ugovore o dodeli sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine za 2023. godinu.

 Ministar Tomislav Žigmanov potpiso ugovore sa organizacijama nacionalnih manjina o dodeli sredstava iz Budžetskog fonda za 2023. godinu

Potpisivanje je upriličeno danas, 16. novembra, na Međunarodni dan tolerancije, koji je ministar Žigmanov čestitao svim okupljenima, rekavši da nas ovaj dan podseća na važnost negovanja kulture mira, tolerancije, razumevanja i društva zasnovanog na ravnopravnosti, poštovanju i uvažavanju različitosti.

Obraćajući se prisutnima, minstar Žigmanov je naglasio da se razvoj dijaloga, bolje upoznavanje i razumevanje među različitim zajednicama u Republici Srbiji ostvaruje i kroz podršku koja se pruža razvoju kulturnih praksi nacionalnih zajednica, multijezičkim i multikulturalnim projektima koji se, između ostalog, finansiraju iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine.

Kao što vam je poznato, rekao je ministar Žigmanov, Savet za nacionalne manjine Vlade Republike Srbije usvojio je predlog nacionalnih saveta da oblast finansiranja u ovoj godini bude kultura, oblast koja je od izuzetnog značaja za očuvanje nacionalnog identiteta.

Ministar je dodao da je interesovanje na konkursu bilo veliko, te da se prilikom odlučivanja vodilo računa da se izaberu programi i projekti koji doprinose unapređenju, negovanju i jačanju kulturno-jezičkog identiteta svih onih nacionalnih manjina čije su se institucije i organizacije prijavile na ovogodišnji konkurs.

U narednom periodu, rekao je ministar Žigmanov, predstoji nam zajednički zadatak, vaš da realizujete programe i projekte, a Ministarstva da prati realizaciju projektnih aktivnosti, da bismo na kraju sumirali postignute rezultate na unapređenju, negovanju i jačanju kulturno-jezičkog identiteta nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Na kraju, ministar Žigmanov je poručio da će Ministarstvo i nadalje nastojati obezbediti da zaštita i ostvarivanje manjinskih prava, uz poštovanje Ustava i zakona Republike Srbije, odgovara pravim potrebama svih manjinskih zajednica.

Konkurs za dodelu sredstva iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2023. godini sproveden je u periodu od 17. jula do 16. avgusta. Na konkursu je bilo podneto ukupno 225 prijava, koje je razmatrala i ocenjivala Konkursna komisija prema utvrđenim kriterijumima. Uzimajući u obzir dostavljene predloge nacionalnih saveta, Konkursna komisija je jednoglasno utvrdila Listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata kojom je predloženo da se za 72 programa i projekta odobre sredstva u ukupnom iznosu od 30.000.000,00 dinara.

 Ministar Tomislav Žigmanov potpiso ugovore sa organizacijama nacionalnih manjina o dodeli sredstava iz Budžetskog fonda za 2023. godinu  Ministar Tomislav Žigmanov potpiso ugovore sa organizacijama nacionalnih manjina o dodeli sredstava iz Budžetskog fonda za 2023. godinu  Ministar Tomislav Žigmanov potpiso ugovore sa organizacijama nacionalnih manjina o dodeli sredstava iz Budžetskog fonda za 2023. godinu  Ministar Tomislav Žigmanov potpiso ugovore sa organizacijama nacionalnih manjina o dodeli sredstava iz Budžetskog fonda za 2023. godinu  Ministar Tomislav Žigmanov potpiso ugovore sa organizacijama nacionalnih manjina o dodeli sredstava iz Budžetskog fonda za 2023. godinu

Pomoćnik ministra Aleksandar Radosavljević govorio na konferenciji „Agenda 2030 u fokusu: Put održivog razvoja Srbije“

15. novembar 2023.

Pomoćnik ministra Aleksandar Radosavljević govorio je 15.11. 2023. godine na konferenciji „Agenda 2030 u fokusu: Put održivog razvoja Srbije“, održanoj 15.11. 2023. u hotelu Mona Plaza u Beogradu .

On je tom prilikom naglasio da su ciljevi održivog razvoja integrisani u svim strategijama i akcionim planovima Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveno dijalog, te da su oni nacionalni su prioritet Republike Srbije.

 Pomoćnik ministra Aleksandar Radosavljević govorio na konferenciji „Agenda 2030 u fokusu: Put održivog razvoja Srbije“

Radosavljević je podsetio da se, od 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, na delokrug rada našeg Ministarstva odnose rodna ravnopravnost, smanjenje nejednakosti, mir, pravda i snažne institucije, a neposredno doprinosimo i ostvarivanju drugih ciljeva – svet bez siromaštva, dobro zdravlje, kvalitetno obrazovanje, dostojanstven rad i ekonomski rast i održivi gradovi i zajednice.

Govoreći u okviru panel sesije „Kako napredujemo u ostvarivanju Agende 2030?“ Radosavljević je naglasio da je na predlog našeg Ministarstva, Narodna skupština Republike Srbije, u septembru ove godine, usvojila Zakon o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, čime su ispunjene preporuke mehanizama UN za ljudska prava.

U sklopu svojih aktivnosti, rekao je on, do sada smo održali i 50 društvenih dijaloga, na kojima uvek učestvuju predstavnici civilnog društva, čija je aktivna uloga od izuzetnog značaja. Posebno želim da istaknem društvene dijaloge koji su direktno bili vezani za Agendu 2030, na kojima smo ukazali na potrebu ubrzavanja procesa formiranja međusektorske Radne grupe za izradu plana Strategije održivog razvoja Srbije do 2030. godine, rekao je Radosavljević.

Na kraju, pomoćnik Radosavljević je podvukao da ciljeve održivog razvoja treba približiti opštinama i osnažiti ih da prepoznaju i definišu svoje prioritete. Malim i siromašnim opštinama neophodno je pružiti i kadrovsku podršku, pa u tom smislu smo i kao Ministarstvo spremni da pomognemo, rekao je on. Neophodno je i snažnije uključivanje civilnog društva na lokalnom nivou u aktivnostima od interesa za zajednicu, a prilikom izrade dokumenata javne politike poštovati načelo javnosti i graditi partnerstvo sa svim zainteresovanim stranama. U tom poslu od izuzetne važnosti je i uloga medija u promovisanju Ciljeva održivog razvoja i Agende 2030, istakao je Radosavljević.

Na konferenciji su predstavljena ključna dostignuća i izazovi sa kojima se Platforma za opštedruštveni dijalog „Održivi razvoj za sve“ suočavala, ali i načini za napredak daljeg usklađivanja razvojnih politika Srbije sa ciljevima i principima održivog razvoja.

Kroz razgovor relevantnih aktera i donosilaca odluka na nacionalnom i lokalnom nivou, utvrđeni su najbolji pravci i modeli za usklađivanje razvojnih prioriteta Srbije sa ciljevima Agende 2030 i za njen dalji put ka održivosti.

 Pomoćnik ministra Aleksandar Radosavljević govorio na konferenciji „Agenda 2030 u fokusu: Put održivog razvoja Srbije“

Ministar Tomislav Žigmanov obratio se učesnicima Šestog Youth Rights Talks-a

15. novembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov obratio se danas učesnicima šestog po redu Youth Rights Talks-a, koji je održan u Beogradu u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava.

 Ministar Tomislav Žigmanov obratio se učesnicima Šestog Youth Rights Talks-a

Autor: MINLJMPDD i BG centar

U svom obraćanju, ministar Žigmanov je govorio o značaju obrazovanja istakavši da obrazovanjem svako od nas dobija šansu da razvije sve svoje potencijale i talente i time društvo u celini učini boljim, srećnijim i bogatijim. Zbog toga je i obrazovanje ljudsko pravo i ujedno preduslov za ostvarivanje svih drugih ljudskih prava - političkih, građanskih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih, ali i prava koja kao pripadnici različitih kolektiviteta ostvarujemo, rekao je Žigmanov.

Ministar je naglasio da, u godini kada obeležavamo 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, i u godini kada smo kao država ratifikovali Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima koji garantuje obrazovanje kao ljudsko pravo, naša zajednička obaveza je da obrazovanje za kulturu ljudskih prava i o ljudskim pravima, naročito među decom i mladima, negujemo i da nad njim bdijemo jer je to garancija srećne i humane budućnosti.

Obraćajući se učesnicima, ministar Žigmanov je poručio da mladi nisu samo budućnost našeg društva, već i sadašnjost, energija, snaga, entuzijazam i originalnost. Vi ste, rekao je, potvrda smisla postojanja nas starijih, vi ste naš, ponekad surovi, odraz u ogledalu, jer nam upravo vi, mladi ljudi, bez ikakve zadrške i eufemizama, iskreno govorite da li stvari radimo pravilno. Ali tu ne treba vaša uloga da se završava. Vi niste i ne treba da pristajete na ulogu statiste, publike ili kritičara iz prikrajka. Vas život je sada i ovde i sada i ovde krojite svoje odelo za budućnost, poručio im je ministar Žigmanov.

Na skupu koji je podržala Delegacija Evropske unije u Srbiji i Ministarstvo turizma i omladine, uvodna obraćanja imali su i Ivana Antonijević, pomoćnica ministra za turizam i omladinu, Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji i Fabio Skano, direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju

 Ministar Tomislav Žigmanov obratio se učesnicima Šestog Youth Rights Talks-a   Ministar Tomislav Žigmanov obratio se učesnicima Šestog Youth Rights Talks-a   Ministar Tomislav Žigmanov obratio se učesnicima Šestog Youth Rights Talks-a   Ministar Tomislav Žigmanov obratio se učesnicima Šestog Youth Rights Talks-a   Ministar Tomislav Žigmanov obratio se učesnicima Šestog Youth Rights Talks-a

Dvodnevna radionica posvećena izradi Akcionog plana uz Strategiju za rodnu ravnopravnost

14. novembar 2023.

Pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i zamenica predsednika Radne grupe za izradu Predloga akcionog plana za 2024. i 2025. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine Nina Mitić, otvorila je dvodnevnu radionicu posvećenu izradi ovog akcionog plana, koja se održava u Aranđelovcu, 14. i 15. novembra 2023, uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena – UN Women.

 Dvodnevna radionica posvećena izradi Akcionog plana uz Strategiju za rodnu ravnopravnost

Cilj realizacije ove dvodnevne radionice je da se sa članovima i članicama Radne grupe i stručnim timom Fem Plaza izradi ex post analiza Akcionog plana za sprovođenje pomenute Strategije, kao i ex ante analiza za izradu novog akcionog plana

Pored navedenog, na dvodnevnoj radionici će se izvršiti i mapiranje mera i aktivnosti koje će biti obuhvaćene novim Akcionim planom za 2024. i 2025. godinu.

Očekivani rezultat ove radionice je stvaranje polaznih osnova za izradu novog Akcionog plana, kao preduslova za sprovođenje procesa javnih konsultacija, u okviru kojih će i zainteresovana šira javnost moći da iznese svoje predloge, sugestije i komentare, koji će se uzeti u razmatranje prilikom izrade novog akcionog plana.

 Dvodnevna radionica posvećena izradi Akcionog plana uz Strategiju za rodnu ravnopravnost  Dvodnevna radionica posvećena izradi Akcionog plana uz Strategiju za rodnu ravnopravnost

Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao rukopoloženju novog subotičkog biskupa Ferenca Fazekaša

11. novembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov prisustvovao je danas u Subotici obredu rukopoloženja novog subotičkog biskupa, monsinjora Ferenca Fazekaša, koga je papa Franja imenovao početkom novembra.

 Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao rukopoloženju novog subotičkog biskupa Ferenca Fazekaša

Skupu u katedrali svete Tereze Avilske u Subotici prisustvovao je veliki broj uglednih zvanica, stranih izaslanika, verskih velikodostojnika, predstavnika crkava i verskih zajednica, ambasada i konzulata, republičkih i pokrajinskih organa, Grada Subotice i predstavnika brojnih nacionalnih veća nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Obredu je prisustvovalo 30 biskupa i nadbiskupa, te oko 130 sveštenika katoličke crkve iz Srbije i regiona. Veče uoči ceremonije, novi subotički biskup, kako to pravila nalažu, položio je ispovest vere i dao zakletvu na vernost. Za novog biskupa urađen je i novi grb sa motom „U nadi radosni“. Monsinjor Ferenc Fazekaš dolazi na mesto nedavno preminulog biskupa monsinjora Slavka Večerine.

Novi subotički biskup rođen je u Bečeju 1958. godine. Školovao se u Subotici i Zagrebu, gde je studirao filozofiju i teologiju. Na mesto biskupa dolazi sa pozicije generalnog Vikara Subotičke biskupije, na kojoj se nalazio od 2020. godine. Za biskupa ga je posvetio zagrebački nadbiskup i metropolita i predsednik Hrvatske biskupske konferencije Dražen Kitleša.

 Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao rukopoloženju novog subotičkog biskupa Ferenca Fazekaša  Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao rukopoloženju novog subotičkog biskupa Ferenca Fazekaša  Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao rukopoloženju novog subotičkog biskupa Ferenca Fazekaša  Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao rukopoloženju novog subotičkog biskupa Ferenca Fazekaša

Ministar Žigmanov razgovarao sa poslanicom nemačkog Bundestaga Žaklin Nastić

06. novembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov razgovarao je danas u Palati Srbija sa Žaklin Nastić, poslanicom Levice nemačkog Bundestaga i zamenicom šefice parlamentarne Grupe prijateljstva za odnose sa državama jugoistočne Evrope.

 Ministar Žigmanov razgovarao sa poslanicom nemačkog Bundestaga Žaklin Nastić

Ministar Žigmanov upoznao je gošću sa aktivnostima Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Vlade Republike Srbije kada je reč o ratifikovanim konvencijama Ujedinjenih nacija u području ljudskih prava, položaju, pravima, brojnosti i disperziji nacionalnih manjina u Srbiji kao i o naporima koji se čine na poboljšanju položaja i integraciji u društvo marginalizovanih društvenih grupa.

Ministar je tokom razgovora naglasio da je Srbija ratifikovala većinu međunarodnih dokumenata, konvencija i protokola koja se tiču ostvarivanja i zaštite ljudskih prava građana Republike Srbije. Naglasio je da u Srbiji 24 nacionalne zajednice imaju svoja samoupravna tela, te da Srbija može da bude ponosna na nivo ostvarenih prava nacionalnih manjina kada je reč o zakonom zagarantovanim pravcima kao što su pravo na očuvanje nacionalnog identiteta, upotrebu jezika i pisma, školovanje na maternjem jeziku kao i informisanje na jezicima nacionalnih manjina.

Dvoje sagovornika razgovarali su i o temama rodne ravnopravnosti, afirmativnim merama koji se u Srbiji sprovode za pripadnike romske populacije, kao i podršci marginalizovanim društvenim grupama za njihovo uključivanje u društvo Srbije.

Poslanica nemačkog Bundestaga zahvalila je na prijemu i izrazila zadovoljstvo onim što je čula kada je reč o temama o kojima su razgovarali, posebno o pravima nacionalnih manjina u Republici Srbiji u pogledu priznanja, prava na informisanje kao i čuvanje jezika kroz školski sistem.

Sastanku je prisustvovala i pomoćnica ministra Sektora za ljudska prava Ivana Joksimović.

 Ministar Žigmanov razgovarao sa poslanicom nemačkog Bundestaga Žaklin Nastić   Ministar Žigmanov razgovarao sa poslanicom nemačkog Bundestaga Žaklin Nastić   Ministar Žigmanov razgovarao sa poslanicom nemačkog Bundestaga Žaklin Nastić   Ministar Žigmanov razgovarao sa poslanicom nemačkog Bundestaga Žaklin Nastić   Ministar Žigmanov razgovarao sa poslanicom nemačkog Bundestaga Žaklin Nastić

Ministarstvo potpisalo Sporazum o saradnji sa Akademijom umetnosti Univerziteta u Novom Sadu

03. novembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov i dekan Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu Siniša Bokan potpisali su danas Sporazum o saradnji ove dve institucije.

 Ministarstvo potpisalo Sporazum o saradnji sa Akademijom umetnosti Univerziteta u Novom Sadu

Cilj ovog Sporazuma je uspostavljanje dugoročne saradnje, koja je usmerena na aktivnosti i programe u oblastima koje se odnose na zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava, razvijanje kulture ljudskih prava, dijaloga, antidiskriminacionu politiku, kao i promociju tolerancije i ravnopravnosti.

Sporazumom je, između ostalog, predviđena razmena znanja i iskustava, organizacija aktivnosti, događaja u oblasti ljudskih i manjinskih prava i promovisanje kulture ljudskih prava među studentima i različitim učesnicima društvenog života.

Nakon događaja, ministar Tomislav Žigmanov je izjavio da je potpisivanje Sporazuma značajan korak napred kada je reč o razvoju saradnje Ministarstva sa obrazovnim ustanovama u Srbiji.

Nesporno je da obrazovanje ima značajnu ulogu u podsticanju i razvoju kulture ljudskih prava, rekao je ministar dodajući da posebno mladi, koji studiraju na Akademiji umetnosti, imaju moć da kulturu ljudskih prava i vrednosti promovišu kroz različite društvene platforme, kojima se na lak način stiže do velikog broja vršnjaka i građana.

Ministarstvo stavlja svoje kapacitete, ekspertizu i partnerstvo na raspolaganje obrazovnim institucijama u želji da zajednički razvijemo dobre politike i prakse kada je u pitanju razvijanje kulture ljudskih prava i promocija tolerancije i različitosti, poručio je ministar Žigmanov.

Prof. Siniša Bokan, dekan Akademije umetnosti u Novom Sadu, izrazio je zadovoljstvo zbog saradnje sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ističući da je ona dobar primer kako dve institucije mogu da se povežu i afirmišu kulturu ljudskih prava i prava mladih osoba.

Prva zajednička aktivnost Ministarstva i Akademije umetnosti biće obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava, 10. decembra u okviru Programa „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“. Za ove potrebe studenti Akademije umetnosti iz Novog Sada kroz umetnički izraz prikazaće osnovne vrednosti iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

 Ministarstvo potpisalo Sporazum o saradnji sa Akademijom umetnosti Univerziteta u Novom Sadu  Ministarstvo potpisalo Sporazum o saradnji sa Akademijom umetnosti Univerziteta u Novom Sadu

Organizacije civilnog društva u podršci najranjivijim društvenim grupama

02. novembar 2023.

Državi sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dr Ivan Bošnjak i pomoćnik ministra Žarko Stepanović prisustvovali su 1. novembra 2023. godine u Nišu početku sprovođenja projekata u okviru zajedničkog UN programa „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“.

 Pomoćnica ministra Ivana Joksimović učestvovala na predstavljanju  instrumenta „Da niko ne bude izostavljen“  na Pravnom fakultetu u Beogradu

Skup pod naslovom „Podrška organizacijama civilnog društva za sprovođenje socijalno integrisanih usluga“ označio je početak sprovođenja 20 projekata lokalnih organizacija civilnog društva koji će odgovoriti na potrebe više od 6.000 stanovnika iz ranjivih grupa, sa fokusom na decu i mlade, osobe sa invaliditetom, Rome, starije ljude i korisnike socijalne pomoći.

Obraćajući se okupljenima, državni sekretar dr Ivan Bošnjak je istakao da je za ostvarenje veće socijalne uključenosti u našem društvu potrebna značajna sinergija nacionalnih sa lokalnim institucijama i organizacijama civilnog društva, kao i partnerstvo sa međunarodnim organizacijama, a ovaj Program upravo to omogućava. Dr Bošnjak je dodao da će organizacije civilnog društva na lokalnom nivou kroz ovaj Program moći da budu od značajne koristi upravo za naše najugroženije sugrađane.

Organizacije civilnog društva će projekte sprovoditi u partnerstvu sa lokalnim samoupravama, centrima za socijalni rad, domovima zdravlja, školama.

Program „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“ zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji - UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, u saradnji sa Vladom Srbije, a uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske.

Direktni korisnici podrške biće stanovnici Babušnice, Bele Palanke, Bora, Bujanovca, Čajetine, Ćuprije, Dimitrovgrada, Ivanjice, Kragujevca, Kruševca, Leskovca, Niša, Novog Pazara, Pirota, Smedereva, Surdulice, Užica, Vladičinog Hana, Vlasotinca, Vranja i Zaječara.

Okupljenima su se obratili i pomoćnica ministra za oblast socijalne zaštite Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Marina Vidojević i šefica Odeljenja za demokratsko upravljanje Švajcarske kancelarije za saradnju, Melina Papageorgiu, a prisustvovalo je više od 40 predstavnika i predstavnica organizacija civilnog društva i lokalnih samouprava i drugih institucija uključenih u sprovođenje projekata.

 Pomoćnica ministra Ivana Joksimović učestvovala na predstavljanju  instrumenta „Da niko ne bude izostavljen“  na Pravnom fakultetu u Beogradu  Pomoćnica ministra Ivana Joksimović učestvovala na predstavljanju  instrumenta „Da niko ne bude izostavljen“  na Pravnom fakultetu u Beogradu

Pomoćnica ministra Ivana Joksimović učestvovala na predstavljanju instrumenta „Da niko ne bude izostavljen“ na Pravnom fakultetu u Beogradu

02. novembar 2023.

Pomoćnica ministra Ivana Joksimović učestvovala je 30. oktobra 2023. na predstavljanju LNOB („Da niko ne bude izostavljen“) instrumenta na Pravnom fakultetu u Beogradu.

 Pomoćnica ministra Ivana Joksimović učestvovala na predstavljanju  instrumenta „Da niko ne bude izostavljen“  na Pravnom fakultetu u Beogradu

Autor: UNDP

Obraćajući se učesnicima događaja, studentima i profesorima Pravnog fakulteta, pomoćnica Joksimović je predstavila aktivnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u pogledu izrade Strategije za praćenje i unapređenje ljudskih prava u Republici Srbiji za period od 2024. do 2030. godine, kao i primenu LNOB instrumenta u procesu izrade, ali i u kasnije primene Strategije.

Takođe, učesnike događaja upoznala je sa sadržinom i praktičnom primenom LNOB instrumenta u radu Ministarstva u prethodnom periodu, navodeći organizaciju društvenih dijaloga o položaju pravno nevidljivih osoba – lica u situaciji beskućništva.

Studenti i profesori imali su priliku da se vide kako je primenom upravo ovog instrumenta uočeno da ova posebno osetljiva društvena grupa nije dovoljno prepoznata u strateškim dokumentima i normativnom okviru.

Ivana Joksimović je prisutne upoznala sa preprekama na koje osobe u situaciji beskućništva nailaze u svakodnevnom životu, počev od (ne)posedovanja ličnih dokumenta, pristupa uslugama zdravstvene i socijalne zaštite, do problema stambenog zbrinjavanja.

Pomoćnica ministra je, takođe, ukazala da primena LNOB instrumenta u okviru Strategije za praćenje i unapređenje ljudskih prava treba da omogući, ne samo praćenje stanja ljudskih prava i identifikaciju izazova u ostvarivanju prava za različite kategorije lica, već i identifikaciju oblasti u kojima ne postoji dovoljno podataka koji bi omogućili adekvatno postavljanje politika, mera i aktivnosti za rešavanja uočenih izazova.

Princip „Da niko ne bude izostavljen“ (LNOB) jedan je od pet vodeći principa Agende 2030 za održivi razvoj Ujedinjenih nacija.

Pored pomoćnice ministra Ivane Joksimović, u predstavljanju LNOB instrumenta učestvovali su i Aleksandra Pleško, iz Kancelarije Visokog komesara za ljudska prava UN, Aleksandra Petrović iz Tima za ljudska prava UN u Srbiji, prof. Dr Ivana Krstić i prof. Dr Marko Jovanović sa Pravnog fakulteta u Beogradu.

 Pomoćnica ministra Ivana Joksimović učestvovala na predstavljanju  instrumenta „Da niko ne bude izostavljen“  na Pravnom fakultetu u Beogradu  Pomoćnica ministra Ivana Joksimović učestvovala na predstavljanju  instrumenta „Da niko ne bude izostavljen“  na Pravnom fakultetu u Beogradu

Ministar Žigmanov na uručenju ugovora o dodeli sredstava za organizacije civilnog društva iz sedam lokalnih samouprava

01. novembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov govorio je danas na uručenju ugovora o dodeli sredstava za 29 organizacija civilnog društva iz sedam lokalnih samouprava, namenjenih stvaranju boljih javnih usluga u tim opštinama i gradovima.

 Ministar Žigmanov na uručenju ugovora o dodeli sredstava za organizacije civilnog društva iz sedam lokalnih samouprava

Autor: UNDP

Ugovore su uručili predstavnici Delegacije EU u Srbiji i Programa UN za razvoj (UNDP), a ukupna vrednost iznosi 525.000 dolara. Sredstva su obezbeđena u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLoD2)“.

Obraćajući se okupljenima, ministar Žigmanov je naglasio da je podrška koju ovaj projekat daje jedinicama lokalnih samouprava da prepoznaju, razumeju i implementiraju transparentne postupke dodele budžetskih sredstava organizacijama civilnog društva, od izuzetnog značaja za dostizanje ciljeva postavljenih u nacionalnim strateškim dokumentima, kao što je Strategija za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.

Sa druge strane, rekao je ministar Žigmanov, projekat ima izuzetan značaj i u podršci malim lokalnim organizacijama da kroz realizaciju projekata u lokalnoj zajednici podižu svoje kapacitete i budu prepoznati kao partner institucijama u pružanju usluga.

Uveren sam, rekao je ministar, da je ključ uspešnih rezultata, a posebno u reformskim procesima koje Republika Srbija trenutno sprovodi u okviru svog pristupanja Evropskoj uniji, sistemska i otvorena saradnja svih aktera. Zato je važna međusobna saradnja domaćih i međunarodnih institucija i organizacija civilnog društva koji, poput ovog projekta, obezbeđuju veće razumevanje značaja, poštovanja i implementacije dostignutih standarda.

Ministar Žigmanov je čestitao partnerima iz lokalnih samouprava, institucijama koje su pokazale spremnost za povećanje kvaliteta svog rada u oblasti finansiranja i saradnje sa organizacijama civilnog društva, a takođe i dobitnicima projekata sa željom za uspešnom implementacijom svojih inicijativa koje su podržani zajedničkim donatorskim i budžetskim sredstvima.

Šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Nikola Bertolini je naglasio da će, zahvaljujući finansijskoj podršci EU i posvećenosti lokalnih samouprava da unaprede saradnju sa civilnim sektorom, više od 3000 građana i građanki u 7 gradova i opština širom Srbije imati javne usluge koje su u skladu sa njihovim potrebama.

Fabricio Andreuci, vršilac dužnosti stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji, rekao je da je svih 29 inicijativa civilnog društva odabrano putem javnih poziva koje su raspisale lokalne samouprave uz podršku UNDP.

Nagrađene inicijative doprineće unapređenju usluga zdravstvene i socijalne zaštite, posebno za ranjive grupe stanovništva, podsticanju omladinskog aktivizma, zaštiti životne sredine, očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa, kao i promociji turizma i održive poljoprivrede. Sprovodiće se u Babušnici, Vladičinom Hanu, Vrnjačkoj Banji, Kruševcu, Topoli, Novom Sadu i Subotici.

 Ministar Žigmanov na uručenju ugovora o dodeli sredstava za organizacije civilnog društva iz sedam lokalnih samouprava  Ministar Žigmanov na uručenju ugovora o dodeli sredstava za organizacije civilnog društva iz sedam lokalnih samouprava

Program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ predstavljen lokalnim samoupravama

31. oktobar 2023.

Predstavnica Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Sanja Atanasković Opačić učestvovala je 31. oktobra 2023. godine na Konferenciji o mogućnostima finansiranja projekata kulture kroz programe Evropske unije, i tom prilikom predstavila Program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“.

 Program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ predstavljen lokalnim samoupravama

Konferencija je održana u Etnografskom muzeju u Beogradu, u organizaciji Stalne konferencije gradova i opština i Ministarstva kulture – Deska Kreativne Evrope, a prisustvovalo je više od 60 predstavnika jedinica lokalnih samouprava i ustanova kulture širom Srbije.

„Osnovni cilj ovog Programa, koji je nasledio program „Evropa za građane i građanke“, jeste zaštita i promocija prava i vrednosti Evropske unije, kako bi se podržao dalji razvoj otvorenih, demokratskih, ravnopravnih i inkluzivnih društava zasnovanih na vladavini prava, rekla je Sanja Atanasković Opačić, rukovoditeljka Grupe za sprovođenje i praćenje sprovođenja projekata finansiranih iz EU.

Tokom predstavljanja, posebna pažnja posvećena je pozivima koji su u okviru ovog programa namenjeni prvenstveno lokalnim samoupravama kao i onim pozivima gde je posebno važno obezbediti međusektorsko partnerstvo i gde je učešće lokalnih samouprava od posebnog značaja.

U prvom delu konferencije predstavljene su mogućnosti za finansiranje organizacija i ustanova kroz EU program Kreativna Evropa u oblasti kulture, kako bi čuvale, razvijale i promovisale evropsku kulturu, raznolikost i nasleđe, unapređivale kompetitivnost i ekonomski potencijal kulturnih i audiovizuelnih delatnosti.

 Program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ predstavljen lokalnim samoupravama  Program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ predstavljen lokalnim samoupravama

Ministar Žigmanov na otvaranju konferencije „Preporuke za institucionalizaciju programa mentorske podrške“

31. oktobar 2023.
 Ministar Žigmanov na otvaranju konferencije „Preporuke za institucionalizaciju programa mentorske podrške“

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov govorio je na otvaranju konferencije „Preporuke za institucionalizaciju programa mentorske podrške“ održanu danas u hotelu Metropol u Beogradu u organizaciji Fondacije za obrazovanje Roma. Na konferenciji je govorila i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.

Program mentorske podrške odnosi se na srednjoškolce romske nacionalnosti i sprovodi se već 15 godina tokom kojeg je procenat odustajanja romske dece od srednjoškolskog obrazovanja značajno smanjen. Na konferenciji su predstavljene preporuke za uvođenje mentorskog programa u obrazovni srednjoškolski sistem Srbije.

Obraćajući se okupljenima, ministar Žigmanov je naglasio da je za sve đake, a posebno za učenike koji su pripadnici osetljivih grupa, prelazak iz osnovne u srednju školu posebno izazovan. Zbog toga Ministarstvo, zajedno sa Fondacijom za obrazovanje Roma, radi na podršci kroz mentorski program čime se smanjuje jaz između rezultata obrazovanja kod romskog i neromskog stanovništva.

Pripadnici romske nacionalne manjine, posebno žene, devojčice i povratnici po sporazumu o readmisiji, pripadaju jednoj od najmarginalizovanijih društvenih grupa u Srbiji, rekao je ministar. Često im nedostaje formalno obrazovanje i pristup javnim uslugama, a susreću se sa diskriminacijom i isključenošću sa tržišta rada. Pored toga, siromaštvo, česte migracije, rani ulasci u brakove, nedovoljno prepoznavanje značaja obrazovanja i drugo, uzroci su odustajanja od obrazovanja tokom osnovne škole, kao i ranog napuštanja obrazovnog sistema prilikom prelaska iz osnovne u srednju školu.

Država je, rekao je on, prepoznala ove uzroke i uvela mentorsku podršku u sistem obrazovanja. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podržava ovakve Programe koje REF sprovodi. Oni su u skladu sa naporima Vlade Republike Srbije za poboljšanje životnih uslova Roma sa ciljem da se okonča ciklus siromaštva i isključenosti, rekao je ministar Žigmanov.

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović je naglasila da su sprovedene afirmativne mere koje su dovele do povećanja obuhvata ove populacije u vaspitno-obrazovni sistem Srbije.

Tokom konferencije, održana su i dva panela na kojima se diskutovalo o daljim koracima uvođenja mentorskog programa u obrazovni sistem.

 Ministar Žigmanov na otvaranju konferencije „Preporuke za institucionalizaciju programa mentorske podrške“

Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Japana Akirom Imamurom

30. oktobar 2023.
 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Japana Akirom Imamurom

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov razgovarao je danas u Palati Srbija sa ambasadorom Japana u Srbiji Akirom Imamurom.

Ministar Žigmanov zahvalio je ambasadoru Imamuri na kontinuiranoj podršci i pomoći koju njegova zemlja pruža Republici Srbiji i njenom stanovništvu, te ga upoznao sa oblastima delovanja Ministarstva na čijem je čelu, od ljudskih prava, prava nacionalnih manjina, polja rodne ravnopravnosti i antidiskriminacije, do civilnog društva.

U tom kontekstu, ministar Žigmanov je istakao da su učinjeni pomaci, ali da i nadalje postoje izazovi na kojima Ministarstvo, u sinergiji i saradnji sa drugim ministarstvima i partnerima, deluje na traženju rešenja kako bi ljudska prava u Republici Srbiji bila na što višem nivou. U tom cilju, Ministarstvo je pristupilo izradi Strategije ljudskih prava, a u godini kada obeležavamo 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, Ministarstvo se dodatno angažuje u kampanji isticanja važnosti onih vrednosti koje stoje u osnovi koncepta ljudskih prava.

Ministar Žigmanov je istakao i važnost ostvarivanja manjinskih prava te politike integracije nacionalnih manjina u društveni život u Republici Srbiji, čemu je Vlada RS posvećena.

Ambasador Imamura je podsetio na dugu i plodonosnu istoriju saradnje dve zemlje o čemu govori i činjenica da je prošle godine obeleženo 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. On je takođe pomenuo oblasti međusobne podrške i pomoći dve zemlje, istakavši podršku Srbije građanima Japana 2011. godine u vreme zemljotresa i razornog cunamija koji je usledio. Ambasador Imamura je podvukao da Japan podržava proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, kao i inicijative koje doprinose međusobnom razumevanju i saradnji zemalja ovog područja.

 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Japana Akirom Imamurom  Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Japana Akirom Imamurom  Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Japana Akirom Imamurom

Pomoćnik ministra Žarko Stepanović učestvovao u panel diskusiji o portalu eKonsultacije

27. oktobar 2023.

Predstavnik Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Žarko Stepanović, v.d. pomoćnika ministra učestvovao je u panel diskusiji “Transparentnost i inkluzivnost kreiranja politika i propisa – portal eKonsultacije: novi instrument, neiskorišćene prilike” koju je organizovao Centar za evropske politike (CEP), 27. oktobra 2023. godine u Beogradu.

 Pomoćnik ministra Žarko Stepanović učestvovao u panel diskusiji  o portalu eKonsultacije

Autor: CEP

Na panelu su, nakon uvodnog obraćanja programske direktorke CEP-a Milene Mihajlović, predstavljeni nalazi i preporuke istraživanja o korišćenju portala eKonsultacije, nakon čega se u panelu razgovaralo o transparentnosti i inkluzivnosti kreiranja propisa i dokumenata javnih politika u kontekstu uključivanja organizacija civilnog društva i građana u procese donošenja odluka. U panelu su učestvovali Žarko Stepanović, v.d. pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ninoslav Kekić, pomoćnik direktora, Republički sekretarijat za javne politike, Nemanja Nenadić, programski direktor, Transparentnost Srbija, Marija Ušumović Davčik, načelnica Gradske uprave Subotice i Vladimir Mihajlović, istraživač u CEP-u.

Stepanović je podsetio da je za obrazovanje portala eKonsultacije inicijativa potekla od bivše Vladine Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, sa osnovnom idejom da bude formiran objedinjeni centralni panel na kome sve zainteresovane strane mogu da prate konsultativni proces tokom izrade dokumenata javnih politika i propisa koje predlažu državni organi Vladi na razmatranje i odlučivanje i da u njemu učestvuju dajući svoje predloge i sugestije. Stepanović je rekao da ranije uspostavljen sistem i dalje funkcioniše, da je transparentnost obezbeđena objavljivanjem konsultativnog procesa na pojedinačnim internet stranicama državnih organa, ali i da Portal treba da bude nadograđen tako da se u realnom vremenu vide komentari svih učesnika konsultativnog procesa.

„Ovo nesumnjivo doprinosi transparentnosti i olakšava građanima praćenje jer se sve nalazi na jednom mestu. Ovo nije samo formalna stvar, približava građanima mogućnost da učestvuju. Nema dobrog donošenja odluka ako u njima ne učestvuju građani“, istakao je Stepanović.

Panel diskusija je realizovana u okviru Godišnjeg programa rada CEP-a za 2023, u okviru Strateškog plana za oblast dobre vladavine, koji CEP sprovodi uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.

 Pomoćnik ministra Žarko Stepanović učestvovao u panel diskusiji  o portalu eKonsultacije

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović govorio na međunarodnom skupu posvećenom starijim osobama u Novom Sadu

26. oktobar 2023.

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović govorio je na otvaranju međunarodne naučne tematske konferencije „Stariji ljudi i diskriminacija: prevencija i reakcija“, koju su u Novom Sadu 26. oktobra 2023. organizovali Srpska akademija nauka i umetnosti - ogranak u Novom Sadu, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja i Advokatska komora Vojvodine.

 Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović govorio na međunarodnom skupu posvećenom starijim osobama u Novom Sadu

Otvarajući konferenciju, državni sekretar Kurtović je istakao važnost skupova sa ovom tematikom, kao i posvećenosti akademske zajednice ovoj oblasti. On je potvrdio opredeljenje Vlade Republike Srbije da se posvećeno i aktivno bavi ovim temama.

Mi smo jedna od retkih država, rekao je državni sekretar Kurtović, koja pored dobrih zakonodavnih rešenja ima i posebno Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, direktno zaduženo za ovu tematiku i sva pitanja koja se odnose na porodične odnose i starenje. Pored toga, dodao je, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u domenima svojih nadležnosti, aktivno doprinose u zaštiti i afirmaciji starijih osoba i sveukupnom poboljšanju nivoa njihovih prava i kvaliteta života.

Državni sekretar dr Kurtović je podsetio da imamo i poseban Savet za pitanja starosti i starenja kojim rukovodi ministarka za brigu o porodici i demografiju. Dobrim institucionalnim rešenjima obezbedili smo sigurniji i integrisaniji život starim osobama, dok stalnim merama finansijske podrške Vlada Republike Srbije obezbeđuje bolji finansijski položaj starijim osobama, rekao je on.

Pored svih dobrih zakonodavnih i institucionalnih rešenja, kao i konkretnih mera podrške ovoj populaciji, nastavićemo da aktivno radimo na poboljšanju uslova i kvaliteta života starijih osoba, poručio je državni sekretar i naglasio da će se onako kako se mi sada ophodimo prema starijima, u budućnosti mladi ophoditi prema nama.

Na skupu su govorili i prof. dr Zoran Pavlović nekadašnji pokrajinski zaštitnik građana, domaćin skupa, prof. dr Jasmina Grković Mejdžor, potpredsednica ogranka SANU u Novom Sadu, Alpar Lošonac, dopisni član SANU, dr Aleksandar Todorović, glavni i odgovorni urednik Glasnika advokatske komore Vojvodine i dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminologiju i sociološka istraživanja Beograd.

 Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović govorio na međunarodnom skupu posvećenom starijim osobama u Novom Sadu

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović govorio na predstavljanju 200. broja časopisa makedonske nacionalne manjine na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga

26. oktobar 2023.

Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prof. dr Rejhan Kurtović govorio je 25.10.2023. na promociji 200-tog broja mesečnika „Makedonska videlina“ na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.

 Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović govorio na predstavljanju 200. broja časopisa makedonske nacionalne manjine na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga

Opisujući Srbiju kao multikulturalnu zemlju bogatu nacionalnim manjinama, državni sekretar je rekao da mu je čast što je pozvan na događaj na kom se promoviše izdavačka delatnost makedonske nacionalne manjine u Srbiji, i u okviru toga 200-ti jubilarni broj mesečnika „Makedonska videlina“. Ovaj jubilej govori, rekao je dr Kurtović, da su Makedonci u Republici Srbiji prepoznati kao posebna nacionalna manjina koja uspešno ostvaruje nacionalna prava i neguje kulturu i nacionalni identitet u Republici Srbiji, uz podršku na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou.

„Ovaj 200-ti jubilarni broj, za koji sam imao čast da dam intervju, svojevrsno je svedočanstvo o postojanju makedonske nacionalne manjine u Republici Srbiji, njihovoj kulturi i identitetu“, rekao je dr Kurtović, poželevši im još mnogo brojeva. U eri društvenih mreža, dodao je on, kada je sve manje pisanih medija, iako znamo da samo pisana reč ostaje u istoriji, tradiciji i kulturi, makedonska nacionalna manjina se opredelila da se kroz pisanu reč predstavi većinskom narodu u Republici Srbiji kao i da na ovaj način šalje poruke svojim sunarodnicima. To je primer kako se marljivim i upornim radom mogu postići rezultati, rekao je on.

Državni sekretar Kurtović je poručio da u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao instanci izvršne vlasti, nacionalne manjine imaju iskrenog partnera koji brine o ostvarivanju njihovih prava i očuvanju identiteta. U tom pravcu je i odluka o povećanju budžeta za funkcionisanje nacionalnih saveta nacionalnih manjina od 40 miliona dinara. Činimo sve da stvorimo multikulturalno i multinacionalno društvo koje kao takvo stremi ka zajednici zemalja i vrednostima Evropske unije, zaključio je državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović.

Na tribini su govorili predsednik Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine Borče Veličkovski, mr Dragan Traparić, pomoćnik pokrajinskog sekretara Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Vojvodine, a domaćin je bio Ozren Simjanovski, direktor novinsko-izdavačke ustanove Makedonski informativni i izdavački centar.

 Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović govorio na predstavljanju 200. broja časopisa makedonske nacionalne manjine na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga  Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović govorio na predstavljanju 200. broja časopisa makedonske nacionalne manjine na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga    Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović govorio na predstavljanju 200. broja časopisa makedonske nacionalne manjine na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga    Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović govorio na predstavljanju 200. broja časopisa makedonske nacionalne manjine na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga    Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović govorio na predstavljanju 200. broja časopisa makedonske nacionalne manjine na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga

Ministar Žigmanov razgovarao sa Hasanom Dudićem

25. oktobar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov primio je 25.10.2023. u Palati Srbija Hasana Dudića, poznatog pevača, kompozitora i osnivača Centra za ljudska prava i nacionalne manjine.

 Ministar Žigmanov razgovarao sa Hasanom Dudićem

Ministar Žigmanov je tokom razgovora odao priznanje aktivnostima koje se sprovode u Centru čiji je osnivač Hasan Dudić, a koje pruža podršku romskoj deci tako što ih uključuje u treninge boksa, gde postiži značajne i zapažene rezultate. Ministar je naglasio da Ministarstvo na čijem je čelu pruža podršku aktivnostima koje donose dobrobit pripadnicima nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Prema rečima Hasana Dudića, Centar za ljudska prava i nacionalne manjine pruža podršku romskoj deci kroz usmeravanje na treninge i sport. Centar se bavi i humanitarnim radom u istom cilju, postoji devet godina i do sada je podržalo više od 200 mališana, rekao je Dudić.

 Ministar Žigmanov razgovarao sa Hasanom Dudićem   Ministar Žigmanov razgovarao sa Hasanom Dudićem

Doneta Odluka o raspodeli sredstava iz budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2023. godini za programe i projekte iz oblasti kulture

24. oktobar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov doneo je, 23. oktobra 2023. godine, Odluku o raspodeli sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2023. godini za programe i projekte iz oblasti kulture.

Odluka je doneta u skladu sa Listom vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata podnetih na Konkursu za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2023. godini za realizaciju programa i projekata iz oblasti kulture, koju je utvrdila Konkursna komisija koja je sprovela postupak dodele sredstava iz ovog fonda u 2023. godini.

 Doneta Odluka o raspodeli sredstava iz budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2023. godini za programe i projekte iz oblasti kulture

Nacionalni saveti nacionalnih manjina su bili uključeni u postupak odlučivanja o podnetim programima i projektima na konkursu i Odluka je doneta uz uvažavanje mišljenja nacionalnih saveta o značaju pojedinih projekata za ostvarivanje ciljeva postavljenih u konkursnom postupku.

Na konkursu je podneto ukupno 225 prijava, a Odlukom se dodeljuju sredstva za realizaciju 72 programa i projekta u ukupnom iznosu od 30.000.000,00 dinara.

Izabrani programi i projekti doprineće unapređenju, negovanju i jačanju kulturno-jezičkog identiteta pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Među izabranim programima i projektima nalazi se i određen broj onih koji su multukulturalni i koji svojim projektnim aktivnostima podstiču integrativnu interkulturalnost i bolje upoznavanje između različitih zajednica.

Odluka je objavljena i na Portalu e-Uprave.

Odluka o raspodeli sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2023. godini za programe i projekte iz oblasti kulture

Održan Regionalni omladinski kamp na Paliću zasađeno drvo razumevanja i poverenja

24. oktobar 2023.

Po završetku Regionalnog omladinskog kampa na Paliću, pomoćnica ministra Nina Mitić i zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji Fabricio Andreuci, zasadili su drvo breze u znak negovanja razumevanja i poverenja među mladima na Zapadnom Balkanu. Drvo je zasađeno u blizini studentskog odmarališta „Ratko Mitrović“, a u sadnji su učestvovali i mladi polaznici omladinskog kampa.

Na kampu je od 21. do 23. oktobra učestvovalo 23-oje mladih iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije, kao i dvoje mladih izbeglica iz Burundija i Avganistana koji žive i rade u Srbiji.

 Održan Regionalni omladinski kamp na Paliću zasađeno drvo razumevanja i poverenja

„Moramo da gradimo mostove i rušimo zidove koji su ostali iz prošlosti, a da bismo to uspeli moramo imati jake, obrazovane mlade ljude koji će biti deo promene i koji će se međusobno razumeti i raditi zajedno na boljoj budućnosti”, istakao je prof. dr Rejhan Kurtović, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koji se učesnicima pridružio na početku kampa.

Mladi su tokom vikenda učestvovali u radionicama o omladinskom aktivizmu, socijalnom preduzetništvu, video i foto produkciji, kao i o medijskoj pismenosti i razumevanju informacija sa društvenih mreža. Takođe, oni su razmenili iskustva iz oblasti aktivizma i pokazali da mogu odlično da funkcionišu zajedno i rade kao tim.

Pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić je naglasila da su mlade žene i muškarci, ključni saradnici i, što je još važnije, korisnici društvenih medija, i da je upravo zbog toga od izuzetnog značaja da steknu znanja i veštine kako da kritički tumače informacije.

„Radimo sa mladim donosiocima odluka, lokalnim samoupravama, savetnicima za mlade i nacionalnim vlastima, kako bismo mlade žene i muškarce uključili u procese donošenja odluka i razvoja omladinskih strategija i planova na nacionalnom i lokalnom nivou“, rekao je zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji Fabricio Andreuci.

„Mlade generacije koje će u godinama pred nama oblikovati javni i politički diskurs u regionu su vrlo svesne odgovornosti koja ih čeka i žele da ojačaju svoju poziciju u društvu kako bi se njihov glas čuo, a aktivnosti kojima menjaju svoje okruženje bile pozitivno prihvaćene u njihovim zajednicama. Svesnost i savesnost koju su pokazali na ovom kampu je samo razlog više da im u budućnosti pružimo podršku i još mnogo prilika da usvajaju nova znanja i veštine kroz dalje projekte vladinog i nevladinog sektora.“, istakao je regionalni koordinator projekta „Mladi za inkluziju, jednakost i poverenje“, Tomas Džekson.

Regionalni omladinski kamp na Paliću je održan u okviru projekta „Mladi za inkluziju, jednakost i poverenje“ (Youth 4 Inclusion, Equality & Trust), koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa UNFPA, UNESCO i UN Women, uz finansijsku podršku Fonda za izgradnju mira generalnog sekretara UN-a. Projekat se u Srbiji sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije.

 Održan Regionalni omladinski kamp na Paliću zasađeno drvo razumevanja i poverenja    Održan Regionalni omladinski kamp na Paliću zasađeno drvo razumevanja i poverenja    Održan Regionalni omladinski kamp na Paliću zasađeno drvo razumevanja i poverenja    Održan Regionalni omladinski kamp na Paliću zasađeno drvo razumevanja i poverenja

Položeni venci i odata pošta nevinim žrtvama u Kragujevcu

21. oktobar 2023.

Polaganjem venaca kraj spomenika Kristalni cvet u Spomen-parku „Kragujevački oktobar“ nakon manifestacije Veliki školski čas, odata je pošta malim čistačima obuće romske nacionalnosti koji su streljani 21. oktobra 1941. godine. Vence kraj spomenika položili su Aleksandar Radosavljević, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i dr Gordana Damnjanović, članica Gradskog veća Kragujevca.

 Položeni venci i odata pošta nevinim žrtvama u Kragujevcu

Autor: MINLjMPDD

„Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog posebno pažnju posvećuju žrtvama romske nacionalnosti, streljanih u Kragujevcu. Za svakog od nas, 21. oktobar je poseban dan kada čuvamo sećanje na nevino stradale naše sugrađane. To je datum koji nas i opominje“, kazao je Aleksandar Radosavljević, pomoćnik ministra.

„Danas se sećamo i malih čistača cipela, među kojima je najmlađi imao jedanaest i po a najstariji 15 godina. Kragujevac je grad koji čuva tradiciju i koji šalje poruke svetu da smo slobodarski narod i da se ovakvi zločini nikada ne smeju ponoviti“, kazala je dr Gordana Damnjanović, članica Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

 Položeni venci i odata pošta nevinim žrtvama u Kragujevcu

U Novom Sadu održan društveni dijalog „Mentalno zdravlje mladih“

20. oktobar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov i ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić učestvovali su danas u društvenom dijalogu „Mentalno zdravlje mladih“ koje je organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Omladinskim savezom udruženja OPENS i Institutom za javno zdravlje Vojvodine.

 U Novom Sadu održan društveni dijalog  „Mentalno zdravlje mladih“

Otvarajući skup, ministar Žigmanov je podvukao da je, u godini kada obeležavamo 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije  Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, važno istaći da je mentalno zdravlje ljudsko pravo i da kao društvo i država moramo sve učiniti da se u celosti ostvari mentalno blagostanje,  jer je ono pretpostavka za uživanje svih drugih ljudskih prava. Naše Ministarstvo, rekao je Žigmanov, zainteresovano je ne samo za debate o  mentalnom zdravlju našeg društva, nego i kada su u pitanju koraci koje kao država preduzimamo u cilju da se ovo pravo ostvari.

Ministar je naglasio važnost intersektorske saradnje i koordinisanog delovanja svih nadležnih institucija u cilju ranog prepoznavanja i pravovremenog reagovanja, posebno kada je mlada populacija u pitanju.

Ministar Žigmanov je dodao da zaštita mentalnog zdravlja treba da bude koordinisana, sveobuhvatna, pre svega prilagođena potrebama mladih i stalno dostupna na agendama svih nadležnih institucija. U tom smislu, on je podsetio da je nedavno šest ministarstava  potpisalo Memorandum u cilju podrške mentalnom zdravlju adolescenata i mladih u Srbiji

Ministar je pozdravio napore Vlade Republike Srbije i Ministarstva prosvete, da do kraja ove školske godine zaposle oko 250 psihologa i pedagoga u osnovnim i srednjim školama.

Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić naglasila je važnost ranog prepoznavanja mentalnih poremećaja kod mladih i najavila povećanje broja psihologa u domovima zdravlja. Kako je rekla, porodica ne može nekada da se izbori sama sa određenim problemim i zato su tu društvo, šola, zdravstvene ustanove, omladinski centri da pomognu. 

Posebno je ukazala na probleme zavisnosti kod mladih, od igrica, kladionica, do zloupotrebe droga, protiv čega celo društvo treba da se bori.

Tokom dijaloga,  različite institucije koje se bave mentalnim zdravljem iznele su podatke o značajnom broju mladih  koji boluju od nekih od poremećaja i u tom smislu potrebu za psihološkom podrškom, kao i aktivnosti institucija koje su do sada preduzete kako bi se svest o važnosti čuvanja mentalnog zdravlja što više proširila.

U društvenom dijalogu učestvovali su i Ivana Antonijević, pomoćnica ministra za omladinu i turizam, doc. dr Snežana Vuković, ispred Ministarstva prosvete,  prof. dr Edita Stokić, direktorka UKC Vojvodine, prof. dr Svetlana Kvrgić, pomoćnica direktora Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Vukašin Grozdanović, izvršni direktor OPENS-a,  Nikola Tarbuk, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština, Stanoslava Vučković, ispred UNICEF-a, predstavnici omladinskih i nevladinih organizacija i drugi.

Na kraju dijaloga, učesnisi su usvojili saglasnost o postupanju u kojoj se posebno ističe značaj međusektorske saradnje, povećanja kapaciteta lokalnih samouprava u cilju prižanja pomoći u zaštiti mentalnog zdravlja mladih.

 U popodnevnom delu održana je panel diskusija „Sistemska podrška mladima u borni protiv zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i prevenciji bihevioralnih bolesti zavisnosti“, organizovana u saradnji sa  Kancelarijom za borbu protiv droga RS, tokom koje su se, pored reči stručnjaka, čule i ispovesti zavisnika i kozavisnika.

 U Novom Sadu održan društveni dijalog  „Mentalno zdravlje mladih“  U Novom Sadu održan društveni dijalog  „Mentalno zdravlje mladih“   U Novom Sadu održan društveni dijalog  „Mentalno zdravlje mladih“   U Novom Sadu održan društveni dijalog  „Mentalno zdravlje mladih“   U Novom Sadu održan društveni dijalog  „Mentalno zdravlje mladih“

Ministar Žigmanov učestvovao na obeležavanju dana INTEREG saradnje u Novom Sadu

20. oktobar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov učestvovao je na obeležavanju dana INTEREG saradnje, održanom 20.10.2023. godine u Novom Sadu.

 Ministar Žigmanov učestvovao na obeležavanju dana INTEREG saradnje u Novom Sadu

Autor: MINLjMPDD

Obraćajući se okupljenima, ministar je naglasio da će novi ciklus INTEREG prekogranične programske saradnje Republike Srbije i Republike Hrvatske donti dobre rezultate za građane i poboljšanje odnosa između dve zemlje, što je trend koji imamo od početka godine.

Ministar Žigmanov je podvukao da je u prvih sedam godina INTEREG program bio dobro prihvaćen od strane institucija u Srbiji, u kojima su realizovani projekti u vrednosti od 40 miliona evra.

Ministar je naglasio da su osetne trajne promene po bolji život građana, pre svega u Vojvodini, u okruzima Bačke, Srema i Mačve. Na taj način, rekao je on, razvili smo infrastrukturu u našem području i intenzivirali kontakte i veze kada su u pitanju pogranična područja između građana Srbije i građana Hrvatske. Stvorili smo, dodao je, dobru pretpostavku da ovaj program nastavi i dalje da se realizuje.

Na skupu u Novom Sadu predstavljeni su uspešni projekti realizovani tokom INTEREG programa.

 Ministar Žigmanov učestvovao na obeležavanju dana INTEREG saradnje u Novom Sadu   Ministar Žigmanov učestvovao na obeležavanju dana INTEREG saradnje u Novom Sadu   Ministar Žigmanov učestvovao na obeležavanju dana INTEREG saradnje u Novom Sadu   Ministar Žigmanov učestvovao na obeležavanju dana INTEREG saradnje u Novom Sadu

Održan prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu Nacrta Strategije za praćenje i unapređenje ljudskih prava

19. oktobar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov otvorio je u Palati Srbija prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu Nacrta Strategije za praćenje i unapređenje stanja ljudskih prava za period 2024. do 2030. godine.

 Održan prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu Nacrta Strategije za praćenje i unapređenje ljudskih prava

Autor: MINLjMPDD

Strategija za praćenje i unapređenje stanja ljudskih prava treba da bude prvi nacionalni strateški dokument koji ima za cilj uspostavljanje okvira za unapređenje, zaštitu i praćenje ljudskih prava.

Otvarajući sastanak ministar Žigmanov je istakao da je zbog unapređenja implementacije normi kojima se garantuju ljudska prava potrebno stvoriti poželjno okruženje za njihovo poštovanje i ostvarivanje koje podrazumeva društvo sa visokim nivoom kulture ljudskih prava. On je naglasio da je upravo iz tog razloga glavni identifikovani cilj u Strategiji da Republika Srbija ima razvijenu kulturu ljudskih prava koja je zasnovana na poznavanju, uživanju i zaštiti ljudskih prava.

Na sastanku su usaglašavane Polazne osnove koje će biti upućene u proces javnih konsultacija kao i dinamika i način rada Posebne radne grupe.

U radu Posebne radne grupe učestvuju predstavnici Narodne skupštine, resornih ministarstava, institucija, Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Pokrajinskog ombudsmana, udruženja lokalnih ombudsmana, Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina i 16 organizacija civilnog društva čiji je rad usmeren na ljudska i manjinska prava, a koje su izabrane u okviru Javnog poziva. Sastanku su prisustvovali i posmatrači iz Misije OEBS-a, Saveta Evrope i Tima za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Srbiji.

 Održan prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu Nacrta Strategije za praćenje i unapređenje ljudskih prava   Održan prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu Nacrta Strategije za praćenje i unapređenje ljudskih prava   Održan prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu Nacrta Strategije za praćenje i unapređenje ljudskih prava

Ministar Žigmanov na obeležavanju 26. godina od ubistva romskog dečaka Dušana Jovanovića

19. oktobar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov prisustvovao je juče obeležavanju 26. godina od ubistva romskog dečaka Dušana Jovanovića, koga su nasmrt pretukla dvojica „skinhedsa“ ispred kuće u centru Beograda.

 Ministar Žigmanov na obeležavanju 26. godina od ubistva romskog dečaka Dušana Jovanovića

Autor: Inicijativa A11 i MINLjMPDD

Na tribini pod nazivom „Pamtimo Dušana“ ministar Žigmanov je podržao inicijativu porodice i udruženja A11 da se park na Slaviji, u blizini mesta ubistva, nazove po Dušanu Jovanoviću i time čuva sećanje na nasilno okončanje jednog nevinog života, ali i da, kako je rekao, bude opomena da se tako nešto više nikad ne ponovi.

Ministar Žigmanov je rekao da treba snažiti komemorativne prakse naročito kada je reč o nevinim žrtvama, kao i negovati kulturu sećanja na šta Ministarstvo ukazuje u okviru svojih aktivnosti koje organizuje povodom 75 godina od usvajalja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujediljenih nacija, koja se obeležava ove godine.

Na tribini su govorili sestra ubijenog dečaka, Duška Jovanović koja je ispričala sa kakvim se rasističkim iskustvima susretala kao dete u školi u centru Beograda, te o neprebolnom gubitku brata. Tribina je održana u Evropskom romskom institutu za umetnost i kulturu Srbija (ERIAC), a okupljenima su govirli i pomoćnica poverenice za ravnopravnost Tatjana Prijić, koja je takođe istakla da žrtve ne smeju da se zaborave dok je direktor YUROM centra iz Niša Osman Balić istakao da je nasilje preplavilo društvo i da treba gajiti kulturu nenasilja, a u parku na Slaviji, kako je rekao, sahraniti mržnju. Na tribini je podvučeno da borba protiv rasizma i mržnje nikad ne prestaje.

Nakon tribine, ministar Žigmanov pridružio se povorci koja je krenula od Pravnog fakulteta do mesta ubistva Dušana Jovanovića u Beogradskoj ulici broj 35 gde je odao počast nevino stradalom detetu. Sa raširenim transparentom „Pamtimo Dušana“ okupljeni su prošetali do parka na Slaviji gde se sestra Dušana Jovanovića zahvalila svima na podršci i najavila da će nastaviti borbu da ovaj park dobije ime njenog brata. Prisutnima se obratila i pevačica romskog porekla Zejna Murkić.

Tada 14-godišnji dečak Dušan Jovanović, napadnut je iz rasističkih motiva i ubijen 18. oktobra 1997. godine u blizini kuće kada je krenuo u prodavnicu da kupi sok.

 Ministar Žigmanov na obeležavanju 26. godina od ubistva romskog dečaka Dušana Jovanovića   Ministar Žigmanov na obeležavanju 26. godina od ubistva romskog dečaka Dušana Jovanovića   Ministar Žigmanov na obeležavanju 26. godina od ubistva romskog dečaka Dušana Jovanovića   Ministar Žigmanov na obeležavanju 26. godina od ubistva romskog dečaka Dušana Jovanovića

Pomoćnica ministra Ivana Joksimović govorila na tribini o mentalnom zdravlju na radu

13. oktobar 2023.

Pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Ivana Joksimović učestvovala je na tribini „Mentalno zdravlje na radu“ održanoj danas u Beogradu u organizaciji Mreže psihosocijalnih inovacija (PIN).

 Pomoćnica ministra Ivana Joksimović govorila na tribini o mentalnom zdravlju na radu

Obraćajući se okupljenima, Joksimović je naglasila da je mentalno zdravlje ljudsko pravo i da ga kao takvo prepoznaje i Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, ali i sam Ustav.

Pravo na mentalno zdravlje, budući ljudsko pravo, univerzalno je, svako ga ima samom činjenicom rođenja, ali je i međuzavisno u odnosu na druga prava. Bilo kakvo ugrožavanje ovog prava vodi ugrožavanju ostalih prava. U tom kontekstu mentalno zdravlje na radu podrazumeva da ono mora biti zaštićeno na isti način kao i telesno zdravlje, rekla je Joksimović.

Ona je posebno naglasila da se mentalno zdravlje mora štititi i u procesu zapošljavanja, kao i na radnom mestu, a da mu se mora posvetiti posebna pažnja prilikom priprema za završetak radnog veka odlaskom u penziju.

Skrenula je pažnju da osobe sa tegobama u sferi mentalnog zdravlja mogu da se susreću sa stigmatizacijom i diskriminacijom i da se protiv toga moramo boriti.

Takođe, naglasila je i da kao i svako drugo ljudsko pravo ono zahteva preventivni rad i mere, kako bi se mentalno zdravlje shvatilo kao blagostanje i kako ne bismo o mentalnom zdravlju govorili samo onda kada dolazi do njegovog ugrožavanja.

Pomoćnica Joksimović posebno istakla značaj činjenice da je Republika Srbija ratifikovala Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i time dodatno zaštitila i pravo na mentalno zdravlje. Ona je dodala da Ministarstvo, u okviru programa „75 dana za 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima UN“ sprovodi niz aktivnosti u cilju promocije ljudskih prava, a među njima i pravo na mentalno zdravnje o kome je na tribini bilo reči.

 Pomoćnica ministra Ivana Joksimović govorila na tribini o mentalnom zdravlju na radu   Pomoćnica ministra Ivana Joksimović govorila na tribini o mentalnom zdravlju na radu

Obuke za organizacije civilnog društva

13. oktobar 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa projektom „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ podržanog sredstvima Delegacije Evropske Unije u Srbiji, a koji realizuje Beogradska otvorena škola, realizuju set od tri obuke pod nazivom „Trening finansijske održivosti za organizacije civilnog društva“. Obuke su namenjene organizacijama civilnog društva koje u prepoznale potrebu za unapređenje sopstvenih kapaciteta.

 Obuke za organizacije civilnog društva

Prvi modul obuke održan je u Beogradu u periodu od 11-13. oktobra 2023. godine, nakon čega će biti organizovana još dva trodnevna modula obuka.

Naveden obuke sprovode se u cilju realizacija mera i aktivnosti Akcionog plana za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbije za period 2022-2023, za period 2022-2023. godine i to mere: 2.3. „Unapređenje stručnih kapaciteta OCD za transparentno upravljanje dodeljenim budžetskim sredstvima“.

SKGO i Ministarstvo organizuju ciklus obuka u oblasti finansiranja programa od javnog interesa

13. oktobar 2023.
 SKGO i Ministarstvo organizuju ciklus obuka u oblasti finansiranja programa od javnog interesa

Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije (SKGO), u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, organizuje tokom oktobra tri dvodnevne obuke na temu „Finansiranje programa od javnog interesa koje realizuju udruženja“.

Obuke se realizuju u periodu od 11. do 25. oktobra 2023. godine i deo su Sektorskog programa kontinuiranog stručnog usavršavanja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave koji je deo Opšteg programa obuke zaposlenih u JLS za 2023. godinu.

Ove obuke su predviđene Akcionim planom za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za organizacije civilnog društva (2022-2023), u okviru mere 2.2:  Unapređenje kadrovskih i stručnih kapaciteta javne uprave za plansku i transparentnu dodelu, praćenje i evaluaciju dodele budžetskih sredstava namenjenih za programe i projekte OCD i ostvarenosti postavljenih ciljeva, i imaju za cilj jačanje kapaciteta jedinica lokalne samouprave u obezbeđivanju transparentnosti postupka izbora i dodele sredstava i praćenju realizacije programa, odnosno projekata koje sprovode organizacije civilnog društva.

Ovaj ciklus obuka otvorio je Žarko Stepanović, v. d. pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava uvodnim obraćanjem u kome je istakao značaj edukacije službenika u jedinicama lokalne samouprave za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja. Istakao je važnost dosledne primene Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja, jer na taj način obezbeđujemo transparentno finansiranje organizacija civilnog društva iz javnih sredstava.

U svom obraćanju najavio je početak izrade novog Akcionog plana Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva od 2022. godine do 2023. godine i pozvao učesnike obuke učestvuju u konsultativnom procesu koji će biti organizovan tokom izrade ovog planskog dokumenta. Stepanović je naglasio da je nedavno Vlada Republike Srbije usvojila Odluku o obrazovanju Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, novog mehanizma za saradnju i dijalog sa civilnim društvom. Savet će kao savetodavno telo Vlade biti prostor za dijalog o ključnim pitanjima koja se odnose na rad i delovanje civilnog društva, kao i da Savet predstavlja mehanizam za jačanje principa participacije, otvorenosti i inkluzivnosti procesa kreiranja javnih politika.

Poziv za obuke i više informacija nalaze se na sajtu Stalne konferencije gradova i opština: http://www.skgo.org/vesti/detaljno/3224/akreditovana-onlajn-obuka-na-temu-finansiranja-programa-od-javnog-interesa-koje-realizuju-udruzenja

Obuke su podržane u okviru Programa „Partnerstvo za dobru lokalnu samoupravu“ koji podržava Vlade Švajcarske.

Srbija duboko privržena zaštiti i unapređenju prava i položaja pripadnika nacionalnih manjina

12. oktobar 2023.
 Srbija duboko privržena zaštiti i unapređenju prava i položaja pripadnika nacionalnih manjina

Beograd, 12. oktobar 2023. – Delegacija Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije, u kojoj su državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović i pomoćnica ministra Sektora za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti Nina Mitić, učestvovali su 11. oktobra na Konferenciji „Ljudska dimenzija“ koja se od 2. do 13. oktobra 2023. održava u Varšavi.

Predstavnici Ministarstva učestvovali su na panelu gde se govorilo o toleranciji i nediskriminaciji, sa fokusom na prava pripadnika nacionalnih manjina, posebno Roma, kao i o odnosu prema ljudskim pravima migranata.

Od strane naše delegacije, učesnicima je saopšteno da je Republika Srbija duboko privržena zaštiti i unapređenju prava i položaja pripadnika nacionalnih manjina, a osnove manjinske politike čini puna integracija nacionalnih manjina u društveni život, uz dalje očuvanje i razvijanje njihove nacionalne i kulturne posebnosti. Jedna od prioritetnih aktivnosti u Republici Srbiji u ovom trenutku je rad na pripremi novog Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.

Varšavsku Konferenciju „Ljudska dimenzija 2023“, koja u fokusu ima stanje ljudskih prava i sloboda u 57 država regiona, organizovala je predsedavajuća OEBS-a Severna Makedonija, uz podršku Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, i učešće 1.500 registrovanih predstavnika vlada, međunarodnih organizacija, civilnog društva, medija i akademskih zajednica.

 Srbija duboko privržena zaštiti i unapređenju prava i položaja pripadnika nacionalnih manjina  Srbija duboko privržena zaštiti i unapređenju prava i položaja pripadnika nacionalnih manjina

Ministar Žigmanov razgovarao sa ambasadorkom SR Nemačke Anke Konrad

10. oktobar 2023.
 Ministar Žigmanov razgovarao sa ambasadorkom SR Nemačke Anke Konrad

Beograd, 10. oktobar 2023. – Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov razgovarao je danas u Palati Srbija ambasadorkom Savezne Republike Nemačke u Republici Srbiji Anke Konrad.

Glavne teme razgovora bile su integracija albanske nacionalne manjine sa juga Srbije u institucije i društvo Republike Srbije, kao i srpsko-hrvatski odnosi u svetlu poslednjih napora da se oni poboljšaju.

Ministar Žigmanov je u razgovoru sa ambasadorkom Konrad zahvalio na razumevanju i podršci koju Savezna Republika Nemačka pruža državnim organima kada je reč o izazovima integracije albanske nacionalne manjine na jugu Srbije. Razgovaralo se o Planu od sedam tačaka i načinima da se zastoji u njegovoj realizaciji prevaziđu, o čemu je ministar Žigmaov izneo određene predloge. On je podsetio na rezultate koje su Ministarstvo i Vlada Republike Srbije postigli u procesu formiranja Nacionalnog saveta Albanske nacionalne manjine, kao i na izazove koji postoje i kojih je Vlada Republike Srbije svesna.

Što se srpsko-hrvatskih odnosa tiče, ministar Žigmanov je naglasio da se radi na pregledu trenutnog stanja u raznim oblastima, paralelno sa rešavanjem pitanja koja nisu ideološki opterećena već su važna za svakodnevni život građana.

 Ministar Žigmanov razgovarao sa ambasadorkom SR Nemačke Anke Konrad  Ministar Žigmanov razgovarao sa ambasadorkom SR Nemačke Anke Konrad  Ministar Žigmanov razgovarao sa ambasadorkom SR Nemačke Anke Konrad

Sastanaka ministra Žigmanova i koordinatorke Nacionalnog konventa Bojane Selaković

10. oktobar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov sastao se danas u Palati Srbija sa koordinatorkom Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojanom Selaković.

 Sastanaka ministra Žigmanova i koordinatorke Nacionalnog konventa Bojane Selaković

Glavna tema razgovora bila je saradnja institucija sa organizacijama civilnog društva u procesima donošenja odluka, planskih dokumenata, strategija i zakona.

Kada je reč o organizacijama civilnog društva, ministar Žigmanov je naglasio da Ministarstvo u svojim aktivnostima beleži pomake, a jedan od najvećih iskoraka u stvaranju okvira za saradnju je nedavna odluka Vlade Republike Srbije o osnivanju Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. On je dodao da se radi posvećeno i na transparentnosti kao i saradnji sa civilnim društvom na lokalnom nivou kroz sistem kontakt tačaka.

Koordinatorka Nacionalnog konventa je istakla da se ova organizacija zalaže za sistemski mehanizam saradnje i ponudila pomoć NK u procesima izrade dokumentima koji su od značaja za razne oblasti pristupanja Srbije EU.

Dvoje sagovornika saglasilo se da je dvosmerna komunikacija neophodna, da je važno osnaživati međusobno poverenje i raditi na kulturi dijaloga.

Sastanku je prisustvovao i pomoćnik ministra Sektora za saradnju sa civilnim društvom Žarko Stepanović.

 Sastanaka ministra Žigmanova i koordinatorke Nacionalnog konventa Bojane Selaković  Sastanaka ministra Žigmanova i koordinatorke Nacionalnog konventa Bojane Selaković

Lista vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata podnetih na Konkursu za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2023. godini za realizaciju programa i projekata iz oblasti kulture

10. oktobar 2023.

Konkursna komisija koja sprovodi postupak dodele sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2023. godini, na sednici održanoj 9. oktobra 2023. godine, utvrdila je Listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata podnetih na Konkursu za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2023. godini.

Lista vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata objavljena je 10. oktobra 2023. godine na zvaničnoj internet stranici Ministarstva i Portalu e-Uprave.

Učesnici konkursa imaju pravo uvida u podnete prijave i priloženu dokumentaciju, kao i pravo prigovora u roku od tri dana od dana objavljivanja Liste vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa i projekata.

Prigovor se može izjaviti isključivo elektronskim putem, na adresu: nacionalnemanjine@minljmpdd.gov.rs. Prigovor mora biti overen potpisom ovlašćenog lica i pečatom organizacije, skeniran u PDF formatu.

Uvid u podnete prijave i priloženu dokumentaciju može se izvršiti uz prethodnu najavu na navedenu elektronsku adresu.

Lista

Rad na inklziji Roma i Romkinja biće nastavljen

07. oktobar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević sastali su se juče sa predstavnikom Evropske komisije, Holgerom Šrederom, članovima Delegacije Evropske unije u Srbiji i predstavnicima Inicijative Roma Otvorenog društva. Tema sastanaka bila je inkluzija Roma u Republici Srbiji i uloga pomoći Evropske unije Republici Srbiji kako bi se integracija Roma ubrzala i poboljšala.

 Rad na inklziji Roma i Romkinja biće nastavljen

Autor: MINLjMPDD i Tanjug

Na sastanku u zgradi Vlade u Nemanjinoj 11, ministar Žigmanov je zahvalio predstavnicima EU na kontiunuiranoj podršci koju prižaju naporima i dokazanoj posvećenosti Vlade Republike Srbije da radi na programima integracije Roma i Romkinja i naglasio da će napori u istom pravcu biti nastavljeni. On je podvukao da rad na inkluziji ove ranjive društvene grupe zahteva složen multisektorski pristup predstavnika izvršne vlasti, civilnog sektora, romskih udruženja i organizacija kao i lokalnih vlasti čije se dobre prakse mogu koristiti kao model koji može doprineti boljoj implementaciji predloženih mera.

Glavna tema sastanka bile su mere inkluzije Roma u procesu izrade planskih dokumenata i programiranja mera u okviru pretpristupnih fondova, prvenstveno onih koji se odnose na oblasti obrazovanja i zapošljavanja, ali i sektora energetike i zaštite životne sredine.

Ministarka za evropske integracije, Tanja Miščević istakla je da u Srbiji postoji politička volja da se radi na integraciji Roma i da Srbija želi da bude primer drugim zemljama u regionu kad je reč o ovoj temi, ali i da učimo iz primera dobre prakse država članica. Ona je dodala da je naša država otvorena da u procesu programiranja uključi mere i projekte koji mogu da doprinesu da se postignu što bolji rezultati. Prema njenim rečima, integracija ove osetljive društvene grupe, posebno na polju zapošljavanja, ima svoje značajne ekonomske efekte.

Sastanku u Vladi Srbije prisustvovali su i Nikola Bartolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, Željko Jovanović, direktor Inicijative Roma Otvorenog društva, kao i saradnici gostiju i ministara.

Na sastanku je postignuta saglasnost o potrebi dalje podrške u unapređenju položaja romske zajednice u RS kroz finansiranje projekata koji su namenjeni unapređenju obrazovanja, zapošljavnja, kao i socijalnog stanovanja.

 Rad na inklziji Roma i Romkinja biće nastavljen    Rad na inklziji Roma i Romkinja biće nastavljen     Rad na inklziji Roma i Romkinja biće nastavljen

Sastanaka ministra Tomislava Žigmanova i šefa Predstavništva UNHCR-a u Srbiji Sufijana Ađalija

06. oktobar 2023.
 Najava otvorene sednice dva tela Vlade Republike Srbije na Pravnom fakultetu

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije Tomislav Žigmanov sastao se danas u Palati Srbija sa šefom Predstavništva UNHCR-a u Srbiji Sufijanom Ađalijem.

Dvojica sagovornika razgovarala su o načinima i mogućnostima zajedničke saradnje u cilju unapređenja ljudskih prava, sa akcentom na zaštitu ranjivih kategorija kao što su izbeglice i tražioci azila.

Ministar Tomislav Žigmanov upoznao je šefa Predstavništva UNHCR sa aktivnostima Ministarstva na različitim poljima delovanja kada je reč o zaštiti ljudskih prava, prava manjina, ranjivih grupa kao i saradnji sa civilnim sektorom. Ministar Žigmanov je rekao da UNHCR može da računa na podršku Ministarstva u aktivnostima koje se odnose na zaštitu ljudskih prava iz domena ove međunarodne organizacije.

Dvojica sagovornika razgovarali su o konkretnim oblicima saradnje u narednom periodu, a u sklopu obeležavanja 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima UN.

 Sastanaka ministra Tomislava Žigmanova i šefa Predstavništva UNHCR-a  u Srbiji Sufijana Ađalija    Sastanaka ministra Tomislava Žigmanova i šefa Predstavništva UNHCR-a  u Srbiji Sufijana Ađalija    Sastanaka ministra Tomislava Žigmanova i šefa Predstavništva UNHCR-a  u Srbiji Sufijana Ađalija

Najava otvorene sednice dva tela Vlade Republike Srbije na Pravnom fakultetu

05. oktobar 2023.

U sklopu Programa „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizuje zajedničku otvorenu sednicu Saveta za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava i Saveta za mlade Vlade Republike Srbije pod nazivom „Kultura ljudskih prava i ljudska prava mladih osoba“ koja će se održati u ponedeljak 9. oktobra 2023. godine, sa početkom u 13.00 časova u prostorijama Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu (Konferencijska sala u aneksu zgrade, Bulevar Kralja Aleksandra 67, Beograd).

 Najava otvorene sednice dva tela Vlade Republike Srbije na Pravnom fakultetu

Sednicu će otvoriti Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i predsednik Saveta za praćenje preporuka UN i Ivana Antonojević, pomoćnica ministra za turizam i omladinu i zamenica predsednika Saveta za mlade. Na sednici će se u uvodnom delu obratiti i prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete, prof. dr Zoran Mirković, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN-a u Republici Srbiji i ambasador Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Republici Srbiji.

Sednica dva radna tela Vlade posvećena je predstavljanju preporuka mehanizama Ujedinjenih nacija za ljudska prava koje se odnose na mlade osobe i kulturi ljudskih prava mladih osoba.
Link za onlajn praćenje:
https://pravni.webex.com/pravni/j.php?MTID=mf014b035ef4a9a59ac7f882b74c5c90c

Broj:
2741 963 0688
Lozinka:
M6frmfxkh84 (66376395 from phones and video systems)

Sastanak ministra Žigmanova sa predstavnicima udruženja Teraforming o negovanju kulture sećanja

05. oktobar 2023.

Ministar za ljudska i manjisnka prava i društveni dijalog sastao se danas sa predstavnicima udruženja građana Teraforming, a glavna tema razgovora bilo je negovanje kulture sećanja.

Udruženje građana Teraforming bavi se promocijom ljudskih prava, različitosti i tolerancije, borbom protiv diskriminacije, netolerancije, antisemitizma, anticiganizma i svih oblika ksenofobije, raskrinkavanjem predrasuda, mitova i stereotipa, kao i borbom protiv iskrivljavanja i politizacije istorije.

 Sastanak ministra Žigmanova sa predstavnicima udruženja Teraforming o negovanju kulture sećanja

U razgovru sa predstavnicima udruženja Miškom Stanišićem i Nevenom Bjelicom, ministar Tomislav Žigmanov je naglasio da je Univerzalna dekleracija o ljudskim pravima nastala kao odgovor na sve užase Holokausta i ratova kao najbesmislenijeg vida ljudskog delovanja. Iz tog razloga će dani aktivizma u okviru 75 godina obeležavanja UDLjP biti posvećeni Holokaustu i uopšte kulturi sećanja, rekao je ministar.

Sagovornici su se složili da se istinska, iskrena i hrabra kultura sećanja bavi prošlošću na način koji pijetetom čuva sećanje na žrtve, ali istovremeno promoviše ljudska prava, pluralizam i kritičko mišljenje, odnosno one demokratske i društvene vrednosti na koje upravo ovi strašni zločini iz prošlosti upozoravaju. Odgovorni smo, i kao društvo i kao pojedinci, da te vrednosti aktivno negujemo, jačamo i branimo, zaključeno je na sastanku.

Udruženje Teraforming, između ostalog, razvija nastavna sredstva i pedagoške metodologije, organizuje javne programe, stručne treninge i programe razmene iskustava i znanja u saradnji sa vodećim međunarodnim institucijama, i na taj način osnažuje postojeće i uključuje nove aktere na polju obrazovanja, istraživanja i kulture sećanja.

 Sastanak ministra Žigmanova sa predstavnicima udruženja Teraforming o negovanju kulture sećanja    Sastanak ministra Žigmanova sa predstavnicima udruženja Teraforming o negovanju kulture sećanja

Saradnja organizacija civilnog društva i lokalnih vlasti kroz veći nivo inkluzivnosti

03. oktobar 2023.

Pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Aleksandar Radosavljević učestvovao je 3. oktobra 2023. na završnoj konferenciji „Moja zajednica uključuje sve“ koja je realizovana u okviru projekta „Dijalog za veći nivo inkluzivnosti projektnih aktivnosti organizacija civilnog društva u lokalnim zajednicama“ u Pres centru Udruženja novinara Srbije.

 Saradnja organizacija civilnog društva i lokalnih vlasti kroz veći nivo inkluzivnosti

Radosavljević je rekao da je kroz projekat Akademske inkluzivne asocijacije podstaknut jedan broj lokalnih samouprava u Srbiji da u okviru svojih javnih poziva predvide dodatne kriterijume, pored već definisanih kriterijuma, kojima će se ocenjivati i vrednovati njihova inkluzivnost. Kako je istakao, projekat je ujedno i primer kako treba da se odvija saradnja organizacija civilnog društva i lokalnih vlasti. Taj partnerski duh se mora graditi i stalno osnaživati, a vrednost ovog projekta upravo je sadržana u jačanju partnerstva i poverenja, naglasio je Radosavljević i dodao da je lokalna samouprava mesto gde su građani najbliže predlagačima i donosiocima odluka i gde svojim učešćem mogu direktno da doprinesu sadržini odluke koja je od značaja za njihovu sredinu.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog svojim radom daje primer kako treba da se uključe organizacije civilnog društva u različite aktivnosti. Sprovodimo otvorene i participativne procese izrade zakona i strategija u koje uključujemo organizacije civilnog društva u sve radne grupe za izradu tih akata i do sada smo organizovali 46 društvena dijaloga sa više od 3500 učesnika i predstavnika organizacija civilnog društva, a takođe smo formirali brojna savetodavna tela i radne grupe u kojima veliki doprinos daju predstavnici civilnog društva, istakao je Radosavljević.

Konferencija, koju je organizovala Akademska inkluzivna asocijacija, obuhvatila je više tema u oblasti povećanja nivoa inkluzivnosti, posebno u projektima udruženja građana i subjektima koji konkurišu za sredstva kod gradskih uprava. Takođe, govorilo se o otvorenosti gradskih uprava za saradnju sa OCD i razumevanju socijalne inkluzije od strane aktera u lokalnoj zajednici, posebno gradskih uprava Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i Novog Pazara.

Ministar Žigmanov ukazao Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija na kršenje ljudskih prava na Kosovu i Metohiji

03. oktobar 2023.

Ženeva - Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov u obraćanju pred Savetom za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi na kojem je usvojen izveštaj o Republici Srbiji u okviru 4. ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda istakao je da Republika Srbija veruje u mehanizme UN-a u oblasti ljudskih prava i njihove pozitivne uticaje na društvo i doprinos regionalnom i globalnom miru i stabilnosti.

 Ministar Žigmanov ukazao Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija na kršenje ljudskih prava na Kosovu i Metohiji

On je podsetio države članice UN-a da je prilikom razmatranja državnog izveštaja u maju mesecu državna delegacija naglasila da Republika Srbija nije u mogućnosti da prati primenu međunarodnih ugovora o ljudskim pravima na jednom delu svoje teritorije – Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, s obzirom da je, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, upravljanje Pokrajinom u celosti povereno Privremenoj administrativnoj misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK).

Ministar Žigmanov je podvukao da je važno da Savet za ljudska prava stekne uvid u situaciju na polju poštovanja ljudskih prava u našoj AP Kosovo i Metohija, gde su pripadnici srpskog naroda i drugih nealbanskih zajednica suočeni sa brojnim problemima i izazovima na polju poštovanja ljudskih i manjinskih prava. Ovo je naglasio jer smo ponovo svedoci posledica dugogodišnje političke krize i grubog kršenja ljudskih prava naših građana u AP Kosovo i Metohija, koje su za posledicu imali gubitak ljudskih života na severnom delu teritorije ove Pokrajine.

Ministar Žigmanov pred Savetom za ljudska prava u Ženevi: Pohvaljen i uspešno usvojen izveštaj Republike Srbije u UPR procesu

03. oktobar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žiugmanov obratio se danas članovima Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi u okviru završnog dela UPR proces gde je uspešno usvojen izveštaj o Republici Srbiji.

 Ministar Žigmanov pred Savetom za ljudska prava u Ženevi: Pohvaljen i uspešno usvojen izveštaj Republike Srbije u UPR procesu

Obraćajući se članovima Saveta, ministar Žigmanov je istakao da je Republika Srbija spremna da i dalje unapređuje ljudska prava, a kao država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi i kao članica UN-a, posvećena univerzalnim vrednostima na kojima se UN temelji.

Ministar Žigmanov je naglasio da je učešće Republike Srbije u Četvrtom ciklusu Univerzalnog periodičnog pregleda rezultat sveobuhvatnih konsultacija Parlamenta, Vlade, organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija pre svega Tima za ljudska prava UN-a u Srbiji i Misije OEBS-a koji daju punu podršku tokom čitavog procesa.

Ministar se zahvalio svim državama članicama UN-a na interaktivnom dijalogu i konstruktivnim preporukama. Veliki broj država koji je učestovao u procesu proizveo je i veliki broj preporuka čak 256. Preporuke koje su Srbiji u ovom procesu UPR upućene u najvećem delu komplementarne sa našim naporima da se dalje unapredi stanje ljudskih prava u Republici Srbiji. Iz tog razloga ne iznenađuje činjenica da je naša država prihvatila u potpunosti 90 odsto upućenih preporuka, rekao je on.

Ministar je izrazio zadovoljstvo što Srbija svoju posvećenost procesu UPR pokazuje tako što je već neke od upućenih preporuka realizovala, a neke započela da realizuje, među kojima je najznačajnija na međunarodnom nivou zaštite potvrđivanje Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

On je Savet za ljudska prava UN izvestio da je naša država otpočela kampanju pod sloganom ”75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima”. U delegaciji Republike Srbije bio je i Dejan Zlatanović, ambasador pri Stalnoj Misiji UN i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi.

U dijalogu je učestovalo 16 država članica Ujedinjenih nacija, Populacioni fond Ujedinjenih nacija i više nevladnih i međunarodnih organizacija.

Tokom dijaloga države članice su pozdravile posvećenost Republike Srbije vrednostima i principima Ujedinjenih nacija i procesu UPRa, posebno činjenica da je većinu dobijenih prporuka naša država prihvatila i pristupila zaokruživanju okvira međunarodne zaštite ljudskih prava.

Predsedavajući Saveta ambasador Vaclav Balek (Václav Bálek)je uputio čestitke Republici Srbiji na uspešnom učešću u procesu UPR-a kao najsveobuhatnijeg nadzora nad stanjem ljudskih prava u svim državama članicama Ujedinjenih nacija.

 Ministar Žigmanov pred Savetom za ljudska prava u Ženevi: Pohvaljen i uspešno usvojen izveštaj Republike Srbije u UPR procesu   Ministar Žigmanov pred Savetom za ljudska prava u Ženevi: Pohvaljen i uspešno usvojen izveštaj Republike Srbije u UPR procesu    Ministar Žigmanov pred Savetom za ljudska prava u Ženevi: Pohvaljen i uspešno usvojen izveštaj Republike Srbije u UPR procesu   Ministar Žigmanov pred Savetom za ljudska prava u Ženevi: Pohvaljen i uspešno usvojen izveštaj Republike Srbije u UPR procesu   Ministar Žigmanov pred Savetom za ljudska prava u Ženevi: Pohvaljen i uspešno usvojen izveštaj Republike Srbije u UPR procesu

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović prisustvovao ceremoniji svečanog uručenja ugovora lokalnim samoupravama

03. oktobar 2023.

Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije prof. dr Rejhan Kurtović prisustvovao je danas ceremoniji svečanog uručenja ugovora podrške izabranim lokalnim samoupravama za unapređenje usluga socijalne zaštite i inkluzije Roma i Romkinja.

 Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović prisustvovao  ceremoniji svečanog uručenja ugovora  lokalnim samoupravama

U obraćanju okupljenima, dr Kurtović je poželeo predstavnicima lokalnih samouprava srećan početak realizacije ugovora kojim se stvaraju uslovi za unapređenje kvaliteta i obima usluga socijalne zaštite kao i podstiče inkluzija ugroženih društvenih grupa, posebno romske, na lokalnom nivou.

On je istakao da se kroz ovaj program očekuje poboljšanje položaja u raznim segmentima, posebno u oblasti zapošljavanja, socijalne zaštite, obrazovanja mladih, brige o zdravlju i stanovanja.

Prof. dr Kurtović je istakao da Vlada Republike Srbije vodi odgovornu politiku u svim oblastima, te da se podrška socijalnoj inkluziji Roma nadovezuje na ostvarene rezultate na unapređivanju položaja Roma i Romkinja na lokalnom nivou, kroz sprovođenje prioritetnih mera predviđenih donetom Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022-2030.

Državni sekretar Kurtović zahvalio je donatorima, pre svega Evropskoj uniji, na kontinuiranoj podršci kao i partnerima, prvenstveno resornim ministarstvima finansija i rada, zapošljavanja, boračke i socijalne politike, zatim SKGO i lokalnim samoupravama, kao i organizacija civilnog društva bez kojih nije moguće realizovati sve ono što se kroz ovaj program planiralo.

Podrška jedinicama lokalne samouprave realizuje se u okviru programa „Podrška održivim uslugama socijalne zaštite u zajednici i politikama uključivanja na lokalnom nivou“, podržana od strane Evropske unije.

 Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović prisustvovao  ceremoniji svečanog uručenja ugovora  lokalnim samoupravama    Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović prisustvovao  ceremoniji svečanog uručenja ugovora  lokalnim samoupravama    Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović prisustvovao  ceremoniji svečanog uručenja ugovora  lokalnim samoupravama   Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović prisustvovao  ceremoniji svečanog uručenja ugovora  lokalnim samoupravama   Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović prisustvovao  ceremoniji svečanog uručenja ugovora  lokalnim samoupravama

Ministar Tomislav Žigmanov otvorio izložbu „Lepota starenja“

27. septembar 2023.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, otvorio je izložbu "Lepota starenja" koju je organizovalo udruženje Amity u saradnji sa Foto savezom Srbije i Populacionim fondom Ujedinjenih nacija u Srbiji.

 Ministar Tomislav Žigmanov otvorio izložbu „Lepota starenja“

Izložba se organizuje u okviru obeležavanja 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima „Ispunjavanje obećanja iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima za starije osobe: kroz sve generacije“.

Ministar Žigmanov je iskazao zahvalnost organizaciji Amity i posebno gospođi Nadeždi Satarić, na istrajnosti i posvećenom radu za poboljšanje uslova života starijih osoba i na razbijanju predrasuda kada su stariji u pitanju. On je naveo da udruženje Amity višegodišnjim radom omogućava da se glasno čuje i uvaži glas starijih osoba, koje su bogatstvo celog društva.

U obraćanju prisutnima on je istakao da je starenje privilegija i pozvao da svi zajedno menjamo svest i sliku koju dominantno imamo o starijim osobama. Kako je rekao, stariji se često posmatrani u kontekstu potrebe za dodatnom pomoći ili kao ljudi čiji život pasivno prolazi završetkom radnog veka. Da to nije slučaj pokazatelj je i ova izložba kojom se na najbolji razbijaju predrasude o starijim osobama jer oslikava lepotu starenja i potencijale trećeg životnog doba. Ova izložba prikazuje starije osobe kao riznicu blaga i bogatstva, rekao je ministar Žigmanov.

"Najlepše uspomene svakoga od nas iz detinjstva su vezane za naše bake i deke. Vi ste ti koji su nas čuvali, negovali, usadili nam toplinu i ljudskost, naučili nas humanosti, uvažavanju i solidarnosti. Na nas ste preneli priče i znanja i tako ih sačuvali od zaborava, sa nama prolazili najlepše avanture pripremajući nas u isto vreme za život, na tome vam hvala u ime svih nas", poručio je Žigmanov.

On je poručio da moramo težiti međugeneracijskoj solidarnosti, ali to nije sve. Moramo svi zajedno postati svesni da se određeno životno doba ne zove zlatno doba bez razloga. Zlatno je jer nosi sjaj znanja i iskustva, ali i zbog toga što je to nova zlatna prilika za svakog da iznova uživa u životu, da razvija i dalje svoje talente i ispuni sebi želje za koje ranije nije imao vremena, poručio je ministar Žigmanov.

Nadežda Satarić ispred udruženje Amity je navela da je izložba koju već možemo nazvati tradicionalnom, otpočela svoj život pre tri godine kada je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prepoznalo njen značaj i podržalo kroz finansiranje projekta njenu prvu postavku. Od tada putujemo po celoj Srbiji, a na tom putu smo dobili još partnera koji će sa nama afirmisati pozitivnu sliku starenja.

Izložba je otvorena porukom "Nema praga, važni smo sve dok smo tu".

 Ministar Tomislav Žigmanov otvorio izložbu „Lepota starenja“   Ministar Tomislav Žigmanov otvorio izložbu „Lepota starenja“   Ministar Tomislav Žigmanov otvorio izložbu „Lepota starenja“

Ministar Tomislav Žigmanov govorio u Somboru o značaju saradnje organa vlasti i organizacija civilnog društva

27. septembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov učestvovao na konferenciji u sklopu projekta ”Lokalnim dijalogom do unapređenja sistemske brige o deci”, održanoj danas u Somboru gde je, nakon uvodnog obraćanja, govorio na panelu pod naslovom „Značaju saradnje organizacija civilnog društva i organa vlasti za unapređenje položaja dece u Republici Srbiji“.

 Ministar Tomislav Žigmanov govorio u Somboru o značaju saradnje organa vlasti i organizacija civilnog društva

Obraćajući se učesnicima ministar Žigmanov je naglasio da bez otvorenog dijaloga javnih vlasti i organizacija civilnog društva i građana, koje ovaj sektor okuplja, ne možemo da postižemo rezultate u bilo kojoj oblasti delovanja i u bilo kom reformskom procesu koji je u toku ili nas očekuje u budućnosti.

Mi kao ministarstvo zaista pokušavamo da damo primer kako treba da se uključe organizacije civilnog društva u različite aktivnosti, rekao je ministar, od toga da vodimo transparentne i participativne procese izrade zakona i strategija i da uključujemo organizacije u sve radne grupe za izradu tih akata, preko toga da imamo formirana različita savetodavna tela i da su predstavnici civilnog sektora  deo tih tela, do toga da raspisujemo javne pozive sa kolegama iz drugih ministarstava kako bismo na transparentan način, sa jasnim kriterijuma i procedurama birali predstavnike civilnog sektora u različite radne grupe za izradu propisa ili savetodavna tela. Od 2021. godine do danas, rekao je ministar, imali smo više od 40 javnih poziva sa više od 200 osoba koje su imenovane za članstvo u ovim telima.

On se osvrnuo na dva aspekta jačanja dijaloga u okviru Ministarstva. Pre svega, rekao je ministar, kroz institut društvenog dijaloga, a do sada smo imali preko 40 društvenih dijaloga sa više od 3.000 učesnika, uspeli smo da ukažemo na to koliko je dijalog važan, koliko je značajno da za istim stolom imamo predstavnike različitih sektora koji iz svog ugla ukazuju na izazove sa kojima se susreću svakodnevno.

Sa druge strane, dodao je, nama je u mandatu unapređenje saradnje javnog i civilnog sektora i stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. U skladu s tim, usvojena je prva Strategija za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva i u toku je izrada drugog akcionog plana koji će važiti do 2026. godine.

Takođe, važna vest je i da je u četvrtak na sednici Vlade Republike Srbije formiran Saveta za saradnju sa civilnim društvom, rekao je ministar Žigmanov i dodao da kroz ovaj Savet, kao novi institucionalni mehanizam saradnje, želimo da uspostavimo direktnu vezu donosioca odluka i predstavnika organizacija civilnog društva na najvažnije teme koje se tiču nesmetanog delovanja civilnog sektora. Predstavnici civilnog sektora u ovom Savetu izabrani su, podsetio je ministar,  na inkluzivan i transparentan način, čak 4 organizacije od 11 dolaze van Beograda, a i predsedavajući Saveta biće iz organizacije koja ima sedište u Šapcu.

Ministar je pomenuo i treći, podjednako važan institucionalni mehanizam i stub saradnje sa civilnim sektorom, a to su kontakt tačke za saradnju sa organizacijama civilnog društva. Naše Ministarstvo iniciralo je imenovanje kontakt tačaka na sva tri nivoa vlasti i trenutno imamo preko 260 imenovanih osoba na lokalnom, pokrajinskom i centralnom nivou, rekao je ministar Žigmanov.

Govoreći o saradnji na lokalu, ministar je naglasio da u narednom periodu ona mora da bude veći prioritet jer ne možemo govoriti o odgovornom i transparentnom radu lokalne samouprave ako nema uključivanja građana u proces donošenja odluka. To je mesto gde su građani najbliže donosiocima odluka i to je mesto gde oni mogu direktno da utiču na odluke koje se tiču sredine gde žive, a sa druge strane postoji i zakonska obaveza da im to omogućimo, rekao je ministar Žigmanov.

On je pohvalio Grad Sombor kao jednu od jedinica lokalnih samouprava koja je deceniju unazad uvek u samom vrhu kada govorimo o transparentnosti u radu i particapativnosti i primer dobre prakse saradnje dva sektora, javnog i civilnog.

Govoreći o projektu Somborskog edukativnog centra ministar Žigmanov je rekao da on ukazuje koliko je dijalog važan kada želimo da radimo na unapređenje javnih politika, naročito u oblasti unapređenja položaja dece.

Uspostavljanje sistemske brige o deci na lokalnom nivou i bolja podrška razvoju dece nemoguća je ako ne postoji saradnja i uključivanje svih relevantnih aktera u lokalnoj zajednici, rekao je ministar. On je podvukao da su upravo tu dobru praksu, koju su razvili u Somboru, uspeli da prošire dalje na teritoriji Bačke i pruže podršku i drugim opštinama da razviju svoje Lokalne akcione planove za decu i formiraju Savete za decu što je odlično i što će svakako u narednom periodu doprineti unapređenju kvaliteta brige o deci i u tim zajednicama.

Na kraju, ministar Žigmanov je naglasio da će fokus u narednom periodu biti da se dovoljno ojačaju druge lokalne samouprave i kod njih osvesti potreba ali i značaj uključivanja organizacija civilnog društva u sve procese, jer na taj način odluke koje donose biće bliže građanima, oblikovane više u skladu sa potrebama same zajednice i vodiće ka boljem razumevanju i većem međusobnom poverenju.

Projekat “Lokalnim dijalogom do unapređenja sistemske brige o deci” realizuje Somborski edukativni centar u partnerstvu sa Centrom za pedagoške inicijative. Podržala ga je Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije, a projekat je finansirala Evropska unija.

 Ministar Tomislav Žigmanov govorio u Somboru o značaju saradnje organa vlasti i organizacija civilnog društva    Ministar Tomislav Žigmanov govorio u Somboru o značaju saradnje organa vlasti i organizacija civilnog društva     Ministar Tomislav Žigmanov govorio u Somboru o značaju saradnje organa vlasti i organizacija civilnog društva

Pomoćnica ministra Ivana Joksimović na tribini povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja

29. septembar 2023.

Pomoćnica ministra Ivana Joksimović učestvovala je 27. septembra na tribini „Mentalno zdravlje u Srbiji“ koju je, povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, organizovala organizacija civilnog društva PIN na Filozofskom fakultetu.

 Pomoćnica ministra Ivana Joksimović na tribini povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja

Tribinu je otvorila dr Maša Vukčević Marković, direktorka PIN-a i predstavila ključne preporuke u oblasti mentalnog zdravlja sa stanovišta struke.

Ivana Joksimović je govorila o preporukama UN mehanizama u ovoj oblasti, aktivnostima koje je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sprovodilo u prethodnom periodu, samostalno ili u koordinaciji sa drugim institucijama.

Kao posebno značajan događaj je izdvojila ratifikaciju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima od strane Narodne skupštine 6. septembra ove godine. Inicijativa za ratifikaciju je potekla od Ministarstva.

Činjenica da je Republika Srbija ratifikovala ovaj opcioni protokol u godini obeležavanja značajnog jubileja, 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, govori o posvećenosti Republike Srbije zaštiti i unapređenju ljudskih prava.

Posebno je istakla da je ratifikacijom ovog značajnog instrumenta Republika Srbija zaokružila sistem zaštite ljudskih prava zagarantovanih Međunarodnim paktom, a time i prava na mentalno zdravlje. Takođe je naglasila da je pravo na mentalno zdravlje ljudsko pravo i da ga kao takvo treba i tumačiti, naročito kroz njegovu međuzavisnost sa drugim ljudskim pravima.

Ivana Joksimović je naglasila da ratifikovani Opcioni protokol, pored toga što predstavlja instrument zaštite u slučaju povrede prava, treba prevashodno posmatrati kao značajan instrument koji doprinosi podizanju standarda u oblasti zaštite prava, tako da do povrede prava, a time i do njegove upotrebe kao instrumenta zaštite i ne dođe.

Takođe, Ivana Joksimović je najavila i početak kampanje „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“ u okviru koje će, zajedno sa partnerima iz drugih ministarstava, nezavisnih tela, organizacija civilnog društva i akademske zajednice sprovesti niz aktivnosti koje će se odnositi na različite oblasti ljudskih prava, s tim što će mentalnom zdravlju biti posvećena posebna pažnja, naročito kada su u pitanju mladi, stariji, „nevidljiva lica“, ali i kada je oblast rada u pitanju. U tom smislu, pomoćnica ministra je upoznala sve prisutne sa planiranim aktivnostima u oblasti biznisa i ljudskih prava, te da u ovoj temi treba posvetiti pažnju i mentalnom zdravlju i korelaciji ovog ljudskog prava sa zapošljavanjem i radnim mestom.

Na tribini su iznete i preporuke i primeri dobre prakse u oblasti zaštite mentalnog zdravlja, a govorili su Irena Stojadinović, PIN; dr Periša Simonović, Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović BATUT“, dr Tamara Džamonja, Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta, dr Jovanka Petrović, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Kovin“ i Milica Kezić Maričić, Trag fondacija.

 Pomoćnica ministra Ivana Joksimović na tribini povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja    Pomoćnica ministra Ivana Joksimović na tribini povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja

Ministar Žigmanov posetio Parohiju sv. Petra u Inđiji

28. septembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov posetio je 28. 9. 2023. rimokatoličku Parohiju sv. Petra u Inđiji, i u pratnji paroha Dušana Milekića obišao parohijsku crkvu, kuću i posed koji se nalazi u centru Inđije. Povod posete ministra Žigmanova bio je sagledavanje činjenica u vezi sa dopisom koji je Ministarstvu uputila rimokatolička Sremska biskupija, a koji se tiče različitih viđenja Opštinske uprave opštine Inđija i Parohije svetog Petra oko problema postavljanja zaštitne ograde oko objekta crkve, koje je rezultovao još uvek nerešenim nesporazumom.

 Ministar Žigmanov posetio Parohiju sv. Petra u Inđiji

Paroh Milekić upozao je ministra Žigmanova sa stanjem objekata i radovima koji su u poslednje tri godine sprovedeni kako bi se od dalje degradacije oni sačuvali, budući da je crkva, koju koristi manjinska zajednica katoličkih vernika u Inđiji, spomenik kulture, te koji time predstavljaju i istorijsku baštinu cele lokalne zajednice. Predstavljen mu je i problem koji se tiče pravnog postupanja Opštinske uprave Opštine Inđija koje za rezultat ima podnošenje zahteva za naplatu troškova čiju pravnu utemeljenost Parohija osporava, a koja bi značajno ugrozila materijalno-finansijski opstanak ove parohije.

„Proklamovana jednakost svih crkava i verskih zajednica u Srbiji mora da bude ostvarena, a primena zakona ne sme imati elemente diskriminacije ili nanošenja štete. U Inđiju sam došao kako bi se neposredno i detaljnije upoznao sa situacijom oko postupanja lokalnih vlasti tokom obnove krova kuće katoličke Parohije svetog Petra“, rekao je prilikom posete Žigmanov.

 Ministar Žigmanov posetio Parohiju sv. Petra u Inđiji   Ministar Žigmanov posetio Parohiju sv. Petra u Inđiji

Ministar Tomislav Žigmanov učestvovao na Okruglom stolu „Kulturna diplomatija i mladi – most razvoja bugarsko-srpskih odnosa“

28. septembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov učestvivao je na Okruglom stolu pod nazivom „Kulturna diplomatija i mladi – most razvoja bugarsko-srpskih odnosa“, koji je održan danas u Vranju.

Govoreći na temu „Kulturna diplpmatija kao instrument za borbu protiv predrasuda i diskriminacije“, ministar Žigmanov je podvukao da su u svakom demokratskom društvu izuzetno važne građanske inicijative organizacija civilnog društva.

 Ministar Tomislav Žigmanov učestvovao na Okruglom stolu „Kulturna diplomatija i mladi –  most razvoja bugarsko-srpskih odnosa“

„Te inicijative su neposredni glasovi građana, koji se okupljaju oko interesa koji žele da artikulišu. Ukoliko su one u saglasnosti sa politikama koje kreiraju i sprovode vlasti, utoliko se efikasnije ostvaruju zacrtani ciljevi“, rekao je ministar Žigmanov i dodao da sve to imamo u ovom projektu Srpsko-bugarskog centra kada je reč o omladinskom aktivizmu, interkulturnoj razmeni i edukaciji, podršci saradnji dva naroda i dobrosusedskim odnosima, te na kraju, ali ne i najmanje važno, pospešivanju evropskih integracija, prioritetnom spoljnopolitičkom cilju Republike Srbije.

Domaćin skupa bio je predsednik Bugarsko-srpskog centra Darko Anačkov, a prisutni su bili i zamenica ministra za turizam i omladinu Ivana Antonijević, ambasador Republike Bugarske u Srbiji Petko Dojkov, generalni konzul u Nišu Dimitar Canev i drugi zvaničnici iz Republike Bugarske i Republike Srbije, pomoćnik gradonačelnika Grada Vranja za lokalni privredno – ekonomski razvoj, zaštitu i unapređenje životne sredine i upravljanje projektima Milan Ilić, te predstavnici kulturnih institucija, škola i institucija bugarsko-srpske saradnje.

 Ministar Tomislav Žigmanov učestvovao na Okruglom stolu „Kulturna diplomatija i mladi –  most razvoja bugarsko-srpskih odnosa“   Ministar Tomislav Žigmanov učestvovao na Okruglom stolu „Kulturna diplomatija i mladi –  most razvoja bugarsko-srpskih odnosa“    Ministar Tomislav Žigmanov učestvovao na Okruglom stolu „Kulturna diplomatija i mladi –  most razvoja bugarsko-srpskih odnosa“    Ministar Tomislav Žigmanov učestvovao na Okruglom stolu „Kulturna diplomatija i mladi –  most razvoja bugarsko-srpskih odnosa“

Ministar Žigmanov na dodeli sertifikata Programa stručne prakse za mlade iz južne i jugozapadne Srbije za 2023. godinu

27. septembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov prisustvovao je ceremoniji uručenja sertifikata učesnicima Programa stručne prakse za mlade iz južne i jugozapadne Srbije za 2023. godinu, koji Ministarstvo sprovodi zajedno sa Misijom OEBS u Srbiji, uz podršku vlada Norveške, Turske i Poljske.

 Ministar Žigmanov na dodeli sertifikata Programa stručne prakse za mlade iz južne i jugozapadne Srbije za 2023. godinu

Sedmoro polaznika dobilo je sertifikate o završetku programa i predstavilo projekte koje su osmislili i realizovali tokom desetomesečnog stručnog staža u državnim institucijama u Srbiji. Program je četvrtu godinu zaredom omogućio mladima da iz prve ruke steknu profesionalno iskustvo u državnoj službi i unaprede razumevanje funkcionisanja demokratskih institucija Srbije.

Obraćajući se okupljenima, ministar Žigmanov je rekao da u Vladi Republike Srbije postoji svest da su pripadnici pojedinih nacionalnih zajednica nedovoljno zastupljeni u javnoj upravi, da je to izazov koji postoji od ranije, te da se čine koraci da se načelo srazmernosti, propisao i Ustavom Srbije, ostvari u celosti.

Četvrti ciklus Programa stručne prakse, rekao je ministar Žigmanov, pokazuje da na tome istrajavamo, da je to čvrsto opredeljenje Vlade, i da kontinuirano držimo živim napore da predstavnici manjinskih zajednica, naročito one koje nisu dovoljno zastupljene, u ovom slučaju pripadnici bošnjačke, albanske i romske zajednice, budu dodatno osnaženi novim znanjima i veštinama kako bi mogli u punom kapacitetu da budu radno angažovani u pojedinim telima Vlade Republike Srbije ili jedinicama lokalne samouprave.

Čestitajući polaznicima ministar Žigmanov im je poručio da ulaze u prostor u kom treba da budu svesni odgovornosti ne samo sebe kao individua već i kao pripadnika manjinskih zajednica iz kojih dolaze.

Šef Misije OEBS-a u Srbiji, ambasador Jan Bratu je rekao je ovaj Program jedinstven u Srbiji jer povezuje institucije sa mladima iz nedovoljno zastupljenih zajednica. On je izrazio nadu da će stečeno iskustvo i znanje mladi odneti kući u svoje zajednice i primeniti u svojim budućim karijerama.

Pored Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, učesnici ciklusa 2023. godine stažiranja su završili i u Kancelariji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Kancelariji za javne nabavke, Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Narodnoj skupštini Republike Srbije i Koordinacionom telu Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.

 Ministar Žigmanov na dodeli sertifikata Programa stručne prakse za mlade iz južne i jugozapadne Srbije za 2023. godinu  Ministar Žigmanov na dodeli sertifikata Programa stručne prakse za mlade iz južne i jugozapadne Srbije za 2023. godinu   Ministar Žigmanov na dodeli sertifikata Programa stručne prakse za mlade iz južne i jugozapadne Srbije za 2023. godinu

Sastanak dva saveta povodom početka realizacije programa aktivnosti „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“

27. septembar 2023.

U Palati Srbija održan je prvi zajednički sastanak dva radna tela, Saveta za mlade i Saveta za praćenje primene preporuka Ujedinjenih nacija za ljudska prava, na temu kulture ljudskih prava mladih osoba, kojim je započeto sprovođenje niza aktivnosti pod sloganom „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“.

 Sastanak dva saveta povodom početka realizacije programa aktivnosti „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“

Sastanak je otpočeo minutom ćutanja za žrtve tragičnih događaja na Kosovu i Metohiji nakon čega su govorili Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i predsednik Saveta za praćenje primene UN preporuka i Ivana Antonijević, pomoćnica ministra turizma i omladine i zamenica predsednika Saveta za mlade.

Ovaj zajednički sastanak je pokazatelj da su ljudska prava mladih osoba i mladi, kao subjekti društva i nosioci društvenih promena u fokusu politika Vlade Republike Srbije. Kroz razmenu praksi koje smo kao država razvili, jačanja međusektorske saradnje i koordinsani rad, u narednih 75 dana do obeležavanja 75. godišnjice od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, zajedno sa mladima, drugim ministarstvima, organizacijama civilnog društva, nezavisnim telima, međunarodnim organizacijama i akademskom zajednicom organizovaćemo niz događaja i skupova, a svaki od njih će imati kao perspektivu omladinske politike, istakao je ministar Žigmanov.

Ivana Antonijević, pomoćnica ministra je navela da je Savet za mlade i Ministarstvo turizma i omladine platforma koja mladima omogućava aktivno učešće u procesu donošenja odluka koje su za njih značajne, a da produbljivanje saradnje sa još jednim mehanizmom Vlade daje novi impuls i sveobuhvatnije sagledavanje svih procesa u našoj državi. Ona je pozvala omladinske organizacije i organizacije koje se bave ljudskim pravima mladih osoba da podnesu inicijative i uključe u obeležavanje značajnih događaja koji predstoje do kraja godine.

Na radnom sastanku učestvovali su članovi oba saveta, koje čine predstavnici ministarstava i institucija, Privredne komore Srbije, Stalne konferencije gradova i opština i organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom i unapređenjem ljudskih prava mladih i dece, a pored njih su učestvovali i predstavnici nezavisnih državnih organa i Tima za ljudska prava UN-a i UNICEF-a.

Na sastanku je zaključeno da realizacija svih aktivnosti u okviru obeležavanja godišnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima treba da doprinese razvoju kulture ljudskih prava i budućeg zajedničkog, koordinisanog rada na unapređenju i zaštiti ljudskih prava u našem društvu i unapređenju kvaliteta života kako mladih tako i svih naših građana.

Prva u nizu značajnijih aktivnosti ova dva saveta je sednica na temu „ Kultura ljudskih prava i ljuska prava mladih“, 9. oktobra 2023. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Ova dva radna tela Vlade Republike Srbije će dati zajednički doprinos ispunjenju UN preporuka koje se odnose na mlade, kao i unapređenju realizacije adekvatnih politika za mlade koje se zasnivaju na kulturi ljudskih prava, populacije kojoj pripada budućnost našeg društva i sveta.

 Sastanak dva saveta povodom početka realizacije programa aktivnosti „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“  Sastanak dva saveta povodom početka realizacije programa aktivnosti „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“   Sastanak dva saveta povodom početka realizacije programa aktivnosti „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“   Sastanak dva saveta povodom početka realizacije programa aktivnosti „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“

,,75 dana za 75 godina Univerzalne dekleracije o ljudskim pravima“

26. septembar 2023.

U godini jubileja Univerzalne dekleracije o ljudskim pravima, koju su Ujedinjene nacije usvojile 10. decembra 1948. godine, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, zajedno sa brojnim partnerima, najavljuje obeležavanje ovog, za savremenu istoriju, značajnog događaja, priređivanjem čitavog niza aktivnosti pod nazivom ,,75 dana za 75 godina Univerzalne dekleracije o ljudskim pravima“.

U cilju promovisanja vrednosti sadržanih u Univerzalnoj dekleraciji, kulture ljudskih prava, dobrih praksi koje smo kao država razvili, jačanja međusektorske saradnje i kooridnisanog rada Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog će, u narednih 75 dana, zajedno sa drugim ministarstvima, organizacijama civilnog društva, nezavisnim telima, međunarodnim organizacijama i akademskom zajednicom organizovati niz događaja i skupova.

 ,,75 dana za 75 godina Univerzalne dekleracije o ljudskim pravima“

Svedoci smo ovih dana posledica dugogodišnje političke krize i grubog kršenja ljudskih prava naših građana na Kosovu i Metohiji, pa se početak obeležavanja ovog jubileja odvija pod senkom najnovije eskalacije koja je dovela do gubitka ljudskih života. U tom smislu Ministarstvo za ljudska i manjinska prava izjavljuje najdublje saučešće porodicama poginulih.

Događaji u proteklih nekoliko meseci na Kosovu i Metohiji još su jedan od razloga i povoda neophodnosti ukazivanja na poštovanje i zaštitu ljudskih prava svih, pogotovo kad se radi o pravu na život, kao osnovnom ljudskom pravu i preduslovu za uživanje svih ostalih prava.  Svi građani moraju imati pre svega pravo na siguran život, a dužnost je institucija da izgradi okruženje dostojno čoveka.

Prva u nizu značajnijih aktivnosti u obeležavanju 75 godina od donošenja Univerzalne deklaracije je održavanje zajedničke sednice dva Vladina Saveta – za mlade i za praćenje primene preporuka UN mehanizama za ljudska prava, koja će biti održana 9. oktobra 2023. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Ova dva radna tela Vlade Republike Srbije će dati zajednički doprinos u pogledu unapređenja realizacije adekvatnih politika za mlade koje se zasnivaju na kulturi ljudskih prava, populacije kojoj pripada budućnost našeg društva i sveta.

Ostale aktivnosti će biti organizovane i van Beograda, u raznim formama i na brojne važne teme iz područja ljudskih prava. Duboko smo svesni da su ljudska prava i njihovo uživanje prožeti kroz sve sfere društvenog života i da je svako u svom radu u riziku da ih povredi. Zato nam je prvenstveno važno da nam izgradnja kulture ljudskih prava bude glavni zadatak, ne samo u narednih 75 dana već i u godinama pred nama. Razvoj kulture ljudskih prava je neophodnost, a dostizanje određenih standarda u tom razvoju čvrst su garanat unapređenja ljudskih prava svih, posebno osetljivih društvenih grupa. Kulturu ljudskih prava ćemo razvijati kroz kulturu dijaloga, u koordinaciji aktivnosti i rada svih partnera.

Želimo da ukažemo da su brige o mentalnom zdravlju i njegovo očuvanje od značaja ne samo sa zdravstvenog aspekta već su u uzročno posledičnoj vezi sa zaštitom ljudskih prava i razvoja kulture ljudskih prava u čijoj osnovi  su  empatija i solidarnost. Nasilje svake vrste pogubno utiče na mentalno stanje i to ne samo žrtve.

Takođe, međugenaracijska solidarnost, kako sama reč kaže, iziskuje ne samo solidarnost već i osvešćivanje svih faktora koji će njenim ostvarenjem dati zamah razvoju društva, koristeći sve blagodeti mladosti i ogromnog potencijala i iskustva starijeg životnog doba. Mnogi, nažalost, imaju iskustva od čijih posledica se mogu samo zajedničkim nastojanjima oporaviti i zbog neprijatnih sećanja zajedno učiniti sve da se nikome ne ponove.

Ono što je nesporno da u izgradnji kulture ljudskih prava i poštovanja ljudskih prava drugih značajne resurse ima područje obrazovanja, što ćemo takođe tematizovati u našem programu obeležavanja jubileja Univerzalne deklaracije.

Srbija ima sreću da je multinacionalno društvo i želimo da ukažemo na potencijal multikulturalnosti kao bogatstva našeg društva i važan faktor izgradnje kulture ljudskih prava. Poštovanje i negovanje multikultularnosti je uvek plodno tlo za uspešan dijalog.

U godinama iza nas, i kao društvo i kao država, radili smo ne samo  na usvajanju termina rodna ravnopravnost već i smo i posvećeno unapređivali ovu oblast. Želimo da ukažemo da je u ovoj oblasti potreban kontinuitet rada i dalji rast. Sve društvene krize žene dodatno čine ranjivom društvenom grupom.

Novina u terminologiji je i biznis i ljudska prava, kojim Ujedinjene nacije žele da ukažu na problematiku u ovoj sferi u svim društvima, imajući u vidu da ekonomski interesi mogu ugrožavati ljudska prava ne samo zaposlenih.

Takođe, želimo da podsetimo da je Univerzalna dekleracija o ljudskim pravima nastala kao odgovor na sve užase Holokausta i ratova kao najbesmislenijeg vida ljudskog delovanja. Zato će dani aktivizma biti posvećeni Holokaustu i uopšte kulturi sećanja.

Sve aktivnosti završićemo na međunarodni dan ljudskih prava – 10. decembra, organizovanjem centralnog događaja kojim će Republika Srbija na način kako i dolikuje završiti proslavu 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija.

Očekujemo da realizacija svih ovih aktivnosti doprinesu razvoju kulture ljudskih prava i budućeg zajedničkog, koordinisanog rada na unapređenju i zaštiti ljudskih prava u našem društvu i unapređenju kvaliteta života svih naših građana.

Ministar Žigmanov na Svečanoj akademiji povodom obeležavanja 20 godina rada prve Kancelarije lokalnog ombudsmana u Srbiji

25. septembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov prisustvovao je danas Svečanoj akademiji povodom obeležavanja 20 godina rada Kancelarije lokalnog ombudsmana u Kragujevcu, prvoj takve vrste u Srbiji.

 Ministar Žigmanov na Svečanoj akademiji povodom obeležavanja 20 godina rada prve Kancelarije lokalnog ombudsmana u Srbiji

Zahvaljujući na pozivu da prisustvuje važnom jubileju, ministar Žigmanov je rekao da se odazvao punog srca jer duboko veruje u neophodnost postojanja ovih kancelarija na svim nivoima vlasti, te da je uveren u potrebu izgradnje čvršćeg korpusa branitenja ljudskih i manjinskih prava građana, što posledično doprinosi jačanju institucija, vladavini prava i sveukupnom napretku društva.

Obraćajući se okupljenima, ministar Žigmanov je podsetio da je ombudsman, kao institucija za zaštitu ljudskih prava, nastao kao rezultat potrebe da se građanin zaštiti u borbi sa lošom birokratijom koja postoji u svakom državnom poretku.

Omudsman govori u ime svih građana čija su prava povređena i svojim delovanjem ostvaruje značajan uticaj na rad organa javne uprave, čineći je boljom i efikasnijom, po meri građana, rekao je ministar.

Često se zaboravlja da ombudsman sa posebnom pažnjom ispituje etičnost, savesnost, poštovanje dostojanstva građana i ostale osobine koje treba da karakterišu upravu, a koje građani s pravom očekuju od onih koje kao poreski obveznici plaćaju, naglasio je on.

Konstatujući da je broj kancelarija lokalnih ombudsmana u Srbiji relativno mali, ministar Žigmanov je u ime Ministarstva pružio punu podršku proširenju mreže lokalnih ombudsmana kako bi u svakoj jedinici lokalne samouprave postojao ovaj vid zaštite prava građana.

 Ministar Žigmanov na Svečanoj akademiji povodom obeležavanja 20 godina rada prve Kancelarije lokalnog ombudsmana u Srbiji  Ministar Žigmanov na Svečanoj akademiji povodom obeležavanja 20 godina rada prve Kancelarije lokalnog ombudsmana u Srbiji

Ministar Žigmanov na tribini „Šta nam donosi ratifikacija Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima?

25. septembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov učestvovao je danas na tribini „Šta nam donosi ratifikacija Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima?“ održanoj u Beogradu u organizaciji A11.

Ministar Žigmanov na tribini „Šta nam donosi ratifikacija Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima?

On je u obraćanju prisutnima rekao da je nedavnim usvajanjem Zakona o potvrđivanju ovog protokola naša zemlja potvrdila svoju posvećenost vrednostima Ujedinjenih nacija i odgovoran stav prema preuzetim međunarodnim obavezama.

Pristupanjem Opcionom protokolu, rekao je ministar Žigmanov, naša država proširuje broj ugovora koji se odnose na zaštitu ljudskih prava i u potpunosti zaokružuje sistem zaštite u oblasti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava.

Ministar Žigmanov je naglasio da potvrđivanjem ovog Protokola Republika Srbija dobija kredibilitet kao država ugovornica, koja ne samo da sprovodi preporuke mehanizama Ujedinjenih nacija za ljudska prava, već realno unapređuje i razvija standarde zaštite ljudskih prava.

Kao država čiji su temelji zasnovani na socijalnoj pravdi, potvrđivanje ovog Opcionog protokola značajno doprinosi kako ostvarivanju univerzalnih ciljeva Ujedinjenih nacija izraženih u Povelji Ujedinjenih nacija i Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, tako i Agendi 2030 i Ciljevima održivog razvoja, rekao je ministar.

Imajući u vidu da se radi o međunarodnom instrumentu za zaštitu ljudskih prava, ministar Žigmanov je izrazio očekivanje da će ovaj korak naše zemlje biti pozitivno ocenjen na putu evropskih integracija. Potvrđivanje Opcionog protokola značajano je i sa stanovišta saradnje u regionu, dodao je on, jer očekujemo da doprinose važenju istih principa i standarda i unapređenju položaja građana na ovim prostorima. Doprineće i efikasnijem radu sudova u postupcima zaštite ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, a očekujemo da se odrazi na unapređenje rada svih koji odlučuju o pravima građana u socijalno-ekonomskoj sferi. Ministar je na kraju pohvalio saradnju sa civilnim društvom podvlačeći da je ta saradnja upravo dovela do ostvarenja ovog rezultata.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je na predlog A11 pokrenulo inicijativu za potvrđivanje Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima što je rezultiralo usvajanjem Zakona o potvrđivanju ovog protokola u Narodnoj skupštini Republike Srbije 6. septembra ove godine.

Opcioni protokol kao međunarodni instrument daje dodatnu mogućnost građanima Republike Srbije da zaštite svoja prava pred sistemom Ujedinjenih nacija, ukoliko prethodno iscrpljeni unutrašnji pravni mehanizmi ne daju rezultate.

 Ministar Žigmanov na tribini „Šta nam donosi ratifikacija Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima?  Ministar Žigmanov na tribini „Šta nam donosi ratifikacija Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima?

Studijska poseta predstavnika Ministarstva i organizacija civilnog društva Republici Hrvatskoj

22. septembar 2023.

Predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog učestvovali su u studijskoj poseti Republici Hrvatskoj od 18. do 22. septembra 2023. godine. Ova studijska poseta organizovana je u okviru EU projekta „Dijalog promena: Podrška reformama kroz saradnju organizacija civilnog društva i javnih vlasti“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola, a Ministarstvo je jedan od ključnih partnera na projektu.

Studijska poseta predstavnika Ministarstva i organizacija civilnog društva Republici Hrvatskoj

U sklopu različitih aktivnosti koje su usmerene na razvoj i unapređenje specifičnih znanja i veština vezanih za dijalog sa javnim vlastima, osmišljavanje praćenje i evaluaciju javnih politika, organizacije koje su podržane na pozivima za dodelu sredstava u okviru ovog projekta, zajedno sa partnerima na projektu, imale su priliku da razmene iskustva sa različitim udruženjima u Republici Hrvatskoj, kao i primere dobre prakse, koje kasnije mogu da implementiraju u svojim zajednicama.

Ured za udruge Vlade Republike Hrvatske i ove godine bio je domaćin učesnicima studijske posete iz Srbije i predstavio je iskustvo saradnje sa civilnim sektorom u Republici Hrvatskoj. G-đa Vesna Lendić Kasalo, zamenica direktorke Ureda predstavila je institucionalni, normativni i finansijski okvir za saradnju Vlade i organizacija civilnog društva, različite mehanizme saradnje i podrške civilnom sektoru.

Željka Markulin iz Ureda za udruge predstavila je novi program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“, koji je od skora počeo da se sprovodi i u Republici Srbije. Ministar Žigmanov prisustvovao je sastanku sa Uredom za udruge Vlade Republike Hrvatske i pomenutim prezentacijama, kao i sastanku sa predsednikom Saveta za razvoj civilnog društva, Dankom Relićem.

Učesnici su imali prilike da se bliže upoznaju sa radom nekoliko udruženja, i to: Gong udrugom iz Zagreba, Akt grupom i Humana Novom iz Čakovca, Mrežom mladih Hrvatska, udrugom Hrabri telefon, Hrvatskim savezom udruga za mentalno zdravlje, Udrugom za samozastupanje i Zelenom akcijom.

Pored predstavnika Beogradske otvorene škole i Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u ovoj poseti učestvovali su predstavnici Olof palme centra u Srbiji, Tima 42 iz Leskovca, PIN mreže, Akademske inkluzivne asocijacije, Udruženja žena na prekretnici, Nacionalne asocijacije Kancelarija za mlade, Krovne organizacije mladih i Unije srednjoškolaca Srbije iz Beograda, Užičkog centra za prava deteta i Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju, Somborskog edukativnog centra, udruženja Kokoro iz Bora, Evropskog pokreta u Srbiji iz Kraljeva i Društva za kreativnost iz Aleksinca.

 Studijska poseta predstavnika Ministarstva i organizacija civilnog društva Republici Hrvatskoj    Studijska poseta predstavnika Ministarstva i organizacija civilnog društva Republici Hrvatskoj    Studijska poseta predstavnika Ministarstva i organizacija civilnog društva Republici Hrvatskoj    Studijska poseta predstavnika Ministarstva i organizacija civilnog društva Republici Hrvatskoj

Ministar Žigmanov na Četvrtom ministarskom sastanku Integracija Roma u Skoplju

22. septembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov učestvovao je danas 22.09.2023. godine na Četvrtom ministarskom sastanku Integracija Roma koji se održava u Skoplju, Republika Severna Makedonija.

Ministar Žigmanov na Četvrtom ministarskom sastanku Integracija Roma u Skoplju

Obraćajući se okupljenima, ministar Žigmanov je naglasio da mu je čast i zadovoljstvo što prisustvuje Četvrtom ministarskom sastanku Integracija Roma – Deklaracije partnera Zapadnog Balkana o integraciji Roma i Romkinja u okviru procesa proširenja Evropske Unije, deklaracije koja je, rekao je ministar, potvrdila naša ranija opredeljenja, ali i bila novi podsticaj da politike socijalne inkluzije Roma i Romkinja dalje razvijamo i još posvećenije realizujemo. To činimo, dodao je on, jer Srbiju vidimo kao državu ravnopravnih građana, u kojoj je socijalna pravda ostvarena i čiji su građani zadovoljni.

Ministar Žigmanov je istakao da Vlada Republike Srbije vodi odgovornu politiku u svim sektorima društva. Republika Srbija, rekao je, prepoznaje teškoće i probleme sa kojima se susreću građani romske populacije. Isto tako svesna je i odgovornosti i ključne uloge države u kreiranju i vođenju javnih politika u području socijalne inkluzije Roma i Romkinja. Naravno, ovih politika nema bez partnerstva s onima kojih se to neposredno tiče – institucija i organizacija same romske zajednice, dodao je ministar Žigmanov.

On je u nastavku predstavio rezultate koje je Republika Srbija postigla kada je reč o ciljevima Poznanjske deklaracije u protekloj godini.

Učesnici skupa su se u završnom dokumentu saglasili, između ostalog, da je potrebno nastaviti sa merama podrške u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, digitalne inkluzije, rešavanje pitanja dokumenata i borbe protiv anticiganizma.

Skup je otvorila Jovanka Trenčevska, ministarka za rad i socijalnu politiku u Vladi Republike Severne Makedonije, a u uvodnom delu, između ostalih, video porukom skupu se obratio Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje. Ministarski sastanak u Skoplju organizovala je Vlada Republike Severne Makedonije, tamošnje Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

 Ministar Žigmanov na Četvrtom ministarskom sastanku Integracija Roma u Skoplju   Ministar Žigmanov na Četvrtom ministarskom sastanku Integracija Roma u Skoplju

Ministar Žigmanov razgovarao sa delegacijom Saveta Evrope

20. septembar 2023.
 Ministar Žigmanov razgovarao sa delegacijom Saveta Evrope

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov razgovarao je danas u Palati Srbija sa delegacijom Saveta Evrope koju je predvodio Šnuc Rudolf Dur, šef Odeljenja za programe i mobilizaciju resursa u Direktoratu za koordinaciju programa Saveta Evrope.

Na sastanku je konstatovana izuzetna saradnja koju Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu imaju u kontinuitetu kao i opredeljenost da se u istom pravcu nastavi na dobrobit građana Srbije. Ministar Žigmanov je upoznao goste iz Strazbura sa aktivnostima koje Ministarstvo i Vlada Republike Srbije preduzimaju i rezultatima koji su do sada postignuti kada je reč o zaštiti ljudskih i manjinskih prava, ali i sa izazovima koji postoje i naporima da se oni prevaziđu.

Predstavnici Saveta Evrope ocenili su kao ohrabrujuće dosadašnje rezultate Ministarstva i države Srbije, i ponudili na partnerstvu zasnovanu podršku ove evropske institucije u cilju daljeg unapređenja zaštite prava osetljivih društvenih grupa i drugih kategorija u oblastima gde postoje izazovi.

U delegaciji Saveta Evrope bili su još Torsten Aflerbah, šef odseka za sprovođenje programa za inkluziju i antidiskriminaciju u Direkciji za borbu protiv diskriminacije Generalnog direktorata za demokratiju i ljudsko dostojanstvo Saveta Evrope, Nadia Ćuk v.d. šefice Misije Saveta Evrope u Srbiji i Jovana Saračević, viša projektna službenica na programu „Horizontal Facility za zapadni Balkan i Tursku“ Direktorata za programsku koordinaciju Saveta Evrope.

 Ministar Žigmanov razgovarao sa delegacijom Saveta Evrope   Ministar Žigmanov razgovarao sa delegacijom Saveta Evrope   Ministar Žigmanov razgovarao sa delegacijom Saveta Evrope   Ministar Žigmanov razgovarao sa delegacijom Saveta Evrope  Ministar Žigmanov razgovarao sa delegacijom Saveta Evrope  Ministar Žigmanov razgovarao sa delegacijom Saveta Evrope

Održana konstitutivna sednica Koordinacionog tela za unapređenje položaja Roma i Romkinja

19. septembar 2023.

Konstitutivna sednica Koordinacionog tela za unapređenje položaja Roma i Romkinja održan je danas 20.09.2023. godine u Palati Srbija. U svojstvu zamenika predsednika, sednicom je predsedavao ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.

 Održana konstitutivna sednica Koordinacionog tela za unapređenje položaja Roma i Romkinja

U kratkom osvrtu na važnost formiranja ovog Koordinacionog tela, ministar Žigmanov je podvukao da je socijalno uključivanje Roma i Romkinja izuzetno složen i zahtevan društveni zadatak koji zahteva multisektorsko angažovanje, od oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, preko obrazovanja i stanovanja, do pitanja rešavanja dokumenata, te u tom smislu podvukao da zalaganje ministarstava na rešavanju pitanja integracije vodi ka ostvarenju cilja Vlade Republike Srbije a to je država ravnopravnih građana bez obzira na socijalnu, versku, nacionalnu ili neku drugu pripadnost.

Članovima Koordinacionog tela predočena je informacija o održavanju Ministarskog sastanka u Severnoj Makedoniji na temu ostvarivanja ispunjenosti ciljeva Deklaracije partnera Zapadnog Balkana o integraciji Roma i Romkinja u okviru procesa proširenja Evropske Unije.

Na sednici su se čuli brojni predlozi i pružena podrška, pre svega nastavku angažovanja zdravstvenih medijatora, a pominjana su i pitanja koja se odnose na socijalno stanovanje i veću vidljivost uspešnih obrazovanih Roma i Romkinja u javnom prostoru.

Konstitutivnoj sednici Koordinacionog tela za unapređenje položaja Roma i Romkinja prisustvovali su Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture, Slavica Đukić-Dejanović, ministarka prosvete, Goran Vesić ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zoran Gajić, ministar sporta, Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Slobodan Cvetković, ministar privrede, te zamenici i pomoćnici iz preostalih ministarstava Vlade Republike Srbije.

Koordinaciono telo za unapređenje položaja Roma i Romkinja osnovano je 8. juna 2023. godine. Prema Odluci osnivanju, koordinacionim telom predsedava predsednica Vlade, a njen zamenik je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Članove Koordinacionog tela čine svi ministri Vlade i predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine u Republici Srbiji.

Koordinaciono telo ima zadatak da koordinira i usmerava poslove organa državne uprave i da pruža podršku i prati realizaciju utvrđenih mera i aktivnosti za unapređenje položaja i socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji u skladu sa Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine.

 Ministar Tomislav Žigmanov u Zagrebu razgovarao sa potpredsednicom Vlade  Republike Hrvatske Anjom Šimpragom   Ministar Tomislav Žigmanov u Zagrebu razgovarao sa potpredsednicom Vlade  Republike Hrvatske Anjom Šimpragom   Ministar Tomislav Žigmanov u Zagrebu razgovarao sa potpredsednicom Vlade  Republike Hrvatske Anjom Šimpragom   Ministar Tomislav Žigmanov u Zagrebu razgovarao sa potpredsednicom Vlade  Republike Hrvatske Anjom Šimpragom

Ministar Tomislav Žigmanov u Zagrebu razgovarao sa potpredsednicom Vlade Republike Hrvatske Anjom Šimpragom

19. septembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov susreo se juče u Zagrebu sa potpredsednicom Vlade Republike Hrvatske Anjom Šimpragom.

Dvoje sagovornika razgovarali su o povezivanju institucija dve zemlje u procesima kreiranja politika i saradnje sa organizacijama civilnog društva, te razmeni iskustava i dobrih praksi.

Ministar Tomislav Žigmanov u Zagrebu razgovarao sa potpredsednicom Vlade  Republike Hrvatske Anjom Šimpragom

Sastanak je deo studijske posete tima Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, na čelu sa ministrom Žigmanovim, i organizacija civilnog društva iz Srbije Uredu za udruge Vlade Republike Hrvatske.

Ministar Žigmanov je tokom razgovora naglasio da su organizacije civilnog društva važan partner državi u kreiranju i sprovođenju javnih politika i da su, u tom pogledu, iskustva koje ima Republika Hrvatska od izuzetne koristi za unapređenje ove oblasti u Srbiji.

Ministar je podvukao da je Srbija svesna važnosti otvorenog dijaloga i saradnje sa civilnim društvom na svom putu ka EU i da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog predano radi na stvaranju podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, o čemu svedoči i proces formiranja istoimenog Saveta koji je u toku.

Zahvaljujući se na gostoprimstvu, ministar Žigmanov je izrazio nadu da će biti u prilici da ugosti potpredsednicu Šimpragu u Beogradu, upućujući joj službeni poziv za posetu Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

 Ministar Tomislav Žigmanov u Zagrebu razgovarao sa potpredsednicom Vlade  Republike Hrvatske Anjom Šimpragom   Ministar Tomislav Žigmanov u Zagrebu razgovarao sa potpredsednicom Vlade  Republike Hrvatske Anjom Šimpragom

Ministar Žigmanov posetio spomen obeležje Roma stradalih u ratovima i mesto kulta zaštitnice romske dece tetkice Bibije na Vračaru

15. septembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov, posetio je danas spomen obeležja Roma stradalih u dva balkanska i dva svetska rata i mesto kulta zaštitnice romske dece tetkice Bibije, povodom nedavno donete Odluke o utvrđivanju mesta kulta tetkice Bibije i spomen obeležja stradalih Roma kao kulturno istorijske celine.

 Ministar Žigmanov posetio spomen obeležje Roma stradalih u ratovima i mesto kulta zaštitnice romske dece tetkice Bibije na Vračaru

Zahvaljujući se Udruženju beogradskih Cigana Svečara tetkice Bibije na pozivu, ministar Žigmanov je rekao da mu je izuzetna čast što je Ministarstvo na čijem je čelu doprinelo donošenju ove Odluke, i na taj način sprečilo rušenje objekata na parceli na kojoj se nalaze ova kulturna dobra.

Ministar je naglasio da je upoznat sa svim problemima sa kojima su se Romi i Romkinje susretali svih ovih decenija kako bi sačuvali zemljište na kojem se nalazi Svetilište romskog naroda i jedna ovako značajna istorijska celina, kao što su ovi podignuti spomenici. Baš iz tog razloga, Ministarstvo je pristupilo rešavanju ovog problema, kako bi očuvao deo romske istorije, kulture i tradicije.

U kratkom obraćanju ministar Žigmanov je istakao da ova prostorna kulturno-istorijska celina ima značajnu ulogu u religijskom i društvenom životu, tradicionalnoj i savremenoj kulturi Roma Beograda. Ona svedoči o suživotu različitih etničkih grupa na prostoru Srbije, deljenju zajedničke prošlosti i prestavlja značajan spomenik romske kulture i istorije, ali je i značajano svedočanstvo o kulturi i istoriji Beograda i Srbije.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog radi i radiće na podršci očuvanju istorije i kulture Roma na našim prostorima, rekao je ministar.

 Ministar Žigmanov posetio spomen obeležje Roma stradalih u ratovima i mesto kulta zaštitnice romske dece tetkice Bibije na Vračaru   Ministar Žigmanov posetio spomen obeležje Roma stradalih u ratovima i mesto kulta zaštitnice romske dece tetkice Bibije na Vračaru   Ministar Žigmanov posetio spomen obeležje Roma stradalih u ratovima i mesto kulta zaštitnice romske dece tetkice Bibije na Vračaru   Ministar Žigmanov posetio spomen obeležje Roma stradalih u ratovima i mesto kulta zaštitnice romske dece tetkice Bibije na Vračaru    Ministar Žigmanov posetio spomen obeležje Roma stradalih u ratovima i mesto kulta zaštitnice romske dece tetkice Bibije na Vračaru

Ministar Žigmanov čestitao Roš Hašanu – Novu godinu pripadnicima jevrejska zajednice u Republici Srbiji

15. septembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov čestitao je Roš Hašanu – „glavu godine“, početak Nove, 5784. godine vođstvu jevrejske zajednice u Republici Srbiji na čelu sa rabinom Isakom Asielom i svim pripadnicima jevrejskog naroda njihovim tradicionalnim pozdravom „Šana tova“ “, što u prevodu znači „Dobru godinu vam želim“.

 Ministar Žigmanov čestitao Roš Hašanu – Novu godinu pripadnicima jevrejska zajednice u Republici Srbiji

Jevreji se u računanju vremena služe lunarnim kalendarom, pa je Nova godina u odnosu na sunčani kalendar pokretni praznik, no uvek pada u jesen, a dan počinje i završava se dolaskom večeri. Nova godina se kod Jevreja računa od postanka sveta – po Tori se to dogodilo 3761. godine pre nove ere, a Roš Hašana simbolizuje sam nastanak sveta.

Prema ustaljenim običajima, ovaj praznik Jevreji proslavljaju u specifičnoj atmosferi – to nije vreme veselja, već se vernici preispituju šta su prošle godine učinili loše, sa ciljem da se to popravi, to jest da bi čovek postao bolju u Novoj godini. Zato se tokom ovih praznika izražavaju osećaji duboke ozbiljnosti i moralne odgovornosti, a običaji simbolizuju čovekovu težnju da godina bude bolja i plodnija. Zbog toga i večera uoči dolaska Nove godine kod Jevreja počinje sa kriškom hleba, koja se umače u med. Proslavom Nove godine počinje period koji se naziva „deset dana kajanja“ i koji se završava praznikom Jom Kipur.

Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa visokim komesarom za nacionalne manjine OEBS-a Kairatom Abdrahmanovim

14. septembar 2023.
 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa visokim komesarom za nacionalne manjine OEBS-a Kairatom Abdrahmanovim

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov razgovarao je danas u Palati Srbija sa visokim komesarom za nacionalne manjine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Kairatom Abdrahmanovim.

U fokusu razgovora bili su procesi integracije nacionalnih manjina, obezbeđivanje njihovih prava, podrška samoupravnim telima nacionalnih manjina, kao i značaj očuvanja nacionalnog identiteta. Ministar Žigmanov je naglasio da je politika Vlade Republike Srbije da su nacionalne manjine u Srbiji bogatstvo i mostovi saradnje među državama i narodima. On je detaljno informisao komesara Abdrahamova o aktivnostima koje država Srbija i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog preduzimaju u pogledu integracije nacionalnih manjina u društvo Republike Srbije, zaštiti njihovih prava, oblicima i načinima podrške razvoju institucija i praksi na očuvanju nacionalnog identiteta svake nacionalne manjine u RS. Ministar je, takođe, istakao izuzetno dobru saradnju koje Ministarstvo ima sa Misijom OEBS-a u Srbiji i ambasadorom Janom Bratuom lično, podvlačeći značaj te saradnje za uspešno sprovedene aktivnosti na integraciji pojedinih nacionalnih manjina.

Komesar Abdrahamov rekao je da izuzetno ceni partnerski odnos koji OEBS ima sa državnim institucijama Republike Srbije, naglašavajući da je izuzetno zadovoljan onim što je čuo kada je reč o sprovedenim aktivnostima. Komesar Abdrahamov je, na kraju, dodao da iskustvo Srbije u unapređenju položaja nacionalnih manjina zaslužuje međunarodno priznanje.

 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa visokim komesarom za nacionalne manjine OEBS-a Kairatom Abdrahmanovim   Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa visokim komesarom za nacionalne manjine OEBS-a Kairatom Abdrahmanovim    Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa visokim komesarom za nacionalne manjine OEBS-a Kairatom Abdrahmanovim    Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa visokim komesarom za nacionalne manjine OEBS-a Kairatom Abdrahmanovim

Ministar Tomislav Žigmanov otvorio Regionalnu konferenciji o trendovima u telekomunikacijama i medijima - Digital 2023.

14. septembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov otvorio je danas desetu, jubilarnu Regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima - Digital 2023, koja se održava u hotelu „Hajat“ u Beogradu.

 Ministar Tomislav Žigmanov otvorio Regionalnu konferenciji o trendovima u telekomunikacijama i medijima - Digital 2023.

Govoreći kao uvodničar, ministar Žigmanov je naglasio da je Vlada Republike Srbije prepoznala značaj digitalizacije i razvoja elektronske uprave, što je doprinelo značajnom razvoju u ovoj oblasti u proteklih nekoliko godina. Digitalizacijom, kao jednim od prioriteta Vlade Republike Srbije, rekao je ministar Žigmanov, transformiše se način rada javne uprave i podiže njena ekonomičnost, transparentnost i kvalitet rada.

On je podsetio da je Vlada usvojila i Strategiju razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020—2025. godine. Realizacija mera Strategije bi trebalo da osigura da se veštačka inteligencija u Republici Srbiji razvija i primenjuje na bezbedan način i u skladu sa međunarodno prepoznatim etičkim principima kako bi se iskoristio potencijal ove tehnologije za unapređenje kvaliteta života svakog pojedinca i društva u celini, kao i za dostizanje Ciljeva održivog razvoja iz Agende 2030 Ujedinjenih nacija.

Ministar Žigmanov osvrnuo se i na fenomen društvenih mreža ocenjujući da korišćenjem društvenih mreža lako i brzo dolazimo do informacija, možemo skrenuti pažnju na neku društvenu pojavu ili na stvari koje su nam lično važne. Sa druge strane, jedan od najvećih izazova na društvenim mrežama je pojava govora mržnje, jer mnogi ga koriste u onljajn prostoru krijući se iza univerzalnog prava slobode govora. Govor mržnje nije sloboda govora, podvukao je ministar Žigmanov. Govor mržnje, rekao je on, je zabranjeni oblik govora koji ograničva slobodu izražavanja jer diskriminiše određene ranjive grupe u društvu i podstiče negativne emocije, agresivnost i neprijateljstvo. Zato je važno da on bude prepoznat kako bi se pravovremeno i adekvatno reagovalo, rekao je ministar Žigmanov. U tom kontekstu, on je govorio je i o vršnjačkom nasilju koje se pojavljuje ne samo u realnom već i u digitalnom prostoru, što je takođe pojava protiv koje kao društvo treba da se borimo.

Ministar Tomislav Žigmanov podsetio je da je Ministarstvo prošle godine, na Međunarodni dan ljudskih prava, uručilo zahvalnice braniocima ljudskih prava, kao i za poseban doprinos u informisanju javnosti u oblasti ljudskih i manjinskih prava, posebno ranjivih i marginalizovanih društvenih grupa. Ovakvu praksu nastavićemo i u narednom periodu, rekao je ministar Tomislav Žigmanov.

 Ministar Tomislav Žigmanov otvorio Regionalnu konferenciji o trendovima u telekomunikacijama i medijima - Digital 2023.  Ministar Tomislav Žigmanov otvorio Regionalnu konferenciji o trendovima u telekomunikacijama i medijima - Digital 2023.

Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao u Kragujevcu potpisivanju Sporazuma o saradnji u sprovođenju projekta „Socijalna inkluzija za dostojanstven život Roma i drugih osetljivih grupa u Srbiji“

12. septembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov prisustvivao je danas u Kragujevcu svečanom potpisivanju Sporazuma o saradnji u sprovođenju projekta „Socijalna inkluzija za dostojanstven život Roma i drugih osetljivih grupa u Srbiji“. Sporazum su potpisali predstavnici lokalni samouprava gradova Kragujevca i Niša, opština Beočin, Kovin i Velika Plana, te gradskih opština Zvezdara i Voždovac sa Ekumenskom humanitarnom organizacijom (EHO), uz podršku švajcarskih organizacija HEKS/EPER.

 Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao u Kragujevcu potpisivanju Sporazuma o saradnji u sprovođenju projekta „Socijalna inkluzija za dostojanstven život Roma i drugih osetljivih grupa u Srbiji“

Obraćajući se prisutnima, ministar Žigmanov je naglasio da ovi sporazumi predstavljaju izuzetno važan doprinos implementaciji Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022. do 2030, kao i ostalih osetljivih društvenih grupa kroz društveno partnerstvo, budući da se radi o aktivnostima koje će realizovati lokalne samouprave. Ovakve strategije, istakao je ministar Žigmanov, gotovo da nemaju smisla ukoliko izostaju planske aktivnosti na lokalnom nivou, pri čemu je naveo primer Grada Kragujevca kao lidera među lokalnim samoupravama u Republici Srbiji kada je reč o politikama inkluzije Roma i Romkinja. Veoma je značajno što se u ovaj projekat uključuje i dodatnih šest lokalnih samouoprava, ocenio je ministar Žigmanov.

Ministar Žigmanov je posebno istakao važnost ciljeva ovog projekta, a to su mere afirmativne akcije u području obrazovanja, rešavanja ozakonjenja nelegalnih objekata radi unapređenja stanovanja, kao i prevencija na pojave diskriminacije prema socijalno osetljivim grupama, te negovanje ravnopravnosti u našem društvu kako bi Romi i druge osobe koje pripadaju društveno marginalizovanim grupama bile tretirane dostojanstveno i bez diskriminacije.

Podrška koja će kroz ovaj projekat biti pružena pripadnicma romske zajednice i drugih osetljivih društvenih grupa, značajno će uticati da njihovi ukupni uslovi svakodnevnog života budu bolji, uključenost u obrazovne procese veća, a uticaće i na njihovu značajniju ukupnu inkluzija u društvo Republike Srbije.

 Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao u Kragujevcu potpisivanju Sporazuma o saradnji u sprovođenju projekta „Socijalna inkluzija za dostojanstven život Roma i drugih osetljivih grupa u Srbiji“  Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao u Kragujevcu potpisivanju Sporazuma o saradnji u sprovođenju projekta „Socijalna inkluzija za dostojanstven život Roma i drugih osetljivih grupa u Srbiji“   Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao u Kragujevcu potpisivanju Sporazuma o saradnji u sprovođenju projekta „Socijalna inkluzija za dostojanstven život Roma i drugih osetljivih grupa u Srbiji“   Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao u Kragujevcu potpisivanju Sporazuma o saradnji u sprovođenju projekta „Socijalna inkluzija za dostojanstven život Roma i drugih osetljivih grupa u Srbiji“   Ministar Tomislav Žigmanov prisustvovao u Kragujevcu potpisivanju Sporazuma o saradnji u sprovođenju projekta „Socijalna inkluzija za dostojanstven život Roma i drugih osetljivih grupa u Srbiji“

Sanja Atanasković Opačić predstavila u Nišu EU program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“

08. septembar 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa EU info centrom u Nišu, organizovalo je u petak 8. septembra 2023. godine prestavljanje novog EU programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ (CERV).

 Sanja Atanasković Opačić  predstavila u Nišu  EU program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“

Sanja Atanasković Opačić, rukovodilac Grupe za sprovođenje i praćenje sprovođenja projekata finansiranih iz  EU, predstavila je učesnicima nov program, njegove ciljeve i strukturu, kao i uslove za konkurisanje. Posebna pažnja posvećena je pozivu za dodelu srestava u okviru mere Bratimljenje gradova, koji je trenutno otvoren za prijave. Rok za apliciranje u okviru ovog konkretnog poziva je 20. septembar 2023. godine.

Info sesiji prisustvovalo je više od 25 učesnika, predstavnika organizacija civilnog društva, obrazovnih institucija i dr.

Ovaj program pruža finansijsku podršku za promovisanje građanskog aktivizma, jednakosti za sve, promovisanje prava i vrednosti Evropske unije i namenjen je pre svega jedinicima lokalne samouprave i organizacijama civilnog društva. Program pokriva period od 2021. do 2027. godine i naslednik je dosadašnjih programa Evropa za građane i građanke, Prava, ravnopravnost i građanstvo i Dafne.

CERV program ima četiri specifična cilja, koji odgovaraju programskim područjima programa:
Vrednosti unije; jednakost, prava i rodna ravnopravnost; uključenost i učešće građana; Dafne - borba protiv svih oblika nasilja.

 Sanja Atanasković Opačić  predstavila u Nišu  EU program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“   Sanja Atanasković Opačić  predstavila u Nišu  EU program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“

Ministar Tomislav Žigmanov govorio na konferenciji o efikasnim žalbenim mehanizmima

08. septembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov govorio je danas na Konferenciji o efikasnim žalbenim mehanizmima - Osnaživanje glasa radnika u Srbiji.

 Ministar Tomislav Žigmanov govorio na konferenciji o efikasnim žalbenim mehanizmima

Otvarajući skup, ministar Žigmanov je konstatovao da su pitanja poslovanja i ljudskih prava, uključujući i prava radnika, veoma složena i neraskidivo povezana, te kao takva visoko na agendi Vlade Republike Srbije.

Ako znamo da trećinu dana provodimo na poslu, jasno je koliko je važno da pitanju zaštite radnih prava posvetimo puno pažnje, rekao je ministar, dodajući da je Republika Srbija ima solidan radnopravni okvir, ali ipak postoji prostor za unapređenje kada je zaštita prava u pitanju.

Što se tiče eksternih zaštitnih mehanizama, ministar je naglasio da se Ministarstvo zalagalo i da su naši napori urodili plodom - Republika Srbija je u UN okvirima ljudskih prava zaokružila sistem zaštite - 6. septembra 2023. Narodna skupština ratifikovala je Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima - i time obezbedila svim građanima dodatni mehanizam zaštite u slučaju povrede prava, mogućnost podnošenja individualnih predstavki pred nadležnim UN komitetom.

Ministar je podvukao i da Republika Srbija dobila, kao jednu od UN preporuka, obavezu izrade Nacionalnog plana za biznis i ljudska prava, koju visoko ceni i razume njene domašaje, i čijoj realizaciji će se ubrzo pristupiti.

Konferencija je održana u organizaciji projekta Nemačke razvojne saradnje „Inicijativa za globalnu sarardnju (IGS)“, koji sprovodi GIZ.

 Ministar Tomislav Žigmanov govorio na konferenciji o efikasnim žalbenim mehanizmima  Ministar Tomislav Žigmanov govorio na konferenciji o efikasnim žalbenim mehanizmima   Ministar Tomislav Žigmanov govorio na konferenciji o efikasnim žalbenim mehanizmima

Ministar Tomislav Žigmanov govorio na Konferenciji FUEN u Pečuju

07. septembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov učestvovao je 7.9.2023. na Konferenciji Federalne unije evropskih manjina FUEN 2023. u Pečuju, u Mađarskoj. FUEN je međunarodna organizacija koja okuplja političke i druge organizacije nacionalnih manjina iz čitave Evrope.

 Ministar Tomislav Žigmanov govorio na Konferenciji FUEN u Pečuju

U panel diskusiji o položaju nacionalnih manjina u zemljama Zapadnog Balkana u kontekstu evropskih integracija, ministar Žigmanov je naglasio da pitanje položaja nacionalnih manjina nije samo unutrašnja stvar pojedinih zemalja i prateće pravne regulative, već je ono isprepleteno brojnim vezama i mrežama evropskih integracija, a uspostavljeno normativnim okvirom međunarodnih organizacija, pre svega dokumentima Saveta Evrope. Isto tako, položaj nacionalnih maljina može se osnažiti i bilateralnim sporazumima između dveju država koje imaju pripadnike svoga naroda u drugim zemljama. Ministar Žigmanov je istakao da takve sporazume Republika Srbija ima, od susednih država, sa Mađarskom, Rumunijom, Hrvatskom i Severnom Makedonjom, što su dodatni mehanizmi zaštite nacionalnih manjina, koje onda imaju svoje posledice i na proces evropskih integracija.

U svim državama Zapadnog Balkana, pa tako i Republika Srbija, podvukao je ministar Žigmanov, evropske integracije imaju prioretno mesto na svojim spoljnopolitičkim agendama, što je ocenio dobrim, i sve su one harmonizovale svoje zakonodavstvo sa ključnim normativnim dokumentima Saveta Evrope i vrednostima Evropske unije koje se odnose na nacionalne manjine, što pospešuje evropske integracije. On je naglasio da je široko, bogato i kvalitetno ostvarivanje manjinskih prava u Republici Srbiji postalo sastavni deo sadržaja pregovaračkog Poglavlja 23, o čemu se kontinuirano izveštava u procesu napretka u evropskim integracijama, što se pozitivno ceni.

Političke elite manjinskih zajednica su gotovo plebiscitarno opredeljene za evropske integracije, a u njihovoj percepciji Evropska unija je pravno uređena, institucionalno funkcionalna, dobro uspostavljena zajednica sa razvijenim politikama, zaključio je ministar Žigmanov dodajuću da građani manjinskih zajednica vide prednost života u takvim zajednicama te da su oni dobri saveznici u evropskim integracija svih država Zapadnog Balkana.

 Ministar Tomislav Žigmanov govorio na Konferenciji FUEN u Pečuju  Ministar Tomislav Žigmanov govorio na Konferenciji FUEN u Pečuju

Ministar Tomislav Žigmanov učestvovao na otvaranju Konferencije o ljudskim pravima u okviru „Nedelje ponosa“

07. septembar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov učestvovao je danas na otvaranju Konferencije o ljudskim pravima održanoj u Kulturnom centru Beograda u okviru ovogodišnje „Nedelje ponosa“.

 Ministar Tomislav Žigmanov učestvovao na otvaranju Konferencije o ljudskim pravima u okviru „Nedelje ponosa“

Obraćajući se učesnicima, ministar je podvukao da borba protiv stereotipa, predrasuda i diskriminacije nije trka na sto metara, već maraton. Ona zahteva upornost, istrajnost, razumevanje, dijalog i uvažavanje čak i kada se ne slažemo, rekao je ministar.

Govoreći na skupu, ministar Žigmanov je konstatovao da nemamo zakonsku regulativu kada je reč o istopolnim zajednicama niti sveobuhvatnu regulativu o položaju transrodnih i interseks osoba, ali i naglasio da pitanje istopolnih zajednica, prava transrodnih i interseks osoba nije samo pitanje zakona, već pitanje izgradnje kulture ljudskih prava, uvažavanja i, nadasve, poštovanja ljudskog dostojanstva svakog ponaosob, te da zakoni i promena svesti moraju ići ruku pod ruku.

Prvo moramo razgovarati i dogovoriti se, postići konsenzus, da bi obezbedili uslove za primenu zakona, podvukao je ministar Žigmanov.

Istovremeno, zakonske norme, dodao je, menjaju dodatno društvene odnose, stavove, razbijaju predrasude i stvaraju uslove za dalje unapređenje. Procesi su pokrenuti, teme otvorene, nisu nepoznanica i nisu nevidljive, a u Ministarstvu imate partnera, poručio je ministar Tomislav Žigmanov.

 Ministar Tomislav Žigmanov učestvovao na otvaranju Konferencije o ljudskim pravima u okviru „Nedelje ponosa“  Ministar Tomislav Žigmanov učestvovao na otvaranju Konferencije o ljudskim pravima u okviru „Nedelje ponosa“  Ministar Tomislav Žigmanov učestvovao na otvaranju Konferencije o ljudskim pravima u okviru „Nedelje ponosa“

Ministar Tomislav Žigmanov otvorio u Novom Sadu seminar o korišćenju Nacionalne baze podataka za praćenje preporuka UN

06. septembar 2023.

Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije i predsednik Saveta za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava, otvorio je danas u Novom Sadu seminar posvećen korišćenju Nacionalne baze podataka za praćenje preporuka UN.

 Ministar Tomislav Žigmanov otvorio u Novom Sadu seminar o korišćenju Nacionalne baze podataka za praćenje preporuka UN

Seminar organizuje Savet Vlade, u saradnji sa Timom za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Srbiji, a namenjen je članovima Saveta i kontakt tačkama u ministarstvima i organima javne vlasti, u cilju jačanja njihovih kapaciteta za implementaciju, izveštavanje i praćenje preporuka koje mehanizmi Ujedinjenih nacija upućuju Srbiji. Seminar drže predstavnici Kancelarije Visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija.

U obraćanju polaznicima, ministar Žigmanov je istakao da će Nacionalna baza podataka umnogome olakšati praćenje primene UN preporuka i omogućiti efikasnije izvršavanje obaveza koje smo preuzeli pristupanjem međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima, kao i sprovođenje Akcionog plana Vlade Republike Srbije koji predviđa godišnje izveštavanje o stanju ljudskih prava.

On je, takođe, podsetio da se ove godine obeležava 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, te da će naša država, na događaju krajem godine na visokom nivou, moći da se pohvali unapređenim sistemom praćenja primene UN preporuka i zaokruživanjem mehanizama zaštite u oblasti ljudskih prava potvrđivanjem Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

Artur Ijezević, iz Kancelarije Visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija iz Ženeve, rekao je da je Srbija jedna od država u sistemu Ujedinjenih nacija koja je među prvima razvila svoj Nacionalni mehanizam za praćenje preporuka Ujedinjenih nacija još pre devet godina, i kao takva je primer dobre prakse čija iskustva i izazovi mogu da se dele sa ostalim državama članicama UN-a.

 Ministar Tomislav Žigmanov otvorio u Novom Sadu seminar o korišćenju Nacionalne baze podataka za praćenje preporuka UN  Ministar Tomislav Žigmanov otvorio u Novom Sadu seminar o korišćenju Nacionalne baze podataka za praćenje preporuka UN

Pomoćnica Nina Mitić na Konferenciji o rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena u Tetovu

06. septembar 2023.

Pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić učestvovala je na Konferenciji o rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena, 5. i 6. septembra 2023. godine u Tetovu, koju je organizovala Stalna misija Severne Makedonije pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama u Beču.

 Pomoćnica Nina Mitić na Konferenciji o rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena  u Tetovu

Na konferenciji je bilo reči o izazovima sa kojima se žene u današnje vreme suočavanju, primerima dobre prakse iz regiona, kao i o aktivnostima koje se realizuju u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti i osnaživanju žena u svim društvenim oblastima.

 Pomoćnica Nina Mitić na Konferenciji o rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena  u Tetovu  Pomoćnica Nina Mitić na Konferenciji o rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena  u Tetovu

Raspisan Javni poziv za predlaganje kandidata za Posebnu radnu grupu za izradu Akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva

06. septembar 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog raspisalo je Javni poziv  organizacijama civilnog društva za predlaganje kandidata za članstvo u Posebnoj radnoj grupi za izradu Predloga akcionog plana za period 2024-2026. godine za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva za period od 2022 - 2030. godine.

Glavni zadatak članova Radne grupe je učešće u pripremi ovog dokumenta javne politike u svim fazama izrade predloga dokumenta.

Javni poziv namenjen je organizacijama civilnog društva koje deluju u sledećim oblastima: građanska participacija i uključivanje građana u proces donošenje odluka, vladavina prava, praćenje transparentnosti rada organa državne uprave, filantropije, volontiranja, neformalno obrazovanje, socijalna zaštite, socijalno preduzetništvo i evropske integracije.

Pravo učešća na Javnom pozivu imaju organizacije civilnog društva, osnovane i registrovane saglasno propisima Republike Srbije koje deluju u oblasti utvrđenih ovim javnim pozivom.

Zainteresovane organizacije civilnog društva dužne su da svoje prijave zajedno sa pripadajućom dokumentacijom iz tačke IV Javnog poziva (DOKUMENTACIJA KOJA SE DOSTAVLjA) u naznačenom roku dostave isključivo elektronskim putem na imejl adresu: javni.poziv@minljmpdd.gov.rs sa napomenom: „Kandidatura za članstvo u  Posebnoj radnoj grupi za izradu Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva za period od 2022 - 2030. godine, za period 2024-2026.„

Rok za podnošenje prijava traje od  05. septembra do 19. septembra 2023. godine.

Tekst javnog poziva i neophodne obrasce možete preuzeti na sledećem linku: https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-92.php

Počela izrada Predloga Akcionog plana za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije

06. septembar 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog obaveštava zainteresovanu javnost o početku izrade Predloga Akcionog plana za period 2024˗2025. godine za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period 2022˗2030. godine, u skladu sa članom 32. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18).

Usvajanje ovog akcionog plana predviđeno je Akcionim planom za sprovođenje programa Vlade 2023-2026. godine. Za izradu navedenog Akcionog plana biće formirana Radna grupa u čijem sastavu će biti predstavnici organa državne uprave, nezavisnih tela i organizacija civilnog društva.

Pomoćnici ministra na tribinama u okviru „Nedelje ponosa“

05. septembar 2023.

Pomoćnici ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog učestvovali su 5. septembra na tribinama organizovanim u okviru „Nedelje ponosa“.

 Pomoćnici ministra na tribinama u okviru „Nedelje ponosa“

Na tribini u KC Grad, pomoćnik Aleksandar Radosavljević govorio je na temu „Zašto nam je potreban zakon o istopolnim zajednicama i kako doći do zakona?“ On je, tom prilikom, istakao da Nacrt Zakona o istopolnim zajednicama (koje je izradilo Ministarstvo uz učešće LGBT organizacija i drugih organizacija civilnog društva), predstavlja značajan iskorak ka konačnom zakonodavnom uređenju ove oblasti.

„Do pre samo nekoliko godina, ideja o zakonom regulisanim istopolnim zajednicama bila je nezamisliva u našoj državi. Danas smo ipak bliži tom cilju. Unapređenje oblasti ljudskih prava ne treba da se gleda kao obaveza u procesu priključenja EU ili kao obaveza koju moramo da ispunimo kao članica Saveta Evrope. Ovo pitanje moramo regulisati zbog sebe i svoje budućnosti“, rekao je Radosavljević.

On je ocenio da je reč o antidiskriminacionom zakonu koji doprinosi humanizaciji našeg društva. Snaga jednog društva, dodao je, meri se po tome koliko je sposobno da i najranjivijeg člana zajednice zaštiti, da ga prihvati i uvažava. Uveren sam da naše društvo ima snage da ovaj zahtevan posao obavi na valjan način, rekao je Radosavljević.

„Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog će nastojati da ova oblast dobije svoj zakonodavni okvir, a sa kakvim sadržajem to ćemo videti. Predstoji nam razgovor sa svim relevantnim subjektima u našem društvu, da u tolerantnoj atmosferi, bez govora mržnje i izliva besa, argumentovano razgovaramo o svim zakonodavnim rešenjima. Takvim procesom doprinećemo da uređenje ove oblasti ne predstavlja sredstvo za dalju polarizaciju u našem društvu“, rekao je Radosavljević i zaključio da će ljudi čije je lično svojstvo da žele da žive u istopolnim zajednicama, živeti u njima - sa Zakonom će biti manje diskriminisani, bez Zakona i dalje nesrećni, bez pravne, zdravstvene, imovinske sigurnosti.

Druga tribina održana je u „Endžio Habu“ gde je pomoćnica Ivana Joksimović učestvovala u diskusiji „Dugine porodice u Srbiji“.

 Pomoćnici ministra na tribinama u okviru „Nedelje ponosa“  Pomoćnici ministra na tribinama u okviru „Nedelje ponosa“  Pomoćnici ministra na tribinama u okviru „Nedelje ponosa“

Skupštinski Odbor prihvatio Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima

04. septembar 2023.

Članovi skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova prihvatili su na današnjoj sednici većinom glasova Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, koji je podnela Vlada Republike Srbije..

 Skupštinski Odbor prihvatio Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima

Pred članovima Odbora, Predlog zakona obrazlagao je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov. On je podsetio je da je naša zemlja već 52 godine članica Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, te da je, kao takva, 2005. godine podržala usvajanje ovog Opcionog protokola.

Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, rekao je ministar Žigmanov, predstavlja veliki korak napred u međunarodnoj zaštiti ljudskih prava i početak procesa koji eventualnim žrtvama kršenja ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava može dati glas, i učiniti države odgovornijim u pogledu njihove obaveze u skladu sa ovim instrumentom.

Ministar Žigmanov je naglasio da je Srbija, kao država koje je sprovela ustavnu reformu u domenu pravosuđa uvažavajući najviše međunarodne standarde, pokazala posvećenost zaštiti ljudskih prava.

Kroz harmonizaciju propisa u okviru procesa pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, kao i reformom pravosuđa, rekao je on, svim građanima Republike Srbije biće omogućena kako prevencija, tako i efikasnije reagovanje i zaštita od kršenja ljudskih prava, što će u krajnjem ishodu dovesti da se najveći broj pitanja rešava u okviru našeg sistema pravosuđa, a sa druge strane potvrdu opredeljenosti naše države da u potpunosti štitimo ljudska prava svojih građana.

Opcioni protokol, kao međunarodni instrument, daće samo dodatnu mogućnost da građani Republike Srbije zaštite svoja prava pred sistemom Ujedinjenih nacija, ukoliko prethodno iscrpljeni unutrašnji mehanizmi, uključujući i Ustavnu žalbu, ne daju rezultate, što verujemo da će biti redak slučaj uzimajući u obzir sprovedene reforme, zaključio je ministar Tomislav Žigmanov govoreći pred članovima Odbora kojim je predsedavala narodna poslanica Nataša Knežević Tasić. Uz ministra Žigmanova, Odboru su ispred Sektora ljudskih prava prisustvovale Ivana Joksimović, pomoćnica ministra i Tanja Srećković, samostalna savetnica.

 Skupštinski Odbor prihvatio Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima  Skupštinski Odbor prihvatio Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima  Skupštinski Odbor prihvatio Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima

Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa šefom Misije OEBS Janom Bratuom

31. avgust 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov razgovarao je danas u Ministarstvu sa šefom Misije OEBS u Srbiji ambasadorom Janom Bratuom. Glavna tema razgovora bila je nastavak saradnje sa nedavno izabranim Nacionalnim savetom albanske nacionalne manjine i napori da se implementira Plan od 7 tačaka.

 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa šefom Misije OEBS Janom Bratuom

Ministar Žigmanov je naglasio da visoko ceni ulogu koju Misija OEBS, i ambasador Bratu lično, imaju u procesu uspostavljanja poverenja i saradnje državnih institucija sa predstavnicima albanske nacionalne manjine, te istakao spremnost Ministarstva da radi otvoreno na identifikaciji i rešavanju izazova koji postoje.

Ministarstvo je, rekao je on, svesno složenosti situacije na jugu Srbije, ali je isto tako spremno da, zajedno sa Koordinacionim telom Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu, ostalim ministarstvima i Misijom OEBS, kao i svim relevantnim akterima iz korpusa albanske nacionalne manjine, radi na postizanju rešenja.

Ambasador Bratu podržao je ideje i predloge Ministarstva i podvukao da će Misija OEBS nastaviti da radi zajedno sa državnim organima i predstavničkim telom albanske nacionalne manjine na uspostavljanju poverenja i saradnje u rešavanju postojećih izazova.

Sastanku sa delegacijom Misije OEBS prisustvovali su državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović i pomoćnik ministra Aleksandar Radosavljević.

 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa šefom Misije OEBS Janom Bratuom  Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa šefom Misije OEBS Janom Bratuom

Radni sastanak državnog sekretara prof. dr Rejhana Kurtovića sa direktorom Evropskog centra za pitanja nacionalnih manjina prof. dr Velom Peteiem i direktorima dva naučna instituta iz Beograda

30. avgust 2023.

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović održao je danas radni sastanak sa direktorom Evropskog centra za pitanja nacionalnih manjina prof. dr Velom Peteiem, direktorom Balkanološkog instituta SANU dr Vojislavom G. Pavlovićem, direktorom Istorijskog instituta prof. dr Aleksandrom Rastovićem i predstavnicima GIZ-a.

 Radni sastanak državnog sekretara prof. dr Rejhana Kurtovića sa direktorom Evropskog centra za pitanja nacionalnih manjina prof. dr Velom Peteiem i direktorima dva naučna instituta iz Beograda

Sastanak je održan u cilju dogovora o načinu i dinamici realizacije projektne aktivnosti –stručna ocena predloženih simbola, znamenja i praznika nacionalnih manjina, koja je planirana u okviru projekta „Podrška jačanju vladavine prava u Srbiji“ koji je zajednički finansiran od strane EU i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomski razvoj i saradnju (BMZ), implementiranih od strane Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), odnosno projekta Zaštita manjina u procesu pristupanja EU, koji realizuje Evropski centar za manjinska pitanja (ECMI) u saradnji sa GIZ-om i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Porf. dr Rejhan Kurtović je u ime Ministarstva zahvalio na ekspertskoj pomoći, ponuđenim komparativnim iskustvima i savetodavnoj ulozi koju pružaju stručne institucije i partneri, te naglasio da je cilj Ministarstva, kada je reč o nacionalnim praznicima nacionalnih manjina i nacionalnim simbolima, da se stvori adekvatan dokument sa nacionalnim praznicima i simbolima nacionalnih manjina, koji će imati naučnu i stručnu utemeljenost i biti opšteprihvaćen.

 Radni sastanak državnog sekretara prof. dr Rejhana Kurtovića sa direktorom Evropskog centra za pitanja nacionalnih manjina prof. dr Velom Peteiem i direktorima dva naučna instituta iz Beograda  Radni sastanak državnog sekretara prof. dr Rejhana Kurtovića sa direktorom Evropskog centra za pitanja nacionalnih manjina prof. dr Velom Peteiem i direktorima dva naučna instituta iz Beograda  Radni sastanak državnog sekretara prof. dr Rejhana Kurtovića sa direktorom Evropskog centra za pitanja nacionalnih manjina prof. dr Velom Peteiem i direktorima dva naučna instituta iz Beograda

Ministarstvo raspisalo dva javna poziva organizacijama civilnog društva

28. avgust 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog raspisalo je dva javna poziva organizacijama civilnog društva – prvi,  za predlaganje kandidata za članstvo u Radnoj grupi za izradu Predloga akcionog plana za 2024. i 2025. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, i drugi, za predlaganje kandidata za članstvo u Radnoj grupi za izradu Predloga akcionog plana za period 2024-2025 za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine.

Cilj prvog javnog poziva, koji se tiče teme rodne ravnopravnosti, je da se kroz transparentan proces izvrši izbor organizacija civilnog društva čiji će predstavnici biti predloženi za imenovanje za članstvo u Radnoj grupi za izradu Predloga akcionog plana za 2024. i 2025. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine.

Ovaj Javni poziv namenjen je organizacijama civilnog društva koje deluju u oblasti rodne ravnopravnosti.  
Pravo učešća na Javnom pozivu imaju udruženja registrovana saglasno pozitivnim propisima Republike Srbije koje deluju u oblasti utvrđenoj ovim javnim pozivom.

Zainteresovane organizacije civilnog društva dužne su da svoje prijave zajedno sa pripadajućom dokumentacijom iz tačke IV Javnog poziva (DOKUMENTACIJA KOJA SE DOSTAVLjA) u naznačenom roku dostave isključivo elektronskim putem na imejl adresu: javni.poziv@minljmpdd.gov.rs sa napomenom:  „Kandidatura za članstvo u Radnoj grupi za izradu Predloga akcionog plana za 2024. i 2025. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine”.

Rok za podnošenje prijava traje od  28. avgusta do 11. septembra 2023. godine.

Tekst javnog poziva i neophodne obrasce možete preuzeti na sledećem linku: https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-90.php

Što se tiče drugog Javnog poziva -  za predlaganje kandidata za članstvo u Radnoj grupi za izradu Predloga akcionog plana za period 2024-2025 za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine - glavni zadatak članova Radne grupe je učešće u pripremi ovog dokumenta javne politike u svim fazama izrade predloga dokumenta.

Drugi Javni poziv namenjen je organizacijama civilnog društva koje deluju u oblasti zaštite i unapređenja prava pripadnika grupa u posebnom riziku od diskriminacije.

Pravo učešća na ovom Javnom pozivu imaju organizacije civilnog društva, osnovane i registrovane saglasno propisima Republike Srbije koje deluju u oblasti utvrđenih ovim javnim pozivom.

Zainteresovane organizacije civilnog društva dužne su da svoje prijave zajedno sa pripadajućom dokumentacijom iz tačke IV Javnog poziva (DOKUMENTACIJA KOJA SE DOSTAVLjA) u naznačenom roku dostave isključivo elektronskim putem na imejl adresu: javni.poziv@minljmpdd.gov.rs sa napomenom:  „Kandidatura za članstvo u Radnoj grupi za izradu Predloga akcionog plana za period 2024-2025 za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine“.

Rok za podnošenje prijava traje od  28. avgusta do 11. septembra 2023. godine.

Tekst javnog poziva i neophodne obrasce možete preuzeti na sledećem linku: https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-91.php

Javni poziv organizacijama civilnog društva

25. avgust 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, raspisalo je Javni poziv organizacijama civilnog društva za podnošenje kandidature za učešće u izradi Akcionog plana za sprovođenje Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. do 2025. godine.

Javni poziv sprovodi se sa ciljem da se obezbedi transparentnost i učešće civilnog sektora u radu Radne grupe za izradu Akcionog plana. Akcionim planom detaljnije će se definisati aktivnosti, način njihovog sprovođenja, kao i nosioci aktivnosti i partneri, a sve u cilju obezbeđivanja povećane sigurnosti žena od rodno zasnovanog nasilja u porodici i u partnerskim odnosima.

Javni poziv namenjen je organizacijama civilnog društva koje deluju u oblasti sprečavanja i borbe protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici i partnerskih odnosa.

Pravo učešća na Javnom pozivu imaju organizacije civilnog društva, osnovane i registrovane saglasno propisima Republike Srbije, koje deluju u oblasti utvrđenih ovim javnim pozivom.

Zainteresovane organizacije civilnog društva dužne su da svoje prijave, zajedno sa pripadajućom dokumentacijom iz tačke IV Javnog poziva (DOKUMENTACIJA KOJA SE DOSTAVLjA), u naznačenom roku dostave isključivo elektronskim putem na i-mejl adresu: javni.poziv@minljmpdd.gov.rs sa napomenom: “Kandidatura za učešće u izradi Akcionog plana za sprovođenje Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. do 2025. godine“.

Rok za podnošenje prijava traje od 25. avgusta do 11. septembra 2023. godine.

Tekst konkursa i neophodne obrasce možete preuzeti na sledećem linku: https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-89.php

Ministar Žigmanov na zatvaranju Sportskih igara mladih u Splitu

24. avgust 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov prisustvovao je danas svečanosti zatvaranja 27. Dunav osiguranje Sportskih igara mladih u Splitu.

 Ministar Žigmanov na zatvaranju Sportskih igara mladih u Splitu

"Sportske i fizičke aktivnosti uopšte veliko su dobro i za pojedinca i za društvo u celini, pa njegova afirmacija, naročito među mladima, uvek zaslužuje podršku. Igre spajaju ljude i stvaraju čvrste veze, što posebno treba posvetiti kada je reč o ovakvim priredbama koje okupljaju više stotina hiljada mladih iz nekoliko država bivše Jugoslavije, čija se završnica održava ovde u Splitu susretima najboljih ekipa", izjavio je ministar Žigmanov.

"Važno je da u odnosima Srbije i Hrvatske prostori i sadržaji saradnje rastu iz dana u dan, te da se odvijaju u pozitivnom ozračju. Radost mladih ljudi koje okuplja sport, a koje smo ovih dana gledali u Splitu, motiv su i povod da mi koji dolazimo iz sveta politike treba da istrajavamo da saradnju između dveju država stalno unapređujemo", rekao je ministar.

Regionalna manifestacija Sportske igre mladih, koja okuplja decu iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, najveća je manifestacija amaterskog sporta u Evropi. Na njoj je do sada, za 27. godina postojanja, učestvovalo više od 2,5 miliona dece i mladih, čemu treba dodati i ovogodišnje učesnike kojih je više od 110.000 u Hrvatskoj, više od 90.000 u Srbiji i preko 60.000 u Bosni i Hercegovini. Deca se takmiče u deset disciplina, a učešće je besplatno.

Sportske igre mladih promovišu zdrav način života, toleranciju, zajedništvo i druženje. One šire humanost, poštovanje različitosti, doprinose suzbijanju nasilja i razvoju osećaja zajedništva.

Pored ministra Žigmanova, svečanoj završnici prisustvovali su i ministar sporta Zoran Gajić, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković i drugi.

 Ministar Žigmanov na zatvaranju Sportskih igara mladih u Splitu  Ministar Žigmanov na zatvaranju Sportskih igara mladih u Splitu  Ministar Žigmanov na zatvaranju Sportskih igara mladih u Splitu

Pomoćnica ministra Nina Mitić prisustvovala otvaranju Kulturnog centra Roma u Pirotu

23. avgust 2023.

Pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić prisustvovala je 23.8.2023. ceremoniji otvaranja Kulturnog centra Roma u Pirotu.

„Radimo na izgradnji političke volje i održivog političkog angažmana lokalnih vlasti, u cilju podizanja kapaciteta i osnaživanja lokalnih romskih zajednica da doprinesu osmišljavanju, sprovođenju i praćenju planova i projekata koji se na njih odnose. U tom smislu, Ministarstvo podržava napore EU, kakav je program „ROMACTED“, u cilju potpune inkluzije Roma i Romkinja u sve oblasti života i rada u Republici Srbiji“, rekla je pomoćnica Mitić.

 Pomoćnica ministra Nina Mitić prisustvovala otvaranju Kulturnog centra Roma u Pirotu

Ona je istakla da otvaranje ovog centra treba da predstavlja promenu u načinu na koji se romska kultura i identitet predstavljaju građanima Republike Srbije.

„Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog radi i radiće na smanjenju diskriminacije prema Romima i Romkinjama. Takođe i na širem poznavanju istorije i kulture Roma, njihovog doprinosa kulturnom stvaralaštvu u Republici Srbiji, sa akcentom na univerzalne vrednosti koje su nam zajedničke“, zaključila je pomoćnica ministra Nina Mitić.

Kulturni centar je osnovan zahvaljujući finansijskoj podršci dobijenoj u okviru druge faze zajedničkog programa Saveta Evrope i Evropske unije „ROMACTED“, sa kojima je Grad Pirot potpisao Memorandum o saradnji i obezbedio sve tehničke uslove za otvaranje Centra. Druga faza programa „ROMACTED“ se u Srbiji sprovodi na osnovu Protokola o saradnji potpisanog sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i 13 lokalnih samouprava, među kojima je i Pirot.

Svečanosti u Pirotu prisustvovali su predstavnici Grada Pirota, Saveta Evrope i Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine. Uz pomoćnicu Mitić, iz Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, prisutna je bila i Sofija Osmanović, šefica Odseka za unapređenje položaja Roma.

 Pomoćnica ministra Nina Mitić prisustvovala otvaranju Kulturnog centra Roma u Pirotu  Pomoćnica ministra Nina Mitić prisustvovala otvaranju Kulturnog centra Roma u Pirotu

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović na uručenju ugovora o donatorskoj pomoći i ključeva stanova za socijalno stanovanje korisnicima u Raški

23. avgust 2023.
 Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović na uručenju ugovora o donatorskoj pomoći i ključeva stanova za socijalno stanovanje korisnicima u Raški

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović prisustvovao je danas ceremoniji uručenja ugovora o donatorskoj pomoći i ključeva 18 stanova namenjenih za socijalno stanovanje korisnicima u Raški.

„Vlada Republike Srbije vodi odgovornu politiku u svim sektorima društva. Između ostalog, zajedničkim snagama delujemo na poboljšanje i inkluziju svih marginalizovanih grupa u svim društvenim sferama u Republici Srbiji. To je veoma bitno, jer odgovarajućim stambenim rešenjima osiguravamo budućnost i prosperitet najosetljivijim kategorijama stanovništva“, rekao je državni sekretar Kurtović.

On se zahvalio svim donatorima i partnerima, predstavnicima resornih ministarstva, lokalne samouprave i organizacija civilnog društva bez kojih, kako je rekao, ne bi bilo moguće realizovati sve ono što se kroz ovaj Program postiglo i ostvarilo.

„Uz pomoć ovog projekta stvoreni su najznačajniji preduslovi za početak novog života i prosperitet pripadnika pojedinih marginalizovanih grupa, i uz to podstrek za još niz aktivnosti i mera koje doprinose njihovom integrisanju u normalne životne tokove naše zajednice“, rekao je prof. dr Rejhan Kurtović, državni sekretar.

Stanovi su izgrađeni u okviru projekta „Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji“ koji sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS). Program „Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji’’ doprinosi većoj socijalnoj inkluziji žena i muškaraca, devojčica i dečaka koji su izloženi siromaštvu i socijalnoj isključenosti, omogućavajući im da dostojanstveno žive i aktivno učestvuju u društvu. Ciljne grupe kojima se Program bavi su pripadnici romske populacije, žene žrtve porodičnog nasilja, mladi koji napuštaju sistem podrške socijalne zaštite i osobe sa invaliditetom.

 Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović na uručenju ugovora o donatorskoj pomoći i ključeva stanova za socijalno stanovanje korisnicima u Raški  Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović na uručenju ugovora o donatorskoj pomoći i ključeva stanova za socijalno stanovanje korisnicima u Raški  Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović na uručenju ugovora o donatorskoj pomoći i ključeva stanova za socijalno stanovanje korisnicima u Raški  Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović na uručenju ugovora o donatorskoj pomoći i ključeva stanova za socijalno stanovanje korisnicima u Raški  Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović na uručenju ugovora o donatorskoj pomoći i ključeva stanova za socijalno stanovanje korisnicima u Raški  Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović na uručenju ugovora o donatorskoj pomoći i ključeva stanova za socijalno stanovanje korisnicima u Raški

Javni poziv organizacijama civilnog društva za predlaganje kandidata za članstvo u Radnoj grupi za izradu Predloga programa zaštite prirode

21. avgust 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, raspisalo je Javni poziv organizacijama civilnog društva za predlaganje kandidata za članstvo u Radnoj grupi za izradu Predloga programa zaštite prirode Republike Srbije 2024-2032. godine.

Glavni zadatak članova Radne grupe je učešće u pripremi ovog dokumenta javne politike u svim fazama izrade predloga dokumenta.

Javni poziv namenjen je organizacijama civilnog društva koje deluju u oblasti zaštite životne sredine, zaštite prirode, očuvanja biodiverziteta.

Pravo učešća na Javnom pozivu imaju organizacije civilnog društva, osnovane i registrovane saglasno propisima Republike Srbije, koje deluju u oblasti utvrđenih ovim Javnim pozivom.

Zainteresovane organizacije civilnog društva dužne su da svoje prijave zajedno sa pripadajućom dokumentacijom iz tačke IV Javnog poziva (DOKUMENTACIJA KOJA SE DOSTAVLjA) u naznačenom roku dostave isključivo elektronskim putem na imejl adresu: sek.scd@minljmpdd.gov.rs sa napomenom: ,,Kadidatura za učšće u Radnoj grupi za izradu Predloga programa zaštite prirode Republike Srbije 2024-2032. godine“.

Rok za podnošenje prijava traje od 21. avgusta do 4. septembra 2023. godine.

Tekst konkursa i neophodne obrasce možete preuzeti na sledećem linku: https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-88.php

Posebni savetnik ministra pozdravio učesnike 17. Svetskog kongresa Rusina

18. avgust 2023.

Posebni savetnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Marin Piuković pozdravio je danas u Novom Sadu učesnike 17. Svetskog kongresa Rusina.

 Posebni savetnik ministra pozdravio učesnike 17. Svetskog kongresa Rusina

„Ovaj Kongres je manifestacija koja dostojno i u pravom svetlu predstavlja vojvođanske Rusine i doprinosi upoznavanju svih nas sa bogatim nasleđem rusinske zajednice u oblasti kulture, informisanja, obrazovanja i jezika. Pored toga ova manifestacija pokazuje visok stepen odlučnosti i organizovanosti Rusina u očuvanju svog identiteta“, rekao je u uvodnom obraćanju Piuković.

On je naglasio da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podržava ovakve manifestacije jer su one pravi način da se neguje baština i očuva identitet rusinske zajednice u Republici Srbiji, te pravi pokazatelj multietničnosti i multikulturalnosti Vojvodine.

Čestitao je organizatorima, Matici Rusina, Nacionalnom savetu rusinske nacionalne manjine, Gradu Novom Sadu, Pokrajinskom sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Pokrajinskom sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Zavodu za kulturu vojvođanskih Rusina, Opštini Vrbas i drugim sponzorima koji su svojim trudom omogućili održavanje 17. Svetskog kongresa Rusina.

„Izražavajući veliko zadovoljstvo što se danas nalazim ovde, želim vam da svojim radom i ugledom i ubuduće budete nosioci očuvanja i afirmacije nacionalnog identiteta Rusina u Srbiji. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i dalje će biti podrška i pouzdan partner svim nacionalnim manjinama u Republici Srbiji i nastavićemo da negujemo i promovišemo duh dijaloga, tolerancije, saradnje i razumevanja“, rekao je posebni savetnik ministra Marin Piuković.

Domaćin 17. Svetskog kongresa Rusina je ove godine Novi Sad. Kongres je okupio učesnike iz Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Rumunije, Ukrajine, Sjedinjenih američkih država, Kanade i Srbije. Članica Svetskog kongresa Rusina iz Srbije je Matica rusinska, a njenu delegaciju čine i članovi-stručnjaci iz drugih rusinskih organizacija u Novom Sadu – Rusinskog kulturnog centra, Kulturno-prosvetnog društva DOK – Novi Sad i Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu.

 Posebni savetnik ministra pozdravio učesnike 17. Svetskog kongresa Rusina  Posebni savetnik ministra pozdravio učesnike 17. Svetskog kongresa Rusina

Javni poziv za predloge inovativnih usluga socijalne inkluzije otvorenog tipa

16. avgust 2023.

Evropska unija i Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), u okviru programa „Podrška EU socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji’’ (EU SHAI), objavljuju Javni poziv za predloge inovativnih usluga socijalne inkluzije na lokalu otvorenog tipa.

 Javni poziv za predloge inovativnih usluga socijalne inkluzije otvorenog tipa

Opšti cilj Javnog poziva je da doprinese socijalnoj inkluziji najosetljivijih žena i muškaraca, devojčica i dečaka kroz uspostavljanje i/ili unapređenje inovativnih usluga socijalne inkluzije otvorenog tipa na lokalnom nivou, i na taj način doprinese procesu deinstitucionalizacije.

Pravo učešća imaju ustanove socijalne zaštite i organizacije civilnog društva. Indikativni budžet Javnog poziva je 2.9 miliona USD. Rok za podnošenje predloga projekata je 30. septembar 2023. u 24.00. Sve informacije o javnom pozivu i dokumentacija za prijavljivanje dostupni su na internet stranici programa „Podrška EU socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji’’, u sekciji „Konkursi“. Sva pitanja u vezi sa Javnim pozivom možete poslati na imejl adresu rsoc.cfp.clarifications@unops.org, do 15. septembra 2023. godine.

Javni poziv se raspisuje u okviru programa „Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji”, za koji je Evropska unija izdvojila 27 miliona evra. Program sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u partnerstvu sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Ministarstvom za evropske integracije.

Javni poziv organizacijama civilnog društva za podnošenje kandidature za članstvo u Posebnoj radnoj grupi za izradu Strategije za praćenje i unapređenje stanja ljudskih prava

14. avgust 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog uputilo je Javni poziv organizacijama civilnog društva za podnošenje kandidature za članstvo u Posebnoj radnoj grupi za izradu Strategije za praćenje i unapređenje stanja ljudskih prava u

Republici Srbiji za period od 2024. do 2030. godine.

Rok za podnošenje prijava traje od 14. avgusta do 28. avgusta 2023. godine.

Zainteresovane organizacije civilnog društva dužne su da svoje prijave zajedno sa pripadajućom dokumentacijom iz tačke IV Javnog poziva (DOKUMENTACIJA KOJA SE DOSTAVLjA) u naznačenom roku dostave isključivo elektronskim putem na i-mejl adresu: sek.scd@minljmpdd.gov.rs sa napomenom: “Kandidatura za članstvo u Posebnoj radnoj grupi za izradu Strategije za praćenje i unapređenje stanja ljudskih prava“.

Više informacija o Javnom pozivu možete naći na sledećem linku: http://minljmpdd-minljmpdd.apps.wh.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-86.php

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog potpisalo je sporazum o saradnji sa produkcijskom kućom igranog filma o muzičaru i Romu Džeju Ramadanovskom

11. avgust 2023.

Danas je u prostorijama Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog potpisan sporazum između Ministarstva i preduzeća Pelicula Production d.o.o. o saradnji u oblasti kinematografije. Potpisivanju je pored ministra Tomislava Žigmanova prisustvovala pomoćnica ministra za rodnu ravnopravnost i antidiskriminaciju Nina Mitić, dok je uime preduzeća Plicula Production d.o.o. potpisivanju prisustvovao Vladan Anđelković. U sporazumu Ministarstvo izražava podršku izradi filma „Nedelja“ posvećenom životu pevača Džeja Ramadanovskog, koji na realističan način prikazuje i život Roma i Romkinja u Republici Srbiji.

 Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog potpisalo je sporazum o saradnji sa produkcijskom kućom igranog filma o muzičaru i Romu Džeju Ramadanovskom

U radnom delu sastanka Anđelković je izneo ciljeve koje produkcija ima u pogledu snimanja ovog filma, ističući potencijal koji on ima ne samo na komercijalnom tržištu na prostoru Republike Srbije već i šire u okviru rada na suzbijanju stereotipa i predrasuda o Romima i Romkinjama. Pomoćnica ministra Nina Mitić istakla je da „Rom na našem jeziku znači čovek. Svaki čovek ima svoje vrline i mane, a negde gde mi prepoznajemo našu navezanost u ovom projektu je da se mali Džej, koji glumi u ovom filmu, realno suočava sa diskriminacijom u svakodnevnom životu, protiv čega se kao društvo moramo stalno boriti. Sa druge strane, na nama je da pomognemo da mladi, ljudi mlađe generacije kroz taj lik spoznaju da svoje talente treba da u životu ostvare. Prosto, oni moraju da imaju svest kako da upravljaju svojim mogućnostima a društvo je tu da pomogne da se iste i ostvare. To je velika borba koja nas iščekuje. Zadatak svih nas je da mu pomognemo da ostvari svoje ciljeve ali i da je na prvom mestu školovanje najvažnije.“

Ministar Žigmanov je naglasio da se u borbi protiv diskriminacije i u afirmaciji inkluzivnih politika ostvaruju bolji rezultati ukoliko više subjekata zajednički radi na ostvarenju ciljeva. „Zajedničkim delovanjem i umetnosti i politike i društvenih struktura vezanih za zdravstvo, socijalnu zaštitu, obrazovanje, kroz kulturne obrasce i prakse, mislim da možemo i kao društvo i kao država efikasnije postizati rezultate kada je u pitanju ne samo smanjivanje diskriminacije nego i integracija u inkluziji Roma i Romkinja. Tome može poslužiti i filmska prezentacija života o Džeju. “

Namera Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je da i ovim i sličnim aktivnostima doprinese unapređenju socijalnog uključivanja ali i razbijanja stereotipa i predrasuda te borbe protiv diskriminacije Roma i Romkinja u Republici Srbiji.

 Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog potpisalo je sporazum o saradnji sa produkcijskom kućom igranog filma o muzičaru i Romu Džeju Ramadanovskom   Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog potpisalo je sporazum o saradnji sa produkcijskom kućom igranog filma o muzičaru i Romu Džeju Ramadanovskom   Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog potpisalo je sporazum o saradnji sa produkcijskom kućom igranog filma o muzičaru i Romu Džeju Ramadanovskom   Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog potpisalo je sporazum o saradnji sa produkcijskom kućom igranog filma o muzičaru i Romu Džeju Ramadanovskom   Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog potpisalo je sporazum o saradnji sa produkcijskom kućom igranog filma o muzičaru i Romu Džeju Ramadanovskom   Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog potpisalo je sporazum o saradnji sa produkcijskom kućom igranog filma o muzičaru i Romu Džeju Ramadanovskom

Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dodeljena je zlatna plaketa Slovačkog nacionalnog saveta

11. avgust 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, prisustvovao je juče Svečanoj sednici Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine u povodu 20. godišnjice od njegovog osnivanja. Svečana sednica, uz prisustvo brojnih uzvanika i gostiju, održana je u okviru programa ovogodišnjih Slovačkih narodnih svečanosti u Bačkom Petrovcu.

 Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dodeljena je zlatna plaketa Slovačkog nacionalnog saveta

Ministar Žigmanov u svom obraćanju pozdravio je sve prisutne predstavnike lokalnih vlasti, Pokrajinske vlade, goste iz Republike Slovačke te sve članove Slovačkog nacionalnog saveta na čelu sa predsednicom Dušankom Petrak, izrazivši čast i zadovoljstvo na prilici da prisustvuje Svečanoj sednici manjinskog samoupravnog tela slovačke zajednice u Republici Srbiji. Čestitavši Savetu 20 godina od osnivanja, ministar Žigmanov se veoma pohvalno izrazio o svemu onome što je Savet u proteklom razdoblju postigao kada je u pitanju očuvanje imena Slovaka na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, to jest u Republici Srbiji.

„Čestitam vam i na brojnim postignućima koja ostvarujete kada je u pitanju očuvanje i razvoj identiteta slovačkog naroda, na svim vrednim naporima koje činite a koji imaju za posledicu dobro pripadnika slovačke zajednice, naročito kada su u pitanju aktivnosti u području kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma. Vaša postignuća se vide i kada je u pitanju integracija Slovaka u lokalne zajednice, u šire, regionalne zajednice i, na koncu, u zajednicu svih građana Republike Srbije, ravnopranih građana koji ostvaruju jednakost u punom kapacitetu. Želim Vam čestitati i na svemu onome što činite da perspektive pripadnika slovačke zajednice u Republici Srbiji budu svetlije i da stvarate pretpostavke da pripadnici Vaše zajednice, u prostoru gde su došli pre tri veka budu i dalje prisutni i da grade takve prilike koje će im omogućiti trajni opstanak ovde.“

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i ovom prilikom je istakao da pripadnici svih nacionalnih zajednica, pa tako slovačkog naroda u svojim nastojanjima za dalji napredak u Vladi Republike Srbije imaju pouzdanog i odgovornog partnera, čega je garant resorno ministarstvo na čijem je on čelu.

Na kraju svečanosti, ministar Tomislav Žigmanov je primio Zlatnu plaketu Slovačkog nacionalnog saveta koja je dodeljena Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog za doprinos razvoja Nacionalnog saveta povodom 20. godina njegovog postojanja.

 Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dodeljena je zlatna plaketa Slovačkog nacionalnog saveta   Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dodeljena je zlatna plaketa Slovačkog nacionalnog saveta   Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dodeljena je zlatna plaketa Slovačkog nacionalnog saveta   Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dodeljena je zlatna plaketa Slovačkog nacionalnog saveta   Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dodeljena je zlatna plaketa Slovačkog nacionalnog saveta   Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dodeljena je zlatna plaketa Slovačkog nacionalnog saveta   Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dodeljena je zlatna plaketa Slovačkog nacionalnog saveta

Ministar Tomislav Žigmanov posetio Radio- televiziju Vojvodine

10. avgust 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov posetio je danas Javnu medijsku ustanovu Radio-televiziju Vojvodine u cilju bližeg upoznavanja i dogovora oko zajedničke planske i koordinisane saradnje u svim oblastima poslovanja i rada javne ustanove, naročito u delu koji se tiče informisanja na manjinskim jezicima.

 Ministar Tomislav Žigmanov posetio Radio- televiziju Vojvodine

Ministar Žigmanov u svojoj izjavi istakao je da je “pravo na informiranje na materinskom jeziku nacionalnih zajednica jedno od ključnih manjinskih prava i kao takvo je garantirano međunarodnim pravnim dokumentima, Ustavom Republike Srbije i brojnim zakonima. Kao i pravo na njegovanje kulture, i informiranje na vlastitom jeziku pripadnika nacionalnih zajednica predstavlja značajni identitetski resurs – ukoliko ono ne postoji, velika je vjerojatnost da će se asimilacija odvijati brže. Isto tako, ono ima značajnu ulogu u razvoju građanske kompetencije – razvijena informativnost u funkciji je povećanja racionalnosti pri izborima. I na koncu, medij na materinskom jeziku manjinskih zajednica od važnosti je i za integraciju manjina u društvo. Ova načela prate i prakse koje postoje u medijskim politikama Vlade Republike Srbije, koja svoje najbolje i najpotpunije ostvarenje ima na pokrajinskom javnom servisu – Radio-televiziji Vojvodine. Ono je toliko razvijeno i kvalitetno da se često spominje kao uzor ne samo u praksi u Republici Srbiji i zemljama u regionu nego i u širim Evropskim razmerama”.

Na radijskim i televizijskim programima Pokrajinskog javnog medijskog servisa Javna medijska ustanova „Radio-televizija Vojvodine” (RTV), sa sedištem u Novom Sadu, emituje se veći broj radio (Radio Novi Sad 1, Radio Novi Sad 2, Radio Novi Sad 3) i TV programa (RTV 1, RTV 2). RTV 1 emituje program na srpskom jeziku, dok se na RTV 2 programa emituje na ukupno 15 jezika nacionalnih manjina. Prema dostupnim podacima iz 2021. Godine, RTV 2 je emitovao blizu 350 hiljada minuta televizijskog programa, istina u različitim obimu vremenskog trajanja, na devet jezika nacionalnih manjina – na mađarskom, makedonskom, romskom, rumunskom, rusinskom, bunjevačkom, slovačkom, ukrajinskim i hrvatskom jeziku. Kada je reč o radio programu na manjinskim jezicima, Radio Novi Sad 2 emituje celodnevni program na mađarskom jeziku, dok Radio Novi Sad 3 emituje program na 14 jezika nacionalnih manjina – na albanskom, bugarskom, bunjevačkom, mađarskom, makedonskom, nemačkom, romskom, rumunskom, ruskom, rusinskom, slovačkom, ukrajinskom, hrvatskom, crnogorskom i češkom jeziku. U 2021. Godini emitovano je ukupno 1.042.617 minuta programa na manjiniskim jezicima, koji također unutar sebe imaju različitu dužinu i dinamiku emitovanja, što prate i adekvatni organizacijski aranmžmani i kadrovski resursi.

Na sastanku je pored ministra za ljudska i manjinska prava i drustveni dijalog, ispred navedenog ministarstva prisustvovao i državni sekretar prof. dr. Rejhan Kurtović, dok su ispred Radio-televizije Vojvodine sastanku prisustvovali Atila Marton, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika drugog programa televizije Vojvodine i Andraš Gustonj glavni i odgovorni urednik drugog programa radio Vojvodine.

Nakon sastanka usledio je obilazak ustanove koju je predvodio Jovan Bačić, direktor tehnike ove ustanove.

 Ministar Tomislav Žigmanov posetio Radio- televiziju Vojvodine   Ministar Tomislav Žigmanov posetio Radio- televiziju Vojvodine   Ministar Tomislav Žigmanov posetio Radio- televiziju Vojvodine   Ministar Tomislav Žigmanov posetio Radio- televiziju Vojvodine   Ministar Tomislav Žigmanov posetio Radio- televiziju Vojvodine   Ministar Tomislav Žigmanov posetio Radio- televiziju Vojvodine

Ministar Tomislav Žigmanov primio u oproštajnu posetu šefa Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijasa Flesenkempera

10. avgust 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov primio je danas šefa Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijasa Flesenkempera koji završava svoj mandat u Republici Srbiji.

 Ministar Tomislav Žigmanov primio u oproštajnu posetu šefa Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijasa Flesenkempera

Flesenkemper se zahvalio na dosadašnjoj konstruktivnoj i dobroj saradnji najpre s Kancelarijom za ljudska i manjinska prava, zatim sa ministarstvom na čelu sa Gordanom Čomić i Tomislavom Žigmanovim, istakavši da je tokom pet godina svog mandata u Republici Srbiji bio svedokom dobrih tendencija kada su u pitanju politike Vlade Republike Srbije, ali da je video i situacije kako se u pojedinim područjima vraćalo i nekoliko koraka unazad. Posebno je istakao kao pozitivnu činjenicu postojanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog koje uvek nastoji da pronađe načine da se ide dalje.

Ministar Žigmanov, u ime celog ministarstva, zahvalio se na svemu što je učinjeno u okviru mandata Flesenkempera, istakavši značaj Saveta Evrope u percepciji vlasti Republike Srbije, kada je reč o vrednosnom i normativnom okviru prema kojem savremene demokratije treba da teže. Istrajnost u primeni vrednosnog okvira i standarda Saveta Evrope predani je odgovor na izazove u području ljudskih i manjinskih prava za resorno ministarstvo.

Žigmanov je dodao i da je ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u okviru ove saradnje moglo mnogo da nauči od Tobijasa Flesenkempera i njegovog tima iz Saveta Evrope, prevashodno u izgradnji partnerskih odnosa sa subjektima koji su u aktivnosti kao i stvaranje saradnje kroz društvene dijaloge i rešavanje svih izazova na način da se u institucijama iste i otvore i nađu rešenja na način da se i zatvore.

Teme razgovora bile su i izrada Akcionog plana prava pripadnika nacionalnih manjina, kao i diskriminacija marginalizovanih grupa, govor mržnje ali i druge devijacije sa kojima se resorno ministarstvo suočava kada su u pitanju kršenja osnovnih ljudskih prava i stvaranje klime koja nije dobra za demokratski razvoj društva.

Ministar Tomislav Žigmanov, uručivši prigodne darove, poželeo je Tobijasu Flesenkemperu puno uspeh u daljem radu.

 Ministar Tomislav Žigmanov primio u oproštajnu posetu šefa Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijasa Flesenkempera  Ministar Tomislav Žigmanov primio u oproštajnu posetu šefa Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijasa Flesenkempera  Ministar Tomislav Žigmanov primio u oproštajnu posetu šefa Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijasa Flesenkempera  Ministar Tomislav Žigmanov primio u oproštajnu posetu šefa Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijasa Flesenkempera

Javni poziv organizacijama civilnog društva za članstvo u Radnoj grupi za izradu Strategije za primenu Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (Arhuska konvencija) sa Akcionim planom

3. avgust 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine upućuje Javni poziv organizacijama civilnog društva za članstvo u Radnoj grupi za izradu Strategije za primenu Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (Arhuska konvencija) sa Akcionim planom.

Rok za podnošenje prijava traje od 01. 08. 2023. godine do 01. 09. 2023. godine.

Zainteresovane organizacije civilnog društva dužne su da svoje prijave zajedno sa pripadajućom dokumentacijom iz tačke IV Javnog poziva (DOKUMENTACIJA KOJA SE DOSTAVLjA) u naznačenom roku dostave isključivo elektronskim putem na imejl adresu sek.scd@minljmpdd.gov.rs  sa napomenom:  ,,Članstvo u Radnoj grupi za izradu Strategije za primenu Arhuske konvencije”.

Javni poziv i propratni obrasci, kao i dodatne informacije za njihovo popunjavanje nalaze se na stranici: https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-83.php

Javni poziv organizacijama civilnog društva za predlaganje kandidata za članstvo u Komisiji za rešavanje pritužbi u sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije

3. avgust 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, upućuje Javni poziv organizacijama civilnog društva za predlaganje kandidata za članstvo u Komisiji za rešavanje pritužbi u sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Zainteresovane organizacije civilnog društva dužne su da svoje prijave zajedno sa pripadajućom dokumentacijom iz tačke IV Javnog poziva (DOKUMENTACIJA KOJA SE DOSTAVLjA) u naznačenom roku, dostave isključivo elektronskim putem na adresu: sek.scd@minljmpdd.gov.rs sa napomenom: „Predlaganje kandidata za članove Komisije za rešavanje pritužbi u sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova".

Rok za podnošenje prijava traje od 01. avgusta do 15. septembra 2023. godine.

Tekst Javnog poziva kao i prateću dokumentaciju možete da preuzmete na sledećem LINKU:  https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-82.php

Ministar Tomislav Žigmanov ugostio je ministarku za evropske integracije Tanju Miščević na radnom sastanku

1. avgust 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ugostilo je danas ministarku za evropske integracije Tanju Miščević na radnom sastanku, na kome je bilo reči o aktivnostima ministarstava u procesu evropskih integracija.

 Ministar Tomislav Žigmanov ugostio je ministarku za evropske integracije Tanju Miščević na radnom sastanku

Domaćin sastanka, ministar Tomislav Žigmanov sa svojim saradnicima, ukazao je na važnost velikog broja sadržaja koji su u neposrednoj nadležnosti Ministarstva – od ljudskih i manjinskih prava, preko rodne ravnopravnosti i antidiskriminacije, do socijalne inkluzije Roma i Romkinja i društvenog dijalog – te upoznao ministarku Miščević u osnovnim crtama, o stanju i prilikama u spomenutim područjima, aktivnostima koje Ministarstvo preduzima te izazovima sa kojima se suočava. Poseban akcenat domaćini su stavili na prikaz stanja u područjima četiri strategije kojima Ministarstvo neposredno rukovodi kroz sprovođenje pratećih akcionih planova u navedenim područjima – Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine, zatim Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2022. do 2030. godine, kao i Strategija za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva za period od 2022. do 2030. godine. Takođe, bilo je reči i o aktivnostima koje Ministarstvo čini na izradi Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Ministarka Miščević je tokom razgovora koji je usledio pokazala dodatni interes za pojedina specifična pitanja koja se odnose na stanje u pojedinim područjima te izazove koje u predstojećem periodu treba rešiti.

Predstavnici Ministarstva – državni sekretar, pomoćnici i savetnici, istakli su i pitanje izveštavanja koje se pre svega odnosi na poglavlje 23 u pregovaračkom procesu, važnost međusektorskog rada svih ministarstava za ovaj složeni posao te podelili svojih pozitivnih iskustva. Na kraju je zaključeno da je proces evropskih integracija, uz naglasak da je reč o spoljnopolitičkom prioritetu Vlade Republike Srbije, pitanje koje stalno mora biti u fokusu rada naših ministarstava, da se planirane aktivnosti moraju realizovati u vremenskoj dinamici koja je predviđena te da će biti nastavljena redovna komunikacija između dva ministarstva, koja je i do sada ocenjena kao uspešna.

 Ministar Tomislav Žigmanov ugostio je ministarku za evropske integracije Tanju Miščević na radnom sastanku  Ministar Tomislav Žigmanov ugostio je ministarku za evropske integracije Tanju Miščević na radnom sastanku  Ministar Tomislav Žigmanov ugostio je ministarku za evropske integracije Tanju Miščević na radnom sastanku  Ministar Tomislav Žigmanov ugostio je ministarku za evropske integracije Tanju Miščević na radnom sastanku

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov učestvovao je 31. jula u delegaciji predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića koja se sastala sa predstavnicima bošnjačke zajednice u Opštini Priboj, te sa muftijom Melvudom Dudićem, predsednikom Mešihata Islamske zajednice u Srbiji

1. avgust 2023.

Na sastanku su detaljno prikazane i analizirane potrebe bošnjačke zajednice i struktura, organizacionih jedinica i institucija Islamske zajednice na području opštine Priboj. U njoj, koja je nacionalno mešovita, naglašeno je, predstoje intenzivnije aktivnosti na poboljšanju integracije, povećanju obima participacije Bošnjaka u delovanju javnih službi, te planiranje i razvoj infrastrukture kako bi se poboljšao kvalitet života ove zajednice. Pojedini izazovi su od strane predsednika Republike prioritetizovani, uz naglašavanje prednosti kojom se država Srbija ponosi kada je u pitanju dopinos Bošnjaka njenom razvoju, potvrdu značaja zajedničkog života Srba i Bošnjaka i želju za prevazilaženjem problema iz prošlosti.

 Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov učestvovao je 31. jula u delegaciji predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića koja se sastala sa predstavnicima bošnjačke zajednice u Opštini Priboj, te sa muftijom Melvudom Dudićem, predsednikom Mešihata Islamske zajednice u Srbiji

Autor: Predsedništvo Republike Srbije

Politike uvažavanja, integracija, unapređenja položaja i proaktivnog rešavanja problema sa kojima se suočavaju pripadnici nacionalnih zajednica osnova su progama i delovanja Vlade Republike Srbije, kao i, u zakonski određenom okviru, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

 Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov učestvovao je 31. jula u delegaciji predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića koja se sastala sa predstavnicima bošnjačke zajednice u Opštini Priboj, te sa muftijom Melvudom Dudićem, predsednikom Mešihata Islamske zajednice u Srbiji  Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov učestvovao je 31. jula u delegaciji predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića koja se sastala sa predstavnicima bošnjačke zajednice u Opštini Priboj, te sa muftijom Melvudom Dudićem, predsednikom Mešihata Islamske zajednice u Srbiji  Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov učestvovao je 31. jula u delegaciji predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića koja se sastala sa predstavnicima bošnjačke zajednice u Opštini Priboj, te sa muftijom Melvudom Dudićem, predsednikom Mešihata Islamske zajednice u Srbiji

Objavljen Javni poziv nezavisnim ekspertima za kandidaturu za članstvo u Savetodavnom komitetu Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope

31. jul 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog uputilo je Javni poziv nezavisnim ekspertima za kandidaturu za članstvo u Savetodavnom komitetu Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope. Javni poziv je otvoren od 31. jula do 15. avgusta 2023. godine.

Savetodavni komitet Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina ima važnu ulogu u praćenju primene Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, budući da razmatra izveštaje država članica i daje mišljenje o položaju pripadnika nacionalnih manjina u tim državama. Komitet ministara Saveta Evrope usvojio je 17. septembra 1997. godine Rezoluciju (97)10 o pravilima izborne procedure za članove Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina u skladu sa čl. 24 – 26. Okvirne konvencije, dok je 11. decembra 2019. godine usvojio Rezoluciju CM/Res(2019)49 o revidiranim aranžmanima praćenja, koja je dopunjena Rezolucijom CM/Res(2022)30 od 27. septembra 2022. godine.

U skladu sa pomenutom rezolucijom, kandidati moraju biti priznati stručnjaci u oblasti zaštite nacionalnih manjina i moraju da rade u ličnom stvojstvu, da budu samostalni i nezavisni u radu i da budu u mogućnosti da ostvaruju svoje dužnosti u Savetodavnom komitetu na efikasan način. Osim pomenutih kvalifikacija, kandidati moraju imati državljanstvo Republike Srbije, a potrebno je i da dobro poznaju najmanje jedan zvanični jezik Saveta Evrope (engleski ili francuski), dok je poželjno poznavanje i drugog zvaničnog jezika Saveta Evrope.

Prijave sa potrebnim prilozima dostavljaju se isključivo elektronskim putem na adresu: nacionalnemanjine@minljmpdd.gov.rs, sa napomenom: „Prijava za članstvo u Savetodavnom komitetu Okvirne konvencije“.

Tekst javnog poziva, sve potrebne informacije za prijavu, kao i Model biografije za imenovanje članova Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina možete preuzeti na sledećem linku: https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-81.php.

Međunarodni dan Nelsona Mandele, 18. jul

18. jul 2023.

Na Međunarodni dan Nelsona Mendele, 18. jul, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog deli uverenje da su ljudska prava, solidarnost i ravnopravnost, daleko jači od svakog nasilja, diskriminacije i govora mržnje, čemu je svojim životom posvedočio i Nelson Mandela, slavni južnoafrički politički aktivista, borac protiv rasizma, kasniji predsednik Republike Južna Afrika (od 1994. do 1999. godine) i dobitnik Nobelove nagrade za mir, za pomirenje naroda u svojoj zemlji.

 Međunarodni dan Nelsona Mandele, 18. jul

Međunarodni dan Nelson Mandela počeo je u svetu da se obeležava 2014. godine, godinu dana nakon njegove smrti (2013.) u znak sećanja na čoveka koji se punih 67 godina borio protiv režima Aparthejda u Južnoj Africi, i svojom hrabrošću, istrajnošću i borbom za ljudska prava doprineo afirmaciji univerzalnih ljudskih vrednosti, kao što su ravnopravnost, zajedništvo, tolerancija i solidarnost, te međusobnom poštovanju, uvažavanju i razumevanju ljudi ne samo u Južnoj Africi već širom sveta. Mandela je postao ikona borbe za ravnopravnosti i inspiracija mnogim borcima za ljudska prava u savremenom svetu.

Proglašavajući 18. jul za Međunarodni dan Nelsona Mandele, Ujedinjene nacije su želele da odaju priznanje njegovoj međunarodnoj borbi za demokratiju i promovisanje kulture mira u svetu. Mandela je u isto vreme bio i borac protiv siromaštva i zagovarač socijalne pravde, što su, uz sve ranije pobrojane, civilizacijske vrednosti na kojima i Republika Srbija gradi svoju budućnost.

Međunarodni dan Nelsona Mandele predstavlja i globalni poziv na akciju, te slavi i promoviše ideju da svaki pojedinac ima moć da donese promenu i utiče na društvo.

Ovogodišnji Dan se obeležava pod sloganom „U vašim je rukama“, a u fokusu je borba protiv klimatskih promena i stvaranje održivog okruženja za proizvodnju i snabdevenost hranom, kroz solidarnost među zajednicama.

Raspisan Konkurs za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine

17. jul 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog raspisalo je Konkurs za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine za realizaciju programa i projekata iz oblasti kulture. Konkurs je otvoren od 17. jula do 16. avgusta 2023. godine.

Specifičan cilj konkursa je unapređenje, negovanje i jačanje kulturno-jezičkog identiteta nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Ukupna sredstva koja će biti dodeljena po ovom konkursu iznose 30.000.000,00 dinara.

Pravo učešća na Konkursu imaju: ustanove, udruženja, fondacije, privredna društva i druge organizacije čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina; organizacije civilnog društva upisane u odgovarajući registar, a čiji se ciljevi prema statutarnim odredbama, ostvaruju u oblasti zaštite i unapređenja prava i položaja pripadnika nacionalnih manjina, koje imaju sedište na teritoriji Republike Srbije i zadužbine, fondacije i konferencije univerziteta odnosno akademija strukovnih studija.

Prijave sa propisanom dokumentacijom poslati poštom na adresu: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Bulevar Mihajla Pupina 2, 11000 Beograd, sa naznakom: Konkurs za dodelu sredstava iz budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2023. godini, ili predati lično na navedenu adresu, u pisarnici Ministarstva. Na poleđini koverte obavezno napisati puno ime i adresu podnosioca prijave. Prijave poslate na bilo koji drugi način (faksom, elektronskom poštom i dr), ili poslate na drugu adresu neće biti razmatrane.

Tekst konkursa i neophodne obrasce možete preuzeti na sledećem linku https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-80.php

Ministar Žigmanov na zatvaranju kolonije slamarki i proslavi Dužijance u Tavankutu

16. jul 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov prisustvovao je zatvaranju kolonije slamarki i proslavi Dužijance u Tavankutu.

 Ministar Žigmanov na zatvaranju kolonije slamarki i proslavi Dužijance u Tavankutu

U okviru manifestacije „Tavankutsko kulturno lito“, Hrvatsko kulturno-prosvetno društvo „Matija Gubec“ i Galerija Prve kolonije naive u tehnici slame organizovali su u proteklih sedam dana bogat program u okviru kojeg se prezentuje kulturna baština Hrvata Tavankuta i okoline, naselja na teritoriji grada Subotice. Reč je o tradicionalnoj manifestaciji – ove godine se održala po 38. put, Kolonija slamarki, koja okuplja žene, naivne likovne umetnice koje za sredstvo likovnog izraza koriste slamu, te 12. po redu Seminar bunjevačkog stvaralaštva, u okviru kojeg se kulturne prakse vezane uz tradiciju prenose na mlađe naraštaje i voditelja folklornih društava iz drugih sredina. Ove godine tema seminara je bilo „Veliko prelo“, pokladni običaj kod Hrvata, a učestvovalo je više od 40 polaznika iz zemlje i inostranstva, koji su učili da sviraju, pevaju i igraju.

Prisustvujući sinoć na zatvaranju ovih manifestacija u okviru programa „Risarsko veče“, ministar Žigmanov je izjavio kako je u kulturnom životu manjinskih naroda u Republici Srbiji, pa tako i hrvatskog, važno da se, s jedne strane, nasleđeno kulturno bogatstvo prenosi na mlađe naraštaje, a seminari kao što je ovaj to sigurno jeste, i da se, sa druge strane, čine i napori da se kulturno i umetničko stvaralaštvo karaktaristično za svaki narod na što kvalitetniji način prezentuje.

„Kolonija slamarki u Tavankutu jeste pozitivni primer toga. Vlada Republike Srbije, naročito Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog čvrsto će i nadalje stajati u svojem delovanju da politike afirmacije i podrške kulturi nacionalnih zajednica budu u fokusu našeg rada“, rekao je ministar Žigmanov.

Danas je u Tavankutu održana i Dužijanca, tradicionalna žetvena svečanost kojom se proslavlja završetak žetve u organizaciji Hrvatskog kulturnog prosvetnog društva „Matija Gubec“. Uz veliki broj mladih u narodnim nošnjama, među kojima su bili i učesnici Seminara bunjevačkog stvaralaštva i Kolonije slamarki, sveta misa je služena u prepunoj crkvi Presvetog srca Isusovog u Tavankutu, a predvoditelji svečanosti su bili bandaš Luka Balažević i bandašica Maja Vuković. Slavlju je prisustvovao i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.

 Ministar Žigmanov na zatvaranju kolonije slamarki i proslavi Dužijance u Tavankutu  Ministar Žigmanov na zatvaranju kolonije slamarki i proslavi Dužijance u Tavankutu  Ministar Žigmanov na zatvaranju kolonije slamarki i proslavi Dužijance u Tavankutu  Ministar Žigmanov na zatvaranju kolonije slamarki i proslavi Dužijance u Tavankutu  Ministar Žigmanov na zatvaranju kolonije slamarki i proslavi Dužijance u Tavankutu

Ministar Tomislav Žigmanov na uručenju ključeva korisnicima 23 stana za socijalno stanovanje u Šapcu

13. jul 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov prisustvovao je danas u Šapcu ceremoniji uručenja ključeva korisnicima 23 stana u novoizgrađenom objektu socijalnog stanovanja, sagrađenih u okviru programa „Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji“.

 Ministar Tomislav Žigmanov na uručenju ključeva korisnicima 23 stana za socijalno stanovanje u Šapcu

Zahvaljujući donatorima – Delegaciji Evropske unije u Republici Srbiji na podršci, gradonačelniku Šapca Aleksandru Pajiću na sufinansiranju i uspešnoj realizaciji ovog zahtevnog projekta i čestitajući korisnicima na useljenju, ministar Žigmanov je naglasio da se kroz ovakve programe „na najbolji način potvrđuje opredeljenje Vlade Republike Srbije u svojim zalaganjima u primeni temeljnih vrednosti – to je da Srbija teži da bude država socijalne pravde i država ravnopravnih građana, koja radi ostvarenja tako postavljenih ciljeva gradi aktivan odnos prema onima koji se nalaze u statusu marginalizovane društvene grupe.“

„Dvadeset i tri porodice sa ukupno 70 članova danas su dobili priliku da poboljšaju svoje uslove stanovanja, a svi oni su bili i dodatno uključeni u programe osnaživanja kako bi mogli i ekonomski osigurati potrebna sredstva za kvalitetniji, novi korak u svojim životima. Svim tim je na najbolji način potvrđeno ono što vlasti u Republici Srbiji na svim nivoima na praktičan način sprovodi kada je u pitanju socijalna integracija i odnos prema osetljivim društvenim grupama“, rekao je ministar Žigmanov.

Imajući u vidu da značajan broj korisnika ovih stanova čine pripadnici romske nacionalne zajednice, ministar Žigmanov je poručio da je rešavanje izazova sa kojima se oni suočavaju i dalje u fokusu Vlade Srbije.

„Republika Srbija je svesna njihovog društvenog statusa, izazova sa kojima se oni u procesu integracije suočavaju, a jedan od njih je poboljšanje uslova stanovanja. U svakoj lokalnoj zajednici gde smo bili u prilici uručivati porodicama ključeve socijalnh stanova, značajan broj stanova je opredeljen i za pripadnike romske nacionalne zajednice. To je onda poruka i za njih da nisu zaboravljeni, da nisu isključeni, naprotiv, i dalje su u fokusu proaktivnih mera Vlade Republike Srbije, kroz primenu Strategije o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja i kroz politike i programe koje se ostvaruju u lokalnim samoupravama“. Ministar Žigmanov je u tom smislu posebno istaknuo pozitivne prakse u Gradu Šapcu, koji ima koordinatora za romska pitanja i čitav set mera koje lokalne vlasti kreiraju i realizuju kada je u pitanju podrška inkluziji romske zajednice.

 Ministar Tomislav Žigmanov na uručenju ključeva korisnicima 23 stana za socijalno stanovanje u Šapcu  Ministar Tomislav Žigmanov na uručenju ključeva korisnicima 23 stana za socijalno stanovanje u Šapcu  Ministar Tomislav Žigmanov na uručenju ključeva korisnicima 23 stana za socijalno stanovanje u Šapcu  Ministar Tomislav Žigmanov na uručenju ključeva korisnicima 23 stana za socijalno stanovanje u Šapcu

Ministar Tomislav Žigmanov obišao porodice u Šapcu kojima su oštećene kuće u nedavnim poplavama

13. jul 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov i gradonačelnik Šapca Aleksandar Pajić obišli su danas porodice u mestu Gornja Vajska, na teritoriji grada Šapca, čiji su stambeni objekti pretrpeli štetu od poplava i gde je u toku sanacija.

 Ministar Tomislav Žigmanov obišao porodice u Šapcu kojima su oštećene kuće u nedavnim poplavama

„Lokalna samouprava, na čelu sa gradonačelnikom Pajićem, je brzo, kvalitetno i odgoovrno postupila na saniranju dela posledica poplava“, ocenio je ministar Žigmanov nakon obilaska i dodao da je „u politici Vlade Republike Srbije prisutna visoka odlučnost kad je u pitanju podrška svim poplavljenim krajevima“.

„Pioritet je da se podrže programi koji se tiču obnove stambenih objekata, a paralelno sa tim procenjuju se štete u poljoprivredi i u saobraćajnoj infrastrukturi. Fokus mora biti na brzini u reagovanju da se šteta u objaktima u kojima se stanuje što pre sanira“, rekao je prilikom obilaska ministar Žigmanov i još jednom podvukao da je lokalna samouprava, kako je rekao, brzo i kvalitetno reagovala, da su se ljudi vratili u svoje prostre, da se ti objekti obnavljaju i da će moći nastaviti da žive u njima.

Vlada Republike Srbije, rekao je ministar Žigmanov, nastojaće da nadoknadi svu štetu nanetu stanovništvu u majskim poplavama.

„U budžetu Republike Srbije se stvara prostor za rebalans, gde će jedan odsto biti namenjen za saniranje šteta od poplave. Sada samo treba napraviti dobre analize i dobre popise svih šteta koje su nastale, i iste će biti i nadoknađene“, rekao je ministar podvlačeći da su prioriteti obnova prostra u kojima ljudi stanuju kako bi se oni vratili u svoje domove i stvorili uslovi da se u tim prostorima može kvalitetno živeti.

 Ministar Tomislav Žigmanov obišao porodice u Šapcu kojima su oštećene kuće u nedavnim poplavama  Ministar Tomislav Žigmanov obišao porodice u Šapcu kojima su oštećene kuće u nedavnim poplavama  Ministar Tomislav Žigmanov obišao porodice u Šapcu kojima su oštećene kuće u nedavnim poplavama  Ministar Tomislav Žigmanov obišao porodice u Šapcu kojima su oštećene kuće u nedavnim poplavama  Ministar Tomislav Žigmanov obišao porodice u Šapcu kojima su oštećene kuće u nedavnim poplavama  Ministar Tomislav Žigmanov obišao porodice u Šapcu kojima su oštećene kuće u nedavnim poplavama

Javni poziv organizacijama civilnog društva za učešće u izradi planskog dokumenta u oblasti trgovine ljudima

13. jul 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, upućuje Javni poziv organizacijama civilnog društva za podnošenje kandidature za učešće u procesu izrade novog planskog dokumenta u oblasti trgovine ljudima.

Zainteresovane organizacije civilnog društva dužne su da svoje prijave zajedno sa pripadajućom dokumentacijom iz tačke IV Javnog poziva (DOKUMENTACIJA KOJA SE DOSTAVLjA) u naznačenom roku dostave isključivo elektronskim putem na adresu: sek.scd@minljmpdd.gov.rs sa napomenom: „Kandidatura za učešće u procesu izrade novog planskog dokumenta u oblasti trgovine ljudima“.

Rok za podnošenje prijava traje od 13. jula do 21. jula 2023. godine.

Tekst Javnog poziva kao i prateću dokumentaciju možete da preuzmete na sledećem LINKU: https://www.minljmpdd.gov.rs/konkursi-javni-pozivi-79.php

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović učestvovao na sastanku Odbora za stabilizaciju i pridruživanje u Briselu

11. jul 2023.

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović učestvovao je, u okviru delegacije Republike Srbije, na sastanku Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, održanom 11.07.2023. godine u Briselu. Tom prilikom, državni sekretar Kurtović govorio je, između ostalog, u okviru tačke 6.3 Pravda, sloboda i bezbednost, o procesu izrade Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.

„Jedna od prioritetnih aktivnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je priprema novog Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. U prethodnom periodu je održan veći broj sastanaka članova Posebne radne grupe, a održani su i pojedinačni konsultativni sastanci sa predstavnicima relevantnih državnih organa i predstavnicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina u cilju što preciznijeg definisanja mera i aktivnosti u Akcionom planu. Ministarstvo u periodu od 15. do 26. jula 2022. sprovelo postupak javnih konsultacija u vezi sa Radnom verzijom Akcionog plana“, obavestio je članove Odbora državni sekretar Kurtović.

 Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović učestvovao na sastanku Odbora za stabilizaciju i pridruživanje  u Briselu

On je dodao da se nakon toga, zastalo se sa radom, pre svega zbog sprovođenja parlamentarnih izbora i promena u sastavu Vlade, a onda i zbog redovnih izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina održanih 13. novembra 2022. godine i vanrednih izbora za članove Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine koji su održani 7. maja 2023. godine.

„Ministarstvo je obrazovalo novi saziv Posebne radne grupe i u narednom periodu nastaviće se rad na finalizaciji ovog dokumenta, koji, s jedne strane, podrazumeva promenu rokova za sprovođenje određenih aktivnosti, a sa druge, podrazumeva definisanje novih mera i aktivnosti, jer su neke aktivnosti u prethodnom periodu već realizovane. Planirano je da se do kraja ove godine finalizuje tekst novog Akcionog plana, a predlog je da se donese sa periodom važenja od 2024. do 2027. godine. Akcioni plan će biti baziran, između ostalog, na Izveštaju o napretku u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, preporukama Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina i Komiteta eksperata Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima, kao i na zaključcima i preporukama iz Ex-post analize“, rekao je državni sekretar Kurtović i dodao da se paralelno sa pripremom Akcionog plana radi i na pripremi metodologije izveštavnja o njegovoj realizaciji.

Državni sekretar Kurtović govorio je i u okviru tačke koja se odnosila na saradnju javne uprave sa civilnim društvom, pod naslovom „Sistematska saradnja između Vlade i civilnog društva i implementacija nove strategije i akcionog plana“.

Prof. dr Rejhan Kurtović je najpre obavestio članove Odbora da je na predlog Ministarstva početkom 2022. godine usvojena je Strategija za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2022-2030. godine.

„Ovo je prvi strateški dokument ove verste u Republici Srbiji koji određuje pravce saradnje sa civilnim društvom posebno prilikom uključivanja u zakonodavni proces, uvodi nove mehanizme saradnje i daje dalje pravce razvoja u drugim oblastima od značaja za civilno društvo kao što su: transparentno finansiranje iz budžetskih sredstava i održivost civilnog sektora, učešće organizacija civilnog društva u socio-ekonomskom razvoju i učešće OCD u procesu evropskih integracija“, rekao je Kurtović, dodajući da se nakon usvajanja Strategije, pristupilo izradi Akcionog plana za njeno sprovođenje za period 2022-2023, koji je usvojen je 2022. godine.

„U radne Grupe za izradu Strategije i Akcionog plana bile su uključene organizacije civilnog društva i sproveden je konsultativni proces sa organizacijama civilnog društva i zainteresovanom javnošću. Prvi i ključni cilj Akcionog plana usmeren je na obezbjeđivanje veće uključenosti civilnog sektora u proces donošenja odluka na svim nivoima vlasti. Glavna aktivnost ovog cilja je osnivanje Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Vlade Republike Srbije novog institucionalnog mehanizama saradnje javnog i civilnog sektora koji predstavlja formu strukturiranog dijaloga Vlade i organizacija civilnog društva“, rekao je državni sekretar Kurtović i dodao da se proces izbora članova Saveta uspešno bliži kraju i da se njegovor formiranje očekuje u septembru ove godine. U vezi ove teme, državni sekretar Kurtović govorio je o važnoj ulozi mehanizma kontakt tačaka stvorenog kako bi saradnja civilnog i javnog sektora bila što uspešnija.

 Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović učestvovao na sastanku Odbora za stabilizaciju i pridruživanje  u Briselu  Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović učestvovao na sastanku Odbora za stabilizaciju i pridruživanje  u Briselu  Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović učestvovao na sastanku Odbora za stabilizaciju i pridruživanje  u Briselu

Rang lista izabranih kandidata za članstvo u Savetu za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva

11. jul 2023.

Komisija za izbor predstavnika civilnog društva za članstvo u Savetu, nakon isticanja roka za glasanje, objavljuje Rang listu izabranih kandidata za članstvo u Savetu za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.

U skladu sa Javnim pozivom, druga faza procesa izbora predstavnika civilnog društva za članstvo u Savetu otpočela je 23. 06. 2023. godine upućivanjem poziva organizacijama civilnog društva za glasanje za kandidate sa konačne Liste prihvaćenih kandidatura za članstvo u Savetu. Glasovi su se slali isključivo putem elektronske pošte, slanjem skeniranog dokumenta na adresu savetcivilnodrustvo@minljmpdd.gov.rs i rok za slanje glasova je istekao 30. juna 2023. godine.

Komisija je nakon isteka roka za glasanje utvrdila da su organizacije civilnog društva dostavile ukupno 484 glasa od kojih je 475 važećih i 9 nevažećih glasova i sačinila Rang listu izabranih kandidata prema broju dobijenih glasova.

Rok za prigovor je 5 (pet) dana od dana objave Rang liste izabranih kandidata na internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Pravo prigovora imaju one organizacije za čije se kandidature  glasalo.

Nakon isticanja roka za prigovor Komisija će objaviti konačnu Rang listu izabranih kandidata na osnovu koje će Ministarstvo sačiniti predlog za članove Saveta koji će uputiti Vladi Republike Srbije na razmatranje i odlučivanje.

Rang lista izabranih kandidata za članstvo u Savetu

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović otvorio radionicu projekta „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji”

5. jul 2023.

Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prof. dr Rejhan Kurtović otvorio je plansku radionicu projekta „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji” koja je održana 5. jula 2023. u prostorijama Nemačke organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

Tom prilikom državni sekretar Kurtović izrazio je zahvalnost Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju što prepoznaje prioritetne oblasti u Republici Srbiji koje je potrebno dodatno unaprediti u cilju osnaživanja društveno osetljivih grupa. Takođe, državni sekretar Kurtović napomenuo je da je važno nastaviti sa sinergičnim radom i koordiniranom saradnjom u cilju kreiranja boljih politika za sve marginalizovane grupe jer bismo na taj način došli do značajnih i željenih rezultata.

 Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović otvorio radionicu projekta „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji”

Projekat „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“ predstavili su Mihael Engel, vođa projekta; Marina Babović, savetnica u GIZ-u i Zina Beker, savetnica u GIZ-u.

Cilj navedene radionice bio je definisanje aktivnosti za 2023. i 2024. godinu u okviru pomenutog projekta, identifikovati nadležne institucije, definisati vremenski okvir za realizaciju glavnih aktivnosti projekta, kao i identifikovati teme, odnosno aktivnosti, za srednjoročnu i dugoročnu podršku.

Navedenoj radionici prisustvovali su i pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić i šefica Odseka za unapređenje položaja Roma u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Sofija Osmanović.

Vrednost projekta „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji” iznosi 9.5 miliona evra. Politički partner u realizaciji navedenog projekta je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dok je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog glavni implementacioni partner.

Ministar Žigmanov razgovarao sa izvršnim direktorom OPENS-a Vukašinom Grozdanovićem

05. jul 2023.
 Ministar Žigmanov razgovarao sa izvršnim direktorom OPENS-a Vukašinom Grozdanovićem

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov razgovarao je 5. jula 2023. sa izvršnim direktorom OPENS-a Vukašinom Grozdanovićem, koji ga je upoznao sa dosadašnjim aktivnostima kao i planovima ove organizacije za naredni period.

Grozdanović je posebno govorio o ulozi i značaju Omladinskog centra OPENS koji predstavlja rezultat zajedničkog kontinuiranog rada i saradnje mladih, njihovih udruženja i Grada Novog Sada na unapređenju položaja mladih.

Ministar Žigmanov je ocenio kao veoma dobru tendenciju da se omladinski centri osnivaju i u drugim gradovima Srbije, na čemu OPENS intenzivno radi. Deo razgovora se odnosio na položaj nezaposlenih mladih koji pripadaju NEET grupi (“Not in Employment, Education or Training)”, odnosno mladih koji trenutno nisu zaposleni, niti u procesu obrazovanja ili treninga.

OPENS savez je Savez udruženja i resurs centar iz Novog Sada koji radi na osnaživanju mladih i osoba koje rade sa mladima, kao i omladinskih organizacija i organizacija za mlade. Sastanku je prisustvovao i pomoćnik ministra Žarko Stepanović.

Realizovan projekat „Prava pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji“

05. jul 2023.

U okviru Programa profesionalne stručne prakse, koji zajednički realizuju Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Misija OEBS-a u Srbiji, juče je u Palati Srbija realizovan projekat stažiste Emina Skarepa, uz mentorsko vođenje Gordane Domanović, pod nazivom „Prava pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji“.

 Realizovan projekat „Prava pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji“

Projekat je realizovan u dva dela: u prvom delu, prof. dr Vladimir Đurić, redovni profesor Fakulteta pravnih nauka Univerziteta „Apeiron“ u Banja Luci i viši naučni saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu, održao je predavanje na temu „Manjinska prava i njihovo ostvarivanje“, dok je u drugom delu održana radionica o implementaciji međunarodnih standarda manjinskih prava u Republici Srbiji.

Događaju su prisustvovali mentori i stažisti iz drugih državnih organa i institucija Republike Srbije koji su uključeni u Program profesionalne stručne prakse - Narodne skupštine Republike Srbije, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, Kancelarije za javne nabavke i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predstavnici organizacija civilnog društva, Evropskog centra za manjinska prava i državni službenici iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

 Realizovan projekat „Prava pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji“  Realizovan projekat „Prava pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji“  Realizovan projekat „Prava pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji“

Pomoćnik ministra Žarko Stepanović govorio na panelu u okviru treninga podizanja kapaciteta mladih za učešće u donošenju odluka

04. jul 2023.

Predstavnik Ministarstva za ljuska i manjinska prava i društveni dijalog, pomoćnik ministra Žarko Stepanović, učestovao je 4. jula 2023. na panelu u okviru treninga podizanja kapaciteta mladih za učešće u donošenju odluka u okviru projekta “Udahnimo budućnost: Osnaživanje mladih u zagovaranju za čist vazduh”, na poziv organizatora Fondacije BFPE za odgovorno društvo.

 Pomoćnik ministra Žarko Stepanović govorio na panelu u okviru treninga podizanja kapaciteta mladih za učešće u donošenju odluka

Pomoćnik ministra Stepanović imao je izlaganje u panel dikusiji Uključivanje građana u donošenje odluka i tom prilikom je istakao značaj unapređenog normativnog okvira za učešće građana u proces donošenja odluka koji je nastao usvajanjem Zakona o planskom sistemu, kao i izmenama i dopunama drugih zakona i donošenjem podzakonskih akata iz ove oblasti.
Takođe naglasio je da je značajno što je usvojena Strategija za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2022-2030. godine sa pratećim Akcionim planom. Za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja odluka važno je što je Ministarstvo formiralo mrežu Kontakt osoba za saradnju sa civilnim društvom u organima uprave na sva tri nivoa vlasti – nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom.
Stepanović je obavestio učesnike treninga da je u toku izbor predstavnika organizacija civilnog društva za kandidate za članove Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Vlade Republike Srbije, kao novog mehanizma saradnje između dva sektora.

Učesnici treninga bili su maldi uključeni u mehanizme učešća mladih u radu institucija i organizacija. Fondacija BFPE za odgovorno društvo i UNICEF Srbija organizovali su trening podizanja kapaciteta mladih za učešće u procesima donošenja odluka, na nacionalnom i lokalnom nivou, u oblasti zaštite životne sredine, sa posebnim fokusom na pitanja kvaliteta vazduha.

Fokus četvorodnevnog treninga, koji je održan u Zrenjaninu, bio je između ostalog na osnaživanju mladih u razumevanju Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, mehanizmima učešća javnosti u procesima donošenja odluka na svim nivoima vlasti u Srbiji, međunarodnim dokumentima poput Agende 2030 i Zelene agende za Zapadni Balkan, glavnim izazovima u vezi sa klimatskim promenama i sličnim temama.

 Pomoćnik ministra Žarko Stepanović govorio na panelu u okviru treninga podizanja kapaciteta mladih za učešće u donošenju odluka  Pomoćnik ministra Žarko Stepanović govorio na panelu u okviru treninga podizanja kapaciteta mladih za učešće u donošenju odluka  Pomoćnik ministra Žarko Stepanović govorio na panelu u okviru treninga podizanja kapaciteta mladih za učešće u donošenju odluka

Ministar Tomislav Žigmanov uručio ključeve korisnicima stanova za socijalno stanovanje u Ljuboviji

04. jul 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov učestvovao je danas u ceremoniji uručenja ključeva korisnicima 14 novih stanova u novoizgrađenim objektima za socijalno stanovanje u Ljuboviji. Stanovi su izgrađeni u okviru programa „Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji“.

 Ministar Tomislav Žigmanov uručio ključeve korisnicima stanova za socijalno stanovanje u Ljuboviji

„Vlada Republike Srbije vodi socijalno pravednu politiku sa ciljem obezbeđivanja dostojanstvenog života građana i naročito vodeći računa o socijalno osetljivim kategorijama stanovništva. Politike koje kreira i sprovodi Vlada Republike Srbije računaju na Srbiju kao socijalno pravednu državu, sa posebnom osetljivošću za integraciju društveno najranjivijih i marginalizovanih društvenih grupa, čega je najbolja potvrda i izgradnja stanova za socijalno stanovanje i aktivnu inkluziju ovih osetljivih društvenoh grupa“, rekao je ministar Žigmanov.

Ministar Žigmanov poželeo je dug i srećan život korisnicima novih stanova, a partnerima na projektu, lokalnoj samoupravi i donatorima, Delegaciji Evropske unije u Srbiji, čestitao uspešnu realizaicju programa.
„Potvrda je to partnerstva u saradnji i opredeljenja i posvećenosti Vlade Republike Srbije ka evropskim vrednostima i EU integracijama“, rekao je ministar Žigmanov.

 Ministar Tomislav Žigmanov uručio ključeve korisnicima stanova za socijalno stanovanje u Ljuboviji  Ministar Tomislav Žigmanov uručio ključeve korisnicima stanova za socijalno stanovanje u Ljuboviji  Ministar Tomislav Žigmanov uručio ključeve korisnicima stanova za socijalno stanovanje u Ljuboviji

Ministar Žigmanov obišao poplavljena područja u opštini Ljubivija

04. jul 2023.

Ministar Tomislav Žigmanov i pomoćnik predsednika Opštine Ljubovija Aleksandar Perić obišli su deo poplavljenih područja u ovoj opštini, u kojoj su nedavne poplave, prema proceni lokalnih vlasti, nanele štetu na infrastrukturi od oko šest miliona dinara.

 Ministar Žigmanov obišao poplavljena područja u opštini Ljubivija

Tokom obilaska oštećenog lokalnog puta ka manastiru Soko grad, kao i mosta u blizini na kom je urušeno krilo i potkopan trup, pomoćnik Perić je informisao ministra Žigmanova da je - posle poplava 2014. i 2020. - na teritoriji Opštine Ljubovija puno urađeno na infrastrukturi vodnih tokova i na uređenju potoka i reka, što je pomoglo da tokom obilnih kiša koje su bile u maju i junu ove godine ne dođe do prevelikih poplava i štete.

Ministar Žigmanov je obilazeći oštećenja na putnoj infrastrukturi pohvalio odgovorno i brzo delovanje lokalnih vlasti, na čelu sa predsednikom Opštine, za vreme i nakon obilnih kiša tokom maja i juna meseca. Uspešno je okončan i proces utvrđivanja novonastale štete od strane lokalnih vlasti. Ministar Žigmanov je na kraju obilaska oštećenih objekata u opštini Ljubovija rekao da će Vlada Republike Srbije obezbediti sva potrebna finansijska sredstva kako bi se sanirala nastala šteta.

 Ministar Žigmanov obišao poplavljena područja u opštini Ljubivija  Ministar Žigmanov obišao poplavljena područja u opštini Ljubivija

Sastanak sa predstavnicima Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S

04. jul 2023.

U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog održan je sastanak sa predstavnicima Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S, u čijoj delegaciji su bili i samozastupnici

 Sastanak sa predstavnicima Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S

Sastanak je organizovan u okviru projekta “Otvoreni dijalog: put ka inkluzivnom društvu – DIsALOGUE“ , a u cilju podsticanja dijaloga između organizacija civilnog društva, osoba sa invaliditetom i nadležnih ministarstava, jer je neophodno zajedničko delovanje svih aktera kako bi se obezbedilo unapređenje propisa u Republici Srbiji, kao i njihovo usklađivanje sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom. U okviru ovog projekta izrađena je Analiza usklađenosti javnih politika sa standardima ljudskih prava osoba sa invaliditetom i zakonskim okvirom u Republici Srbiji.

Samozastupnici Anica, Milica i Stefan govorili su o svom položaju, o problemima sa kojima se suočavaju i predlozima za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom. Oni su istakli dva ključna pitanja, a to je na prvom mestu uključivanje osoba sa invaliditetom u kreiranje javnih politika i izradu propisa, strateških mera i aktivnosti u vezi sa unapređenjem njihovog položaja i drugo, deinstitucionalizacija, odnosno stvaranje uslova da sve osobe sa invaliditetom mogu da žive u zajednici, samostalno ili uz podršku.

Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S realizuje projekat „Otvoreni, dijalog: put ka inkluzivnom društvu - DIsALOGUE“ u okviru Programa podrške civilnom društvu „Dijalog promena – podrška reformama kroz saradnju organizacija civilnog društva i javnih vlasti”, koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Republičkim sekretarijatom za javne politike, Centrom za javne politike EU Univerziteta u Beogradu, Olof Palme Centrom, kao i u saradnji sa Uredom za udruge Vlade Republike Hrvatske, uz finansijsku podršku Evropske unije.

Projekat “Dijalog promena“ želi da odgovori na postojeće izazove u saradnji organizacija civilnog društva i javnih vlasti prilikom donošenja odluka i kreiranja javnih politika za rešavanje konkretnih problema u zajednici. Takođe, projekat želi doprineti povećanju vidljivosti, razumevanju i sveukupnom prihvatanju dijaloga kao ključnog instrumenta za donošenje odluka i rešavanje problema od javnog interesa. Ciljevi projekta su pružanje podrške dijalogu o javnim politikama zasnovanom na dokazima, odnosno podacima i saradnji organizacija civilnog društva i javnih vlasti, kao i jačanju kapaciteta OCD za osmišljavanje, sprovođenje, praćenje i evaluaciju javnih politika.

 Sastanak sa predstavnicima Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S

Održan konsultativni sastanak sa organizacijama civilnog društva

03. jul 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Timom za ljudska prava Ujedinjenih nacija, realizovalo je 3. jula 2023. godine konsultativni sastanak u Beogradu sa predstavnicima organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom i unapređenjem ljudskih prava. Cilj ovog sastanka bio je jačanje saradnje između Ministarstva i civilnog sektora u sferi prevencije i zaštite od diskriminacije i unapređenja položaja grupa u posebnom riziku od diskriminacije.

 Održan konsultativni sastanak sa organizacijama civilnog društva

Na sastanku su učestvovali ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov i pomoćnica ministra Nina Mitić, direktorka UNICEF-a za Srbiju Dejana Kostadinova, dok je moderatorka navedenog skupa bila Aleksandra Petrović iz Tima za ljudska prava UN. Sastanak je održan u zgradi Ujedinjenih nacija, a učestvovalo je 20 predstavnika organizacija civilnog društva.

„Ministarstvo u potpunosti prepoznaje značaj i snagu civilnog sektora u Republici Srbiji i voljno je, a i obavezno, da omogući njihov puni doprinos u prevenciji i zaštite od diskriminacije, ali i da podrži njihove aktivnosti koje su u službi ostvarivanja naših zajedničkih ciljeva. Ideja nam je da ovakve sastanke od sada pa nadalje održavamo što češće“, rekao je ministar Žigmanov u uvodnom izlaganju obraćajući se predstavnicima organizacija civilnog društva.

Pored ministra Žigmanova, uvodnu reč imala je i direktorka Unicefa za Srbiju Dejana Kostadinova.

Tokom dvočasovnog sastanka učesnici su konstruktivno diskutovali o temama kao što su realizacija strateških dokumenata u oblasti antidiskriminacije, zaštita i unapređenje prava osetljivih grupa sa posebnim akcentom na LGBTI populaciju, mogući vidovi saradnje i promocija mehanizma ,,Da niko ne bude izostavljenˮ.

Ministar Žigmanov je u zaključnoj reči izrazio nadu da će iskustva i znanje koje su organizacije civilnog društva predstavili biti upotrebljeni u svrhu kreiranja još efikasnijeg strateškog okvira za borbu protiv diskriminacije. Naglasio je i da će Ministarstvo nastaviti sa praksom da se redovno konsultuje sa organizacijama civilnog društva, i da će takva praksa dodatno osnažiti rad Saveta za praćenje sprovođenja Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije.

 Održan konsultativni sastanak sa organizacijama civilnog društva  Održan konsultativni sastanak sa organizacijama civilnog društva  Održan konsultativni sastanak sa organizacijama civilnog društva  Održan konsultativni sastanak sa organizacijama civilnog društva  Održan konsultativni sastanak sa organizacijama civilnog društva  Održan konsultativni sastanak sa organizacijama civilnog društva

Ministar Žigmanov razgovarao sa organizatorima predstojeće Beogradske nedelje ponosa

03. jul 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov razgovarao je danas u Palati „Srbija“ sa predstavnicima organizatora ovogodišnje Beogradske nedelje ponosa Goranom Miletićem i Filipom Vulovićem.

 PMinistar Žigmanov razgovarao sa organizatorima predstojeće Beogradske nedelje ponosa

Goran Miletić je predstavio koncept Beogradske nedelje ponosa, koja je planirana da bude održana od 4. do 10. septembra 2023. Reč je, kako je istakao, o više različitih manifestacija među kojima je i šetnja centralnim ulicama 9. septembra. Filip Vulović je dodao da je u pripremi medijska strategija koja će u fokus staviti zahteve koje će LGBT zajednica postaviti tokom Beogradske nedelje ponosa.

Ministar Tomislav Žigmanov je tokom razgovora rekao da je potrebna redovna komunikacija organizatora sa svim ključnim institucijama, te istakao kako su pitanja o kojima je reč osetljiva i zahtevaju vođenje stalnog dijaloga i široki društveni konsenzus o najvažnijim odgovorima. U tom pogledu, rekao je on, Ministarstvo će, u okviru svojih moći i nadležnosti, delovati kako bi se stvorila jedna šira komunikacijska platforma koja bi na kraju kao rezultat imala konsenzus oko ključnih pitanja koja su od interesa za LGBT populaciju.

Sastanku su prisustvovali državni sekretari prof. dr Rejhan Kurtović i Ninoslav Jovanović, te pomoćnice ministra Nina Mitić i Ivana Joksimović.

 Ministar Žigmanov razgovarao sa organizatorima predstojeće Beogradske nedelje ponosa  Ministar Žigmanov razgovarao sa organizatorima predstojeće Beogradske nedelje ponosa  Ministar Žigmanov razgovarao sa organizatorima predstojeće Beogradske nedelje ponosa

Pomoćnik ministra Žarko Stepanović učestvovao na Nacionalnoj konferenciji „Moja karijera na putu do heroja“ u Novom Sadu

01. jul 2023.

Predstavnik Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, pomoćnik ministra Žarko Stepanović učestvovao je na Nacionalnoj konferenciji „Moja karijera na putu do heroja“ - Inovativni pristup u zapošljavanju i zapošljivosti NEET mladih“.

Konferenciju su realizovali Centar za omladinski rad i Omladinski savez udruženja „OPENS“, 27. juna 2023. godine u Omladinskom centru OPENS u Novom Sadu.

 Pomoćnik ministra Žarko Stepanović učestvovao na Nacionalnoj konferenciji „Moja karijera na putu do heroja“  u Novom Sadu

Na Konferenciji je predstavljen inovativni model unapređenja zapošljivosti NEET mladih, koji je zasnovan na metodologiji integrisanih usluga „Sve na jednom mestu“ (eng. one-stop-shop). Takođe, predstavljeni su i drugi modeli unapređenja zapošljivosti/zapošljavanja mladih koji otvaraju prostor za umrežavanje različitih aktera u ovim procesima.

Žarko Stepanović je na otvaranju Konferencije istakao da Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog posvećeno radi na stvaranju podsticajnog okruženja za delovanje civilnog društva stavljajući akcenat na uključivanje predstavnika organizacija civilnog društva u proces donošenja odluka. Naglasio je značaj Saveta za stvaranje podsticajnog okruženje za razvoj civilnog društva čije je formiranje u toku. Učestvujući u radnoj grupi Stepanović je naglasio da veruje o da je međusektorska saradnja preduslov za kreiranje dugoročnog i održivog rešenja za poboljšanje zapošljivosti mladih, a posebno mladih koji nisu zaposleni, niti u sistemu obrazovanja i treninga tzv. NEET mladi. Objasnio je učesnicima radne grupe značaj novog mehanizma za saradnju između javne uprave i civilnog društva, koji je nastao na inicijativu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koji predstavlja mrežu Kontakt osoba za saradnju sa civilnim društvom u organima uprave na sva tri nivoa vlasti – nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom.

Konferencija je okupila predstavnike omladinskih organizacija, donosilaca odluka na različitim nivoima vlasti, državnih institucija, međunarodnih organizacija, privrede i stručnjaka.

 Pomoćnik ministra Žarko Stepanović učestvovao na Nacionalnoj konferenciji „Moja karijera na putu do heroja“  u Novom Sadu  Pomoćnik ministra Žarko Stepanović učestvovao na Nacionalnoj konferenciji „Moja karijera na putu do heroja“  u Novom Sadu

Ministar Žigmanov učestvovao na konferenciji „Sistem upravljanja krizama u Srbiji: uloga organizacija civilnog društva?“

30. jun 2023.
 Ministar Žigmanov učestvovao na konferenciji „Sistem upravljanja krizama u Srbiji: uloga organizacija civilnog društva?“

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov učestvovao je danas na Drugoj nacionalnoj konferenciji Smart Balkan pod naslovom „Sistem upravljanja krizama u Srbiji: uloga organizacija civilnog društva?“ održanoj u hotelu „Mona Plaza“ u Beogradu.

Otvarajući skup, ministar Žigmanov je istakao da učešće civilnog društva, kao najaktivnijeg dela građanstva u procesima donošenja odluka, doprinosi jačanju participativne demokratije i evropskih integracija, ali i stvaranju stabilnosti i inkluzivnih partnerstava na Zapadnom balkanu.

"Svesni važnosti civilnog društva za razvoj i funkcionisanje demokratije, te uloge koje organizacije civilnog društva imaju u artikulaciji neposrednih interese građana, Vlada Republike Srbije kreira politike u čijim pripremama i sprovođenju učestvuju i organizacije civilnog društva. Na taj način želimo izgraditi partnerski odnos između organa vlasti i organizacija civilnog društva“, rekao je ministar Žigmanov.

On je sitakao da Ministarstvo, u skladu sa poverenim mandatom, nastoji da promoviše, podstakne i obezbedi učešće civilnog društva u procesu pripreme, donošenja i praćenja primene propisa i dokumenata javnih politika.

„Poslednji korak u arhitekturi partnerskih odnosa cicilnog društva i države jeste osnivanje Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Vlade Republike Srbije, novog institucionalnog mehanizma za trajni i institucionalni okvir dijaloga između institucija vlasti i OCD-a, tela čije članove u izbornom procesu koji je u toku upravo biraju organizacije civilnog društva, " rekao je ministar Žigmanov.

Na Konferenciji je govorio i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške Eivinda Vad Peterson, a prisustvovao je i ambasador Kraljevine Norveške u Beogradu Jorn Jelst. U panel diskusijama koje su usledile, brojni učesnici razgovarali su o mogućim načinima upravljanja krizama u društvu i ulozi koju mogu da imaju organizacije civilnog društva.

 Ministar Žigmanov učestvovao na konferenciji „Sistem upravljanja krizama u Srbiji: uloga organizacija civilnog društva?“

Održana 19. sednica Saveta za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava

29. jun 2023.

U Palati „Srbija“ danas je održana 19. sednica Saveta za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava, kojom je predsedavao ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.

Sednica je bila posvećena predstavljanju preporuka koje je naša država dobila u okviru Četvrtog ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda od članica Saveta za ljudska prava UN početkom maja ove godine u Ženevi, kao i o narednim koracima u radu Saveta.

 Održana 19. sednica Saveta za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava

„Ovu priliku koristim da se zahvalim članovima Saveta i organizacijama civilnog društva, jer je zahvaljujući prethodnim pripremama i saradnji državna delegacija uspešno predstavila izveštaj Republike Srbije. Za nas je vrlo važno da se uspostavljeni način saradnje nastavi i tokom procesa rada na sprovođenju preporuka koje smo dobili“, rekao je ministar Žigmanov.

Srbija je u Ženevi dobila ukupno 256 preporuke, od kojih je na licu mesta prihvaćeno 193, a za razmatranje od strane Vlade ostavljeno 63 preporuke. Pomoćnica ministra Ivana Joksimović detaljnije je govorila o preporukama koje je Srbija dobila, odnosno o rokovima do kada bi država Srbija trebalo da se izjasni o onima koje državna delegacija nije prihvatila, te o mehanizmu praćenja primene prihvaćenih preporuka kroz bazu koja će biti uspostavljena.

Sekretar Saveta Tanja Srećković podnela je izveštaj o nedavnom sastanku u sedištu UN u Ženevi na kom je, kao primer dobre prakse, Srbija bila pozvana da predstavi rad našeg Saveta za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava.

Članovi Saveta su obavešteni da je nakon višegodišnjih inicijativa organizacija civilnog društva i zalaganja resora za ljudska prava, Vlada Republike Srbije na sednici 15. juna 2023. godine usvojila Nacrt zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, te da se razmatranje ovog Protokola očekuje na jesenjem zasedanju Narodne Skupštine Republike Srbije.

 Održana 19. sednica Saveta za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava   Održana 19. sednica Saveta za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava   Održana 19. sednica Saveta za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava   Održana 19. sednica Saveta za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava   Održana 19. sednica Saveta za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava   Održana 19. sednica Saveta za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava   Održana 19. sednica Saveta za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava

Pomoćnica ministra Nina Mitić na sastanku o ulozi civilnog društva u promociji tolerancije u Beču

27. jun 2023.

Pomoćnica ministra Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić učestvovala je na Trećem dodatnom sastanku Ljudske dimenzije koji je organizovan u Beču, 26. i 27, juna 2023. godine, a čija je tema bila uloga civilnog društva u promociji i zaštiti tolerancije i nediskriminacije.

Tom prilikom pomoćnica ministra Mitić istakla je značaj učešća predstavnika organizacija civilnog društva u izradi dokumenta javnih politika i njihov doprinos u ovom procesu u oblasti antidiskriminacione politike, posebno imajući u vidu njihov sveprožimajući karakter.

 Pomoćnica ministra Nina Mitić na sastanku o ulozi civilnog društva u promociji tolerancije u Beču

Kako je navela, uključivanja najšire javnosti i svih zainteresovanih strana u proces izrade propisa i dokumenata javnih politika je primenjivan od osnivanja Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u oktobru 2020. godine.

Takođe, predstavila je ostvarene rezultate Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u ovoj oblasti, kao i ostvarenu saradnje sa organizacijama civilnog društva u borbi protiv diskriminacije u Republici Srbiji.

Navela je da je osnivanjem Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog uveden mehanizam društvenog dijaloga kao alat demokratije koji omogućava da se, uključivanjem različitih aktera društvene zajednice, zajednički sagledaju i razumeju drugačija iskustva i znanja, u cilju rešavanja pitanja od interesa za građane Republike Srbije.

Pomoćnica ministra Mitić istakla je da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog na godišnjem nivou, u skladu sa raspoloživim sredstvima, podržava rad udruženja putem raspisivanja javnih konkursa za dodelu finansijskih sredstava za programe u oblasti antidiskriminacione politike, unapređenja rodne ravnopravnosti i unapređenja položaja romskog stanovništva u Republici Srbiji.

Podrška je još šira, kroz javni konkurs za dodelu sredstva za sufinansiranje projekata udruženja i drugih organizacija civilnog društva kojima su dodeljena sredstva Evropske unije. Cilj konkursa je pružanje podrške udruženjima i drugim organizacijama civilnog društva u daljem razvoju i jačanju kapaciteta, te uključivanje u reformske i procese evropskih integracija, posebno u oblasti vladavine prava, zaštite životne sredine i socio-ekonomskog razvoja, kao i jačanje kapaciteta branitelja ljudskih prava.

Posebno je istakla da je u planu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nastavak sprovođenja načela javnosti rada i partnerstva sa civilnim društvom, u cilju jačanja zajedničke saradnje i ostvarivanja najboljeg interesa svih građana.

Tokom boravka u Beču, pomoćnica ministra Mitić sastala se i sa ambasadorom Stalne misije Republike Srbije pri OEBS i drugim međunarodnim organizacijama Žarkom Obradovićem.

 Pomoćnica ministra Nina Mitić na sastanku o ulozi civilnog društva u promociji tolerancije u Beču  Pomoćnica ministra Nina Mitić na sastanku o ulozi civilnog društva u promociji tolerancije u Beču

Ministar Žigmanov razgovarao sa predstavnicima Evropskog kongresa Ukrajinaca

27. jun 2023.
 Ministar Žigmanov razgovarao sa predstavnicima Evropskog kongresa Ukrajinaca

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov razgovarao je danas u Palati „Srbija“ sa predstavnicima Evropskog kongresa Ukrajinaca, sa kojim Ministarstvo od ranije ima uspešnu saradnju.

U delegaciji EKU bili su Miroslav Hočak, potpredsednik Evropskog Kongresa Ukrajinaca, i Milan Krilović, zastupnik Instituta za medijaciju, pregovaranje i javne politike.

Povod sastanka su pripreme Evropskog kongresa Ukrajinaca za organizovanje novih međunarodnih konferencija na teme prava nacionalnih manjina i njihovog razvoja u državama Centralne i Jugoistočne Evrope. Jedna od tema bili su i saveti za međunacionalne odnose pri lokalnim samoupravama u Srbiji.

Ministar Tomislav Žigmanov čestitao Kurban bajram

27. jun 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov uputio je danas čestitku za Kurban bajram svim nosiocima vlasti islamske zajednice i vernicima muslimanske veroispovesti u Republici Srbiji. Među njima su najbrojniji Bošnjaci, slede Albanci, Turci, Aškalije, Egipćani, Goranci, kao i deo pripadnika romske zajednice. Kurban bajram, koji se ove godine slavi 28. juna, verski je praznik muslimana koji okuplja ljude u dobru, uči ih zajedništvu i poziva na solidarnost.

 Ministar Tomislav Žigmanov čestitao Kurban bajram

„Neka glavne poruke Kurban bajrama osnaže svakog pojedinca i u domove svih muslimanskih vernika donose bratsku solidarnost i istinsko zajedništvo. Svim muslimanima u Republici Srbiji čestitam Kurban bajram tradicionalnim pozdravom – Bajram šerif mubarek olsun, uz želju da ove dane provedete u ljubavi, miru i sveopštem blagostanju, u krugu svoje porodice i prijatelja!“

Sanja Atanasković Opačić predstavila Program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ na Evropskoj nedelji mogućnosti

26. jun 2023.

Tokom trećeg i sedmog dana nedavno završene Evropske nedelje mogućnosti, Sanja Atanasković Opačić, rukovoditeljka Grupe za sprovođenje i praćenje sprovođenja projekata finansiranih iz EU fondova u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, predstavila je EU Program „„Građani, jednakost, prava i vrednosti“.

Najpre je u sredu 23. juna, u danu koji je bio posvećen kulturi, medijima i civilnom društvu, Sanja Atanasković Opačić predstavila mogućnosti koje ovaj Program nudi pre svega organizacijama civilnog društva.

 Sanja Atanasković Opačić predstavila Program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ na Evropskoj nedelji mogućnosti

„Potencijalni korisnici iz naše zemlje mogu po prvi put da učestvuju na pozivima koji su otvoreni od početka 2023. godine u okviru ovog Programa. U toku je procedura za potpisivanje Sporazuma sa Evropskom komisijom za učešće Republike Srbije u ovom Programu koji daje podršku najrazličitijim akterima za veće građansko učešće u donošenju odluka, promovisanju jednakosti za sve i implementaciji EU prava i vrednosti“, rekla je Sanja Atanasković Opačić.

Poslednjeg dana Evropske nedelje mogućnosti u Nišu, predstavljene su mogućnosti EU podrške lokalnim samoupravama. Ponovo je predstavljen je Program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“, kao i dve mere koje su posebno namenjene jedinicama lokalnih samouprava – Bratimljenje gradova i Mreže gradova, te mogućnosti uključivanja lokalnih samouprava i u ostale pozive u okviru ovog Programa.

„Ovaj program podržava pre svega organizacije civilnog društva ali i organe javne uprave na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, zatim obrazovne, naučne, kulturne institucije – univerzitete, škole, institute i slično, u zaštiti i promovisanju prava i vrednosti Evropske unije“, naglasila je U Nišu Sanja Atanasković Opačić, koja je nakon predstavljanja programa odgovarala na pitanja zainteresovanih učesnika.

Pomoćnica ministra Ivana Joksimović govorila na konferenciji povodom Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe droga

26. jun 2023.
 Pomoćnica ministra Ivana Joksimović govorila na konferenciji povodom Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe droga

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe droga, pomoćnica ministra Ivana Joksimović učestvovala je na konferenciji Kancelarije za borbu protiv droga.

Pomoćnica ministra je u svom obraćanju posebno istakla problem diskriminacije i stigme koju doživljavaju i trpe osobe koje se bore sa zavisnošću, ali i po uspešnom izlečenju.

Takođe je istakla da problem zloupotrebe droga nije lična stvar pojedinca, već je to problem i porodica, šire zajednice, ali i društva u celini. Navela je da je potrebno kroz multisektoraki pristup i snažnu saradnju sa organizacijama civilnog društva raditi na jačanju lokalnih mehanizama, čiju izgradnju je Kancelarija za borbu protiv droga već započela, koji će biti usmereni kako na reaktivne, tako i na preventivne mere. Takođe je naglasila da se moraju razvijati sistemi podrške i za porodice čiji član se suočava sa problemom zavisnosti.

Pomoćnica ministra je posebno podvukla da se kao pojedinci, članovi lokalne zajednice i društva u celini, moramo uvek pitati da li smo dovoljno uradili da pomognemo da se osoba koja se suočava sa zavisnošću ponovo i punopravno uključi u društvo i da moramo težiti podizanju svesti u cilju smanjenja diskriminacije, kako bi osobe koje se suočavaju sa problemom zavisnosti mogle da uživaju sva ljudska prava bez razlike i kako bi im bili stvoreni uslovi za ostvarivanje svih njihovih potencijala i talenata u potpunosti.

Pomoćnica ministra Ivana Joksimović govorila na konferenciji povodom Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe droga

Ministar Žigmanov uručio ključeve korisnicima stanova za socijalno stanovanje u Vrnjačkoj Banji

26. jun 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov izjavio je danas u Vrnjačkoj Banji, na uručenju ključeva od 20 stanova u zgradi za scijalno stanovanje, da je temeljno opredeljenje Vlade Republike Srbije da svim građanima omogući jednake šanse i dostojanstven život.

 Ministar Žigmanov uručio ključeve korisnicima stanova za socijalno stanovanje u Vrnjačkoj Banji

"Uz podršku Evropske unije, UNOPS-a i drugih partnera napravljena je ova zgrada za 20 porodica, sa programima koji će doprineti kvalitetnijoj integraciji dela stanovništva opštine, i biti podrška i zaštita kada su u pitanju druge grupe, te i na taj način delom posvedočiti temeljno opredeljenje Vlade Republike Srbije, a to je da ravnopravnost svih građana mora biti ostvarena u potpunosti, da istorijske neravnopravnosti koje smo zatekli moraju biti isključene iz društva i da svim građanima bez obzira na etnički, socijalni status, bez obzira jesu li bili žrtve nekog oblika nasilja omogućimo jednake šanse i omogućimo dostojanstven život”, rekao je ministar Žigmanov i pohvalio napore Opštine Vrnjačka Banja na zbrinjavanju socijalno najugroženijeg stanovništva.

Ministar Žigmanov je danas u Vrnjačkoj Banji učestvovao u ceremoniji uručenja ključeva korisnicima 20 novih stanova u zgradu za socijalno stanovanje izgrađenih u okviru programa ‘’Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji’’.

Program „Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji” osmišljen je da poboljša primenu politika socijalne inkluzije u Srbiji i obezbedi održiva stambena rešenja praćena merama aktivne inkluzije za najugroženiju populaciju. Finansiran je sredstvima Evropske unije, a namenjen je ugroženim pripadnicima romske nacionalne manjine, ženama u nepovoljnom položaju, posebno ženama koje su žrtve porodičnog nasilja, mladima koji izlaze iz sistema socijalne zaštite, osobama sa invaliditetom i drugima koji žive u neadekvatnim uslovima.

Na današnjoj svečanosti, ključeve novih stanova uručili su i državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Krsto Janjušević, predsednik Opštine Vrnjačka Banja Boban Đurović, programski menadžer u Delegaciji EU u Srbiji Gerhard Zalcer, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Dalibor Nakić, i menadžerka programa „Podrška EU socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji’’ i predstavnica UNOPS-a Dragana Milošević.

 Ministar Žigmanov uručio ključeve korisnicima stanova za socijalno stanovanje u Vrnjačkoj Banji  Ministar Žigmanov uručio ključeve korisnicima stanova za socijalno stanovanje u Vrnjačkoj Banji

Ministar Žigmanov u delegaciji Vlade Republike Srbije dočekao hravatskog premijera Andreja Plenkovića u Subotici

23. jun 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov bio je u delegaciji Vlade Republike Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić koja je 23.6.2023. godine dočekala u Subotici premijera Republike Hrvatske Andreja Plenkovića.

 Ministar Žigmanov u delegaciji Vlade Republike Srbije dočekao hravatskog premijera Andreja Plenkovića u Subotici

Delegacije Republike Srbije, u kojoj je bila i ministarka za evropske integracije Tanja Mišćević, imala je sastanak u Gradskoj kući u Subotici uoči svečanosti ispred Hrvatskog doma – Matice, koji su dvoje premijera svečano otvorili presecanjem vrpce.

 Ministar Žigmanov u delegaciji Vlade Republike Srbije dočekao hravatskog premijera Andreja Plenkovića u Subotici  Ministar Žigmanov u delegaciji Vlade Republike Srbije dočekao hravatskog premijera Andreja Plenkovića u Subotici

Ministar Tomislav Žigmanov na otvaranju trećeg dana Evropske nedelje mogućnosti

23. jun 2023.
 Ministar Tomislav Žigmanov na otvaranju trećeg dana Evropske nedelje mogućnosti

U okviru Evropske nedelje mogućnosti, koja se održava od 21. do 27. juna pod sloganom „Bolji smo zajedno“, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov učestvovao je u otvaranju trećeg dana koji je, između ostalog, posvećen promociji saradnje civilnog društva i države, čemu EU takođe pruža podršku.

„Jedan od programa podrške je Program 'Građani, jednakost, prava i vrednosti', čijem se skorom potpisivanju nadamo. Ovaj Program jeste najveći fond ikada za promociju i zaštitu prava i vrednosti EU i on značajno doprinosi postizanju veće jednakosti, vladavini prava i jačanju demokratije, te daje podršku organizacijama civilnog društva u promociji ovih vrednosti“, istakao je ministar.

Evropska unija kroz Program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ podržava projekte koji promovišu veće uključivanje građana i građanki u procese donošenja odluka i izgradnji demokratskog društva, zatim projekte koji se bore protiv netolerancije, rasizma, transfobije i svih drugih oblika diskriminacije, projekte koji se bore protiv govora mržnje, koji podržavaju rodnu ravnopravnost, bore se protiv rodno zasnovanog nasilja, nasilja nad decom i sl.

„Napomenuo bih i da ovaj Program omogućava različitim učesnicima iz naše zemlje da sarađuju, umrežavaju se i razmenjuju iskustva i mišljenja sa svojim kolegama iz država širom Evrope. Na ovaj način, oni jačaju svoje kapacitete i pripremaju se za korišćenje fondova koji će nam biti dostupni u trenutku pristupanja EU, ali se prvenstveno osnažuju za nalaženje odgovora na društvene izazove sa kojima se suočavaju podjednako države našeg regiona, kao i razvijene države EU. Kroz aktivnosti u okviru ovog Programa otvara se dijalog na različite teme – od obeležavanja važnih i prelomnih momenata u modernoj istoriji EU, preko stanja demokratije, uticaja procesa EU integracija na demokratizaciju, pa sve do položaja i problema mladih i drugih ranjivih grupa“, rekao je ministar Žigmanov dodajući da se nada da će Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog biti imenovano za zvaničnu kontakt tačku za ovaj Program u Srbiji što znači da nas tek čeka veliki posao u njegovoj promociji širom zemlje.

Na otvaranju trećeg dana EU nedelje mogućnosti, govorili su Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u RS i pomoćnik ministarke kulture Stanko Blagojević. U popodnevnom delu, o Programu „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ više je govorila Sanja Atanasković Opačić, iz Sektora za međunarodnu saradnju i evropske integracije Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

 Ministar Tomislav Žigmanov na otvaranju trećeg dana Evropske nedelje mogućnosti  Ministar Tomislav Žigmanov na otvaranju trećeg dana Evropske nedelje mogućnosti  Ministar Tomislav Žigmanov na otvaranju trećeg dana Evropske nedelje mogućnosti

Održana sednica Saveta za nacionalne manjine

22. jun 2023.

U zgradi Vlade Republike Srbije 22. juna 2023. godine održana je sednica Saveta za nacionalne manjine kojom je predsedavao ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, zamenik predsednika Saveta.

 Održana sednica Saveta za nacionalne manjine

U uvodnom obraćanju ministar Tomislav Žigmanov ukazao je na aktivnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog koje će biti preduzete u narednom periodu u oblasti unapređenja položaja i prava pripadnika nacionalnih manjina. Istakao je da će Ministarstvo nastaviti saradnju sa svim državnim organima na svim nivoima vlasti koji su zaduženi za pitanja od značaja za nacionalne manjine kao i da je Ministarstvo adresa za rešavanje svih izazova sa kojim se u svom radu susreću nacionalni saveti.

Na sednici Saveta za nacionalne manjine jednoglasno je usvojen Predlog programa za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine, kojim je predviđeno da je kultura prioritetna oblast u kojoj se programi i projekti finansiraju iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2023. godini.

Cilj konkursa će biti unapređenje i jačanje kulturno-jezičkog identiteta nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Sredstva za Budžetski fond obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije i iznose 30.000,000 dinara. Sredstva će biti dodeljena putem javnog konkursa koji će tokom jula raspisati Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Sednici su prisustvovali predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva pravde, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva kulture, Ministarstva informisanja i telekomunikacija, Ministarstva prosvete i Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama.

 Održana sednica Saveta za nacionalne manjin  Održana sednica Saveta za nacionalne manjin  Održana sednica Saveta za nacionalne manjin

Predstavnici Ministarstva na regionalnoj konferenciji „Ljudska prava pod okvirom zaštite od diskriminacije“ u Podgorici

22. jun 2023.

Predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović i pomoćnica ministra Ivana Joksimović, učestvovali su na regionalnoj konferenciji „Ljudska prava pod okvirom zaštite od diskriminacije“ koja je, u organizacija Ministarstva ljudskih i manjinskih prava Vlade Crne Gore, održana u Podgorici od 22. do 23. juna ove godine.

 Predstavnici Ministarstva na regionalnoj konferenciji „Ljudska prava pod okvirom zaštite od diskriminacije“ u Podgorici

Državni sekretar, prof. dr Rejhan Kurtović, je u okviru panel diskusije „Interkulturalna dimenzija ljudskih prava“ predstavio dostignuća Vlade Republike Srbije u pogledu zaštite i ostvarivanja prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Posebno je istakao činjenicu da je Republika Srbija multinacionalna i multikulturalna država u kojoj 24 nacionalne manjine imaju svoje oblike organizovanja kroz nacionalne savete, koji predstavljaju institucionalne oblike i garancije ostvarivanja kolektivnih prava nacionalnih manjina na obrazovanje, informisanje, kulturu i upotrebu jezika.

Državni sekretar je posebno istakao da se kultura i običaji nacionalnih manjina ne ostvaruju u zatvorenim celinama, već da se kroz dijalog, razumevanje i suživot, stvara interkulturalnost, što je preduslov za razbijanje svih predrasuda, distanci i stereotipa i jedini put ka stvaranju tolerantnog i solidarnog društva. Uvažavanjem različitog i drugačijeg poštuje se ljudsko dostojanstvo svakog pojedinca u društvu, što je suština ljudskih prava i preduslov za njihovo puno uživanje.

Posebno je naglasio da različitosti moramo negovati kao bogatstvo društva u celini i da one predstavljaju most koji spaja ljude.

 Predstavnici Ministarstva na regionalnoj konferenciji „Ljudska prava pod okvirom zaštite od diskriminacije“ u Podgorici

Bilateralni sastanak u Podgorici

22. jun 2023.

Na marginama regionalne konferencije „Ljudska prava pod okvirom zaštite od diskriminacije“ koja je, u organizacija Ministarstva ljudskih i manjinskih prava Vlade Crne Gore, održana u Podgorici od 22. do 23. juna ove godine, državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović i pomoćnica ministra Ivana Joksimović, susreli su se sa direktorom Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade Republike Hrvatske Alenom Tahirijem.

 Bilateralni sastanak u Podgorici

U srdačnom razgovoru učesnici susreta su razmenili iskustva i dobre prakse na polju zaštite i unapređenja ljudskih prava i prava nacionalnih manjina. Pored toga prepoznata su i pitanja i oblasti u kojima se u narednom periodu može uspostaviti bliža saradnja i zajedničkim delovanjem podstaći i šira regionalna saradnja. Učesnici sastanka su pokazali spremnost da, kroz bilateralnu, kao i kroz multilateralnu regionalnu saradnju, zajednički stvore širi okvir za razmenu iskustava i primera dobre prakse u oblasti unapređenja ljudskih prava i prava nacionalnih manjina.

 Bilateralni sastanak u Podgorici

Održan treći društveni dijalog „Kako do rodno osetljivog jezika?“

21. jun 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Univerzitetom u Novom Sadu i uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena i Delegacijom Evropske unije u Srbiji, održao je danas u Novom Sadu treći i završni društveni dijalog na temu „Kako do rodno osetljivog jezika?“

 Održan treći društveni dijalog „Kako do rodno osetljivog jezika?“

U susret početku zakonom propisane obaveze upotrebe rodno osetljivog jezika u junu 2024. godine, Ministarstvo je do sada organizovalo dva društvena dijaloga na ovu temu, u Beogradu 27. marta i u Novom Pazaru 24. maja 2023. godine.

U uvodnom delu ministar Tomislav Žigmanov je naglasio da je, kroz održavanje društvenih dijaloga, tema o rodno senzitivnom jeziku u proteklih nekoliko meseci prilično aktuelizovana u javnosti.

„Namera Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prilikom organizovanja skupova i društvenih dijaloga bila je da pitanje primene rodno senzitivnog jezika učini dostupnim svim zainteresovanim stranama na čitavoj teritoriji Republike Srbije. Takođe, posetama gradovima i opštinama, koje smo realizovali širom zemlje, želeli smo da upoznamo predstavnike lokalne samouprave sa odredbama Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se tiču rodno osetljivog jezika, ali i da saslušamo različita stanovišta predstavnika zajednice i udruženja civilnog sektora i razgovaramo o svim nedoumicama koje su se pojavile u stručnoj i široj javnosti“, rekao je ministar Žigmanov i dodao da je Ministarstvo pažljivo beležilo sve argumente i različite stavove iznete tokom društvenih dijaloga.

Ministar Žigmanov je naglasio da ne možemo negirati činjenicu da jezik predstavlja “živu materiju” i da je kao takav podložan promenama, kao i usklađivanju sa društvenim tendencijama, u kojem se koristi kao sredstvo komunikacije i razmene mišljenja. Otuda rasprava o jeziku ne može biti samo lingvističko polje delovanja, jer se u njemu prelamaju i pitanja koja se odnose na rodne stereotipe ili diskriminaciju na osnovu pola, kojima se bave druge grane nauke.

„Više puta smo na dijalozima pominjali zanimanja odomaćena samo u ženskom rodu, po pravilu ona na nižoj društvenoj lestvici, a koja se ređe primenjuju za zanimanja na višoj društvenoj lestvici, do sada predviđena isključivo za muškarce. Sve su to pitanja koja zahtevaju multidisciplinarni pristup u razvijanju rodne ravnopravnosti i smanjivanju rodne diskrimanacije, uključujući i veću vidljivost žena u javnosti. Koristim priliku da još jednom jasno i nedvosmisleno poručim da se zakoni moraju sprovoditi, što uključuje i zakon koji uvodi "rodno osetljivi jezik", ukoliko želimo biti deo demokratskog sveta i našoj težnji da poštujemo ljudska prava i jačamo vladavinu prava“, rekao je ministar.

Pozdravnu reč imao je prof. dr Dejan Madić, rektor Univerziteta u Novom Sadu i predsednik Odbora za rodnu ravnopravnostUniverziteta, sa kojim se ministar Žigmanov sastao uoči dijaloga i zahvalio na gostoprimstvu i prilici da se društveni dijalog na ovu važnu temu održi u zdanju Univerziteta u Novom Sadu.

U uvodnom delu govorili su i dr Milivoj Alanović, prodekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu za poslove akreditacije, samovrednovanja i praćenja kvaliteta rada fakulteta, prof. dr Viktor Savić iz Matice srpske, Kristina Karaić, zamenica predsednika Skupštine Grada Novog Sada, doc. dr Dragana Ćorić, pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman i Aleksandra Miletić iz Kancelarije Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN WOMEN).

U delu pod naslovom „Struka ima reč“ govorili su prof. dr Svetlana Tomić, redovna profesorka Fakulteta za strane jezike Alfa BK Univerziteta, prof. dr Marijana Pajvančić, redovna profesorka Pravnog fakulteta, dr Marina Spasojević, član Saveta za srpski jezik, prof. dr Isidora Bjelaković, šef Odseka za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Dnašnjem društvenom dijalogu prisustvovala je Gordana Čomić, bivša narodna poslanica i prethodna ministarka za ljudska i manjisnka prava i društveni dijalog, Nataša Tasić Knežević, narodna poslanica, prof. emer Svenka Savić, zatim Velibor Džomić, protojerej-stavrofor SPC, predstavnici Regulatornog tela za elektronske medije i brojni predstavnici akademskezajednice.

Rodno osetljiv jezik predstavlja jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u cilju ostvarivanja ravnopravnosti u okviru jezika koji koriste u ličnom i profesionalnom životu.

Pored ministra Žigmanova, u ime Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prisutni su bili i državni sekretar dr Ivan Bošnjak i pomoćnici ministra Aleksandar Radosavljević i Nina Mitić.

 Održan treći društveni dijalog „Kako do rodno osetljivog jezika?“  Održan treći društveni dijalog „Kako do rodno osetljivog jezika?“  Održan treći društveni dijalog „Kako do rodno osetljivog jezika?“

Na Zlatiboru održan trodnevni skup, učesnici usvojili Proglas protiv govora mržnje

20. jun 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, obeležili su Međunarodni dan borbe protiv govora mržnje (18. jun) trodnevnim skupom u Studentskom odmaralištu "Ratko Mitrović" na Zlatiboru, od 17. do 19. juna 2023. Skup je okupio mlade ljude iz raznih delova Srbije, koji su na kraju sastanka usvojili Proglas protiv govora mržnje.

Skup je 17. juna otvorio prof. dr Rejhan Kurtović, državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a učesnicima su se obratile i pomoćnice ministra Nina Mitić i Ivana Joksimović.

 Na Zlatiboru održan trodnevni skup, učesnici usvojili Proglas protiv govora mržnje

Glava tema okruglog stola prvog dana bila je suzbijanje govora mržnje u medijima i na društvenim mrežama. U interaktivnom događaju, učesnici su govorili o ličnim iskustvima sa govorom mržnje i iznosili predloge kako da se ovoj devijantnoj društvenoj pojavi stane na kraj.

Drugog dana, 18. juna, nakon uvodnog obraćanja prof. dr Rejhana Kurtovića, državnog sekretara i Tomasa Džeksona, regionalnog projekt koordinatora, UNDP Srbija, susret je počeo emitovanjem videa o uticaju govora mržnje na pojedince i zajednice, a panel je nosio naziv "Progovorimo, budimo snažni: Mladi predvode borbu protiv govora mržnje."

Prezentacije su imali Haris Imamović, autor knjige o digitalnom nasilju, Božidar Stojkov, novinar RTV Vojvodina i Milan Nikolić, predstavnik kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, dok je moderator bila novinarka RTV Vojvodina Ljubica Gojgić.

Ministar Tomislav Žigmanov obratio se učesnicima na završnoj konferenciji za štapu gde je naglasio da govor mržnje još nije dovoljno prepoznat i osuđen u najširoj javnosti, te da je neophodno da čitavo društvo preventivno radi na suzbijanju ove pojave.

Plod rada učesnika obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje je zajednički Proglas kojim pozivaju sve u društvu na angažman i aktivnu borbu protiv govora mržnje. U proglasu se kaže:
„Mi, mladi iz Srbije, pozivamo da zajedničkim naporima podižemo svest o opasnosti govora mržnje i šteti koju on donosi pojedincima i društvu.

Govorom mržnje u društvu se stvara atmosfera podeljenosti i netrpeljivosti što kao najtežu posledicu ima nasilje nad neistomišljenicima i onima koji se prepoznaju kao drugačiji.

Naglašavamo da veliku ulogu u širenju govora mržnje imaju mediji - i tradicionalni i novi. Posebno skrećemo pažnju na društvene mreže kao platformu za brzo i lako prenošenje ove štetne retorike. S druge strane, svesni smo da su mediji i društvene mreže važni partneri naše zajedničke borbe na suzbijanju govora mržnje.

Pozivamo da obrazovni sistem posveti veću pažnju preventivni, prepoznavanju i brzom odgovoru na govor mržnje, kao i interkulturalnom razumevanju i toleranciji.

Zahtevamo od Vlade, svih političkih aktera, akademske zajednice, organizacija civilnog društva, međunarodnih organizacija, verskih zajednica i svakog odgovornog pojedinca da daju svoj doprinos borbi protiv govora mržnje.

Udružimo se u brzom i temeljnom prepoznavanju govora mržnje, zahtevajmo uspostavljanje sistema koji će omogućiti lakše evidentiranje slučajeva govora mržnje i praćenje ishoda procesuiranja počinilaca. Time ćemo doprineti jačanju svesti da u našem društvu ne postoji tolerancija na govor mržnje.

Mi, mladi ljudi, spremni smo da da povedemo borbu protiv govora mržnje i pozivamo sve ostale relevantne aktere i svakog pojedinca da pomognu ostvarenju našeg cilja.“

 Na Zlatiboru održan trodnevni skup, učesnici usvojili Proglas protiv govora mržnje  Na Zlatiboru održan trodnevni skup, učesnici usvojili Proglas protiv govora mržnje  Na Zlatiboru održan trodnevni skup, učesnici usvojili Proglas protiv govora mržnje  Na Zlatiboru održan trodnevni skup, učesnici usvojili Proglas protiv govora mržnje  Na Zlatiboru održan trodnevni skup, učesnici usvojili Proglas protiv govora mržnje

Sačinjena Lista prihvaćenih kandidatura za Savet za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva

16. jun 2023.

Komisije za izbor organizacija civilnog društva za članstvo u Savetu za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva je u okviru prve faze Javnog poziva organizacijama civilnog društva za podnošenje kandidature za članstvo u Savetu za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva izvršila proveru ispunjenosti kriterijuma i sačinila Listu prihvaćenih kandidatura sa listom kandidata koji ispunjavaju kriterijume naznačene u Javnom pozivu, kao i Listu odbačenih kandidatura.
U skladu sa navedenim na internet prezentaciji Ministarstva objavljene su

Danom objave počinje da teče rok za podnošenje prigovora koje imaju organizacije koje su podnele kandidaturu kao i organizacije koje su dale podršku kandidaturi. Rok za prigovor je  5 (pet) dana od dana objave lista, a podnosi se isključivo elektronskim putem na adresu: savetcivilnodrustvo@minljmpdd.gov.rs.

Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa direktorkom UNICEF-a u Srbiji Dejanom Kostadinovom

16. jun 2023.
 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa direktorkom UNICEF-a u Srbiji Dejanom Kostadinovom

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov razgovarao je danas sa direktorkom UNICEF-a Srbija Dejanom Kostadinovom o temama od interesa za unapređenje ljudskih prava, sa osvrtom na prava deteta, kao i načinima zajedničkog delovanja u okviru Saveta za suzbijanje vršnjačkog nasilja i druge vidove saradnje.

Direktorka UNICEF-a govorila je o načinima na koje je ova međunarodna organizacija bila uključena u mere hitnog delovanja nakon tragičnih događaja masovne pucnjave i ubistava sa početkom maja meseca ka o i predlozima srednjoročnih i dugoročnih mera koje mogu doprineti da se ovakve tragične situacije više ne ponove.

Ministar Žigmanov je naglasio da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, iako bez neposrednih ingerencija u primeni predloženih mera, intenzivno radi na prevenciji kroz afirmaciju ljudskih i manjinskih prava i kulture nenasilja.

„To činimo kroz afirmaciju različitosti i tolerancije u javnosti, te javnom osudom govora mržnje i aktova nasilja, potvrđujući da je politika Vlade Srbije nulta tolerancija prema govoru mržnje i činovima nasilja, kao i afirmacija i zaštita ljudskih prava“, rekao je ministar Žigmanov.

On je dodao da je Ministarstvo u ovom trenutku deo kampanje protiv govora mržnje, te da u isto vreme radi i na unapređenju normativnog okvira, između ostalog kroz pripremu Strategije o ljudskim pravima.

 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa direktorkom UNICEF-a u Srbiji Dejanom Kostadinovom  Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa direktorkom UNICEF-a u Srbiji Dejanom Kostadinovom

Ministar Žigmanov razgovarao sa predstavnicima Nacionalnog sveta aškalijske nacionalne manjine

15. jun 2023.

Beograd, 15.06.2023. – Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov i državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović razgovarali su danas sa delegacijom Nacionalnog saveta aškalijske nacionalne manjine, koju je predvodio predsednik Nacionalnog saveta Muhamet Behrami.

 Ministar Žigmanov  razgovarao sa predstavnicima Nacionalnog sveta aškalijske nacionalne manjine

Predstavnici Nacionalnog saveta aškalijske nacionalne manjine upoznali su ministra i državnog sekretara sa naporima koje Nacionalni savet ulaže u očuvanju nacionalnog identiteta, pre svega kroz oblast informisanja, kao i sa glavnim izazovima sa kojima se susreću kao jedna od najmalobrojnihih manjinskih zajednica u Srbiji.

Ministar Tomislav Žigmanov je u razgovoru sa predstavnicima aškalijske zajednice poručio da nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju u Ministarstvu svoju drugu kuću i partnera sa kojim zajedno rade na ostvarivanju prava nacionalnih manjina, uzimajući u obzir specifičnosti svake manjinske zajednice, jer su one među sobom veoma različite.

 Ministar Žigmanov  razgovarao sa predstavnicima Nacionalnog sveta aškalijske nacionalne manjine  Ministar Žigmanov  razgovarao sa predstavnicima Nacionalnog sveta aškalijske nacionalne manjine  Ministar Žigmanov  razgovarao sa predstavnicima Nacionalnog sveta aškalijske nacionalne manjine

Ministar Žigmanov govorio na panelu o suzbijanju govora mržnje

15. jun 2023.

Beograd, 15.06.2023. – Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov govorio je danas u Beogradu na panel debati o suzbijanju govora mržnje. Događaj je organizovan povodom predstojećeg Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje koji se obeležava 18. juna.

 Ministar Žigmanov  govorio na panelu o suzbijanju govora mržnje

„Pojam govora mržnje veoma je precizno definisan u domaćem zakonodavstvu i predstavlja izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način“, podsetio je na početku izlaganja ministar Žigmanov.

„Jedna od sfera gde govor mržnje konstantno pričinjava ozbiljnu štetu jesu međunacionalni odnosi, što za multietničku državu kao što je Republika Srbija predstavlja veliki izazov. Istorijski, geopolitički i kulturološki faktori vekovima su oblikovali sredinu u kojoj je jedna zapaljiva izjava ili poruka dovoljna da pokvari dugotrajne napore da se uspostave dobri međususedski odnosi i tolerantna atmosfera u društvu. Oni koji ovakve poruke mržnje ostavljaju u javnom prostoru često nisu ni sami svesni njihovog pogubnog dejstva po sve nas. Često su u pitanju mladi ljudi koji još uvek nisu valjano senzibilisani za suživot i trpeljivost, i obaveza nas nešto starijih je da ih tom duhu tolerancije naučimo, i to ne samo rečima, već pre svega primerom“, rekao je u svom obraćanju ministar Žigmanov.

„Osnovni element govora mržnje, kao i drugih vidova diskriminacije, jesu predrasude. Neprijateljski stav prema celoj jednoj grupi ljudi zbog njihovog identiteta moguće je stvoriti i negovati samo uz temeljno nepoznavanje te grupe, najrazličitijih pojedinaca koji tu grupu čine i bez suštinske želje da se u drugome vidi ono što je slično nama, a ne različito od nas. Moramo da kao društvo radimo preventivno protiv ovakve duhovne i intelektualne lenjosti, jer čovek je društveno biće i da bi funkcionisao neophodno je da ima razvijene mehanizme da prihvata različitost i da se sa njom zbližava, a ne da se od nje ograđuje i protiv nje bori“, rekao je ministar.

„Drugi, ništa manje opasan element govora mržnje jeste agresija. Poruke mržnje prepune su nagomilanog gneva koji bez i malo saosećanja pojedinci izručuju na nekoga koga i ne poznaju. Taj gnev dehumanizuje drugu stranu i pretvara je u očima okoline u legitimnu metu ka kojoj i drugi mogu da izražavaju slična negativna osećanja, a često i preduzimaju nedozvoljene radnje. Zato je govor mržnje najčešće uvod u zločin iz mržnje, koji se u našem zakonodavstvu procenjuje kao naročito otežavajuća okolnost. Nasilje i govor mržnje stvaraju začarani krug u koji na kraju biva uvučen svaki pripadnik društva a iz koga je jako teško kolektivno izaći. Važno je da shvatimo da je učinilac bilo kog dela pripadnik određenih grupa, ali da mu se ne može suditi na osnovu pripadnosti, već isključivo na osnovu tog određenog dela“, rekao je on.

„Izjave koje sadrže govor mržnje često se, od strane tvoraca takvog govora, predstavljaju kao legitiman stav, a osuda govora mržnje samim tim biva okarakterisana kao kršenje slobode govora. Oni koji svesno posežu za takvom zamenom teza prenebregavaju jedno od osnovnih pravnih načela, a to je da ostvarivanje prava ne sme podrazumevati kršenje prava nekog drugog. Sloboda uvek podrazumeva i odgovornost, i u tom smislu je od izuzetne važnosti da svaki pojedinac u društvu bude odgovoran za ono što kaže ili napiše. Naravno, lični afiniteti i animoziteti uzrokovani nečijim ličnim svojstvom su naša neminovnost, i na kraju krajeva, naše pravo, ali to nikako ne znači da u javnost možemo da izlazimo sa stereotipnim stavovima prema celim grupama ljudi koji izazivaju strah, neprijateljstvo ili osećaj poniženosti kod pripadnika tih grupa“, rekao je Žigmanov.

On je istakao da u eri društvenih mreža, gde svaki pojedinac bez otkrivanja identiteta ima priliku da doprinese formiranju javnog mnjenja, i gde informacije i naročito dezinformacije kruže i narastaju neslućenim brzinama, odgovornost za izrečeni govor mržnje postaje još veća.

„Koliko ovaj novi način oblikovanja stavova može da bude surov po grupe i pojedince iskusili su svi koji su se ikada našli na meti osude, omalovažavanja i pretnji i to zbog svog izgleda, pripadnosti određenoj naciji, veri, ideologiji, zbog svog porekla, statusa u društvu ili drugog ličnog svojstva“, rekao je ministar.

„Čovek je biće satkano od identiteta. Neki od njih se tokom života menjaju a neki su trajni. Neke možemo da biramo i na njih da utičemo a drugi su ugrađeni u nas spletom okolnosti. Ono što im je, međutim, svima zajedničko jeste da ni jedan sam po sebi ne predstavlja vrlinu niti manu, a naročito ne stvara pretnju i ne ugrožava ničiji interes. Takođe, smatram da je konačno došlo vreme da osvestimo činjenicu da kolektivna odgovornost, a naročito kolektivna krivica jeste zabluda prošlosti. U eri individualizma i sumraka autoriteta, besmisleno je smatrati ceo jedan narod, versku grupu, jedan pol, ili bilo koju skupinu ljudi homogenom celinom koja zdušno podržava sve stavove i dela svojih pripadnika“, naglasio je ministar.

„Zato, kada god uhvatite sebe da počinjete rečenicu, makar ona bila i misao, rečima: Svi oni su isti'', znajte da ste na putu da skliznete u govor mržnje, i suzbijte to na vreme. Takođe, kada god naiđete na poruku u kojoj su svi pripadnici jedne grupe obeleženi nekom negativnom kvalifikacijom, setite se koliko samo divnih ljudi iz te grupe poznajete. Kada bi svako od nas uradio samo ovoliko, to bi u zbiru bilo dovoljno da govor mržnje bude iskorenjen. Ipak, do tog stepena društvene svesti čeka nas još mnogo posla“, zaključio je ministar Žigmanov.

Na skupu su govorili i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji, Nj.e. Jan Bratu, ambasador i šef misije OEBS-a u Srbiji i Tobijas Flesenkemper, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu.

Događaj je podržao Tim UN za ljudska prava u Srbiji u okviru Inicijative za ljudska prava 75, povodom obeležavanja 75. godišnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, a u organizaciji su učestvovali i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Misija OEBS-a u Srbiji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu.

 Ministar Žigmanov  govorio na panelu o suzbijanju govora mržnje  Ministar Žigmanov  govorio na panelu o suzbijanju govora mržnje

Ministar Žigmanov primio delegaciju nacionalne zajednice Rusina u Srbiji

15. jun 2023.

Beograd, 15.06.2023. – Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov i državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović primili su danas delegaciju nacionalne zajednice Rusina u Srbiji u kojoj su bili Joakim Rac, predsednik Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine, Mihajlo Fejsa, predsednik Matice rusinske i Željko Kovač, predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta.

 Ministar Žigmanov  primio delegaciju nacionalne zajednice Rusina u Srbiji

Razgovaralo se o izazovima u organizaciji Svetskog kongresa Rusina, jednog izuzetno značajnog događaja za rusinsku nacionalnu zajednicu u Srbiji, koja je ove godine domaćin sunarodnicima iz devet zemalja. Svetski kongres Rusina, kako je objasnio predsednik Matice rusinske Mihajlo Fejsa, održava se svake dve godine u jednoj od devet zemalja članica, okuplja blizu 150 ljudi, a ove godine biće održan sredinom avgusta u Novom Sadu.

U kontekstu podrške aktivnostima zajednica nacionalnih manjina u Srbiji, ministar Tomislav Žigmanov je istakao da veoma dobro razume izazove sa kojima se manjinska zajednice suočavaju kada je reč o aktivnostima koje sprovode u cilju očuvanja identiteta, te naglasio da će se Ministarstvo angažovati i nastojati da se nađu načini podrške organizaciji ovako značajnog događaja za rusinsku nacionalnu zajednicu u Srbiji.

 Ministar Žigmanov  primio delegaciju nacionalne zajednice Rusina u Srbiji  Ministar Žigmanov  primio delegaciju nacionalne zajednice Rusina u Srbiji  Ministar Žigmanov  primio delegaciju nacionalne zajednice Rusina u Srbiji  Ministar Žigmanov  primio delegaciju nacionalne zajednice Rusina u Srbiji

Ministar Žigmanov uručio ključeve i ugovore korisnicima stanova za socijalno stanovanje Svilajncu

13. jun 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov učestvovao je danas u ceremoniji uručenja ključeva i ugovora korisnicima 25 novih stanova u zgradu za socijalno stanovanje u Svilajncu. Stanovi su izgrađeni u okviru programa ‘’Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji’’.

 Ministar  Žigmanov uručio ključeve i ugovore korisnicima stanova za socijalno stanovanje Svilajncu

„Pitanja integracije Roma u naše društvo su kompleksna i zahtevaju angažman više ministarstva. Danas u Svilajncu svi možemo da budemo ponosni na ono što je učinjeno. Ovakvi objekti su razlog da isto činimo i u ostalim lokalnim samoupravama. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog zahvalno je svima koji su obezbedili sredstva i učestvovali u realizaciji Programa“, rekao je ministar Žigmanov u kratkom obraćanju.

Program „Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji” osmišljen je da poboljša primenu politika socijalne inkluzije u Srbiji i obezbedi održiva stambena rešenja praćena merama aktivne inkluzije za najugroženiju populaciju.

Finansiran je sredstvima Evropske unije, a namenjen je ugroženim pripadnicima romske nacionalne manjine, ženama u nepovoljnom položaju, posebno ženama koje su žrtve porodičnog nasilja, mladima koji izlaze iz sistema socijalne zaštite, osobama sa invaliditetom i drugima koji žive u neadekvatnim uslovima.

 Ministar  Žigmanov uručio ključeve i ugovore korisnicima stanova za socijalno stanovanje Svilajncu  Ministar  Žigmanov uručio ključeve i ugovore korisnicima stanova za socijalno stanovanje Svilajncu  Ministar  Žigmanov uručio ključeve i ugovore korisnicima stanova za socijalno stanovanje Svilajncu

Održan društveni dijalog o deci u uličnoj situaciji

12. jun 2023.

Na Međunarodni dan borbe protiv dečjeg rada, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Centrom za integraciju mladih, organizovalo je društveni dijalog pod naslovom „Beskućništvo – deca u uličnoj situaciji“.

Skup u prostoru socijalnog preduzeća Klubu 16 na Dorćolu otvorio je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov istakavši da položaj ove dece često nije u fokusu javnosti zbog čega se dijalog i organizuje kako bi se problem sagledao iz različitih aspekata što stvara pretpostavke da se donose efikasnije mere za njegovo rešavanje.

 Održan društveni dijalog o deci u uličnoj situaciji

Autor: MINLjMPDD

„Deca su jedna od najosetljivijih društvenih grupa, a deca u uličnoj situaciji možda i najosetljivija i najugroženija društvena grupa. Rizici sa kojima se ta deca suočavaju su veliki i teški, od nepovoljnih uslova za žovot, problema sa pristupom obrazovanju, do rizika rada na ulici, najčešće prosjačenja, i drugh zloupotreba“, rekao je ministar Žigmanov i istakao da je, nažalost, reč o globalnom fenomenu o čemu govore podaci da su više od 160 miliona dece u svetu žrtve neadekvatnog rada i postupanja.

Ministar Žigmanov je naglasio da je u godini kad obeležavamo 75-godina od usvajanje Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija dobro da se podsetimo da je Deklaracijom garantovano dostojanstvo svakom čoveku kao i ravnopravnost svih ljudi.

Uvodna obraćanja imali su Ivana Antonijević, v. d. pomoćnice ministra turizma i omladine, Tatjana Prijić, v. d. pomoćnice poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Marko Tošić, direktor Centra za integraciju mladih, Mitar Đurašković, iz Udruženja građana „Sloboda nema cenu“ i Irena Stanković iz Psihosocijalne mreže inovacija (PIN).

Međunarodni dan borbe protiv dečjeg rada obeležen je prvi put 12. juna 2002. godine, u organizaciji Međunarodne organizacije rada, s ciljem podizanja svesti i pokretanja akcija u svetu protiv dečjeg rada i zapošljavanja dece, tražeći podršku pojedinih vlada, civilnog društva, kao i medija u kampanji protiv svakog oblika izrabljivanja dece. Slogan ovogodišnjeg obeležavanja ovog dana je „Socijalna pravda za sve - zaustavite dečji rad!“

 Održan društveni dijalog o deci u uličnoj situaciji  Održan društveni dijalog o deci u uličnoj situaciji  Održan društveni dijalog o deci u uličnoj situaciji

Predstavnice Ministarstva u poseti Opštini Nova Crnja

9. jun 2023.

Pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić i šefica Odseka za unapređenje položaja Roma Sofija Osmanović posetile su 8. juna 2023. godine Opšinu Nova Crnja u Srednjobanatskom okrugu, radi upoznavanja sa položajem u kome se nalaze pripadnici romske nacionalne manjine u ovoj opštini.

 Predstavnice Ministarstva u poseti Opštini Nova Crnja    Predstavnice Ministarstva u poseti Opštini Nova Crnja

To je prva poseta predstavnika Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog navedenoj opštini. Tim povodom, dočekali su ih predstavnici jedinice lokalne samouprave, zamenik predsednika Opštine, Dragan Daničić, i predstavnik Roma i bivši koordinator za ljudska i manjinska prava, Anton Jovanović.

Zamenik predsednika Opštine Dragan Daničić upoznao je predstavnice Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sa svim aktuelnostima u Opštini Nova Crnja, sa posebnim osvrtom na projekte koje realizuju i iskazao potrebu da ovo Ministarstvo, u skladu sa svojim nadležnostima, pomogne Opštini. Pored toga, predstavnice Ministarstva su se upoznale sa problematikom i dogovoreni su naredni zajednički koraci, kao i modaliteti buduće saradnje u vezi sa unapređenjem položaja Roma u navedenoj opštini.

Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa delegacijom Saveta Evrope

7. jun 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov primio je danas delegaciju Saveta Evrope koju je predvodio programski koordinator Klaus Njukrič, u pratnji šefa beogradske kancelarije SE Tobiasa Flesenkempera i zamenice šefa beogradske kancelarije Nadie Ćuk.

 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa delegacijom Saveta Evrope

Ministar Žigmanov zahvalio se i pozdravio je sve aktivnosti koje Savet Evrope sprovodi u saradnji sa Ministarstvom, a tiču se rodne ravnopravnosti, prava nacionalnih manjina i antidiskriminacionih politika.

Klaus Njukrič je istakao da je jako važno tripartitno partnerstvo Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Saveta Evrope i Evropske unije za sve aktivnosti koje sprovodimo zajedno i u čemu su uočeni pomaci u zakonodavnom i strateškom smislu, ali da se sada očekuje implementacija svega postugnutog u čemu Ministarstvo ima saveznika u Savetu Evrope.

,Ministar Žigmanov se zahvalio na svim naporima koje je Savet Evrope preduzeo kako bi pre svega kroz ekspertsku podršku pomogli Ministarstvu na izgradnji svega postignutog. Dogovoren je nastavak saradnje po pitanjima prava nacionalnih manjina i Roma.

Sastanku sa delegacijom Saveta Evrope prisustvovali su državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović i pomoćnice ministra Nina Mitić i Ivana Joksimović.

 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa delegacijom Saveta Evrope  Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa delegacijom Saveta Evrope

Ministar Žigmanov učesatvovao na konferenciji o integraciji povratnika

7. jun 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov govorio je danas 7.06.2023. na konferenciji "Izazovi, prepreke i mogućnosti za integraciju povratnika i ugroženih kategorija stanovništva - iskustvo iz jugoistočne Srbije", održanoj u Hotelu M.

 Ministar Žigmanov učesatvovao na konferenciji o integraciji povratnika

U uvodnom izlaganju, ministar Žigmanov je naglasio da je osnovni princip rada Ministarstva - da niko ne bude izostavljen, te u tom smislu Ministarstvo posvećeno radi na zaštiti i ostvarivanju prava ugroženih kategorija, a kroz mehanizam društvenog dijaloga podiže svesnost o njima i izazovima sa kojima su suočeni.

"Nastojimo graditi politike koje će imati u vidu realne slike stanja, i više smo nego svesni postojećih izazova. Samo dobar zakonodavni okvir nije dovoljan već treba videti specifičnosti i kako se one mogu rešavati", rekao je ministar učestvujući i na panel diskusiji u okviru konferencije.

Konferenciju su organizovali Ker Internešnal Balkan, organizacije Neksus iz Vranja i Eneka iz Niša, a u okviru projekta „Nove ekonomske mogućnosti za povratnike i vulnerabilne kategorije građana u južnoj i istočnoj Srbiji“, koji finansira Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke (BMZ).

 Dvodnevna obuka o saradnji javne uprave i organizacija civilnog društva u procesu donošenja odluka

Dvodnevna obuka o saradnji javne uprave i organizacija civilnog društva u procesu donošenja odluka

6. jun 2023.
 Dvodnevna obuka o saradnji javne uprave i organizacija civilnog društva u procesu donošenja odluka

U Palati „Srbija“ 6. i 7. juna organizovana je dvodnevna obuka o saradnji javne uprave i organizacija civilnog društva u procesu donošenja odluka. Obuka je deo aktivnosti u okviru projekta „Dijalog promena“ koji realizuju Beogradska otvorena škola i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, uz finansijsku podršku Delegacije Evropske unije.

„Ovo je peta obuka po redu koju sprovodimo u okviru ovog projekta, a cilj je da se pospeši dijalog javnih vlasti i organizacija civilnog društva“, rekao je pomoćnik ministra iz Sektora za saradnju sa organizacijama civilnog društva Žarko Stepanović otvarajući skup kojem prisustvuju predstavnici civilnog sektora kao i organa javne uprave.

Na skupu su učestvovali i gosti iz Ureda za udruge Vlade Republike Hrvatske Vesna Lendić Kasalo, zamenica direktorke Ureda za udruge i Nemanja Relić, direktor Ureda potpredsednice Vlade RH. Stepanović se zahvalio gostima na dolasku i dugogodišnjoj saradnji naglašavajući da je za Srbiju dragoceno iskustvo koje na ovom polju imaju kolege iz Hrvatske.

Obraćajući se polaznicima obuke Stepanović je podsetio da je 2022. godine Vlada Republike Srbije usvojila Strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2022-2030, sa pratećim Akcionim planom, u okviru kojeg je i jedna od aktivnosti formiranje Savet za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.

„Imali smo širok proces konsultacija sa organizacijama civilnog društva oko formiranja Saveta koji predstavlja važan mehanizam saradnje javne vlasti i organizacija civilnog društva“, rekao je Stepanović. Vladimir Pavlović iz Beogradske otvorene škole podsetio je da je saradnja javnih vlasti i organizacija civilnog društva politički kriterijum za pristupanje EU, ali da je to ujedno i način da se kroz dijalog i donošenje odluka rešavaju izazovi i poboljša kvalitet života građana.

U popodnevnom delu obuke prvog dana, o iskustvima Republike Hrvatske govorila je Vesna Lendić Kasalo. Ona je, između ostalog, istakla da saradnja javnih vlasti i organizacija civilnog društva u Hrvatskoj počiva na četiri stuba – strateškom okviru, institucionalnom okviru, finansijskom okviru, te na savetovanju sa zainteresovanom javnošću. Iskustvo rada javne uprave RH sa organizacijama civilnog društva dugo je 25 godina, koliko i postoji Ured za udruge Vlade RH kao specijalizovano telo za saradnju javnog i civilnog sektora.

 Dvodnevna obuka o saradnji javne uprave i organizacija civilnog društva u procesu donošenja odluka  Dvodnevna obuka o saradnji javne uprave i organizacija civilnog društva u procesu donošenja odluka

Pomoćnica Nina Mitić govorila na Okruglom stolu „Ekonomsko osnaživanje žena i žensko preduzetništvo u Banatuˮ

6. jun 2023.
 Pomoćnica Nina Mitić govorila na Okruglom stolu „Ekonomsko osnaživanje žena i žensko preduzetništvo u Banatuˮ

Pomoćnica ministra Nina Mitić govorila je danas 6.06.2023. u Zrenjaninu na okruglom stolu „Ekonomsko osnaživanje žena i žensko preduzetništvo u Banatuˮ, koji je organizovao Zrenjaninski edukativni centar i Agencija Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena i rodnu ravnopravnost (UN WOMEN), uz finansijsku podršku Evropske unije.

Govoreći na okruglom stolu, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić istakla je važnost saradnje između državnih organa i organizacija civilnog društva u cilju ekonomskog osnaživanja žena.

„Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog raspisuje i konkurse za organizacije civilnog društva za predloge programa koji za cilj imaju osnaživanje neke od osetljivih grupa, među kojima su i žene, a naročito nezaposlene žene, trudnice, porodilje, žene žrtve nasilja u porodici, žrtve rodno zasnovanog nasilja, samohrane majke i samohrani očevi, osobe mlađe od 18 godina, osobe starije od 45 godina, osobe sa invaliditetom, osobe drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, pripadnici romske nacionalne manjine i drugi“, navela je Mitić.

Ona je takođe predstavila zakonodavni okvir, kao i novine koje su unete u domaće zakonodavstvo usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti 2021. godine kao i usvojene Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, sa pratećim akcionim planom, u kojoj su predviđene posebne mere za smanjivanje rodnog jaza u ekonomiji i podsticanje socio-ekonomskog razvoja društva, sa ciljem ostvarivanja rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji.

Pomoćnica ministra Nina Mitić govorila na konferenciji o ženskom preduzetništvu u Beogradu

5. jun 2023.
Pomoćnica ministra Nina Mitić govorila na konferenciji o ženskom preduzetništvu u Beogradu

Pomoćnica ministra Nina Mitić učestvovala je na konferencija „Žensko preduzetništvo – presek stanja i mogućnosti za osnaživanje žena“ održanoj 5.6.2023. godine u Dorćol Placu u organizaciji Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz finansijsku podršku Evropske.

Govoreći u okviru prvog panela na temu „Okvirni uslovi i podrška ženama u biznisu” pomoćnica Mitić predstavila je novine koje su u domaće zakonodavstvo unete usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti 2021. godine. Kako je navela, usklađivanjem sa pravnim tekovinama Evropske unije, između ostalog, unapređen je okvir za stvaranje podsticajnog okruženja u oblasti ženskog preduzetništva, koji je sadržan u posebnoj glavi pomenutog zakona, uključujući i zabranu diskriminacije na osnovu pola. Pored navedenog, Zakonom o rodnoj ravnopravnosti uveden je i pojam neplaćenog kućnog rada; unapređena je zaštita zaposlenih i uživanje svih prava usled odsutnosti zbog trudnoće/roditeljstva (odsustvovanje ne sme da utiče na mogućnosti stručnog usavršavanja, napredovanja, povratka na isto radno mesto); predviđene su specijalizovane usluge za slučajeve rodno zasnovanog nasilja (kako za žrtve tako i za učinioce), i to u skladu sa Konvencijom o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (tzv. Istanbulskom konvencijom).

Pomoćnica ministra Mitić je podsetila da je, pored Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog bilo nadležni predlagač i usvojene Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, sa pratećim Akcionim planom, u kojoj su predviđene posebne mere za smanjivanje rodnog jaza u ekonomiji i podsticanje socio-ekonomskog razvoja društva, sa ciljem ostvarivanja vizije rodno ravnopravne Republike Srbije u kojoj su žene i muškarci, devojčice i dečaci, kao i osobe drugačijih rodnih identiteta, ravnopravni, imaju jednaka prava i jednake mogućnosti za lični razvoj, pružaju ravnopravan doprinos održivom razvoju društva, uživaju jednake koristi od razvoja društva, ravnopravno učestvuju u odlučivanju o razvoju društva i preuzimaju jednaku odgovornost za budućnost.

Pomoćnica ministra Nina Mitić govorila na konferenciji o ženskom preduzetništvu u Beogradu

Ministar Žigmanov primio delegaciju Ureda za udruge

5. jun 2023.
Ministar Žigmanov primio delegaciju Ureda za udruge</

Predstavnici Ureda za udruge, specijalizovanog tela hrvatske Vlade koje se bavi saradnjom javnog sektora sa civilnim društvom, posetili su danas 5.06.2023. godine Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. U delegaciji su bili Vesna Lendić Kasalo, zamenica direktora Ureda za udruge i Nemanja Relić, direktor Ureda potpredsednice hrvatske Vlade Ane Šimprage. U Palati „Srbija“ primio ih je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov sa saradnicima. Ministar Žigmanov zahvalio se gostima na poseti kao i na dosadašnjoj višegodišnjoj saradnji, te istakao da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, i u okviru njega Sektor za saradnju sa civilnim društvom, nastavljaju posvećeno da rade na izgradnji odnosa poverenja i partnerstva između javnog sektora i organizacija civilnog društva.

„Sve što se radi ili je do sada urađeno ima za cilj stvaranje strateški uokvirene saradnje predstavnika civilnog društva i institucija vlasti na raznim nivoima u interesu napretka društva i rešavanja izazova“, rekao je ministar Žigmanov. Pomoćnik ministra iz Sektora za saradnju sa civilnim društvom Žarko Stepanović saopštio je da je u Srbiji u toku proces formiranja Saveta za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, navodeći i druge aktivnosti koje se tiču unapređenja saradnje civilnog i javnog sektora.

Zamenica direktora Ureda za udruge Vesna Lendić Kasalo iznela je ukratko put kroz koji je Republika Hrvatska prošla poslednjih 25 godina od formiranja prvog državnog tela za saradnju sa civilnim društvom do danas. O svom bogatom iskustvu saradnje civilnog i javnog sektora, delegacija iz Hrvatske govoriće sutra u Palati „Srbija“ na sastanku sa predstavnicima jedinica lokalne samouprave koji predstavljaju kontakt tačke saradnje civilnog i javnog sektora u svojim sredinama.

Ministar Žigmanov primio delegaciju Ureda za udruge Ministar Žigmanov primio delegaciju Ureda za udruge

Ministar Žigmanov razgovarao sa ambasadorkom SR Nemačke Nj.e. Anke Konrad

2. jun 2023.
Ministar Žigmanov razgovarao sa ambasadorkom SR Nemačke Nj.e. Anke Konrad</

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov razgovarao je danas u Palati „Srbija“ sa ambasadorkom SR Nemačke Nj.e. Anke Konrad o nedavno završenom predstavljanju Izveštaja Republike Srbije pred Savetom za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi, kao i o srpsko-hrvatskim odnosima.

Ministar Žigmanov je naglasio da je Izveštaj Republike Srbije pred Savetom za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi u okviru Univerzalnog periodičnog pregleda dobro prošao, da je, zahvaljujući od ranije postavljenom modelu, bio dobro pripremljen i usaglašen ne samo sa institucijama države, već i sa nevladinim sektorom, što je na kraju dovelo do toga da bude pozitivno ocenjen.

Srbija je dobila 268 novih preporuka od zemalja članica UN na kojima će morati da se radi u narednom petogodišnjem periodu. Ministar je rekao da je Delegacija RS, koju je kao prvi među jednakima predvodio sredinom maja, još u Ženevi prihvatila 200 novih preporuka, dok će se u pogledu preostalih 68 preporuka Republika Srbija izjasniti do početka septembra.

Kada je reč o srpsko-hrvatskim odnosima, ministar je istakao da smatra da je važno održati kontinuitet sastanaka na visokom nivou. Govoreći o radu nacionalnih veća Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji, ministar je pomenuo da su u planu kulturno-sportski događaji koji daju svoj doprinos u stvaranju pretpostavki da se kroz susrete i komunikaciju odnosi dve zemlje relaksiraju.

Ambasadorka Konrad čestitala je Srbiji na uspešno završenom UPR procesu i pohvalila rad predstavnika Srbije u vezi sa izveštavanjem, naglašavajući da je posebno dobro što se rad nastavlja i nakon podnošenja Izveštaja. U pogledu druge teme, ambasadorka je u ime SR Nemačke pružila podršku uspostavljanju što boljih odnosa dve države.

Državni sekretar Ninoslav Jovanović na uručenju ključeva stanova za Rome u Loznici Državni sekretar Ninoslav Jovanović na uručenju ključeva stanova za Rome u Loznici

Pomoćnici ministra na završnom času Zaštite ljudskih prava master studija Pravnog fakulteta u Kragujevcu

1. jun 2023.
Pomoćnici ministra na završnom času Zaštite ljudskih prava master studija Pravnog fakulteta u Beogradu

Pomoćnici ministra u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ivana Joksimović i Aleksandar Radosavljević su prisustvovali završnom času Zaštite ljudskih prava na master studijama Pravnog fakulteta u Kragujevcu.

Ivana Joksimović je studentima predstavila rad Ministarstva, bliže ih upoznala sa radom Sektora za ljudska prava i nadležnostima u pogledu praćenja i izveštavanja o primeni ratifikovanih UN konvencija, kao i aktivnostima koje Ministarstvo preduzima u pogledu zaštite ljudskih prava. Takođe je predstavila i rad Saveta za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava.

Aleksandar Radosavljević je studentima predstavio mehanizam društvenog dijaloga, teme koje su, u kontekstu zaštite i unapređenja ljudskih prava, obrađivane kroz društveni dijalog i značaj društvenog dijaloga u kontekstu iznalaženja najboljih rešenja za otvorena pitanja. Takođe je studentima predstavio otvorenost Ministarstva za dijalog i saradnju o svim pitanjima, pa tako i pitanjima koja se tiču mladih i pozvao studente da se svojim inicijativama obrate Ministarstvu.

Studentima su ovom prilikom, budući da su završili obaveze na predmetu Zaštite ljudskih prava na master studijama, u prisustvu njihovih profesora, dodeljene značke sa Univerzalnim simbolom ljudskih prava, čime je Ministarstvo želelo da iskaže posebno priznanje studentima i da doprinese široj upotrebi i prepoznavanju ovog univerzalnog simbola, kao stalnog podsetnika da su ljudska prava neotuđiva i da pripadaju svima bez razlike.

Univerzalni simbol ljudskih prava je idejno rešenje umetnika Predraga Stakića pod nazivom „Slobodan kao čovek“ koji je pobedio na međunarodnom konkursu za logo ljudskih prava 2011. godine.

Državni sekretar Ninoslav Jovanović na uručenju ključeva stanova za Rome u Loznici Državni sekretar Ninoslav Jovanović na uručenju ključeva stanova za Rome u Loznici

Državni sekretar Ninoslav Jovanović na uručenju ključeva stanova za Rome u Loznici

1. jun 2023.
Državni sekretar Ninoslav Jovanović na uručenju ključeva stanova za Rome u Loznici

Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Ninoslav Jovanović učestvovao je 31.05.2023. godine u ceremoniji svečanog uručenja ključeva od stanova u zgradi za socijalno stanovanje za porodice Roma u Loznici.

Čestitajući im useljenje, državni sekretar Jovanović rekao je da mu je posebno drago što su korisnici uz stanove dobili i razne obuke, dokvalifikacije i prekvalifikacije za druga, deficitarna zanimanja ili mogućnost samozapošljavanja dobijenom opremom za rad.

„Sve to govori o korpusu mera koje su sprovedene kako bi ljudi mogli ne samo da u ovim stanovima žive, već i da privređuju i da sami plaćaju svoje račune“, rekao je Jovanović.

Stanovi u Loznici su izgrađeni u okviru Programa „Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji“. Partneri na programu su UNOPS, Delegacija Evropske unije, Nacionalni savet romske nacionalne manjine i jedinice lokalne samouprave. U Program je uloženo 27 miliona evra, od čega je donacija EU više od pola miliona evra, a Grad Loznica sufinansirao je projekat sa oko 170.000 evra. Romske porodice uselile su se u kompletno nameštene i opremljene stanove.

Državni sekretar Ninoslav Jovanović na uručenju ključeva stanova za Rome u Loznici Državni sekretar Ninoslav Jovanović na uručenju ključeva stanova za Rome u Loznici Državni sekretar Ninoslav Jovanović na uručenju ključeva stanova za Rome u Loznici

Javni pozivi jedinicama lokalne samouprave koja je objavila SKGO

1. jun 2023.
Javni pozivi jedinicama lokalne samouprave koja je objavila SKGO

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog obaveštava da je Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije (SKGO) objavila dva javna poziva jedinicama lokalne samouprave. Prvi se tiče podrške socijalnoj zaštiti a drugi se odnosi na inkluziju Roma. Rok za prijavu je 23. 06.2023. Informativni sastanci su organizovani u više gradova i traju od 1. do 8. juna 2023.

Reč je o Javnom pozivu za dodelu paketa podrške jedinicama lokalne samouprave za unapređenje socijalne zaštite i Javnom pozivu za pružanje sveobuhvatne podrške za uspostavljanje / unapređivanje lokalnih mehanizama za inkluziju Roma i Romkinja.

Podrška se realizuje u okviru programa „Podrška održivim uslugama socijalne zaštite u zajednici i politikama uključivanja na lokalnom nivou“, koji finansira Evropska unija u okviru IPA 2020. Ukupna vrednost programa iznosi 6,5 miliona evra, telo za ugovaranje je Ministarstvo finansija – Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije, nadležno ministarstvo za realizaciju programa je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dok je Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije (SKGO) zadužena za njegovu implementaciju.

Pravo na prijavu na Javni poziv imaju jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji i svi gradovi, opštine i gradske opštine u Republici Srbiji, izuzev gradova, opština i gradskih opština koje su dobile podršku za uspostavljanje mobilnih timova kroz projekte IPA 2012, 2014 i 2016.

U cilju informisanja lokalnih samouprava o vrstama podrške, proceduri i uslovima konkurisanja, kriterijumima odabira, kao i dokumentaciji za prijavljivanje, biće organizovano pet informativnih sastanaka u periodu od 1. do 8. juna 2023. godine, i to:

  • Četvrtak, 1. jun 2023. godine u 11:00 časova, u Beogradu (Velika sala GO Novi Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 167).
  • Petak, 2. jun 2023. godine u 11:00 časova, u Novom Sadu (Istorijski arhiv, Ulica Filipa Višnjića 2a).
  • Utorak, 6. jun 2023. godine u 11:00 časova, u Kraljevu (Hotel Turist, Trg Srpskih ratnika 1).
  • Sreda, 7. jun 2023. godine u 11:00 časova, u Kragujevcu (Hotel Ženeva lux, Ulica Slobode bb).
  • Četvrtak, 8. jun 2023. godine u 11:00 časova, u Nišu (Hotel Ambasador, Trg kralja Milana 4).

Sveobuhvatne detalje oba konkursa možete naći na sledećim linkovima:

1) Javni poziv za dodelu paketa podrške jedinicama lokalne samouprave za unapređenje socijalne zaštite: http://www.skgo.org/konkursi/detaljno/348/javni-poziv-za-dodelu-paketa-podrske-jedinicama-lokalne-samouprave-za-unapredjenje-socijalne-zastite

2) Javni poziv za pružanje sveobuhvatne podrške za uspostavljanje / unapređivanje lokalnih mehanizama za inkluziju Roma i Romkinja: http://www.skgo.org/konkursi/detaljno/349/javni-poziv-za-pruzanje-sveobuhvatne-podrske-za-uspostavljanje-unapredjivanje-lokalnih-mehanizama-za-inkluziju-roma-i-romkinja

Ministar Tomislav Žigmanov na predstavljanju godišnjeg Izveštaja o stanju ljudskih prava mladih

26. maj 2023.
Ministar Tomislav Žigmanov na predstavljanju godišnjeg Izveštaja o stanju ljudskih prava mladih

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov učestvovao je danas na skupu u Begradu koji je organizovan u svrhu predstavljanja godišnjeg Izveštaja o ljudskim ravima mladih u Republici Srbiji.

„Mladi se u svakom društvu često pominju kao osetljiva društvena grupa. Svakako da ih možemo na taj način posmatrati, ali, s druge strane, moramo imati u vidu da su oni i budućnost svakog društva i garancija da će humanističke vrednosti i ciljevi, kao i na demokratiji utemeljene politike koje danas utvrđujemo, biti i ispunjene u vremenima koja dolaze. Zbog toga moramo voditi račna i činiti sve što je u našoj moći da stvorimo uslove da se njihove ličnosti i potencijali slobodno razvijaju u punini humane slike sveta“, rekao je u uvodnom obraćanju ministar Žigmanov.

„Moramo misliti o njihovom zdravlju, obrazovanju, ekonomskim pravima, ali i o kulturnom razvitku i uvažavanju razlika. Pri tom moramo mlade uključivati ne samo u procese kreiranja politika i mera koje se njih neposredno tiču, već u sva pitanja i u sve oblasti, jer ciljeve koje danas postavljamo oni će sutra ispunjavati i na njihovom temelju stvarati nove ciljeve i vizije“, rekao je ministar.

Predstavljanje je održano u UN zgradi, a organizovali su ga Beogradski centar za ljudska prava i Tim UN za ljudska prava. Na skupu su govorili Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji i Dušan Pokuševski, programski direktor Beogradskog centra za ljudska prava, dok je u drugom delu događaja, na panel diskusiji, govorila i pomoćnica ministra Ivana Joksimović.

Ministar Tomislav Žigmanov na skupu SKGO Mreže za romska pitanja Ministar Tomislav Žigmanov na skupu SKGO Mreže za romska pitanja

Ministar Tomislav Žigmanov na skupu SKGO Mreže za romska pitanja

25. maj 2023.
Ministar Tomislav Žigmanov na skupu SKGO Mreže za romska pitanja

Ministar Tomislav Žigmanov govorio je danas 25.5.2023. na sastanku SKGO Mreže za romska pitanja gde je predstavljen novi projekat „Podrška održivim uslugama socijalne zaštite u zajednici i politikama uključivanja na lokalnom nivou“.

Reč je o trogodišnjem projektu koji finansira Evropska unija u okviru nacionalnog Programa IPA 2020, a najviše govora bilo je o lokalnim mehanizmima za inkluziju Roma i primerima dobre prakse.

„Realizacijom ovog projekta biće stvoreni uslovi za unapređenje kvaliteta i obima usluga socijalne zaštite i podsticanje inkluzije ugroženih i marginalizovanih grupa, posebno romske populacije na lokalnom nivou sve u skladu sa Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine i pratećim Akcionim planom“, rekao je ministar Žigmanov.

Na skupu u hotelu "Zira" učestvovali su i Nikola Tarbuk generalni sekretar SKGO, Dalibor Nakić, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i Mirjana Maksimović iz Delegacije EU u Srbiji.

Ministar Tomislav Žigmanov na skupu SKGO Mreže za romska pitanja Ministar Tomislav Žigmanov na skupu SKGO Mreže za romska pitanja

Министар Томислав Жигманов разговарао са министром спољних послова Северне Македоније Бујаром Османијем

25. мај 2023.
Министар Томислав Жигманов разговарао са министром спољних послова Северне Македоније Бујаром Османијем

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов разговарао је данас у Палати „Србија“ са Њ.е. Бујаром Османијем, министром спољних послова Северне Македоније и актуелним председавајућим Организације за европску безбедност и сарадњу.

Министар Томислав Жигманов рекао је на састанку да је Република Србија посвећена заштити људских и мањинских права, друштвеном дијалогу, владавини права и интеграцији националних мањина. „Радимо на претпоставкама да Република Србија буде мултиукултурална земља базирана на владавини права, једнакости и социјалној правди“, рекао је министар и истакао веома успешну сарадњу са Мисијом ОЕБС у Србији, што се показало на примеру недавно успешно завршених избора и конституисања Националног савета албанске националне мањине. Он је истакао да Министарство гради партнерске односе са свим националним саветима, да је државни секретар не знајући за долазак министра Османија недавно био у званичној посети Националном савету македонске националне мањине са којим такође постоји изузетна сарадња, што је потврдио и присутни председник Националног савета Борче Величковски.

„Редовна комуникација, отворено указивање на изазове и критика тамо где је потребна, је приступ који градимо према националним саветима, којима поручујемо да је Министарство њихова друга кућа, да смо ту да заједно са другим институцијама на позитиван начин разрешавамо постојећа питања“, рекао је министар Жигманов у разговору са министром спољних послова Северне Македоније.

Министар Османи је у разговору изразио задовољство добром сарадњом Министарства са Мисијом ОЕБС и пружио пуну подршку даљој сарадњи, посебно у процесима интеграције албанске националне мањине на југу Србије. „Северна Македонија успела је да успостави успешан модел мултиетничке сарадње који може да послужи као пример региону“, рекао је министар Османи истичући да се та успешност потврђује и у његовом случају где он обавља функцију министра спољних послова, а припадник је друге по бројности етничке заједнице у Северној Македонији. Он је истакао да, према искуству Северне Македоније, укључивање припадника националних мањина у државне институције доприноси стабилизацији друштва и чини мост сарадње и инегративно јача државу.

Министар Жигманов је истакао да је Република Србија свесна важности демократске партиципације националних мањина, која је добра како за грађане Републике Србије тако и за односе у региону истичући такође да је његово именовање, као припадника хрватске националне мањине, позитивно оцењено у Србији и у региону.

Присутни шеф Мисије ОЕБС у Србији Њ. Е. амбасадор Јан Брату потврдио је веома добру сарадњу која постоји између Министарства и Мисије ОЕБС и изразио наду да ће она бити успешно настављена.

Сусрету двојице министара присуствовала је амбасадорка РС у Северној Македонији Невена Јовановић, амбасадор Сталне Мисије РС при ОЕБС и другим међународним организацијама у Бечу Жарко Обрадовић и Данијела Ненадић, в. д. директорке Службе Координационог тела Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, као и бројна делегације Северне Македоније.

 Министар Томислав Жигманов разговарао са министром спољних послова Северне Македоније Бујаром Османијем  Министар Томислав Жигманов разговарао са министром спољних послова Северне Македоније Бујаром Османијем  Министар Томислав Жигманов разговарао са министром спољних послова Северне Македоније Бујаром Османијем  Министар Томислав Жигманов разговарао са министром спољних послова Северне Македоније Бујаром Османијем

Ministar Žigmanov posetio sedište Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine

24. maj 2023.
Ministar Žigmanov posetio sedište Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine

U okviru posete Novom Pazaru, ministar Tomislav Žigmanov posetio je 24. 5. 2023. godine Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine i razgovarao sa predsednicom dr Misalom Pramenković i njenim saradnicima.

Tokom razgovora razmenjena su mišljenja i iskustva, kao i načini na koji mogu da se prevazilaze izazovi i da se unapredi rad nacionalnih saveta u cilju što potpunijeg ostvarivanja ustavom garantovanih prava nacionalnih manjina.

Pored predsednice dr Pramenković, delegaciju Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine činili su predsednik Izvršnog odbora dr Fuad Baćićanin, potpredsednici dr Jasmina Baltić Curić, dr Mustafa Fetić i dr Edin Numanović i šef Kabineta Semir Madžgalj.

Ministar Žigmanov posetio sedište Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine

Sastanak ministra Žigmanova sa gradonačelnikom Novog Pazara Nihatom Biševcem

24. maj 2023.
Sastanak ministra Žigmanova sa gradonačelnikom Novog Pazara Nihatom Biševcem

Novi Pazar, 24.5.2023. - Uoči društvenog dijaloga o rodno senzitivnom jeziku u Novom Pazaru, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, sa pomoćnicima Aleksandrpm Radosavljevićem i Ninom Mitić, susreo se sa gradonačelnikom Nihatom Biševcem i njegovim saradnicima, predsednicom Skupštine Grada dr Anelom Šemsović, zamenikom gradonačelnika Vladimirom Marinkovićem, pomoćnikom gradonačelnika Tarikom Rupićem i članom gradskog Veća Mirsadom Jusufovićem.

Nakon zahvalnosti na gostoprimstvu, ministar Žigmanov je rekao da Ministarstvo ima praksu posete lokalnim zajednicam kao vid podrške i način da se neposredno čuje šta su izazovi kada je reč o temama kojima se bavi Ministarstv.

Gradonačelnik Biševac istakao je da je Novi Pazar multietnička sredina koja može da posluži kao primer dobrih odnosa i međuetničke saradnje koja se čuva kroz vekove u porodicama i prenosi na buduće generacije.

Sastanak ministra Žigmanova sa gradonačelnikom Novog Pazara Nihatom Biševcem

U Novom Pazaru održan drugi po redu društveni dijalog na temu rodno senzitivnog jezika

24. maj 2023.
U Novom Pazaru održan drugi po redu društveni dijalog na temu rodno senzitivnog jezika

U susret skoroj primeni odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnose na upotrebu rodno senzitivnog jezika, a u cilju da se pre početka primene otklone postojeće dileme, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je, u saradnji i uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena i Delegacijom Evropske unije u Srbiji, organizovalo danas 24. 5. 2023. u Novom Pazaru drugi po redu društveni dijalog sa temom „Kako do rodno senzitivnog jezika“.

Dijalog je otvorio Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, podsećanjem da smo „svedoci da se tema o rodno senzitivnom jeziku u proteklih par meseci, od društvenog dijaloga u Beogradu održanog 27. marta ove godine, prilično aktuelizovala u javnosti, izazvala niz oprečnih stavova i mišljenja.“

„Ministarstvo nastavlja svoje aktivnosti, pažljivo slušajući sve relevantne aktere i beležeći sve argumenta. Danas smo u Novom Pazaru da čujemo reč i ovdašnje akademske zajednice, nosioca lokalnih vlasti, nacionalnih saveta nacionalnih manjina, civilnog društva kao i svih pozvanih i zainteresovanih učesnika. Na prošlom dijalogu u Beogradu otvorili smo nova pitanja, koja su izazvala različite reakcije, čuli smo suprostavljena stanovišta i načine za upotrebu rodno senzitivnog jezika. Izazov je veliki, svesni smo unutar Ministarstva koliko je to osetljivo pitanje i kuda nas može odvesti njegova politizacija. Stoga nastavljamo raspravu da bi čuli šta kaže struka, a šta predstavnici onih kojih se to neposredno tiče“, rekao je ministar Žigmanov.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost započeće proces pripreme za izradu plana aktivnosti u cilju primene rodno osetljivog jezika. U proces pripreme za izradu plana aktivnosti uključiće se i ministarstva prosvete, kulture, informisanja i telekomunikacija, kao i nadležni odbori Skupštine Srbije, najavio je ministar.

Na društvenom dijalogu u Novom Pazaru, koji je trajao više od tri sata, čuli su se, kao što je i očekivano, različiti i suprotstavljeni stavovi.

Na dijalogu su bili prisutni gradonačelnik Nihat Biševac, kojem se ministar posebno zahvalio na gostoprimstvu i sa kojim se sreo u zgradi Gradske uprave neposredno pre dijaloga, predstavnici Saveta za srpski jezik, Instituta za srpski jezik SANU, Filološkog i Filozofskog fakulteta, Univerziteta iz Novog Pazara i Kosovske Mitrovice, Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine, Nacionalnog saveta goranske nacionalne manjine, civilnog društva, medija i dr. Dijalog je počeo minutom ćutanja za žrtve nedavnih ubistava u Beogradu, okolini Mladenovca i Priboju.

 U Novom Pazaru održan drugi po redu društveni dijalog na temu rodno senzitivnog jezika  U Novom Pazaru održan drugi po redu društveni dijalog na temu rodno senzitivnog jezika  U Novom Pazaru održan drugi po redu društveni dijalog na temu rodno senzitivnog jezika  U Novom Pazaru održan drugi po redu društveni dijalog na temu rodno senzitivnog jezika  U Novom Pazaru održan drugi po redu društveni dijalog na temu rodno senzitivnog jezika

Otvoren Javni poziv Ministarstva organizacijama civilnog društva za podnošenje kandidature za članstvo u Savetu za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva

24. maj 2023.

Nakon završenog višemesečnog konsultativnog procesa sa organizacijama civilnog društva na temu osnivanja savetodavnog tela za razvoj i saradnju sa civilnim društvom, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog upućuje Javni poziv organizacijama civilnog društva za kandidaturu za članstvo u Savetu za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.

Strategijom za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2022-2030. godine, kao i pratećim Akcionim planom je predviđeno osnivanje savetodavnog tela za razvoj i saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije kao jednog od važnih institucionalnih mehanizama saradnje javnog i civilnog sektora. Savet je jedan od mogućih modela strukturiranog dijaloga Vlade i organizacija civilnog društva i predstavlja važan mehanizam jačanja principa participacije, otvorenosti javne uprave i inkluzivnosti procesa kreiranja javnih politika.

Planirano je da Savet bude prostor za dijalog o ključnim pitanjima koja se odnose na rad i delovanje civilnog društva (udruženja, fondacije i zadužbine). Imajući u vidu ulogu ovog savetodavnog tela koje će se baviti pitanjima o opštim uslovima za delovanje i razvoj civilnog društva predloženo je da naziv ovog savetodavnog tela bude Savet za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.

Savet je savetodavno telo Vlade Republike Srbije za unapređenje saradnje i dijaloga između organa javne uprave i organizacija civilnog društva u cilju stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Srbiji, a obrazovaće se kao mešovito savetodavno telo čiji su članovi predstavnici organa državne uprave i predstavnici organizacija civilnog društva.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je organizovalo konsulatacije sa organizacijama civilnog društva na temu osnivanja Saveta. Konsultativni proces se sastojao od sastanaka sa organizacijama civilnog društva, javnih prezentacija modela Saveta organizacijama civilnog društva (Novi Sad, Beograd, Niš), završne prezentacije (Beograd) i mogućnosti da se online daju pisane sugestije i preporuke od strane organizacija civilnog društva. Rezultat konsultativnih sastanaka je definisanje predloga rešenja o mandatu, strukturi i načinu kandidature i izbora članova Saveta iz civilnog društva na osnovu kojih je izrađen Javni poziv.

Javni poziv organizacijama civilnog društva za podnošenje kandidature za članstvo u Savetu za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva objavljen je na internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dana 24. maja. i trajaće do 7. juna 2023. godine.

Konstituisan Nacionalni savet albanske nacionalne manjine i izabran novi predsednik

23. maj 2023.
Konstituisan Nacionalni savet albanske nacionalne manjine i izabran novi predsednik

U Bujanovcu je 23.5.2023. godine konstituisan Nacionalni savet albanske nacionalne manjine. Za predsednika je izabran Nevzad Ljutfiju. Konstitutivnoj sednici prisustvao je državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović koji je novoizabranim članovima i organima upravljanja Nacionalnog saveta uputio čestitke i pozvao ih na saradnju.

„Danas je održana konstitutivna sednica Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine i izabran je novi predsednik. Ovim činom dobili smo dvadeset četvrti nacionalni savet u Republici Srbiji, što znači da sve nacionalne manjine koje žive u našoj državi imaju svoje najviše predstavničke organe upravljanja. Možemo konstatovati da su stvoreni dobri preduslovi za kvalitetno ostvarivanje kolektivnih manjinskih prava u oblastima obrazovanja, informisanja, kulture i službene upotrebe jezika i pisma“, rekao je državni sekretar Kurtović.

„Cilj Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je da nacionalni saveti nacionalnih manjina budu snažne predstavničke institucije nacionalnih manjina u Republici Srbiji koje će zajedničkom saradnjom sa republičkim, pokrajinskim i lokalnim organima raditi predano na implementaciji zagarantovanih manjinskih prava i stalnom poboljšanju statusa nacionalnih manjina. U tom smislu pozivamo Nacionalni savet albanske nacionalne manjine i sve ostale nacionalne savete nacionalnih manjina da rade u punom kapacitetu i da zajedničkim snaga unapređujemo međusobne odnose zasnovane na poštovanju različitosti, toleranciji u suživotu“, rekao je državni sekretar Kurtović u Bujanovcu.

Na sajtu Ministarstva otvorena stranica sa informacijama o kontakt tačkama za saradnju sa civilnim društvom

22. maj 2023.
Na sajtu Ministarstva otvorena stranica sa informacijama o kontakt tačkama za saradnju sa civilnim društvom

Na sajtu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog otvorena je posebna veb stranica https://www.minljmpdd.gov.rs/resurs-centar-ocd.php sa svim potrebnim informacijama o Kontakt tačkama za saradnju sa civilnim društvom. Kontakt tačke za saradnju sa organizacijama civilnog društva su spona između sistema javne uprave i organizacija civilnog društva i kao takve predstavljaju potencijalno izuzetno delotvoran mehanizam koji može da unapredi inkluzivnost i transparentnost rada organa uprave, saradnju i razmenu informacija između dva različita sektora kao i između samih organa uprave na različitim nivoima vlasti.

Novo formirana veb stranica je mesto na kome se mogu naći dokumenta koja daju podršku imenovanim Kontakt tačkama i svim zainteresovanim organizacijama civilnog društva u vezi međusobne saradnje https://www.minljmpdd.gov.rs/dokumenta-ocd.php.

Na stranici se nalazi i baza kontakt tačaka za saradnju sa organizacijama civilnog društva u vidu excel dokumenta u kome su organi uprave razvrstani po nivou vlasti kojem pripadaju (organi državne uprave/organi pokrajinske uprave/jedinice lokalne samouprave). U tabelama se nalaze imena, imejl adrese i kontakt telefoni osoba koje u organima javne uprave, na sva tri nivoa, predstavljaju kontakt tačke komunikacije sa organizacijama civilnog društva.

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović u poseti Nacionalnom savetu makedonske nacionalne manjine

22. maj 2023.
 Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović u poseti Nacionalnom savetu makedonske nacionalne manjine

Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prof. dr Rejhan Kurtović bio je 18.05.2023. u zvaničnoj poseti Nacionalnom savetu makedonske nacionalne manjine. Državnog sekretara primili su Borče Veličkovski, predsednik Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine i Ozren Simjanovski, direktor Novinsko izdavačke ustanove „Makedonski informativni i izdavački centar“ Pančevo.

Državni sekretar zahvalio se predsedniku Nacionalnog saveta na srdačnom prijemu i detaljnom upoznavanju sa radom i delovanjem ovog Saveta.

„Nacionalni svet makedonske nacionalne manjine jedan je od najstarijih nacionalnih saveta u našoj državi koji iza sebe ima kontinuitetan i kvalitetan rad kao i konkretne rezultate. Bez obzira na disperziranost makedonske nacionalne manjine po različitim gradovima u Republici Srbiji, Makedonci pokazuju visok stepen organizovanosti i odlučnosti u očuvanju svog nacionalnog identiteta. Tome u prilog govori mnoštvo primera sa kojima me je upoznao predsednik Saveta. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog daje punu podršku u radu i delovanju Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine i stavlja na raspolaganje sve svoje kapacitete u cilju još boljeg i delotvornijeg funkcionisanja ovog Saveta“, rekao je tokom posete državni sekretar Kurtović.

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović u poseti Nacionalnom savetu makedonske nacionalne manjine

„Drago mi je da u gospodinu Veličkovskom imamo dobrog i kompetentnog sagovornika koji se već u nekoliko mandata nalazi na čelu Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine i koji posvećeno vodi ovaj Savet. S obzirom da Nacionalni savet makedonske nacionalne manjine vrši koordinaciju nacionalnih saveta nacionalnih manjina, razgovarali smo o temama vezanim za koordinaciju, kao i o budućoj predaji koordinacije Nacionalnom savetu romske nacionalne manjine. Takođe, ovim prilikom želim da pohvalim način na koji je do sada ovaj Savet vršio koordinaciju nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Mi ćemo, kao Ministarstvo, nastaviti da održavamo partnerski odnos sa svim nacionalnim savetima nacionalnih manjina u cilju implementacije manjinskih prava i što boljeg statusa nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Naša vrata su otvorena za sve legitimne pripadnika nacionalnih manjina koje žive i rade u Republici Srbiji“, zaključio je prof. dr Rejhan Kurtović.

Predsednik Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine Borče Veličkovski istakao je da je taj Sacet zadovoljan dosadašnjom saradnjom sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prva i društveni dijalog, i izrazio nadu da će sadašnji kabinet Ministarstva na čelu sa pripadnicima manjinskih naroda imati razumevanja za unapređivanje međusobne saradnje, kao i da će u tom pravcu zajednički raditi na poboljšanju prava svih nacionalnih zajednica koje žive i rade na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na njihovu brojnost.

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović u poseti Nacionalnom savetu makedonske nacionalne manjine

„Veliko mi je zadovoljstvo što nas je posetio državni sekretar Kurtović. Vidim da ćemo u njemu ali i u ministru Žigmanovu i ostalim funkcionerima Ministarstva, imati snažnu podršku u našem daljem radu. Posebno mi imponuje poziv državnog sekretara da zajednički rešavamo krucijalna pitanja i eventualne probleme sa kojima se nacionalne zajednice suočavaju. Pre svega mogućnost da zajednički unapredimo rad, status i dalju profesionalizaciju nacionalnih saveta, ali i da zajedničkim snagama radimo na definisanju bitnih ciljeva Akcionog plana za poglavlje 23, poglavlja koje direktno utiče na ostvarivanje manjinskih prava, kvalitetniji život i rad pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji“, istakao je Veličkovski.

Direktor Novinsko izdavačke ustanove „Makedonski informativni i izdavački centar“ Pančevo Ozren Simjanovski upoznao je državnog sekretara sa radom ove ustanove i ocenio kako je „ovo samo početak čini se uspešne saradnje novog kabineta nadležnog ministarstva i Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine“.

Ministar Zoran Gajić primio delegaciju fudbalske reprezentacije hrvatske nacionalne manjine u Srbiji

18. maj 2023.

U Palati „Srbija“ danas je ministar sporta Zoran Gajić, sa saradnicima, primio delegaciju fudbalske reprezentacije hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, koja je svojevremeno bila i evropski prvak u ovom amaterskom sportu među nacionalnim manjinama.

 Ministar Zoran Gajić primio delegaciju fudbalske reprezentacije hrvatske nacionalne manjine  u Srbiji

Delegaciju su činili Petar Kuntić, koordinator nogometne reprezentacije, Ivan Budinčević, tehniko i Mijo Erceg, pomoćni trener i koordinator za Srem. Susretu su prisustvovali ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov i posebni savetnik ministra Marin Piuković.

Gosti su upoznali ministra Gajića sa istorijatom fudbalskih timova nacionalnih manjina, načinom takmičenja i izazovima u radu. Podvukli su da gde god gostuju predstavljaju Srbiju, dodajući da imaju izvanrednu, prijateljsku saradnju sa fudbalskom reprezentacijom srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj, sa kojom se redovno sastaju, a naredni susret planiran je u junu mesecu u Hrvatskoj.

Ministar Gajić je pružio punu podršku radu fudbalskih reprezentacija nacionalnih manjina, poručio im da rade dobru i plemenitu stvar koja prevazilazi okvire sporta jer predstavlja društveno pozitivan primer saradnje.

 Ministar Zoran Gajić primio delegaciju fudbalske reprezentacije hrvatske nacionalne manjine  u Srbiji  Ministar Zoran Gajić primio delegaciju fudbalske reprezentacije hrvatske nacionalne manjine  u Srbiji

Multisektorski sastanak podovom Dana sećanja na žene žrtve nasilja

18. maj 2023.

U Palati „Srbijaˮ održan je multisektorski sastanak povodom obeležavanja 18. maja ˗ Dana sećanja na žene žrtve nasilja, na temu rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, sa ciljem razmatranja mogućnosti zajedničkih i koordinisanih aktivnosti u borbi protiv ovog, ali i svih drugih oblika nasilja.

Navedeni sastanak je održan u organizaciji Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, a u saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji i Agencijom za rodnu ravnopravnost Ujedinjenih nacija. Sastanku su prisustvovali potpredsednica Vlade Maja Gojković, ministarka zdravlja Danica Grujičić, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, kao i brojni predstavnici drugih ministarstava, međunarodnih organizacija i institucija.

 Multisektorski sastanak podovom Dana sećanja na žene žrtve nasilja

Obraćajući se prisutnima u uvodnom delu, ministar Tomislav Žigmanov je naglasio da je, u okviru svojih nadležnosti, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog izradilo Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije i Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti, čijim usvajanjem su, počev od 2021. godine, u domaće zakonodavstvo unete brojne pozitivne novine. Pored toga, ministar Žigmanov se osvrnuo i na strateški okvir, pre svega na Strategiju za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, sa pratećim akcionim planom, usvojenu 2021. godine.

„Ministarstvo u godišnjim izveštajima o ostvarivanju rodne ravnopravnosti objavljuje raspoložive podatke o broju femicida u Republici Srbiji, ali su se ti podaci ponekad razlikovali u zavisnosti od toga da li je izvor bio Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde ili pojedine nevladine organizacije. U vezi sa navedenim problemom, želimo danas da na ovom sastanku pokrenemo inicijativu za kvalifikovano prikupljanje podataka i javno objavljivanje podataka o femicidu od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, jer jedino predstavnici tog ministarstva, i to inspektori za krvne delikte, vrše uviđaj prilikom svakog ubistva u Republici Srbiji i u mogućnosti su da evidentiraju pol žrtve, kao i pol učinioca krivičnog dela ubistva - bez obzira da li je ono učinjeno u porodici ili na javnom mestuˮ, predložio je ministar Žigmanov i naveo još nekoliko predloga i inicijativa kojima Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog želi da da svoj pun doprinos borbi protiv nasilja u Republici Srbiji.

Među predlozima je i inicijativa da se aktuelnim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, kojima se trenutno bavi Ministarstvo pravde, femicid kao nasilno lišenje života žena od strane muškaraca, bude inkriminisan kao posebno krivično delo.

 Multisektorski sastanak podovom Dana sećanja na žene žrtve nasilja

Pomoćnica ministra Nina Mitić učestvovala u javnoj debati o rodno senzitivnom jeziku

18. maj 2023.

U organizaciji Fondacije Centar za demokratiju, uz podršku Međunarodnog centra Ulof Palme, 18. maja 2023. godine u prostoru „Miljenko Dereta” u Beogradu, održana je javna debata pod nazivom „Da li si radnica ili si direktor”, na temu uticaja rodno senzitivnog jezika na socioekonomski položaj žena, u kojoj je učestvovala pomoćnica ministra Nina Mitić.

Govoreći na debati, pomoćnica Mitić je predstavila zakonodavni okvir Republike Srbije kao preduslov za ostvarivanje politike rodne ravnopravnosti.

 Pomoćnica ministra Nina Mitić učestvovala u javnoj debati o rodno senzitivnom jeziku

Podsetila je da su 2021. godine usvojeni i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije i Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Kako je istakla, jedna od novina koju je doneo Zakon o rodnoj ravnopravnosti se odnosi upravo na uvođenje rodno osetljivog jezika, koji je u ovom zakonu definisan kao jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu.

Prema ovom zakonu, upotreba rodno osetljivog jezika je predviđena za organe javne vlasti i poslodavce u oblasti obrazovanja, vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja, što se posebno odnosi na korišćenje rodno osetljivog jezika, odnosno jezika koji je u skladu sa gramatičkim rodom, u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada.

Pored toga, ovim zakonom je predviđeno da sredstva javnog informisanja prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa, društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i prakse zasnovane na rodnim stereotipima, diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda i drugih ličnih svojstava, kao i rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i nasilja prema ženama. Za kraj, pomoćnica ministra Mitić je podsetila da su u toku društveni dijalozi na temu rodno osetljivog jezika, u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

U debati održanoj u okviru projekta „Socioekonomska prava i održivi razvoj” učestvovale su još i profesorka emerita Univerziteta u Novom Sadu Svenka Savić, predstavnica Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji Maja Mićić, predstavnica Instituta za srpski jezik SANU Marina Nikolić Savić, profesorka Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Jelena Filipović, predstavnica Instituta za književnost i umetnost Jelena Lalatović, novinarka lista Danas Marjana Stevanović, predstavnica Udruženja građanki FemPlatz Kosana Beker, dok je moderatorka javne debate bila direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković.

Sazvana konstitutivna sednica Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine

18. maj 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, doneo je Odluku o sazivanju konstitutivne sednice Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine. Konstitutivna sednica Nacionalnog albanske nacionalne manjine biće održana 23. maja 2023. godine, u Bujanovcu, u sedištu Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine, sa početkom u 11 časova.

U Kruševcu održan sastanak sa kontakt tačkama za saradnju sa organizacijama civilnog društva

17. maj 2023.

U organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Beogradske otvorene škole (BOŠ) danas je u zgradi Skupštine Grada Kruševca održan sastanak sa predstavnicima lokalnih samouprava koji predstavljaju kontakt tačke za saradnju sa organizacijama civilnog društva,

Bio je to, nakon Novog Sada krajem decembra 2022, drugi po redu sastanak te vrste. Sastanku u Kruševcu prisustvoali su ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov i gradonačelnica Kruševca Jasmina Palurović.

 U Kruševcu održan sastanak sa kontakt tačkama za saradnju sa organizacijama civilnog društva

Nakon uvodnih reči dobrodošlice gradonačelnice Palurović, koja je istakla da Grad Kruševac ima bogatu i raznovrsu saradnju sa brojnim organizacijama civilnog društva, te da će ovaj događaj tome još više doprineti, skup je otvorio ministar Žiganov. On je, kao i u Novom Sadu, pružio punu podršku stvaranju i širenju ovog mehanizuma u organizacionoj strukturi javne vlasti koja ima za cilj da unapredi dijalog i saradnju organa uprave sa organizacijama civilnog društva i time jača demokratiju u Srbiji.

„Saradnja sa organizacijama civilnog društva postala je jedan od političkih kriterijuma za članstvo naše zemlje u Evropskoj uniji, koja kroz godišnje izveštaje Evropske komisije procenjuje koliko je zaista u Srbiji unapređen pravni, finasijski i institucionalni okvir za saradnju sa civilnim društvom i da li je sloboda udruživanja ugrožena ili ne. Upravo u tome jeste velika uloga države jer država je ta koja treba da obezbedi neometane uslove za rad samog civilnog sektora i da vodi otvoren dijalog o svim temama od značaja u društvu sa predstavnicima i civilnog sektora. Stoga su brojne aktivnosti našeg Ministarstva u prethodnom periodu bile usmerene na unapređenje ove oblasti“, rekao je ministar Žigmanov u uvodnom obraćanju.

On je podvukao značaj formiranja Saveta za saradnju sa civilnim društvom čije se osnivanje planira do kraja leta.

„Ovim Savetom težimo da dalje jačamo institucionalne mehanizme saradnje i da uspostavimo najdirektniju vezu donosioca odluka i predstavnika organizacija civilnog društva na najvažnije teme u oblasti podsticajnog okruženja“, rekao je ministar.

Sastanak je vodio pomoćnik ministra iz Sektora za saradnju sa civilnim društvom Žarko Stepanović u saradnji sa Vladimirom Pavlovićem, predstavnikom Beogradske otvorene škole, koji je na saopštio da je upravo počela sa radom informativna stranica na sajtu Ministarstva koja sadrži sve potrebne informacije za rad kontakt tačaka. Sastanku je prisustvovao i pomoćnik ministra iz Sektora za međunarodnu saradnju i evropske integracije Boris Milićević.

U drugom delu sastanka vodila se kontruktivna diskusija učesnika iz brojnih lokalnih samouprava koji su iznosili izazove sa kojima se najčešće susreću u radu i komunikaciji u ovoj oblasti. Ministar Žigmanov je na kraju poručio učesnicima da nisu sami, da su njihova iskustva dragocena, te da će Ministarstvo nastaviti da radi na razvijanju institucionalnog okvira i stvaranju demokratskog ambijentu saradničkih i partnerskih odnosa javne uprave i civilnog društva.

 U Kruševcu održan sastanak sa kontakt tačkama za saradnju sa organizacijama civilnog društva  U Kruševcu održan sastanak sa kontakt tačkama za saradnju sa organizacijama civilnog društva

Pomoćnica ministra Nina Mitić na skupu povodom Dana otpora Roma

16. maj 2023.
 Pomoćnica ministra Nina Mitić na skupu povodom Dana otpora Roma

Pomoćnica ministra Nina Mitić govorila je danas na skupu u Beogradu organizovanom povodom 16. maja, Dana otpora Roma.

Skup pod nazivom „Romi, lica promene“ organizovali su Fondacija za obrazovanje Roma, Evropski romski institut za umetnost i kulturu i Kancelarija za romske inicijative Fondacije za otvoreno društvo, u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije.

„Sećanje na hrabru pobunu koja se dogodila 16. maja 1944. godine i komemorativne prakse generalno pomažu da se osigura pomirenje i da se ne ponavljaju zločini iz prošlosti“, rekla je Mitić.

Ona je istakla da se, na žalost, istorija ne poznaje dovoljno.

„Zaboravlja se na hrabrost onih Roma koji su imali smelosti da se suprotstave tadašnjem nacističkom režimu kako bi izbegli sigurnu smrt u logoru. To moramo da promenimo zajedno, obeležavajući ovako bitne datume kako bi i većinsko stanovništvo znalo istoriju Roma, a država još više dala na značaju ovim datumima“, rekla je ona.

„Nedostatak muzeja, prostora, školskih udžbenika koji govore o romskoj istoriji… jedan je od razloga zašto se baca u zaborav borba romskog naroda. Dan otpora Roma služi kao dokaz da niko nikada ne može u potpunosti da slomi i potčini čoveka, bez obzira na to sa kolikim nivoom straha, nasilja i smrti da se suočavao“, dodala je.

„Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog radi i radiće na značaju smanjenja diskriminacije prema Romima i Romkinjama, na narativu o istoriji i kulturi Roma na našim prostorima i njihovom doprinosu kulturnom stvaralaštvu u Republici Srbiji, ukazujući na značaj i doprinos romske populacije našoj državi, naglašavajući univerzalne vrednosti koje su nam zajedničke“, zaključila je pomoćnica Mitić.

Događaju su prisustvovali Nj.e. Anika Ben David, ambasadorka Kraljevine Švedske u Republici Srbiji, Čiprian Nekula, direktor Fondacije za obrazovanje Roma, Sofija Osmanović, šefica Odseka za unapređenje položaja Roma u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, pojedini poslanici Narodne skupštine RS, predstavnik poverenice za zaštitu ravnopravnosti, predstavnici romskih udruženja građana i mnogi drugi.

Ministar Žigmanov: Organizacije civilnog društva su važan element u svakoj savremenoj demokratiji

15. maj 2023.

U organizaciji Beogradske otvorene škole u Novom Sadu je u ponedeljak 15. maja 2023. predstavljen je projekat „EU Resurs centar za civilno društvo“ čemu je prisustvovao i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.

 Ministar Žigmanov: Organizacije civilnog društva su važan element u svakoj savremenoj demokratiji    Ministar Žigmanov: Organizacije civilnog društva su važan element u svakoj savremenoj demokratiji

„Organizacije civilnog društva su važan element u svakoj savremenoj demokratiji, koji snažnije i brže artikulišu stavove građana. U tom smislu Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog visoko ceni postojanje organizacija civilnog društva i učiniće sve da se, u okvir u kome deluju, izgradnjom partnerskih odnosa sa telima vlasti, one što više razvijaju“, rekao je ministar Žigmanov govoreći na skupu pod nazivom „EU Resurs info dan“.

Na sastanku u Novom Sadu objavljeno je da počinje dodela prvih grantova u okviru projekta. Tokom četiri godine trajanja, projekat će osnažiti najmanje 300 organizacija civilnog društva i 280 neformalnih grupa i omogućiti im da doprinesu sprovođenju i praćenju reformi u procesu pridruživanja Srbije EU. Podrška civilnom društvu podrazumevaće ne samo program finansijske podrške, već i program jačanja internih kapaciteta kroz treninge i individualna mentorstva, rečeno je na supu.

Pomoćnica ministra Nina Mitić učestvovala na Okruglom stolu „Jedna je porodica“

15. maj 2023.

Pomoćnica ministra Nina Mitić učestovala je danas na Okruglom stolu pod nazivom „Jedna je porodica” koji su povodom 15. maja, Međunarodnog dana porodice, organizovali Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Tema Okruglog stola bila je uloga i položaj porodice kao osnovnog stuba podrške starijim osobama i osobama sa invaliditetom, a cilj bolje sagledavanju izazova sa kojima se članovi ovih porodica suočavaju.

 Pomoćnica ministra Nina Mitić učestvovala na Okruglom stolu „Jedna je porodica“

Govoreći na temu „Imam prava”, pomoćnica Mitić podsetila je da je Zakonom o zabrani diskriminacije zabranjena svaka diskriminacija na osnovu ličnog svojstva godina starosti i invaliditeta. Kako je objasnila, osobe sa invaliditetom, starije osobe i njihove porodice često nailaze i na sistemsku diskriminaciju, kako u pogledu ostvarivanja različitih prava, tako i u pogledu pristupačnosti objekata, informacija i korišćenja različitih usluga. U tom smislu, rekla je da je zdravstveno stanje ovih osoba samo manji deo njihovog hendikepa, dok onaj glavni deo predstavlja upravo teškoća u funkcionisanju unutar društva koje nije prilagođeno njima. U tom smislu, istakla je važnost pronalaženja prave mere kada je reč o stepenu zaštite starijih i osoba sa invaliditetom, budući da osobe o kojima drugi brinu ne moraju nužno da budu i izdržavana lica i ljudi u čije ime će drugi donositi odluke.

Kao osnovni preduslov za uključivanje starijih lica i osoba sa invaliditetom u društvo istakla je, pre svega, njihovo uključivanje u funkcionisanje porodičnog domaćinstva. Dodala je da je obaveza države da adekvatnim zakonima, strateškim i drugim merama, ali i adekvatnom primenom i sprovođenjem istih kroz izgrađene institucije na svim nivoima, obezbedi mogućnost da osobe koje imaju potrebu za dodatnom podrškom mogu da ostvare svoja prava čak i ako nemaju inicijalnu podršku porodice. Pored toga, naglasila je i važnost rada udruženja građana koja se bave podrškom osobama sa invaliditetom, odnosno starijim osobama.

Sa druge strane, podsetila je i da nega člana porodice spada u neplaćeni kućni rad. Kako je objasnila, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je u proceduri iznalaženja rešenja za pravno priznavanje i regulaciju neplaćenog kućnog rada, što je važno ne samo radi obezbeđivanja zdravstvenog i socijalnog osiguranja, već i radi podizanja svesti muškaraca i žena o tome da je rad u kući, domaćinstvu i briga o članovima porodice posao podjednako važan kao i svaki drugi.

Dodala je da društvo u Republici Srbiji percipira kućne poslove ne samo kao niže vrednovane, već ih istovremeno mahom povezuje sa rodnim ulogama rezervisanim za žene. Osim toga, nedovoljna usklađenost rada i roditeljstva i neuvažavanje potrebe da se kućni rad pravednije raspodeli, dovode do toga da na žene najčešće padne dvostruki teret.

Na kraju, pomoćnica ministra Mitić je zaključila da bi svaki pojedinac trebalo da bude svestan činjenice da je starenje prirodan proces, a da je invaliditet pojava koja pogađa deset odsto svetske populacije, te da stoga moramo da se borimo za društvo tolerancije, empatije i solidarnosti u kome ima mesta i uloge za svakoga.

Na Okruglom stolu učestvovali su i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, predstavnica Populacionog fonda Ujedinjenih nacija Nevena Šović, predstavnik Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS Marko Milanović, predstavnica udruženja Evo ruka Ana Milanović i predstavnik Instituta za starenje Zoran Vesić.

Predstavljen Predlog za osnivanje Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva

15. maj 2023.

Nakon završenog višemesečnog konsultativnog procesa, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovalo je danas, 15. maja 2023. godine, u Palati „Srbija“ sastanak na kome je predstavnicima ambasada i međunarodnih organizacija koje deluju u Republici Srbiji predstavljen Predlog za osnivanje Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva.

 Predstavljen Predlog za osnivanje Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva

Savet za saradnju i razvoj civilnog društva novo je savetodavno telo Vlade Republike Srbije koje predstavlja jedan od institucionalnih mehanizama saradnje državne uprave i organizacija civilnog društva.

Sastanak je otvorio ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov predstavljanjem procesa konsultacija koji je prethodio i bio osnov za definisanje modela za osnivanje Saveta.

„Polazeći od činjenica da Savet treba da predstavlja važan mehanizam jačanja principa participacije, otvorenosti i inkluzivnosti procesa kreiranja javnih politika, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je odlučilo da organizacije civilnog društva budu uključene u proces formiranja Saveta od samog početka“, rekao je na početku ministar obrazlažući ceo proces.

„Tokom februara meseca ove godine Ministarstvo je sprovelo konsultativni proces u više gradova u Srbiji (Novom Sadu, Beogradu i Nišu) kako bi dalo mogućnost da organizacije civilnog društva iz svih krajeva Srbije budu u prilici da čuju Predlog i daju svoje sugestije i komentare kako bi se kreirala optimalna rešenja koja bi Savet učinila efikasnim mehanizmom za dijalog o ključnim pitanjima saradnje organizacija civilnog društva i javne uprave.“

„Istovremeno sproveden je onlajn konsultativni proces kako bi se obezbedilo da svi oni koji nisu mogli da prisustvuju konsultativnim sastancima imaju mogućnost dostave svojih pisanih predloga i sugestija. Onlajn konsultativni proces trajao je mesec dana i završio se u martu mesecu ove godine.“

„Ministarstvo je sagledalo sve predloge, sugestije i komentare koji su pristigli u procesu konsultacija, one koje su dostavljene usmeno na konsultativnim sastancima kao i one pisane koje je dostavilo ukupno 59 organizacija civilnog društva.“

„Početkom aprila održane su u Beogradu finalne konsultacije sa civilnim društvom na završni Predlog za osnivanje Saveta za saradnju sa civilnim društvom kako bi se kreirala optimalna rešenja koja bi Savet učinila efikasnim mehanizmom za dijalog o ključnim pitanjima saradnje organizacija civilnog društva i javne uprave. Procena je da je u konsultativni proces bilo uključeno više stotina organizacija civilnog društva“, zaključio je ministar i zahvalio Američkoj organizaciji za međunarodni razvoj i Švajcarskoj kancelariji za saradnju koje su kroz projekt „Za snažnije građansko društvo“ podržale ovaj konsultativni proces.

Nakon obraćanja ministra predstavljen je predlog mandata, strukture i načina izbora članova Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva.

Sastanku je prisustvovala savetnica u Kabinetu predsednice Vlade, Jovana Radonjić, a vodio ga je Žarko Stepanović, pomoćnik ministra Sektora za saradnju sa civilnim društvom. Prisutan je bio i pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije Boris Milićević.

Ispred međunarodne zajednice sastanku su, između ostali, prisustvovali Nj.e. Anika Ben David, ambasadorka Kraljevine Švedske, Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji, Ričard Koli, predstavnik ambasade Švajcarske, predstavnici ambasada Velike Britanije, SAD, Kraljevine Norveške i Kraljevine Holandije, predstavnici Programa za razvoj UN (UNDP), Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), Podrške socijalnom uključivanju (GIZ), UNICEF-a, Populacionog fonda UN (UNFPA), Program UN za žene, Misije OEBS, Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, Delegacije Evropske unije u Srbiji i Fonda za otvoreno društvo.

Osnivanje Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom predviđeno je Strategijom za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2022. do 2030. godine, a takođe je planirano kao jedna od ključnih aktivnosti u dvogodišnjem Akcionom planu za njeno sprovođenje.

 Predstavljen Predlog za osnivanje Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva  Predstavljen Predlog za osnivanje Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva   Predstavljen Predlog za osnivanje Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva   Predstavljen Predlog za osnivanje Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva   Predstavljen Predlog za osnivanje Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva

Delegacija Republike Srbije na sastanku Komiteta eksperata Saveta Evrope za pitanja Roma i putnika u Strazburu

12. maj 2023.

Delegacija Republike Srbije prisustvovala je, nakon dužeg vremena, sastanku Komiteta eksperata Saveta Evrope za pitanja Roma i putnika, koji je održan 11. i 12. maja 2023. u Strazburu.

 Delegacija Republike Srbije na sastanku Komiteta eksperata Saveta Evrope za pitanja Roma i putnika u Strazburu

Na sastanku su zemlje članice Saveta Evrope razmenile iskustva na polju inkluzije Roma. Razgovaralo se o temama kao što su anticiganizam i antidiskriminacija, te o problemima u vezi sa ovom marginalizovanom društvenom grupom.

Komitet eksperata Saveta Evrope za pitanja Roma i putnika deluje u okviru Upravnog odbora Komiteta za antidiskriminaciju, različitost i inkluziju.

U ime Republike Srbije sastanku su prisustvovale Nina Mitić, pomoćnica ministra Sektora za antidiskriminacionu politiku i rodnu ravnopravnost i Sofija Osmanović, šefica Odseka za unapređenje položaja Roma.

 Delegacija Republike Srbije na sastanku Komiteta eksperata Saveta Evrope za pitanja Roma i putnika u Strazburu  Delegacija Republike Srbije na sastanku Komiteta eksperata Saveta Evrope za pitanja Roma i putnika u Strazburu

Usvojen Izveštaj o Republici Srbiji u Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi

12. maj 2023.

U Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi danas je usvojen Izveštaj o Republici Srbiji od strane Radne grupe za Univerzalni periodični pregled. Izveštaj je sačinilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa drugim ministarstvima, specijalizovanim kancelarijama, Narodnom skupštinom i nezavisnim institucijama, za izveštajni period od 2018. do 2023. godine. Radnu grupu, koja je usvajala naš državni izveštaj, činili su imenovani predstavnici Sjedinjenih američkih država, Kostarike i Gabona.

 Usvojen Izveštaj o Republici Srbiji u Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi

Ocenjujući Izveštaj, članovi Radne grupe su pozdravili napore koje je Republika Srbija sprovodila u prethodnih pet godina unapređivanjem institucionalnog i normativnog okvira u oblasti zaštite i ostvarivanja ljudskih prava.

Takođe, predstavnici Radne grupe pozdravili su sastav državne delegacije predvođene Tomislavom Žigmanovom, ministrom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, na osnovu stručnosti, multisektorske zastupljenosti i rodne izbalansiranosti, što je samo potvrda, kako je rečeno, odlučnosti Republike Srbije da na odgovoran i posvećen način učestvuje u nadzoru nad stanjem ljudskih prava u okviru ovog procesa.

U ime delegacije Republike Srbije završne napomene dao je ambasador u Stalnoj Misiji Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi Dejan Zlatanović, koji je istakao čvrstu volju Republike Srbije da nastavi saradnju sa svim mehanizmima Ujedinjenih nacija za ljudska prava i predano radi na sprovođenju dobijenih preporuka u okviru ovog Univerzalnog periodičnog pregleda.

Republika Srbija je u okviru 4. ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda dobila ukupno 268 preporuka od 94 države članice Ujedinjenih nacija. Državna delegacija je na licu mesta prihvatila 200 preporuka, dok će na preostalih 68 Vlada Republike Srbije dati izjašnjenje do jesenjeg zasedanja Saveta za ljudska prava UN-a, na kojem će biti usvojen finalni izveštaj o Republici Srbiji.

Državna delegacija prihvatila je one preporuke čije je sprovođenje već započelo ili su procesi planirani Programom rada Vlade RS. To su preporuke u oblasti antidiskriminacije, zaštite od porodičnog i rodno zasnovanog nasilja, unapređenja prava i položaja dece i mladih, žena, osoba sa invaliditetom, nacionalnih manjina, medijskih sloboda, slobode okupljanja i izražavanja, kao i preporuke iz oblasti pravosuđa.

Reforma u oblasti pravosuđa, kao i unapređenje antidiskriminacionog okvira, uticala je da najveći broj preporuka bude afirmativan na način da podstiče dalje napore naše države da nastavi sa implementacijom započetih aktivnosti.

Za državnu delegaciju nije bilo iznenađenja u pogledu preporuka zahvaljujući pomacima koji su u proteklih pet godina učinjeni na području ljudskih prava, kao i uspešnoj saradnji i partnerskom odnosu sa organizacijama civilnog društva, sa kojima smo i u okviru priprema za Univerzalni periodični pregled razmatrali oblasti i pitanja u kojima postoji prostor za unapređenje stanja ljudskih prava.

Preporuke koje smo dobili su podsticaj za dalji dijalog i unapređenje multisektorske saradnje, kao i saradnje Vlade sa organizacijama civilnog društva, nezavisnim institucijama za ljudska prava i svim drugim subjektima u Srbiji, na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, uključujući i međunarodne organizacije.

Utisak na delegaciju Republike Srbije u predstavljanju Univerzalnog periodičnog pregleda u Ženevi ostavile su poruke saučešća za tragične događaje u Beogradu i okolini Mladenovca upućene od gotovo svih država koje su učestvovale u radu ove sesije Saveta za ljudska prava UN-a.

 Usvojen Izveštaj o Republici Srbiji u Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi  Usvojen Izveštaj o Republici Srbiji u Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi

Ministar Žigmanov: Republika Srbija je demonstrirala svoju posvećenost zaštiti i unapređenju ljudskih prava

11. maj 2023.

Republika Srbije je u okviru 4. ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda dobila 268 preporuka od 94 države članice Ujedinjenih nacija, u vezi sa kojima je državna delegacija danas dala izjašnjene.

Najveći broj preporuka se odnosi na oblast zaštite i unapređenja položaja i prava dece, zaštitu od nasilja, posebno porodičnog i rodno zasnovanog i trgovine ljudima, medijske slobode, pitanja iz oblasti reforme pravosuđa, procesuiranja ratnih zločina. Deo preporuka, čije je sprovođenje već započelo ili su procesi planirani Planom rada Vlade, prihvaćen je na licu mesta, a o delu preporuka izjasniće se Vlada Republike Srbije u skladu sa rokovima Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija.

 Ministar Žigmanov: Republika Srbija je demonstrirala svoju posvećenost zaštiti i unapređenju  ljudskih prava

„Načinom na koji se pripremala i učestvovala u 4. ciklusu Univerzalnog periodičnog pregleda Republika Srbija je demonstrirala svoju posvećenost zaštiti i unapređenju ljudskih prava,“ istakao je šef državne delegacije i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, što je ocenjeno i od strane većine država članica Ujedinjenih nacija.

„Najbolji pokazatelj za ovu tvrdnju jesu jačanje institucionalnih kapaciteta u pripremi ovog procesa, unapređenje samog postupka izveštavanja, uključenost svih domaćih relevantnih aktera u postupak pripreme četvrtog ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda, kao i visok stepen saradnje koji je postignut između različitih aktera - 15 ministarstava i specijalizovanih kancelarija. Ministarstvo je posebno zadovoljno učešćem nevladinih organizacija i nezavisnih institucija za ljudska prava i njihovim doprinosom“, rekao je Žigmanov.

„Ovaj proces nastaviće da mobiliše sve vladine institucije u pogledu unapređenja stanja ljudskih prava na nacionalnom nivou, a predstavljaće i nesumnjivi podsticaj za dalji dijalog i unapređenje saradnje sa organizacijama civilnog društva, nezavisnim institucijama za ljudska prava, i svim drugim subjektima u Srbiji, na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, uključujući tu i međunarodne organizacije“, dodao je on.

„Elektronska baza podataka koju nam je ustupio Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za ljudska prava i godišnje izveštavanje o sprovođenju preporuka dobijenih u okviru 4. ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda doprineće uspešnijem praćenju primene preporuka i efikasnijem reagovanju u slučaju zastoja u njihovom sprovođenju. Sve aktivnosti će za posledicu imati unapređenje u području ljudskih prava i na taj način obezbeđivanje pretpostavke za dalji razvoj demokratije i bolji život građana Srbije,“ istakao ministar Žigmanov.

Ministar Žigmanov: Republika Srbija je demonstrirala svoju posvećenost zaštiti i unapređenju  ljudskih prava   Ministar Žigmanov: Republika Srbija je demonstrirala svoju posvećenost zaštiti i unapređenju  ljudskih prava

Ministar Tomislav Žigmanov uspešno predstavio Izveštaj Republike Srbije pred Savetom za ljudska prava UN u Ženevi

10. maj 2023.
 Ministar Tomislav Žigmanov uspešno predstavio Izveštaj Republike Srbije pred Savetom za ljudska prava UN u Ženevi

Delegacija Republike Srbije, koju predvodi ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, danas je, pred Savetom za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi, uspešno predstavila Izveštaj Republike Srbije za 4. ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda.

U svojstvu šefa državne delegacije, ministar Žigmanov je obraćanje pred Savetom započeo rečima da Delegacija Republike Srbije istupa u vrlo teškom trenutku za našu zemlju i pozvao države članice Ujedinjenih nacija da se minutom ćutanja pridruže Državnoj delegaciji u odavanju pošte tragično izgubljenim životima, žrtvama događaja u našoj zemlji 3. i 4. maja ove godine, što su one i učinile.

Ministar Žigmanov je na početku izlaganja Savetu za ljudska prava UN skrenuo posebnu pažnju na činjenicu da su Srbi i drugi pripadnici nealbanskih zajednica suočeni sa brojnim problemima i izazovima na polju poštovanja ljudskih i manjinskih prava u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija.

„Srbija je do sada, od osam ugovornih tela Ujedinjenih nacija zatražila da UNMIK izvesti o primeni standarda iz važećih konvencija na teritoriji AP Kosovo i Metohija“, istakao je Žigmanov, koji je i ovom prilikom pozvao Savet za ljudska prava da izvrši uvid u stanje ljudskih prava na ovom delu naše teritorije.

„Od trećeg ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda, kroz koji smo, kao država prošli 24. januara 2018. godine, Republika Srbija je postigla značajan napredak u realizaciji dobijenih preporuka i unapređenju i zaštiti ljudskih i manjinskih prava.

Posvećenost naše zemlje ovim ciljevima može se videti iz dobrovoljnog Srednjoročnog izveštaja koji je dostavljen prošle, kao i Izveštaja za četvrti ciklus UPR koji je dostavljen u februaru ove godine“, rekao je ministar, predstavljajući unapređenje zakonskog i strateškog okvira u oblastima zaštite ljudskih prava kao što su zabrana diskriminacije, zabrana torture, borba protiv zločina iz mržnje, borba protiv govora mržnje, sprečavanje nasilja u porodici, borba protiv trgovine ljudima.

Takođe, predstavljeni su i dalji napori Republike Srbije vezani za unapređenje vladavine prava i borbe protiv korupcije, kao i doslednost u poštovanju zagarantovanih sloboda izražavanja i slobode medija, te dalje ostvarivanje ciljeva održivog razvoja.

„Kao država, obezbeđujemo poštovanje ratifikovanih međunarodnih ugovora i dosledno i pravovremeno ispunjavamo svoju obavezu izveštavanja, a prema preporukama svih UN mehanizama se odnosimo kao značajnim i vrednim putokazima kako da održimo dostignute standarde i unapredimo stanje ljudskih prava, jer ljudska prava su polje na kome se može postići uvek više i bolje i taj posao se nikada ne završava“, rekao je ministar Žigmanov.

Za današnji dijalog sa Delegacijom Republike Srbije prijavila se 101 zemalja članica UN, koje su postavljale pitanja i davale preporuke tokom sednice posvećene razmatranju Izveštaja Republike Srbije kao članice UN-a.

Preporuke država članice UN su se, između ostalog, odnosile na teme kao što su, zaštita od nasilja u partnerskim odnosima i porodici, prava deteta, rodna ravnopravnost, zaštita posebnih osetljivih društvenih grupa kao što je LGBT, osoba sa invaliditetom, migranata, unapređenje položaja nacionalnih manjina sa naglaskom na romsku nacionalnu manjinu, sloboda izražavanja i medija i borba protiv svih oblika govora mržnje i drugo.

Prvi deo sednice trajao je puna tri sata, a na samom kraju ministar se zahvalio svim zemljama koje su izrazile saosećanje našoj zemlji i narodu, reči solidarnosti i podrške povodom nedavnih tragičnih događaja. Zahvalio se svim državama na preporukama, a posebno većini koja je istakla da je prepoznala uložena napore za postignut napredak.

Tokom sutrašnjeg dana delegacija Srbije izjasniće se o dobijenim preporukama. Delegaciju Republike Srbije čine predstavnici ministarstava zaduženih za oblast rada, porodične i socijalne zaštite, pravosuđa, unutrašnjih poslova, životne sredine, kulture i informisanja. U Delegaciji Republike Srbije su i predstavnici Koordinacionog tela Vlade za rodnu ravnopravnost, kao i državnih organa zaduženih za Kosovo i Metohiju, izbeglice, migracije i za nestala lica. Delegaciji Srbije pridružio se i ambasador pri stalnoj Misiji UN u Ženevi Dejan Zlatanović.

 Ministar Tomislav Žigmanov uspešno predstavio Izveštaj Republike Srbije pred Savetom za ljudska prava UN u Ženevi   Ministar Tomislav Žigmanov uspešno predstavio Izveštaj Republike Srbije pred Savetom za ljudska prava UN u Ženevi   Ministar Tomislav Žigmanov uspešno predstavio Izveštaj Republike Srbije pred Savetom za ljudska prava UN u Ženevi   Ministar Tomislav Žigmanov uspešno predstavio Izveštaj Republike Srbije pred Savetom za ljudska prava UN u Ženevi

Završeni izbori za Nacionalni savet albanske nacionalne manjine

7. maj 2023.

Elektorska skupština izabrala je danas u Bujanovcu članove Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine. Izbori su održani u Sportskom centru „Mladost“, a na njima je izabrano svih 15 članova novog saziva Nacionalnog saveta. Najviše mesta (10) osvojila je lista čiji je nosilac bio Enkel Redžepi, dok je preostalih pet mesta osvojila lista čiji je nosilac bio Levant Ćazimi. Pobedničku listu podržače su četiri stranke - Partija za demokratsko delovanje, Demokratska partija, Pokret za demokratski progres i Demokratska partija Albanaca. Drugoplasiranu listu podržala je Alternativa za promene.

 Završeni izbori za Nacionalni savet albanske nacionalne manjine

Izborima su prisustvovali ministar Tomislav Žigmanov, državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović i šef Misije OEBS u Srbiji Nj.e. ambasador Jan Bratu.

„Zadovoljni smo što je Elektorska skupština za izbor članova za Nacionalni savet albanske nacionalne manjine protekla po zakonom predviđenim procedurama i na način koji zahtevaju standardi demokratije. Svi subjekti uključeni u proces - Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Republička izborna komisija i političke stranke Albanaca koje su učestvovale na izborima - svojim su odgovornim postupanjem i delovanjem zavredili svaku pohvalu“, ocenio je ministar Žigmanov nakon završenih izbora, zahvalivši se i Misiji OEBS u Srbiji na stalnom praćenju ovog složenog i zahtevnog procesa.

Od 523 elekttora, današnjim izborima pristupilo je njih 512. Od tog broja pobednička lista dobila je 320 glasova, druoplasirana lista dobila je 187 glasova, dok je pet glasova bilo nevažećih.

 Završeni izbori za Nacionalni savet albanske nacionalne manjine   Završeni izbori za Nacionalni savet albanske nacionalne manjine   Završeni izbori za Nacionalni savet albanske nacionalne manjine   Završeni izbori za Nacionalni savet albanske nacionalne manjine

Sastanak ministra Tomislava Žigmanova sa predstavnicima Beogradske otvorene škole

4. maj 2023.

U prostorijama Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog održan je sastanak ministra Tomislava Žigmanova sa predstavnicima Beogradske otvorene škole. Na sastanku je predstavljen projekat „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ čiji je cilj da se osnaži proces evropskih integracija u Srbiji kroz kreiranje podsticajnog okruženja za civilno društvo i aktivno učešće nedržavnih aktera u procesima donošenja odluka. Projekat je finansiran sredstvima Evropske unije.

 Sastanak ministra Tomislava Žigmanova sa predstavnicima Beogradske otvorene škole

Prezentacija projekta održana je kako bi se predstavile planirane projektne aktivnosti i sagledale mogućnosti saradnje na njihovoj realizaciji narednom periodu imajući u vidu aktivnosti Ministarstva, a posebno one usmerene na realizaciju aktivnosti predviđenih Akcionim planom za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period od 2022 do 2030. godine.

Sastanku je prisustvovao pomoćnik ministra Žarko Stepanović iz Sektora za saradnju sa civilnim društvom, sa saradnicima.

 Sastanak ministra Tomislava Žigmanova sa predstavnicima Beogradske otvorene škole

Održana prva sednica Saveta za praćenje sprovođenja Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030.

3. maj 2023.

U Palati „Srbija“ dana 3. maja 2023. godine održana je prva sednica Saveta za praćenje sprovođenja Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine. Sednici su prisustvovali predstavnici nadležnih institucija, nezavisnih tela, organizacija civilnog društva, ali i međunarodnih organizacija u svojstvu posmatrača.

 Održana prva sednica Saveta za praćenje sprovođenja Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030.

Sednicu je otvorio predsedavajući Saveta, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov. On je istakao kako je u prethodnim godinama delovanje institucija u sferi prevencije i zaštite od diskriminacije podiglo nivo opšte društvene svesti o ovoj štetnoj i raširenoj pojavi, i kako ti rezultati još više obavezuju nadležne institucije, organizacije ali i pojedince da se ovom pitanju posveti više pažnje. Naglasio je da je za efikasnu prevenciju i borbu protiv diskriminacije neophodna međuresorna saradnja svih subjekata koji su strategijom zaduženi za implementaciju mera i dostizanje ciljeva. Na prvoj sednici Savet je, po utvrđenom dnevnom redu, doneo Poslovnik o radu, ustanovio način izveštavanja prema Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine i pratećih akcionih planova i utvrdio dalju dinamiku svoga rada.

Na svojoj prvoj sednici Savet je, po utvrđenom dnevnom redu, doneo Poslovnik o svom radu, ustanovio način izveštavanja prema Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine i pratećih akcionih planova i utvrdio dalju dinamiku svog rada.

 Održana prva sednica Saveta za praćenje sprovođenja Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030.   Održana prva sednica Saveta za praćenje sprovođenja Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030.

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović govorio na predstavljanju knjige „Jedni smo drugima na dobro dati“

27. april 2023.

Prof. dr Rejhan Kurtović, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, govorio je 27.4.2023. godine na predstavljanju publikacije „Jedni smo drugima na dobro dati“, koju su objavili Fondacija Konrad Adenauer Srbija i Forum za religiju, medije i kulturu sećanja. Reč je o zborniku „devet razgovora o sebi i svima nama“ autorke Jelene Jorgačević Kisić .

 Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović govorio na predstavljanju knjige „Jedni smo drugima na dobro dati“

„Republika Srbija je multinacionalna država u kojoj živi 24 nacionalne manjine, koje su disperzirane po celoj državnoj teritoriji. Na različitost gledamo kao na veliki potencijal naše države, most spajanja, povezivanja i ujedinjenja. Suživot, saradnja i dobrosusedski odnosi su ključni faktor blagostanja i napretka našeg društva. U tom smislu, moramo se upoznavati jedni sa drugima, komunicirati, voditi dijalog, razmenjivati svoja znanja, predstavljati svoje specifičnosti i posebnosti i naročito poštovati jedni druge. U suprotnom, nekomunikacija i neupoznavanje dovode do stvaranje predrasuda, tabua i stereotipa, iz kojih se stvaraju strahovi ili mržnje koje, pre ili kasnije, prouzrokuju različite probleme ili dovode do eskalacije sukoba“, rekao je državni sekretar Kurtović.

„Poučeni lošim iskustvima iz prošlosti, usmereni ka boljoj i prosperitetnoj budućnosti, sebi više ne smemo dozvoliti da naše različitosti budu kamen spoticanja i izvor sukoba. Jer kako i sam naslov ovog zbornika kaže Jedni smo drugima na dobro dati, to i zaista jeste tako. Ovo je snažna poruka u kojoj se nalazi esencija percepcije naših budućih odnosa i suživota. Garancija takvih odnosa jeste i ovaj večerašnji skup koji je okupio na jednom mestu najviše verske velikodostojnike crkava i verskih zajednica. Oni, kao najveći autoriteti u svojim verskim zajednicama, i svi drugi društveni faktori, moraju dati svoj doprinos u izgradnji novih društvenih odnosa zasnovanih na dijalogu, pomirenju, suživotu i toleranciji, uz stalno podsećanje da smo jedni drugima za dobro dati“, zaključio je državni sekretar.

On je na kraju obraćanja podvukao da „Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog daje punu podršku ovakvim i sličnim inicijativama i stavlja se na raspolaganje svim akterima koji teže izgradnji savremenog društva zasnovanog na poštovanju različitosti i suživotu.“

Na skupu su govorile istaknute ličnosti, crkveni velikodostojnici sve tri veroispovesti, pravoslavne, katoličke i muslimanske, od kojih su neki i sagovornici u zborniku.

 Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović govorio na predstavljanju knjige „Jedni smo drugima na dobro dati“     Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović govorio na predstavljanju knjige „Jedni smo drugima na dobro dati“

Treći po redu trening za nacionalne savete nacionalnih manjina održan u Kragujevcu

27. april 2023.

Nakon treninga održanih početkom nedelje u Subotici i Novom Sadu, danas 27.4.2023. godine u Kragujevcu je održan treći po redu trening za nacionalne savete nacionalnih manjina na temu organizacionog i finansijskog menadžmenta. Treningu u Kragujevcu prisustvovali su predstavnici nacionalnih saveta bošnjačke, bugarske, vlaške, makedonske, aškalijske, albanske, ruske i goranske nacionalne manjine.

 Treći po redu trening za nacionalne savete nacionalnih manjina održan u Kragujevcu

„Danas smo u Kragujevcu sa još osam nacionalnih saveta nacionalnih manjina obavili obuke koje se odnose na organizaciju i finansijsko funkcionisanje nacionalnih saveta. Sa današnjim obukama završene su obuke za 24 nacionalna saveta koliko ih ukupno ima u Republici Srbiji. Drago nam je da su se predstavnici nacionalnih saveta odazvali u velikom broju i da sa ovih obuka mogu poneti nova primenjiva znanja u organizaciji i radu nacionalnih sveta nacionalnih manjina. Cilj Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je da nacionalni saveti nacionalnih manjina budu najviše predstavničke institucije nacionalnih manjina u punom kapacitetu, koje će zajedno sa republičkim, pokrajinskim i lokalnim organima vlasti doprineti da prava manjina u Republici Srbiji budu na najvećem mogućem nivou”, rekao je državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prof. dr Rejhan Kurtović.

Treninzi su realizovani u sklopu projektnih aktivnosti „Podrške jačanju vladavine prava u Srbiji“ zajednički finansirane od strane EU i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomski razvoj i saradnju, implementiranih od strane Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), odnosno projekta Zaštita manjina u procesu pristupanja EU koji realizuje Evropski centar za manjinska pitanja u saradnji sa GIZ i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Cilj treninga bio je da predstavnicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina omogući unapređenje svakodnevnog funkcionisanja tako što će pružiti potrebna znanja i praktične načine za obavljanje svakodnevnih zadataka i ovlašćenja i poboljšati razumevanje finansijskih propisa koji se odnose na funkcionisanje nacionalnih saveta. Učesnicima su takođe podeljeni materijali koji će im koristiti u svakodnevnom radu saveta, pružiti im praktične informacije i preporuke za prikupljanja sredstava kroz projekte, ali i razjasniti upravljanje rashodima i finansijsko izveštavanje.

Treninzi su se sastojali iz prvog dela koji je posvećen organizacijskom i drugog dela posvećenog finansijskom menadžmentu, kao i diskusije koja je imala za cilj da omogući učesnicima da podele konkretne probleme sa kojima se susreću u svakodnevnom radu i dobiju preporuke na koji način da ih prevaziđu. Treninge su vodili eksperti iz ove oblasti, uključujući i predstavnike Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

 Treći po redu trening za nacionalne savete nacionalnih manjina održan u Kragujevcu“

Prvi sastanak UP projekta „Borba protiv diskriminacije i promocija različitosti u Srbiji“

27. april 2023.

U Beogradu je danas 27.4.2023. održan prvi sastanak Upravnog odbora projekta ,,Borba protiv diskriminacije i promocija različitosti u Srbijiˮ, u okviru treće faze programa „Horizontal facilityˮ za Zapadni Balkan i Tursku. U ime Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog učesnicima se obratila pomoćnica ministra iz Sektora za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti Nina Mitić.

 Prvi sastanak UP projekta „Borba protiv diskriminacije i promocija različitosti u Srbiji“

Pomoćnica Mitić se osvrnula na intenzivnu aktivnost Ministarstva u prethodne dve godine na polju donošenja propisa i dokumenata javnih politika i izrazila zadovoljstvo što ove aktivnosti podržavaju Savet Evrope i Evropska unija.

Naglasila je neophodnost međuresorne saradnje i u tom kontekstu informisala prisutne o osnivanju i početku rada Saveta za praćenje sprovođenja Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine. Istakla je kako složena situacija na geopolitičkom planu u svetu i u regionu ne sme da bude prepreka već treba da predstavlja motivaciju da se još posvećenije radi na zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava.

Program finansiraju Savet Evrope i Evropska unija, a partnerske institucije u Republici Srbiji su Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnik građana. Cilj projekta je osnaživanje institucionalnih kapaciteta u sferi zaštite i unapređenja ljudskih i manjinskih prava.

Na sastanku Odbora govorili su još i Tobijas Flesenkemper, šef Kancelarije Saveta Evrope u Republici Srbiji, Mirjana Maksimović, predstavnica Delegacije Evropske unije u Srbiji i Angela Longo, programska menadžerka Saveta Evrope. U delu za diskusiju učestvovala je i Gordana Govedarica, samostalna savetnica u Sektoru za nacionalne manjine Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

U delu za diskusiju menadžerka projekta Svetlana Rakić predstavila je planirane aktivnosti koje su sa partnerskim institucijama usklađivane u prethodnih godinu dana, i dogovorena je okvirna dinamika, kao i neophodna sredstva za njihovu realizaciju. Projekat će trajati do aprila 2026. godine a njime je, pored ostalog, predviđena podrška za više aktivnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u oblasti prava nacionalnih manjina, inkluzije Roma i Romkinja i unapređenje prava LGBT osoba.

 Prvi sastanak UP projekta „Borba protiv diskriminacije i promocija različitosti u Srbiji“

Šest meseci od formiranja Vlade RS: Zadovoljni učinjenim

27. april 2023.

U prvih šest meseci Vlade Republike Srbije, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog odgovorno i predano radilo je na unapređenju ljudskih prava, poboljšanju položaja nacionalnih manjina, snažnijoj integraciji Roma, rešavanju problema socijalno marginalizovanih grupa, borbi protiv diskriminacije, ostvarenju rodne ravnopravnosti, stvaranju podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva i afirmaciji dijaloga u društvu.

Kao integralni deo Vlade Republike Srbije, zadovoljni smo učinjenim, no i dalje smo svesni svega onoga što treba da činimo radi ostvarenja svih zacrtanih ciljeva.

Sve što budemo radili, u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva, akademskom zajednicom, međunarodnim organizacijama, nastavićemo transparentno komunicirati sa građanima i javnošću.

Održana sednica Saveta za praćenje primene preporuka Ujedinjenih nacija za ljudska prava

26. april 2023.

U organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u Palati „Srbija“ održana je danas 26.4.2023. godine sednica Saveta za praćenje primene preporuka Ujedinjenih nacija za ljudska prava, kojom je predsedavao minisar Tomislav Žigmanov, a na sednici su se učesnicima obratiti i Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN–a u Srbiji i ambasador Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji.

 Održana sednica Saveta za praćenje primene preporuka Ujedinjenih nacija za ljudska prava

U skladu sa već uspostavljenom praksom, uoči razmatranja državnih izveštaja pred međunarodnim mehanizmima, organizacije civilnog društva predstavile su alternativne izveštaje koje su podnele Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija u okviru Četvrtog ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda – UPR. Svoje izveštaje su na ovoj sednici predstavili Platforma organizacija za saradnju sa UN mehanizmima za ljudska prava, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava–A11 i Save the Children.

„Razmena informacija i različitih mišljenja koja se vrši na ovaj način omogućava da se na bolji način sagledaju izazovi u primeni međunarodnih standarda ljudskih prava i primeni preporuka koje mehanizmi Ujedinjenih nacija upućuju Srbiji. Takođe, ova razmena predstavlja način da se unapredi saradnja na polju pronalaženja zajedničkih, održivih rešenja za zastoje u realizaciji preporuka. Savet jeste platforma koja ima mogućnost da pokreće inicijative, koordinira radom institucija u cilju pronalaženja najefikasnijih rešenja za primenu standarda u oblasti ljudskih prava“, rekao je ministar Žigmanov na otvaranju sednice.

Sednici Saveta prisustvovali su članovi državne delegacije koja će predstaviti Izveštaj Republike Srbije u okviru Četvrtog ciklusa UPR, 10. maja 2023. godine u Ženevi Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija.

Pored članova Saveta, prisutni su bili i predstavnici Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, akademske zajednice, Platforme organizacija za saradnju sa UN mehanizmima za ljudska prava, organizacija civilnog društva sa kojima Savet ima potpisane memorandume o saradnji, Tima za ljudska prava UN-a, Saveta Evrope i Misije OEBS-a u Srbiji.

 Održana sednica Saveta za praćenje primene preporuka Ujedinjenih nacija za ljudska prava      Održana sednica Saveta za praćenje primene preporuka Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Drugi po redu trening za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina održan u Novom Sadu

25. april 2023.
 Drugi po redu trening za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina održan u Novom Sadu

Nakon Subotice, drugi po redu trening za nacionalne savete nacionalnih manjina na temu organizacionog i finansijskog menadžmenta održan je danas 25.4.2023. godine u Novom Sadu. Treningu su prisustvovali predstavnici nacionalnih saveta slovačke, grčke, ukrajinske, rumunske, slovenačke i češke nacionalne manjine, a otvorio ga je državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prof. dr Rejhan Kurtović.

„Ovim obukama želimo da damo podršku novoizabranim sazivima nacionalnih saveta nacionalnih manjina, posebno onim izabranim licima koja se po prvi put nalaze na rukovodećim pozicijama u nacionalnim savetima kako bi u budućem periodu što efikasnije i delotvornije obavljali poslove iz svoje nadležnosti. Drago mi je da su se predstavnici nacionalnih saveta odazvali u velikom broju i da aktivno sudeluju u ovim obukama. Najavljujemo još ovakvih i sličnih obuka koje će podići nivo organizacije i kvaliteta rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina”, rekao je u Novom Sadu državni sekretar Kurtović.

Trening se realizuje u sklopu projektnih aktivnosti „Podrške jačanju vladavine prava u Srbiji“ zajednički finansirane od strane EU i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomski razvoj i saradnju, implementiranih od strane Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), odnosno projekta Zaštita manjina u procesu pristupanja EU koji realizuje Evropski centar za manjinska pitanja u saradnji sa GIZ i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Cilj treninga je da predstavnicima Nacionalnih saveta nacionalnih manjina omogući unapređenje svakodnevnog funkcionisanja tako što će pružiti potrebna znanja i praktične načine za obavljanje svakodnevnih zadataka i ovlašćenja i poboljšati razumevanje finansijskih propisa koji se odnose na funkcionisanje nacionalnih saveta. Učesnicima su takođe podeljeni materijali koji će im koristiti u svakodnevnom radu saveta, pružiti im praktične informacije i preporuke za prikupljanja sredstava kroz projekte, ali i razjasniti upravljanje rashodima i finansijsko izveštavanje.

Trening se sastojao iz prvog dela koji je bio posvećen organizacijskom i drugog dela posvećenog finansijskom menadžmentu, kao i diskusije koja je imala za cilj da omogući učesnicima da podele konkretne probleme sa kojima se susreću u svakodnevnom radu i dobiju preporuke na koji način da ih prevaziđu. Trening su vodili eksperti iz ove oblasti, uključujući i predstavnike Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

 Drugi po redu trening za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina održan u Novom Sadu      Drugi po redu trening za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina održan u Novom Sadu      Drugi po redu trening za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina održan u Novom Sadu      Drugi po redu trening za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina održan u Novom Sadu

Trening za nacionalne savete nacionalnih manjina na temu organizacionog i finansijskog menadžmenta

24. april 2023.

U ponedeljak 24.4.2023. u Subotici je održan trening za nacionalne savete nacionalnih manjina na temu organizacionog i finansijskog menadžmenta. Treningu su prisustvovali predstavnici Nacionalnih saveta mađarske, hrvatske, bunjevačke, rusinske, crnogorske, nemačke, poljske i ukrajinske nacionalne manjine.

Trening se realizuje u sklopu projektnih aktivnosti „Podrške jačanju vladavine prava u Srbiji“ zajednički finansirane od strane EU i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomski razvoj i saradnju, implementiranih od strane Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), odnosno projekta Zaštita manjina u procesu pristupanja EU koji realizuje Evropski centar za manjinska pitanja u saradnji sa GIZ i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

 Trening za nacionalne savete nacionalnih manjina na temu organizacionog i finansijskog menadžmenta

Cilj treninga je da predstavnicima Nacionalnih saveta nacionalnih manjina omogući unapređenje svakodnevnog funkcionisanja tako što će pružiti potrebna znanja i praktične načine za obavljanje svakodnevnih zadataka i ovlašćenja i poboljšati razumevanje finansijskih propisa koji se odnose na funkcionisanje nacionalnih saveta. Učesnicima su takođe podeljeni materijali koji će im koristiti u svakodnevnom radu saveta, pružiti im praktične informacije i preporuke za prikupljanja sredstava kroz projekte, ali i razjasniti upravljanje rashodima i finansijsko izveštavanje.

„Ovo je prvi od tri treninga koje sprovodimo zajedno sa kolegama iz GIZ-a. Cilj ovog projekta ide u dva smera, prvi je da mi, kao resorno Ministarstvo, uz podršku eksperata GIZ-a, damo ključne informacije o tome kako funkcionišu nacionalni saveti i kako se mogu menadžerski i finansijski voditi, a drugi smer je da direktno dobijemo informacije o tome šta su potrebe i želje nacionalnih saveta i kako mi možemo dalje unaprediti njihovo delovanje. Da je Ministarstvu stalo do nacionalnih saveta govori i činjenica da smo ove godine uspeli povećati iznos za finansiranje NS. Mi smo kuća za nacionalne savete, naša vrata su uvek otvorena za sva pitanja i za sve ono što je u našem domenu delovanja“, rekao je posebni savetnik ministra Marin Piuković.

Trening se sastojao iz prvog dela koji je bio posvećen organizacijskom i drugog dela posvećenog finansijskom menadžmentu, kao i diskusije koja je imala za cilj da omogući učesnicima da podele konkretne probleme sa kojima se susreću u svakodnevnom radu i dobiju preporuke na koji način da ih prevaziđu. Trening su vodili eksperti iz ove oblasti, uključujući i predstavnike Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

 Trening za nacionalne savete nacionalnih manjina na temu organizacionog i finansijskog menadžmenta      Trening za nacionalne savete nacionalnih manjina na temu organizacionog i finansijskog menadžmenta

24. april 2023.

Na osnovu člana 102. stav 8. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 20/14 – US, 55/14 i 47/18), Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog upućuje

P O Z I V
za prisustvovanje elektorskoj skupštini za izbor članova
Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine

 

Pozivaju se elektori čija je prijava potvrđena rešenjem Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da prisustvuju elektorskoj skupštini za izbor članova Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.

Elektorska skupština za izbor 15 članova Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine održaće se 7. maja 2023. godine, sa početkom u 10:00 časova, u  Sportskom centru Mladost u Bujanovcu, Branka Radičevića 2.

Potrebno je doći najmanje 2 sata pre vremena početka održavanja elektorske skupštine radi blagovremene prijave učešća.

Takođe, radi utvrđivanja identiteta potrebno je da se na elektorsku skupštinu ponese važeća lična karta ili važeća putna isprava (pasoš).

Elektorskoj skupštini mogu prisustvovati samo elektori čija je prijava potvrđena rešenjem Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Ukoliko elektor u toku trajanja elektorske skupštine napusti zgradu Sportskog centra neće biti moguć povratak u salu u kojoj se održava elektorska skupština.

Ministarstvo je uputilo pismeni poziv za elektorsku skupštinu svim elektorima čija je elektorska prijava potvrđena.

Ministar Žigmanov razgovarao sa Nj.e. Petkom Dojkovim, ambasadorom Republike Bugarske

24. april 2023.
 Ministar Žigmanov razgovarao sa Nj.e. Petkom Dojkovim, ambasadorom Republike Bugarske

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov razgovarao je danas u Palati „Srbija“ sa Nj.e. Petkom Dojkovim, ambasadorom Republike Bugarske u Republici Srbiji.

Dvojica sagovornika razgovarala su o položaju bugarske nacionalne manjine u Republici Srbiji te o izazovima sa kojima se ova nacionalna zajednica suočava, a najviše o temama koje se tiču prosvete i obrazovanja dece na bugarskom jeziku.

Ministar Žigmanov je u razgovoru rekao da će se Ministarstvo, u okviru svojih nadležnosti, angažovati da se izazovi na najbolji mogući način rešavaju.

Ambasador Dojkov zahvalio je ministru Žigmanovu i naglasio da izuzetno ceni što je ministar nedavno posetio Bosilegradu, opštinu na jugu Srbije sa većinskim bugarskim stanovništvom.

 Ministar Žigmanov razgovarao sa Nj.e. Petkom Dojkovim, ambasadorom Republike Bugarske      Ministar Žigmanov razgovarao sa Nj.e. Petkom Dojkovim, ambasadorom Republike Bugarske      Ministar Žigmanov razgovarao sa Nj.e. Petkom Dojkovim, ambasadorom Republike Bugarske

Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na manifestaciji „Dani Roma u Ćupriji 2023“

21. april 2023.
 Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na manifestaciji „Dani Roma u Ćupriji 2023“

Državni sekretar dr Ivan Bošnjak prisustvovao je manifestaciji „Dani Roma u Ćupriji 2023“, koju je organizovalo društvo „Romi sa Morave“, a pod pokroviteljstvom Opštine Ćuprija.

Bošnjak je naglasio da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u okviru svoje nadležnosti, širom Srbije promoviše afirmaciju uključivanja Romkinja i Roma u sve društvene procese, i naveo Ćupriju kao primer dobre prakse.

„Zadovoljstvo nam je što je Opština Ćuprija podržala svoje udruženje 'Romi sa Morave', kojima se zahvaljujemo na dosadašnjoj saradnji i radujemo se budućoj“, rekao je Bošnjak.

Tokom manifestacije, okupljeni su obišli kulturno-istorijske znamenitosti u Opštini Ćuprija (Moravski park i muzej „Horeum Margi“), a zatim položili vence na Spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu. Nešto kasnije, u Muzičkoj školi „Dušan Skovran“, predstavljena su tri romska i dva neromska, lokalna, kulturno-umetnička društva, te održan Okrugli sto na temu „Izazovi i postignuti rezultati u kulturi, tradiciji i jeziku Roma i Romkinja u 21. veku“.

Manifestaciji su ispred Ministarstva prisustvovale i Nina Mitić, pomoćnica ministra iz Sektora za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti i Sofija Osmanović, šefica Odseka za unapređenje položaja Roma.

 Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na manifestaciji „Dani Roma u Ćupriji 2023“

Pomoćnik ministra Aleksandar Radosavljević učestvovao na konferenciji „Srednjoškolci u fokusu!“

21. april 2023.

Pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Aleksandar Radosavljević učestvovao je 21.4.2023. na konferenciji “Srednjoškolci u fokusu!” u organizaciji Unije srednjoškolaca Srbije (UNSS). Konferencija je okupila više od 70 predstavnika učeničkih parlamenata, učenika i koordinatora parlamenata iz čitave zemlje.

 Pomoćnik ministra Aleksandar Radosavljević učestvovao na konferenciji  „Srednjoškolci u fokusu!“

Na konferenciji se razgovaralo o mogućnostima osnaživanja učeničkih parlamenata i demokratizaciji srednjih škola. Kako je istaknuto, Unija, kao zajednica učeničkih parlamenata, nastoji da pruži predstavnicima parlamenata priliku da se umreže, razmene primere dobre prakse, kao i da obezbede prostor za diskusiju o daljem uključivanju srednjoškolaca u omladinske i obrazovne politike na nacionalnom nivou.

Pomoćnik ministra Aleksandar Radosavljević predstavio je način rada Sektora za društveni dijalog i istakao značaj dijaloga u društvu, posebno u stvaranju mirnog i tolerantnog okruženja, uz uvažavanje različitosti i podsticanja slobode mišljenja. Kako je rekao, društveni dijalog se u javnosti pogrešno poistovećuje sa političkim dijalogom. U protekle dve godine realizovana su 44 društvena dijaloga na kojima je učestvovalo više od 3500 učesnika iz svih sfera društva na kojima se raspravljalo o zaštiti i unapređenju ljudskih prava, posebno ranjivih grupa.

Radosavljević je pozdravio inicijativu za stvaranje institucionalnog okvira za učešće srednjoškolaca u procesima donošenja odluka u školama i stvaranje otvorenog i bezbednog školskog ambijenta. Pozvao je predstavnike Unije da se obrate Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i predlože organizovanje društvenog dijaloga o temama koji su od značaja za unapređenje prava u oblasti obrazovanja i položaja učenika.

O modalitetima jačanja učeničkih parlamenata na konferenciji je govorila i Snežana Klašnja, savetnica ministra turizma i omladine.

 Pomoćnik ministra Aleksandar Radosavljević učestvovao na konferenciji  „Srednjoškolci u fokusu!“      Pomoćnik ministra Aleksandar Radosavljević učestvovao na konferenciji  „Srednjoškolci u fokusu!“

U Čačku uručeni ključevi novosagrađenih stanova za 12 socijalno ugroženih porodica

20. april 2023.

Ministar Tomislav Žigmanov učestvovao je danas u ceremoniji svečanog uručenja ključeva i useljenja 12 korisničkih porodica u novosagrađenu zgradu za socijalno stanovanje u Čačku.

„Ovakav vid podrške socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziju je od izuzetnog značaja, pre svega za korisnike. I dalje ćemo zajedničkim snagama delovali na poboljšanju i inkluziju marginalizovanih grupa u raznim sferama društvenog života u našoj Republici. Temeljno opredeljenje Vlade Republike Srbije je vođenje socijalno osetljivih politika i uključivanje solidarnosti u gotovo sve programe“, rekao je tom prilikom ministar Žigmanov.

 U Čačku uručeni ključevi novosagrađenih stanova za 12 socijalno ugroženih porodica

Zgrada sa 12 stanova sagrađena kroz Projekat „Ne ostavljajući nikoga iza sebe’’, koji je deo EU SHAI programa, a sve to u okviru Podrške Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji.

Korisnici, koji pripadaju najosetljivijim društvenim grupama (romske nacionalne manjine, žene u nepovoljnom položaju, posebno žene žrtve nasilja u porodici, mladi koji izlaze iz sistema socijalne zaštite, osobe sa invaliditetom) primili su ključeve nameštenih i opremljenih stanova koje dobijaju na korišćenje. Pored stambenog rešenja, svi korisnici dobijaju i podršku u aktivnoj inkluziji u vidu ekonomskog osnaživanja i povećanja zaposlenosti, opremanja domaćinstava osnovnim kućnim aparatima i nameštajem, pravne pomoći i psiho-socijalne podrške.

 U Čačku uručeni ključevi novosagrađenih stanova za 12 socijalno ugroženih porodica

Vlada Republike Srbije obrazovala Savet za rodnu ravnopravnost

20. april 2023.

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 19. aprila 2023. godine donela Odluku o obrazovanju Saveta za rodnu ravnopravnost.

 Vlada Republike Srbije obrazovala Savet za rodnu ravnopravnost

Savetom predsedava predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, a članovi Saveta su predstavnici nadležnih organa državne uprave za sprovođenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti ranga ministara, kao i predstavnici 10 organizacija civilnog društva, izabranih na javnom pozivu za izbor u članstvo ovog tela Vlade.

Savet za rodnu ravnopravnost Vlade, kao savetodavno telo Vlade, baviće se pitanjima rodne ravnopravnosti i ravnopravnosti polova, usklađivanju politika i doprinosiće efikasnijoj saradnji nadležnih organa javne vlasti i organizacija civilnog društva usmerenih ka: osnaživanju rodno osetljivih kategorija stanovništva primenom odgovarajućih mera, zatim izgradnji i unapređenju kapaciteta institucija za sprovođenje politike rodne ravnopravnosti i podizanju javne svesti o značaju rodne ravnopravnosti u društvu.

U narednom periodu od četiri godine od dana stupanja na snagu Odluke Vlade, Savet treba da svojim radom doprinese ugradnji međunarodnih i evropskih standarda i vrednosti u oblasti ljudskih prava, što će doprineti demokratizaciji društva, održivom razvoju i procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

Ministar Žigmanov čestitao Ramazanski Bajram – „Neka je plemeniti Bajram blagoslovljen“!

20. april 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov uputio je danas čestitku za Ramazanski Bajram svim nosiocima vlasti Islamske zajednice i vernicima muslimanske veroispovesti u Republici Srbiji. Među njima su najbrojniji Bošnjaci, slede Albanci, Turci, Aškalije, Egipćani, Goranci, kao i deo pripadnika romske zajednice.

 Ministar Žigmanov čestitao Ramazanski Bajram – „Neka je plemeniti Bajram blagoslovljen“!

Ramazanski Bajram je blagdan u muslimana kojim se obeležava završetak meseca ramazana, meseca u kojem je svaki muslimanski vernik bio pozvan na post i na stalno činjenje dobrih dela.

„Bajram šerif mubarek olsun“ ( „Neka je plemeniti Bajram blagoslovljen“) svim muslimanima koji su 30 dana istrajavali u postu i odricanju od telesnih užitaka za vreme meseca ramazana strpljivo dočekali ovaj radosni blagdan. U ime Ministarstva za ljudska i manjinska prava i u svoje lično ime želim svim vernicima muslimanske veroispovesti da dane Bajrama provedu u zdravlju i svakom drugom blagostanju sa svojim najbližima, u porodicama, sa komšijama i sa prijateljima. Neka radost Bajrama okupi i ujedini sve ljude u bratskoj ljubavi, međusobnom razumevanju i praštanju kako bismo svi stalno rasli u dobru i tako gradili bolji svet.“

Potpisan Ugovor o donaciji

19. april 2023.

U prostorijama Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog potpisan je ugovor o donaciji Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i Ministarstva za ljudska i manjinska prava, u skladu sa Sporazumom o saradnji za implementaciju Programa „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“.

 Potpisan Ugovor o donaciji

U ime organizacije GIZ ugovor je potpisala Daniela Funke, vođa Programa, a u ime Ministarstva, Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

„Vrednost ovog ugovora nije samo u materijalnoj donaciji već pre svega u svemu onome što su korisnici dobili kroz sprovođenje ukupnog Programa, a to su znanje, iskustvo i stvaranje uslova za poboljšanje života“, rekao je ministar Žigmanov zahvaljujući se na donaciji.

Daniela Funke takođe se zahvalila Ministarstvu na dugogodišnjoj uspešnoj saradnji i tim povodom uručila prigodnu Zahvalnicu.

 Potpisan Ugovor o donaciji     Potpisan Ugovor o donaciji     Potpisan Ugovor o donaciji     Potpisan Ugovor o donaciji

Ministar Žigmanov posetio Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine i Opštinu Bosilegrad

16. april 2023.

Tokom boravka na Međunarodnom dečjem uskršnjem festivalu u Bosilegradu, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov posetio je i Opštinu Bosilegrad i Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine.

U razgovorima koje je vodio sa domaćinima, ministar Žigmanov se interesovao za stanje i izazove sa kojima se građani u ovom delu Srbije suočavaju, te društvenom položaju Bugara u Republici Srbiji.

 Ministar Žigmanov posetio Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine i Opštinu Bosilegrad

Predsednik Opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev predstavio je, u kratkim crtama, osnovne činjenice koje određuju ekonomski i društveni kontekst ove male pogranične opštine sa multietničkim sastavom stanovništva, koracima koje lokalna samouprava čini u rešavanju izazova sa kojima se suočavaju, te uspesima koje njegov tim postiže. Naglasio je važnost obezbeđivanja većeg broja investitora kako bi se zadržalo stanovništvo, o čemu je tokom nedavne posete razgovarao i sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem.

Predsednik Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine Stefan Stojkov upoznao je ministra Žigmanova sa radom Saveta, prilikama u oblasti obrazovanja, informisanja, kulture i službene upotrebe bugarskog jezika i pisma, planovima Saveta za unapređenje stanja, te o nastavku saradnje sa resornim ministarstvima Vlade Republike Srbije.

Dosadašnju saradnju sa organima vlasti sagovornici su ocenili pozitivnom te iskazali uverenje da će tako ostati i nadalje. Ministar Žigmanov je obećao da će se založiti da se određeni problemi u ostvarivanju manjinskih prava prevaziđu i uspešno reše.

 Ministar Žigmanov posetio Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine i Opštinu Bosilegrad    Ministar Žigmanov posetio Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine i Opštinu Bosilegrad

Ministar Žigmanov na dečjem uskršnjem festivalu u Bosilegradu

16. april 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov učestvovao je danas na tradicionalnom dečjem uskršnjem festivalu u Bosilegradu.

Međunarodni dečji uskršnji festival u Bosilegradu, u organizaciji udruženja „Glas“, ove se godine održava jubilarni 30. put. Festival za vreme uskršnjih praznika okuplja pravoslavne vernike Bugare iz Srbije i drugih zemalja, a bogat, višednevni program sačinjen je sadržajima iz tradicionalne kulture i savremenog stvaralaštva.

 Ministar Žigmanov na dečjem uskršnjem festivalu u Bosilegradu

Glavni događaj je takmičenje u tucanju „šarenih“ jaja, na kojem je učestvovalo blizu 500 dece iz Bosilegrada i okolnih mesta uzrasta od 3 do 15 godina. U ime Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog učesnike Festivala je pozdravio ministar Tomislav Žigmanov, koji je ukazao na važnost očuvanja kulturne baštine i prenošenje kulturnih praksi na mlađe generacije za svaku nacionalnu zajednicu.

„U bogatom multietničkom mozaiku Republike Srbije i bugarska zajednica ima svoje značajno mesto. Njeno kulturno nasleđe vezano uz tradicionalnu kulturu i verski život je bogato, a da bi se ono sačuvalo moraju se pronalaziti savremeni načini kako prezentacije i popularizacije baštine tako i prenosa i nasledovanja iste od strane mlađih članova zajednice. Ovaj Festival ostvaruje oba spomenuta cilja te treba biti na ponos svih nas“, naglasio je ministar Žigmanov te čestitao domaćinima na istrajnosti u organizovanju Festivala, jedne od najvažnijih kulturnih priredbi Bugara u Republici Srbiji.

Osim domaćina iz Bosilegrada, na Festivalu su učestvovale i dečje folklorne grupe Bugara iz Rumunije, Moldavije, Ukrajine i Bugarske, a okupljene građane pozdravili su i direktorka Agencije za Bugare van Bugarske Rajna Mandžukova iz Sofije i ambasador Republike Bugarske u Beogradu Petko Dojkov.

 Ministar Žigmanov na dečjem uskršnjem festivalu u Bosilegradu   Ministar Žigmanov na dečjem uskršnjem festivalu u Bosilegradu   Ministar Žigmanov na dečjem uskršnjem festivalu u Bosilegradu

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurrović govorio u emisiji „Uranak“ televizije K1 o položaju Roma u Srbiji

13. april 2023.

Povodom Svetskog dana Roma, državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović gostovao je 11.4. 2023. godine u emisiji „Uranak“ televizije K1 gde je govorio o položaju romske nacionalne manjine u Srbiji.

 Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurrović govorio u emisiji „Uranak“ televizije K1 o položaju Roma u Srbiji

Odgovarajući na pitanja o tome da li je diskriminacija državni ili društveni problem, državni sekretar Kurtović je naglasio da je to i državno i društveno pitanje.

„Država je ta koja mora da uspostavi dobar normativni okvir, i to je zaista dobro urađeno kroz naše antidiskriminaciono zakonodavstvo, kroz Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja od 2022. do 2030. godine i niza akcionih planova i afirmativnih mera za sprečavanje diskriminacije. Sa druge strane, društvo je to koje mora da prihvati Rome, da ih vidi kao jednake građane u našem društvu i da se jednostavno shvati da svaki pojedinac mora dati svoj doprinos da dođe do integracije Roma. Jer, ako naš komšija živi loše, ako se suočava sa siromaštvom ili sa nekim drugim problemima, neće ni nama kao društvu biti dobro. Zato polazimo od pojedinca, preko društvene zajednice, lokalne samouprave, autonomne pokrajine i na kraju do države. Tu moramo svi sinhronizovano, intersektorski nastupati da ne bi dolazilo do diskriminacije koja se dešava na različitim nivoima“, rekao je Kurtović.

Državni sekretar Kurtović je rekao da su procenti Roma koji se obrazuju u porastu, ali da su i dalje prisutni problemi kao što su rano napuštanje obrazovanja i rano sklapanje brakova.

Ministar Žigmanov na obeležavanju Međunarodnog dana dece u uličnoj situaciji

12. april 2023.

Međunarodni dan dece u uličnoj situaciji obeležen je danas u Beogradu, u prostoru socijalnog preduzeća „Kafe bar 16“ na Dorćolu, u organizaciji Centra za integraciju mladih.

 Ministar Žigmanov na obeležavanju Međunarodnog dana dece u uličnoj situaciji

Obeležavanju je prisustvovao ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, zamenica zaštitnika građana Nataša Tanjević, kao i šef Misije OEBS u Srbiji ambasador Jan Bratu.

„Živeći i radeći na ulicama i gradskim trgovima širom sveta, pa i u Srbiji, deca u uličnoj situaciji su na prvi pogled najvidljivija, ali istovremeno i najnevidljivija društvena grupa, jer im je pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, kao i drugim socijalnim uslugama ograničen ili potpuno onemogućen. Deca u uličnoj situaciji su vrlo često ignorisana, izbegavana, isključena, diskriminisana i stigmatizovana od društvene zajednice, a posebno među vršnjacima“, rekao je ministar Žigmanov.

On je naglasio da je naša država prepoznala problem u obezbeđivanju blagovremene i celovite podrške i zaštite dece u situacijama na ulici u brojnim strateškim dokumentima i kroz rad institucija i posvećeno radi na sprovođenju mera u cilju njihove zaštite, poštujući standarde iz Opšteg komentara Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija, posvećenog deci u uličnoj situaciji.

Na skupu je predstavljeno istraživanje o romskim domaćinstvima u neformalnim naseljima, urađeno u okviru projekta „Zaštita prava dece u Republici Srbiji“ uz podršku DEU. Istraživanje je sprovedeno 2022. godine u 30 neformalnih naselja na teritoriji osam beogradskih opština.

 Ministar Žigmanov na obeležavanju Međunarodnog dana dece u uličnoj situaciji  Ministar Žigmanov na obeležavanju Međunarodnog dana dece u uličnoj situaciji  Ministar Žigmanov na obeležavanju Međunarodnog dana dece u uličnoj situaciji

Pomoćnik ministra Boris Milićević govorio na skupu „Zastupanje za prava starijih Roma u Srbiji“

12. april 2023.

Boris Milićević, v.d. pomoćnika ministra, govorio je na skupu „Zastupanje za prava starijih Roma u Srbiji“ i tom prilikom naglasio da je država Srbija posvetila veliku pažnju problemu ciganizma i diskriminacije nad Romima u Srbiji.

 Pomoćnik ministra Boris Milićević govorio na skupu „Zastupanje za prava starijih Roma u Srbiji“

„Sve više kao država i društvo postajemo svesni problema diskriminacije starijih osoba, što je posebno izraženo u diskriminisanim zajednicama, gde dolazi do dvostruke ili višestruke diskriminacije. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog se prilikom izrade Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja 2022-2030, kao i pratećeg Akcionog plana za period 2022-24, vodilo i načelom različitosti unutar romske nacionalne zajednice, kako bi se specifični izazovi žena, dece, LGBT osoba, mladih, starih i drugih adresirali na odgovarajući način“, rekao je Milićević.

„Pomenuta Strategija i Akcioni plan su opštim i posebnim ciljem posvetili pažnju starijim licima u romskoj populaciji, a kao deo mera u Akcionom planu , između ostalih, predviđeno je organizovanje preventivnih pregleda za Romkinje i Rome u svim starosnim dobima (bebe, mladi, stariji), razvijanje i sprovođenje informativno-terenskih programa za stara lica romske nacionalnosti o raspoloživosti zdravstvenih usluga, povećanje broja obuhvaćenih vakcinacijom protiv gripa, itd.“, naglasio je on.

„Svima nama koji se bavimo ljudskim pravima u pojedinim trenucima se događa da smo malodušni i obeshrabreni, ali kada pogledamo rezultate naših napora vidimo promenu. Takva promena se može videti i kada gledamo rezultate rada na poboljšanju položaja romske zajednice. Posla ima još dosta, ali možemo biti sigurni da su i država i čitavo društvo svesni problema koje treba rešiti i spremni da učine sve što je potrebno da se iskoreni ciganizam i diskriminacija Roma i Romkinja. To ne sme biti napor samo države i romske zajednice, već na ovo pitanje mora da odgovore i mediji koji ne smeju dozvoljavati govor mržnje, obrazovni sistem koji može da omogući upoznavanje sa istorijom i kulturom Roma i Romkinja, civilni sektor i drugi“, rekao je Milićević.

 Pomoćnik ministra Boris Milićević govorio na skupu „Zastupanje za prava starijih Roma u Srbiji“

Međunarodni dan dece u uličnoj situaciji, 12. april

11. april 2023.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana dece u uličnoj situaciji, 12. aprila, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podseća javnost da život i rad na ulici ima dalekosežne posledice po rast, razvoj i zdravlje dece u uličnoj situaciji.

 Međunarodni dan dece u uličnoj situaciji, 12. april

Živeći i radeći na ulicama i gradskim trgovima širom sveta, pa i u Srbiji, deca u uličnoj situaciji su na prvi pogled najvidljivija, ali istovremeno i najnevidljivija društvena grupa, jer im je pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, kao i drugim socijalnim uslugama ograničen ili potpuno onemogućen. Deca u uličnoj situaciji su vrlo često ignorisana, izbegavana, isključena, diskriminisana i stigmatizovana od društvene zajednice, a posebno među vršnjacima.

Naša država je prepoznala problem u obezbeđivanju blagovremene i celovite podrške i zaštite dece u situacijama na ulici u brojnim strateškim dokumentima i kroz rad institucija i posvećeno radi na sprovođenju mera u cilju njihove zaštite, poštujući standarde iz Opšteg komentara Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija, posvećenog deci u uličnoj situaciji.

Kroz instrument za primenu principa Ujedinjenih nacija i Agende 2030 za održivi razvoj „da niko ne bude izostavljen“, u planiranju, izradi i implementaciji zakona i dokumenata javne politike pažnja će biti usmerena na grupe koje su često nevidljive, upravo iz razloga da se ne desi neko izostavljen. Njegovom primenom obezbediće se uklanjanje nejednakosti i diskriminacije, odnosno onemogućavanje društvene isključenosti i smanjenje ranjivosti koje potkopavaju potencijal pojedinaca, istovremeno stavljajući dodatni fokus i prioritet na one koji su najugroženiji.

Povodom obeležavanja ovog datuma, ministar Tomislav Žigmanov prisustvovaće u Klubu 16 u Beogradu, predstavljanju istraživanja o romskim domaćinstvima u neformalnim naseljima, koje je sproveo Centar za integraciju mladih uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji. Istraživanje je sprovedeno 2022. godine u 30 neformalnih naselja na teritoriji osam beogradskih opština.

Klub 16 je deo Centra za integraciju mladih, u kojem rade zaposleni mladi koji su prošli Svratište. Deo prihoda ostvarenih u Klubu 16 se koristi za finansiranje usluga Svratišta za decu u uličnoj situaciji.

Potvrđene elektorske prijave za učešće na elektorskoj skupštini za izbor članova Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine

11. april 2023.

Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u skladu sa članom 102. stav 1. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, u periodu od 24. marta do 7. aprila 2023. godine, podneto je ukupno 528 elektorskih prijava na potvrđivanje. Rešenjem Ministarstva potvrđene su 523 elektorske prijave.

Spisak elektora albanske nacionalne manjine čije su elektorske prijave potvrđene možete preuzeti OVDE

Imajući u vidu da je rešenjem Ministarstva potvrđen minimalan broj elektorskih prijava, stekli su se uslovi iz člana 105. stav 2. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina za sazivanje elektorske skupštine.

Elektorska skupština za izbor članova Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine biće održana 7. maja 2023. godine u Bujanovcu.

Ministarstvo će uputiti poziv za učešće na elektorskoj skupštini svim elektorima kojima su potvrđene elektorske prijave sa tačnim vremenom i mestom održavanja elektorske skupštine u Bujanovcu.

Odredbama čl.106, 107, 108. i 109. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina uređuje se postupak izbora članova nacionalnog saveta na elektorskoj skupštini koji sprovodi tročlani Odbor, koji imenuje Republička izborna komisija među poznavaocima izbornih postupaka.

Ministar Žigmanov na sastanku Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova

10. april 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov prisustvovao je sastanku Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova, održanom danas u Palati „Srbija“.

 Ministar Žigmanov na sastanku Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova

„Naše Ministarstvo u potpunosti podržava i kontinuirano radi na sprovođenju opšteg cilja Nacionalne koalicije da se kroz usmerenu i koordinisanu akciju relevantnih aktera doprinese okončanju dečijih brakova u Srbiji, a naročito u romskoj populaciji“, rekao je ministar podvlačeći činjenicu da Srbija ima Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period 2022. do 2030. godine i prateći Akcioni plan, te da Ministarstvo finansira rad Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine koji je u martu 2022. godine usvojio Deklaraciju o ukidanju dečjih brakova.

„Tom su Deklaracijom dečji brakovi jasno definisani kao kršenje prava deteta koje ugrožava živote i budućnost devojčica i dečaka. Prema Deklaraciji, dečji brakovi se smatraju praksom koja deci uskraćuje mogućnost odlučivanja o svom životu, oduzima im mogućnost da se školuju i tako ih stavlja u dodatan rizik od nasilja i diskriminacije“, podsetio je ministar.

Ministarstvo, kako je rekao, podržava sve predloge koji vode strožijem sankcionisanju ugovarača i učesnika u sklapanju dečijih brakova i zaštiti maloletnih lica ispod 18. godine, oba pola, a koji su žrtve ugovaranja i sklapanja dečijih brakova.

On je pozdravio veliki broj prisutnih aktera u okviru ovog tela naglasivši da „samo jedinstvenim snagama možemo da doprinesemo okončanju ove štetne pojave u našem društvu.“

Na skupu se čulo da su u svetu svaka peta devojčica udata pre svoje 18. godine, da su trenutno, prema procenama, 650 miliona žena na svetu stupile u brak kao devojčice, te da su prognoze da će ih u skorijem periodu biti dodatnih 130 miliona.

Sastanku su pisustvovale potpredsednica Vlade Republike Srbije Maja Gojković, ministarka pravde Maja Popović, direktorka UNICEF-a Dejana Kosatadinova, stalna koordinatorka sistema UN Fransoaz Žakob i drugi.

 Ministar Žigmanov na sastanku Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova  Ministar Žigmanov na sastanku Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova  Ministar Žigmanov na sastanku Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova

Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na obeležavanju Svetskog dan Roma u starom zdanju Naordne skupštine u Beogradu

8. april 2023.

Državni sekretar dr Ivan Bošnjak prisustvivao je obeležavanju Svetskog dana Roma 8. aprila u starom zdanju Narodne skupštine Republike Srbije, koje je organizovao Nacionalni savet romske nacionalne manjine u Republici Srbiji.

 Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na obeležavanju Svetskog dan Roma u starom zdanju Naordne skupštine u Beogradu

"U istoriji smo često, a u dvadesetom veku naročito, umirali za svoju državu jedni uz druge, a sada je vreme da živimo, radimo i stvaramo jedni uz druge i jedni uz druge za našu Srbiju“, rekao je Bošnjak nakon pozdravne čestitke na romskom jeziku.

Pored članova Nacionalnog saveta na čelu sa Daliborom Nakićem, obeležavanju Svetskog dana Roma prisustvovao je i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Vladimir Orlić, državni sekretari Ivica Radović i Miomir Đorđević, narodni poslanici Dragoljub Acković, Sandra Joković i Jelena Jovanović, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, zaštitnik građana mr Zoran Pašalić, ispred ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja prisustvovao je državni sekretar Lav Grigorije Pajkić i drugi.

Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na obeležavanju Svetskog dan Roma u starom zdanju Naordne skupštine u Beogradu  Državni sekretar dr Ivan Bošnjak na obeležavanju Svetskog dan Roma u starom zdanju Naordne skupštine u Beogradu

Centralna manifestacija povodom Svetskog dana Roma održana u Somboru

8. april 2023.

U Somboru je danas održana centralna manifestacija povodom Svetskog dana Roma, u prisustvu ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomisava Žigmanova.

 Centralna manifestacija povodom Svetskog dana Roma održana u Somboru

„Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog posvećuje veliku pažnju unapređenju položaja pripadnika romske nacionalne zajednice, njihovom uključivanju i integraciji u društvo. To se čini u partnerstvu sa brojnim ministarstvima, jedinicama lokalne samouprave kao i romskim organizacijama, pre svega sa Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine, na različite načine i sa različitim programskim sadržajima, svesni da ti procesi, ako želimo da budu uspešni, nikad ne idu ni brzo ni lako, i da sve što je do sada urađeno, ma koliko bilo značajno, još uvek nije dovoljno“, rekao je ministar Žigmanov.

„Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog radi i na jačanju institucionalnih struktura i okvira na nacionalnom, ali i lokalnim nivoima za rešavanje izazova sa kojima se Romi suočavaju kroz uspostavljanje Koordinacionog tela za unapređenje položaja Roma i Romkinja, kroz mrežu lokalnih koordinatora za romska pitanja i kroz usvajanje akcionih planova na lokalnom nivou“, dodao je ministar.

Tokom dana održan je interaktivni tematski dijalog o govoru mržnje i diskriminaciji, predstavljena su i kulturna dostignuća Roma i Romkinja koji su razbijali stereotipe, a veče je predviđeno za dva muzička koncerta.

Događaju povodom Svetskog dana Roma u Somboru prisustvovali su i narodna poslanica Nataša Tasić Knežević, državni sekretara u Ministarstvu prof. dr Rejhan Kurtović, pomoćnica ministra Nina Mitić, Gordana Predić, posebna savetnica ministarke kulture, Branislav Svorcan, pomoćnik gradonačelnika Sombora, Slađana Bursać, zamenica pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine, Aleksandar Radulović, predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Tomas Džekson, regionalni projektni koordinator UNDP i drugi.

 Centralna manifestacija povodom Svetskog dana Roma održana u Somboru  Centralna manifestacija povodom Svetskog dana Roma održana u Somboru  Centralna manifestacija povodom Svetskog dana Roma održana u Somboru  Centralna manifestacija povodom Svetskog dana Roma održana u Somboru  Centralna manifestacija povodom Svetskog dana Roma održana u Somboru  Centralna manifestacija povodom Svetskog dana Roma održana u Somboru

Pomoćnik ministra Aleksandar Radosavljević na Svečanoj akademiji povodom Svetskog dana Roma u Kragujevcu

7. april 2023.

Pomoćnik ministra Aleksandar Radosavljević prisustvovao je danas u Kragujevcu Svečanoj akademiji povodom Svetskog dana Roma.

 Pomoćnik ministra Aleksandar Radosavljević na Svečanoj akademiji povodom Svetskog dana Roma u Kragujevcu

„Grad Kragujevac može sa ponosom da ponese titulu lidera među lokalnim samoupravama u Republici Srbiji u merama i aktivnostima za unapređenje položaja manjinskih grupa, rodne ravnopravnosti i položaja civilnog društva“, rekao je Radosavljević i dodao:
„Republika Srbija preduzima aktivne mere za punu uključenost u predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje Roma i Romkinja, na povećanom pristupu Roma i Romkinja kvalitetnom i održivom zapošljavanju, pravima i uslugama u socijalnoj zaštiti, unapređenju zdravlja Roma i Romkinja uz jednak pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama i puno ostvarivanje prava na zdravlje bez diskriminacije, naročito u kriznim situacijama.“

I pored svega navedenog i nespornog – naglasio je - ima još puno da se radi po pitanju inkluzije Roma i Romkinja zbog prisutnih stereotipa i predrasuda u Srbiji.

Na Svečanoj akademiji bili su prisutn predstavnici pojedinihh ministarstava, nezavisnih tela, predstavnici civilnog društva kao i domaćina, Grada Kragujevca.

 Pomoćnik ministra Aleksandar Radosavljević na Svečanoj akademiji povodom Svetskog dana Roma u Kragujevcu

Čestitka ministra Žigmanova povodom Svetskog dana Roma – 8. aprila

7. april 2023.

Povodom Svetskog dana Roma Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog čestita pripadnicima romske zajednice u Republici Srbiji i romskim institucijama i organizacijama njihov najznačajniji praznik, dan kojim se proslavlja romska kultura, i podseća na potrebu podizanje svesti o problemima sa kojima se Romi suočavaju.

Osmi april je službeno proglašen praznikom za Rome u čitavom svetu 1990. godine u mestu Serock (Serock) u Poljskoj, mestu četvrtog Svetskog romskog kongresa Međunarodne romske unije (IRU), u spomen na prvi veći međunarodni susret romskih predstavnika koji je održan u Čelsfildu (Chelsfieldu) kraj Londona od 7. do 12. aprila 1971. godine. Na tom je kongresu doneta odluka o romskoj himni, za koju je izabrana pesma „Đelem, đelem“ (romski: Išao sam, išao) i odluka o zastavi, za koju je odabrana plavo-zelena dvobojnica sa crvenim točkom u sredini, simbolom napretka i pokreta, ali i migracije Roma tokom istorije.

Roma i Romkinja u Evropi ima između 5 i 13 miliona i najveća su etnička manjina. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji živi 147.604 pripadnika romske zajednica i po broju je treća nacionalna manjina u Republici. Prisustvo Roma u Srbiji u kontinuitetu se može pratiti od 14. veka. Romi su teritorijalno izuzetno disperzirana zajednica – žive u svim jedinicama lokalnih samouprava u Srbiji, njeni članovi pripadaju svim crkvama i većini verskih zajednica, što se prepoznaje po imenima i obliku prezimena. U govoru se služe različitim dijalektima, što otežava međusobnu komunikaciju i usložnjava izazove u procesu standardizacije romskog jezika. S obzirom na socijalne, ekonomske i obrazovne karakteristike, Romi imaju društveni status marginalizovane grupe.

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog posvećuje veliku pažnju unapređenju položaja pripadnika romske nacionalne zajednice, njihovom uključivanju i integraciji u društvo. To se čini u partnerstvu sa brojnim ministarstvima, jedinicama lokalne samouprave kao i romskim organizacijama, pre svega sa Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine, na različite načine i sa različitim programskim sadržajima, svesni da ti procesi, ako želimo da budu uspešni, nikad ne idu ni brzo ni lako, i da sve što je do sada urađeno, ma koliko bilo značajno, još uvek nije dovoljno.

Za uređenje i pomake u bilo kojoj oblasti potreban je adekvatan normativan okvir, a on je u ovom slučaju sačinjen i postoji. Prošle godine usvojena je i nacionalna Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2022. do 2030. i prateći Akcioni plan. Glavni cilj u tim dokumentima je definisan kao unapređenje kvaliteta života Roma i Romkinja u Republici Srbiji, uz uvažavanje ljudskih i manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma te postizanje veće socijalne uključenosti Roma i Romkinja u svim segmentima društva. Republika Srbija posvećeno i predano radi na ostvarenju Strategije kroz primenu Akcionog plana.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog radi i na jačanju institucionalnih struktura i okvira na nacionalnom, ali i lokalnim nivoima za rešavanje izazova sa kojima se Romi suočavaju kroz uspostavljanje Koordinacionog tela za unapređenje položaja Roma i Romkinja, kroz mrežu lokalnih koordinatora za romska pitanja i kroz usvajanje akcionih planova na lokalnom nivou. Očekuje se skoro formiranje novog saziva Koordinacionog tela kojim će predsedavati predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, a čiji će članovi biti skoro svi ministri u Vladi.

Ove godine Svetski dan Roma Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog obeležiće u Somboru, priređivanjem bogatog programa, u partnerstvu sa Koordinacionim telom za unapređenje položaja i socijalno uključivanje Roma i Romkinja.

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović učestvovao u javnom slušanju skupštinskog odbora na temu: „Svako dete ima pravo na detinjstvo, zaustavimo dečje brakove“

7. april 2023.

U Domu Narodne skupštine održano je 5.4.2023. godine javno slušanje na temu „Svako dete ima pravo na detinjstvo, zaustavimo dečje brakove“, u organizaciji Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, u kojem je učestvovao i državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prof. dr Rejhan Kurtović.

Državni sekretar Kurtović istakao je da je dobro da se o ovoj temi javno govori, ali da je, sa druge strane, alarmantno što je ova tema i danas aktuelna u našem društvu.

 Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović učestvovao u javnom slušanju skupštinskog odbora na temu: „Svako dete ima pravo na detinjstvo, zaustavimo dečje brakove“

„Dečiji brakovi sinonim su za romsku zajednicu, ali su oni pojava i u drugim zajednicama, samo nisu toliko vidljivi. Mi kao društvo moramo da lečimo uzroke i da prepoznamo sve faktore koji dovode do dečjih brakova, do ugrožavanja, pre svega dečjih prava, a on>„Problem integracije Roma i sve navedene probleme država je prepoznala i uspela da uredi zakonska i strateška dokumenta koja su već u implementaciji. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog želi nastaviti podršku programa integracije i snada i ljudskih i manjinskih prava“, rekao je Kurtović.

„Problem integracije Roma i sve navedene probleme država je prepoznala i uspela da uredi zakonska i strateška dokumenta koja su već u implementaciji. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog želi nastaviti podršku programa integracije i snaženja romske zajednice, a u skladu sa naporima Vlade Republike Srbije koji doprinose poboljšanju životnih uslova Roma,“ rekao je on.

„Odlučno sa ovog mesta šaljemo poruke da smo protiv takvih brakova, da kao Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ne podržavamo takve inicijative i takve društvene odnose i da upućujemo svim nadležnim institucijama apel da daju svoj doprinos kako se u budućnosti ovakve i slične stvari ne bi dešavale.

Za kraj je naveo je da je „uključivanje države prioritetno, sa osvrtom na unapređenje položaja najmlađih Romkinja, bazirano na jasnoj politici, međusektorskoj saradnji i uz puno učešće romskih zajednica, društva i pojedinaca.“

Javno slušanje održano je na inicijativu Romske ženske mreže. Otvorio ga je predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova dr Muamer Bačevac, a u njemu su učestvovali narodni poslanici, predstavnici ženskih romskih organizacija, predstavnici nadležnih ministarstava, nezavisnih državnih organa, organizacija civilnog društava i međunarodnih organizacija koje su svoje aktivnosti posvetile rešavanju ovog pitanja.

Susret ministra Žigmanova sa ambasadorom SAD-a Hilom

6. april 2023.
 Susret ministra Žigmanova sa ambasadorom SAD-a Hilom

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislv Žigmanov razgovarao je danas u Palati Srbija sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država u Republici Srbiji Kristoferom Hilom o temama koje su neposredno u nadležnosti i delokugrugu rada Ministarstva i aktuelnoj situaciji u pojedinim područjima.

U otvorenom i srdačnom razgovoru posebno je bilo reči o ostvarivanju prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji, zatim o toku i realizaciji izbora za nacionalni savet albanske nacionalne manjine te o planovima za nastavak aktivnosti u procesu „7 tačaka“, koji sprovodi Vlada Republike Srbije u saradnji sa Misijom OEBS-a u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, koji ima za cilj unapređenje položaja albanske zajednice.

Susret ministra Žigmanova sa ambasadorom SAD-a Hilom  Susret ministra Žigmanova sa ambasadorom SAD-a Hilom

Vlada obrazovala Savet za praćenje sprovođenja Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije

6. april 2023.

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 6. aprila 2023. godine donela Odluku o obrazovanju Saveta za praćenje sprovođenja Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. Godine.

Savetom predsedava ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a članove Saveta, pored predstavnika najrelevantnijih institucija za oblast prevencije i zaštite od diskriminacije, čine i predstavnici 12 organizacija civilnog društva, izabranih na javnom pozivu.

Zadaci Saveta biće da prati napredak u izvršenju mera predviđenih Strategijom prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine, odnosno napredak u sprovođenju aktivnosti utvrđenih akcionim planovima za sprovođenje Strategije, te u tom smislu prati poštovanje predviđenih rokova, blagovremeno upozorava na rizike i usvaja izveštaje o sprovođenju Strategije.

Savet se obrazuje za period do isteka perioda sprovođenja Strategije, odnosno do usvajanja finalnog izveštaja o njenom sprovođenju.

Održan završni konsultativni sastanak povodom osnivanja Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva

6. april 2023.

Završni konsultativni sastanak sa organizacijama civilnog društva, povodom predstojećeg osnivanja Saveta za razvoj i saradnju civilnog društva, održan je danas u zgradi Narodne skupštine u Ulici kralja Milana u Beogradu.

Sastanku su prisustvovali ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, državni sekretar u Ministarstvu dr Ivan Bošnjak i v. d. pomoćnika ministra Žarko Stepanović, a odazvao se veliki broj predstavnika civilnog društva u Republici Srbiji.

 Održan završni konsultativni sastanak povodom osnivanja Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva

„Ministarstvo je sagledalo sve predloge, sugestije i komentare koji su pristigli u procesu dosadašnjih konsultacija. Otvoreni smo za sve vaše dodatne predloge i sugestije i nadam se da ćemo na današnjem skupu zajedno definisati predlog koji će biti osnov za formiranje ovog značajnog tela za unapređenje saradnje i dijaloga državne uprave i organizacija civilnog društva“, rekao je u uvodnom obraćanju ministar Žigmanov.

Državni sekretar Bošnjak istakao je da „uspostavljanje Saveta otvara mogućnost za unapređenje komunikacije sa republičkim, ali i očekujemo sa organima pokrajinskih i lokalnih vlasti, sa ciljem stvaranja povoljnog okruženja za civilno društvo u Srbiji.“

Na sastanku se diskutovalo na više tema, podeljenih u nekoliko oblasti, o mandatu Saveta, njegovoj strukturi, načinu izbora članova, poslovniku, javnosti, i dr.

Održan završni konsultativni sastanak povodom osnivanja Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva  Održan završni konsultativni sastanak povodom osnivanja Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva

Završni konsultativni sastanak pred osnivanje Saveta za razvoj civilnog društva

5. april 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je tokom druge polovine 2022. godine, a potom i tokom februara i marta meseca 2023. godine realizovalo više konsultativnih sastanaka sa organizacijama civilnog društva na temu osnivanja Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom. Završni sastanak organizujemo 6. aprila 2023. godine.

Završni konsultativni sastanak sa organizacijama civilnog društva organizuje se sa ciljem da se sagledaju rešenja predložena u konsultativnom procesu koji je prethodio i da se izvrši njihovo finalno usaglašavanje kako bi se kreirao model efikasnog mehanizma za dijalog i saradnju sa civilnim društvom.

Rezultat svih ranijih konsultativnih sastanaka je definisanje predloga rešenja o mandatu, strukturi i načinu izbora Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom u skladu sa sugestijama i predlozima organizacija civilnog društva dostavljenih tokom procesa konsultacija.

Završni konsultativni sastanak će otvoriti ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.

Konsultativni proces sa organizacijama civilnog društva organizuju se uz podršku projekta „Za snažnije građansko društvo„ koji se sprovodi uz finansijsku podršku američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC).

Sastanak u Ministarstvu s međunarodnom donatorskom organizacijom

5. april 2023.

Nastavljajući praksu redovnih susreta s predstavnicima civilnog društva u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ministar Tomislav Žigmanov danas je održao sastanak sa predstavnicima međunarodne donatorske organizacije – Fondacije za otvoreno društvo, koja skoro 30 godina radi u Republici Srbiji pružajući podršku demokratizaciji društva i razvoju civilnog društva. Uime Fondacije susretu u Ministarstvu prisustvovali su izvršni direktor Miodrag Milosavljević i Aleksandra Šanjević, koordinatorka programa. Sastanku je takođe prisustvovao i pomoćnik ministra za saradnju sa civilnim društvom Žarko Stepanović.

 Sastanak u Ministarstvu s međunarodnom donatorskom organizacijom

Tokom srdačnog i otvorenog razgovora, predstavnici Fondacije za otvoreno društvo upoznali su ministra sa planovima Fondacije u narednom periodu, naročito u onim delovima njihovih aktivnosti koji se odnose na podršku organizacijama civilnog društva, kao i regionalnim programima. Ministar Žigmanov upoznao je sagovornike o procesu formiranja Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva, s posebnim akcentom na planove, te istakao zalaganja Ministarstva koja se odnose na unapređenju podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji.

 Sastanak u Ministarstvu s međunarodnom donatorskom organizacijom    Sastanak u Ministarstvu s međunarodnom donatorskom organizacijom   Sastanak u Ministarstvu s međunarodnom donatorskom organizacijom

Dvodnevna obuka u Kraljevu za predstavnike javne uprave i organizacija civilnog društva

3. april 2023.
 Dvodnevna obuka u Kraljevu za predstavnike javne uprave i organizacija civilnog društva

U organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Kraljevu se održava dvodnevna obuka za zaposlene u organima javne uprave i predstavnike organizacija civilnog društva na temu njihove saradnje u procesu donošenja odluka.

Obuku je otvorio pomoćnik ministra Boris Milićević koji je istakao važnost saradnje dva sektora i jačanja kapaciteta kako organizacija civilnog društva tako i kontakt tačaka za saradnju sa civilnim sektorom.

„Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog intenzivno radi na unapređivanju dijaloga između organa javne uprave i organizacija civilnog društva. Ministarstvo kroz različite aktivnosti, a pre svega kroz donošenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva 2022–2030, pokušava da ukaže na to koji su strateški prioriteti Vlade RS i na koji način planiramo da unapredimo ambijent u kome civilni sektor funkcioniše“, rekao je Milićević.

Ovo je prva obuka ove godine u okviru EU projekta "Dijalog promene" koji sprovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ), a podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji. Obukama u Kraljevu prisustvuje 25 učesnika oba sektora iz deset jedinica lokalne samouprave.

„Da bi stepen uključivanja organizacija civilnog društva u proces donošenja odluka bio zadovoljavajući, neophodno je da zajedno radimo na povećanju razumevanja, jer je neophodno da postoji dijalog i saradnja i da nakon toga radimo na uspostavljanje partnerstava kao najvišeg oblika saradnje“, zaključio je Milićević.

 Dvodnevna obuka u Kraljevu za predstavnike javne uprave i organizacija civilnog društva    Dvodnevna obuka u Kraljevu za predstavnike javne uprave i organizacija civilnog društva

Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa specijalnim izvestiocem Saveta za ljudska prava UN Irenom Kan

31. mart 2023.
 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa specijalnim izvestiocem Saveta za ljudska prava UN Irenom Kan

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov sastao se danas u Palati „Srbija“ sa specijalnim izvestiocem Saveta za ljudska prava UN za promociju i zaštitu prava na slobodu mišljenja i izražavanja Irenom Kan, u okviru njene posete Republici Srbiji.

Ministar Žigmanov upoznao je visoku gošću sa oblastima delovanja i nadležnostima Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, sa akcentom na oblast slobode izražavanja nacionalnih manjina i načinima na koje se ona ostvaruje u Republici Srbiji. Ministar je govorio i aktivnostima koje su u toku i o planiranim pravcima rada Ministarstva kada je reč o zaštiti ljudskih i manjinskih prava u ovoj godini u kojoj se obeležava 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Dvoje sagovornika razgovarali su o temama koje se tiču borbe protiv govora mržnje, o važnosti tolerancije kao osnove ljudskih prava i o potrebi i načinima afirmacije vrednosti tolerancije, slobode govora i ljudskih prava.

 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa specijalnim izvestiocem Saveta za ljudska prava UN Irenom Kan    Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa specijalnim izvestiocem Saveta za ljudska prava UN Irenom Kan

Pripremni sastanak za društveni dijalog o mentalnom zdravlju

31. mart 2023.

U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog održan je danas pripremni sastanak za društveni dijalog o mentalnom zdravlju na kojem su učestvovali predstavnici državnih organa, civilnog sektora, nezavisnih kontrolnih organa, akademske zajednice i međunarodnih organizacija. Bio je to ujedno i prvi, konstitutivni sastanak Tima za mentalno zdravlje, formiranog kao rezultat društvenih dijaloga na temu mentalnog zdravlja održanih u julu 2021. i decembru 2022. godine.

 Pripremni sastanak za društveni dijalog o mentalnom zdravlju

Na sastanku su se razmatrale teme i pitanja koja će biti predmet narednih društvenih dijaloga u vezi sa mentalnim zdravljem. Cilj tima je da kroz intersektorsku i multidisciplinarnu saradnju doprinosi zaštiti mentalnog zdravlja u Srbiji, te da se kroz zajednički rad omogući dobra koordinacija i daju odgovori na potrebe građana za zaštitom mentalnog zdravlja.

„Nivo mentalnog zdravlja populacije, jedan od ključnih resursa i značajan faktor prosperiteta, socijalne pravde i socijalne kohezije društva o čemu govori i ključni strateški dokument Republike Srbije o zaštiti mentalnog zdravlja, što je dodatni razlog da se ova tema nametna kao jedna od ključnih u narednom periodu. Verujem da afirmacija mentalnog zdravlja, unapređenje usluga i servisa, podrška na svim nivoima, iskorenjivanje predrasuda i destigmatizacija korisnika psihijatrijskih usluga čini svet u kome živimo humanijim i po meri čoveka, kome svi težimo“, poručio je Žigmanov.

Radni tim za mentalno zdravlje Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, daje punu podršku naporima Ministarstva zdravlja i ministarke Danice Grujičić i njenih saradnika da se u okviru primarne zdravstvene zaštite poveća broj psihologa u domovima zdravlja. Mentalnom zdravlju se u celom svetu posle Kovida posvećuje velika pažnja. Tako mora biti i u našoj državi. Mentalno zdravlje je jednako važno kao i fizičko zdravlje.

 Pripremni sastanak za društveni dijalog o mentalnom zdravlju   Pripremni sastanak za društveni dijalog o mentalnom zdravlju

Konferencija povodom 20 godina rada pedagoških asistenata za podršku obrazovanju deci romske nacionalnosti

30. mart 2023.

U Palati Srbija održana je Konferencija povodom 20 godina rada pedagoških asistenata za podršku obrazovanju deci romske nacionalnosti. Ovaj značajan datum obeležen je kroz četiri panela na kojima je tematski predstavljena važnost postojanja ovog mehanizma za uključivanje jedne od najranjivijih društvenih grupe u obrazovni sistem Srbije.

„Pedagoški asistenti za podršku obrazovanju deci romske nacionalnosti su jedan od najznačajnijih institucionalnih mehanizama podrške na polju socijalne inkluzije Roma i Romkinja u Republici Srbiji“, rekao je, otvarajući skup, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.

 Konferencija povodom 20 godina rada pedagoških asistenata za podršku obrazovanju deci romske nacionalnosti

On je istakao da su „značajan doprinos punoj implementaciji afirmativnih mera usmerenih prema romskim učenicima i studentima, upravo dali romski pedagoški asistenti, svojim radom u zajednici sa učenicima i njihovim porodicama, kao i svim rezultatima koje je država Srbija ostvarila na polju unapređenja obrazovanja ove najugroženije manjinske zajednice u našem društvu.“

„Zato i danas iz ove perspektive, posle 20 godina i sumiranja zajedničkih ostvarenih rezultata, imamo obavezu da pružimo maksimalnu podršku ovoj grupi od sada već više od 250 vrednih, predanih ljudi koji u svojoj misiji nastoje da svako romsko dete bude tamo gde mu je mesto – pored svojih drugova u školskoj klupi!“, zaključio je ministar Žigmanov.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine pedagoški asistenti su uvedeni u sistem obrazovanja Republike Srbije, a radno mesto pedagoškog asistenta institucionalizovano je aprila 2011. godine.

Uvodničari supa bili su predstavnici UNICEF-a, Fonda za obrazovanje Roma, Međunarodne asocijacije „Korak po korak“, Međunarodne mreže podrške romskoj deci ranog uzrasta, Fondacije za otvoreno društvo Srbija, Centra za interaktivnu pedagogiju i Asocijacije pedagoških asistenata Srbije.

U panelima su učestovali profesori, pedagoški asistenti, direktori osnovnih i visokih škola, stručnjaci za obrazovanje. U ime Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u panelu br.1. su učestvovale pomoćnica ministra Nina Mitić i šefica Odseka za unapređenje položaja Roma Sofija Osmanović.

 Konferencija povodom 20 godina rada pedagoških asistenata za podršku obrazovanju deci romske nacionalnosti   Konferencija povodom 20 godina rada pedagoških asistenata za podršku obrazovanju deci romske nacionalnosti   Konferencija povodom 20 godina rada pedagoških asistenata za podršku obrazovanju deci romske nacionalnosti

Demanti Ministarstva povodom teksta „Ideološki srp i čekić i za srpski“ objavljenom u listu Večernje novosti

29. mart 2023.

Pozivajući se na Zakon o javnom informisanju i medijima, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog uputilo je demanti na tekst „Ideološki srp i čekić i za srpski: Na skupu o rodno osetljivom jeziku najavljena striktna primena zakona“, novinarke Ljiljane Begenišić, koji je objavljen 28. marta 2023. godine u štampanom izdanju Večernje novosti (strana 5) i na portalu Novosti.

Ne ulazeći u sadržaj teksta koji se odnosi na stavove učesnika o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i rodno senzitivnom jeziku, i bez namere da se opredelimo za jednu od suprotstavljenih stanovišta iznetih na društvenom dijalogu „Kako do rodno senzitivnog jezika?“ od 27. marta 2023. godine, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog oštro demantuje neistinite i nepotpune navode koji su izneti u navedenom tekstu.

U tekstu je rečeno da je poziv za učešće na dijalog dostavljen predstavnicima različitih organizacija, ali da „niko nije pozvan sa matičnih srbističkih katedri ili tela koja se bave proučavanjem srpskog jezika“. Istina je, međutim, da je Ministarstvo 13. marta 2023. godine uputilo poziv Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Matici srpskoj, Filološkom fakultetu u Beogradu, Filozofskom fakultetu i Rektoratu Univerziteta u Beogradu, kao i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i Institutu društvenih nauka. Navedene institucije dostavile su imena svojih predstavnika u čijem izboru Ministarstvo nije učestvovalo.

U tekstu se navodi da „niko od srbista nije imao priliku da iznese svoj stav“ u sesiji „Struka ima reč“, što takođe ne odgovora istini. U toj sesiji su govorili: prof. dr Viktor Savić, viši naučni savetnik SANU, koji je pročitao tekst dr Marine Spasojević sa Instituta za srpski jezik SANU i prof. dr Duška Klikovac, Katedra za srpski jezik i južnoslovenske jezike, Filološki fakultet u Beogradu. Predlog da oni učestvuju dostavljen je upravo od strane institucija koje su predstavljali. Na kraju, u trećoj sesiji pravo da govore imali su svi učesnici kao do sada (format društvenog dijaloga upravo zato i postoji), tako da niko od pozvanih nije bio u svojstvu posmatrača, kako je takođe neistinito navedeno u tekstu. U tom delu učešće su, između ostalog, uzeli dr Katarina Begović i prof. dr Vanja Stanišić sa Katedre za srpski jezik i južnoslovenske jezike Filološkog fakulteta u Beogradu i dr Jovanka Radić, Institut za srpski jezik SANU.

Novinarka Ljiljana Begenišić je izostavila da navede i reči ministra Žigmanova, izrečene na kraju dijaloga, koji je oštro demantovao stavove nekih učesnika da na skup nisu pozvane relevantne naučne institucije, a nije u potpunosti prenela odgovor Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog od 23. marta 2023. godine u kome se navode detalji organizacije skupa i pozvanih učesnika, čime je dovela u zabludu čitaoce i celokupnu javnost.

Održana sednica Saveta za praćenje preporuka UN za ljudska prava

28. mart 2023.

U Palati Srbija danas, 28.3.2023. godine, održana je sednica Saveta za praćenje preporuka Ujedinjenih nacija za ljudska prava, kojom je predsedavao ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.

 Održana sednica Saveta za praćenje preporuka UN za ljudska prava

„Ove godine se obeležava 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. U tom kontekstu, Visoki komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija pozvao je države članice da do kraja godine podnesu izveštaje o preduzetim aktivnostima i merama u oblasti zaštite ljudskih prava, te će i u tom smislu rad ovog Saveta dobiti na punom značaju“, naglasio je ministar Žigmanov.

Na prvoj sednici u ovom sastavu, a 17. po redu od osnivanja Saveta 2014. godine, predstavljene su informacije od značaja za rad Saveta u oblasti izveštavanja prema mehanizmima Ujedinjenih nacija za ljudska prava, kao i Plan rada ovog radnog tela Vlade Republike Srbije za naredni period. Sledeća sednica zakazana je za 26. april 2023.

Pored državnih sekretara, pomoćnika, zamenika ili šefova sektora iz ministarstava nadležnih za sprovođenje preporuka Ujedinjenih nacija, te predstavnika Privredne komore Srbije i Stalne konferencije gradova opština, bili su prisutni i predstavnici Narodne skupštine Republike Srbije, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, akademske zajednice, Platforme organizacija za saradnju sa UN mehanizmima za ljudska prava, organizacija civilnog društva sa kojima Savet ima potpisane memorandume o saradnji, Tima za ljudska prava UN-a i Misije OEBS-a u Srbiji.

 Održana sednica Saveta za praćenje preporuka UN za ljudska prava    Održana sednica Saveta za praćenje preporuka UN za ljudska prava    Održana sednica Saveta za praćenje preporuka UN za ljudska prava

27. mart 2023.

Na osnovu člana 100. stav 3. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 20/14 ‒ US, 55/14 i 47/18), u skladu sa Odlukom o raspisivanju izbora za članove Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine („Službeni glasnik RS”, broj 23/23),

ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog upućuje

JAVNI POZIV
svim elektorima da blagovremeno podnesu potpune pismene prijave za učešće u elektorskoj skupštini

Elektorska skupština za izbor 15 članova Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine održaće se 7. maja 2023. godine u Bujanovcu.
Pravo da bude elektor ima pripadnik albanske nacionalne manjine upisan u poseban birački spisak čiju kandidaturu pismeno podrži najmanje 20 pripadnika nacionalne manjine upisanih u poseban birački spisak.
Potpisi za podršku elektora moraju da budu overeni kod organa nadležnog za overu potpisa.
Overa potpisa ne podleže plaćanju taksi. 
Kandidat za elektora podnosi Ministarstvu elektorsku prijavu na potvrđivanje.         Elektorska prijava sadrži izjavu da se kandidat prijavljuje za elektorsku skupštinu nacionalne manjine i lične podatke i overene izjave birača da podržavaju kandidaturu za elektora, kao i spisak birača koji podržavaju kandidaturu za elektora izrađen u pismenom i elektronskom obliku (CD ili DVD), tako da spisak u oba oblika bude istovetan, a koji potpisuje lice koje podnosi elektorsku prijavu na potvrđivanje.
Elektorske prijave sa svim prilozima podnose se neposredno na adresu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 2, istočno krilo.
Rok za dostavljanje elektorskih prijava je 7. april 2023. godine.
Ministarstvo će uputiti pismeni poziv na elektorsku skupštinu svim elektorima čija je elektorska prijava potvrđena.
Bliža obaveštenja i relevantna dokumentacija mogu se preuzeti sa zvanične internet stranice Ministarstva (www.minljmpdd.gov.rs).

Opšte napomene za podnošenje elektorskih prijava i neophodne obrasce možete preuzeti na sledećem linku https://www.minljmpdd.gov.rs/izbori-za-nacionalne-savete-2022.php.

Ministar Žigmanov u Kragujevcu na promociji principa „Da niko ne bude izostavljen“

24. mart 2023.

U Nedelji solidarnosti i borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog započelo je seriju razgovora sa predstavnicima jedinica lokalnih samouprava u Republici Srbiji, predlagačima i donosiocima dokumenata javnih politika u cilju predstavljanja Instrumenta za uključivanje principa „Da niko ne bude izostavljen“ u zakonska i strateška dokumenta Republike Srbije. Na prvom takavom razgovoru, koji je održan danas u Kragujevcu, prisustvovao je ministar za ljuska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov i stalna koordinatorka UN Fransoaz Žakob.

 Ministar Žigmanov u Kragujevcu na promociji principa „Da niko ne bude izostavljen“

Republika Srbija je prva zemlja koja je izradila ovakav Instrument „Da niko ne bude izostavljen“, u cilju poboljšanja kvaliteta zakonskih i strateških dokumenata u kontekstu ljudskih prava, a koji donosiocima odluka pruža jasne smernice u razumevanju i primeni jednog od osnovnih principa Agende 2030 za održivi razvoj. Instrument je namenjen različitim akterima koji učestvuju u procesu predlaganja, izrade, usvajanja, implementacije i praćenja primene zakonskih i strateških dokumenata na svim nivoima. Time je Republika Srbija pokazala nedvosmislenu posvećenost suzbijanju diskriminacije i isključenosti i smanjenju nejednakosti i dodatne ranjivosti osetljivih grupa.

Nakon razgovora sa predstavnicima jedinica lokalnih samouprava Šumadijskog upravnog okruga u Skupštini Grada Kragujevca, isti Instrument predstavljen je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, uz učešće profesora svih fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

Serija razgovora organizovana je u saradnji sa timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji, uz podršku Kancelarije Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (United Nations Human Rights Office of the High Commissioner– OHCHR).

 Ministar Žigmanov u Kragujevcu na promociji principa „Da niko ne bude izostavljen“     Ministar Žigmanov u Kragujevcu na promociji principa „Da niko ne bude izostavljen“

Raspisani izbori za članove Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine

24. mart 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov doneo je 24. marta 2023. godine Odluku o raspisivanju izbora za članove Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.

Imajući u vidu da nakon sprovedenih redovnih izbora za članove nacionalnih saveta koji su održani 13. novembra 2022. godine izborne liste koje su osvojile mandate nisu uspele da postignu dogovor u vezi sa izborom predsednika, 1. marta 2023. godine raspušten je Nacionalni savet albanske nacionalne manjine i obrazovan je Privremeni organ upravljanja koji vrši tekuće i neodložne poslove do konstituisanja novog saziva nacionalnog saveta.

Odluka o raspisivanju izbora je doneta na osnovu člana 35. stav 3. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina kojim je propisano da se nakon raspuštanja nacionalnog saveta novi izbori za njegove članove raspisuju u roku od 60 dana od raspuštanja i to tako da se održe u narednih 45 dana.

Izbori za članove Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine biće održani  putem elektorske skupštine, 7. maja 2023. godine u Bujanovcu. Na ovim izborima biraće se 15 članova Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.

Javni poziv svim elektorima da blagovremeno podnesu potpune pismene prijave za učešće u elektorskoj skupštini, bliža obaveštenja i ostala relevantna dokumentacija biće dostupni na internet stranici Ministarstva: www.minljmpdd.gov.rs

Elektorske prijave dostavljaju se neposredno na adresu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Bulevar Mihajla Pupina 2, Beograd. Rok za dostavljanje elektorskih prijava je 7. april 2023. godine.

Poseta Evropskom romskom institutu za umetnost i kulturu Srbije

21. mart 2023.

U Nedelji solidarnosti i borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije, ministar Tomislav Žigmanov posetio je Evropski romski institut za umetnost i kulturu Srbije (ERIAC Srbija).

 Poseta Evropskom romskom institutu za umetnost i kulturu Srbije

Na početku posete, ministar je zajedno sa pomoćnicom Ninom Mitić i šeficom Odseka za unapređenje položaja Roma Sofijom Osmanović, obišao izložbu pod naslovom „Sve ptice se mole za našu decu“, a zatim razgovarao i sa nekolicinom romskih organizacija, Inicijativom za razvoj romskog preduzetništva i Opre Roma Srbije, informišući se o njihovom radu.

Isto tako, ministar je razgovarao sa domaćinima, timom Evropskog romskog instituta za kulturu i umetnost o njihovom radu i budućim aktivnostima.

 Poseta Evropskom romskom institutu za umetnost i kulturu Srbije     Poseta Evropskom romskom institutu za umetnost i kulturu Srbije

Predavanje povodom obeležavanja Međunarodnog dana eliminacije rasne diskriminacije

21. mart 2023.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana eliminacije rasne diskriminacije, 21. marta, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Nina Mitić, održala je predavanje na Departmanu za pravne nauke Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru.

 Predavanje povodom obeležavanja Međunarodnog dana eliminacije rasne diskriminacije

Govoreći o ulozi akademske zajednice u prevenciji diskriminacije, pomoćnica ministra Mitić prezentovala je doprinos Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u radu na unapređenju zakonodavnog i strateškog okvira u oblasti ljudskih prava i prevencije i zaštite od diskriminacije.

Dodala je da je širenje ideologija i stereotipa u vidu ksenofobije, rasizma i rasne diskriminacije, u suprotnosti sa osnovnim principima ljudskih prava, i da se posebno u današnje vreme odvija putem medija, interneta i društvenih mreža, često kroz govor mržnje, čemu svi mogu biti izloženi, i u kojima svaki pojedinac može svesno ili nesvesno da saučestvuje.

Istakla je da izazivanju nacionalne, rasne, verske i drugih oblika mržnje i netrpeljivosti, širenju ideja terorizma, ekstremizma, fašizma, rasizma i ksenofobije, sa ciljem izazivanja panike i nereda među korisnicima interneta, ugrožavanja ljudskih prava, sloboda i prava građana i građanki, ugrožavanja sigurnosti novinara i nosilaca visokih državnih funkcija i proganjanja, nema mesta u savremenom svetu.

 Predavanje povodom obeležavanja Međunarodnog dana eliminacije rasne diskriminacije

Na primeru rodne ravnopravnosti i studija roda, pokazala je koliku širinu obuhvata rad u oblasti prevencije diskriminacije, uključujući organe javne vlasti, medije, ali i sve učesnike u oblasti obrazovanja, nauke i kroz to, širu i užu akademsku zajednicu, i zaključila da je u cilju eliminacije diskriminacije i svih povezanih štetnih pojava, neophodna sinergija delovanja svih aktera.

Održan novi sastanak u okviru priprema za četvrti ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda

21. mart 2023.

U Palati Srbija održan je sastanak državne delegacije u okviru priprema za četvrti ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda. Pripreme su započete blagovremeno i nakon što je 9. marta održan prvi, danas, 21. marta je održan i drugi pripremni sastanak na kojima je predsedavao ministar, Tomislav Žigmanov, u svojstvu šefa delegacije.

„Unapređenje ljudskih prava je nužnost, kako zbog kvaliteta života građana tako i zbog toga da, u situacijama predstavljanja dostignutih rezultata, kao što je slučaj i sada, u četvrtom ciklusu UPR-a, možemo da pokažemo da održavamo dostignute standarde. To neće biti dovoljno, već ćemo morati pružiti dodatna uveravanja da će se kontinuitet održati i da ćemo zajednički, kroz multisektorski rad, u narednom periodu posvećeno raditi na daljem unapređenju ljudskih i manjinskih prava, koristeći dobijene preporuke kao okvir i putokaz, posebno imajući u vidu ovogodišnji veliki jubilej, Univerzalne dekleracije o ljudskim pravima“, ukazao je ministar.

 Održan novi sastanak u okviru priprema za četvrti ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog koordinira proces pripreme državne delegacije koja će predstaviti izveštaj Reublike Srbije za četvrti ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) na 43. zasedanju Radne grupe za UPR, od 10. do 12. maja o.g. u Ženevi.

U delegaciji Republike Srbije su, pored ministra Žigmanova i ministarke pravde Marije Popović, te predsednika Komisije za nestala lica Veljka Odalovića, biće i visoki zvaničnici, predstavnici ministarstava zaduženih za oblast pravosuđa, socijalne zaštite i rada, obrazovanja, državne uprave, spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, kulture i informisanja, zdravlja, zaštite životne sredine. U delegaciji Republike Srbije su i predstavnici državnih organa zaduženih za Kosovo i Metohiju, ljudska i manjinska prava, izbeglice i migracije, nestala lica kao i predstavnici Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužilaštva i Tužilaštva za ratne zločine.

Delegacija je utvrdila dinamiku rada i strategiju istupanja u skladu sa smernicama i procedurom, koju redovno dobija od Stalne misije Republike Srbije pri UN i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi. Na jednom od narednih sastanaka, koji je zakazan za 26. april o.g, predviđeno je i predstavljanje alternativnih izveštaja organizacija civilnog društva.

 Održan novi sastanak u okviru priprema za četvrti ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda    Održan novi sastanak u okviru priprema za četvrti ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda    Održan novi sastanak u okviru priprema za četvrti ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda

Pomoćnica Nina Mitić na konferenciji „Mesec romskog ženskog aktivizma“

20. mart 2023.
 Pomoćnica Nina Mitić na konferenciji „Mesec romskog ženskog aktivizma“

Udruženje Roma Novi Bečej, ispred Romske ženske mreže Banata, a okviru kampanje „Mesec romskog ženskog aktivizma“ organizovalo je, povodom Međunarodnog dana borbe protiv rasizma, konferenciju za medije u Media Centru u Beogradu. Tema navede konferencije bila je femicid, kao i položaj i prava marginalizovanih društvenih grupa, sa posebnim akcentom na starije Rome i Romkinje.

Na konferenciji je u ime Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog govorila pomoćnica ministra Nina Mitić. Ona je izjavila je da u Republici Srbiji i dalje ne postoji zvanična statistika femicida, a da se podaci o broju ubijenih žena najčešće preuzimaju iz medija i razlikuju, u zavisnosti od izvora. Ona je napomenula da je od početka 2023. godine, ubijeno devet žena u Republici Srbiji i da su nasilje prema ženama i femicid u prva tri meseca 2023. godine porasli za 350 odsto, u odnosu na isti period 2022. godine, kada su ubijene dve žene.

Kako je napomenula, žene iz marginalizovanih društvenih grupa, kao što su Romkinje, žene sa invaliditetom, žene sa sela, samohrane majke, azilantkinje/migrantkinje, žene drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, posebno su izložene riziku od rodno zasnovanog nasilja.

„Kada govorimo o pripadnicama romske populacije, rodne nejednakosti su izuzetno izražene i, uz druge nepovoljne socio-ekonomske faktore (pre svega siromaštva), predstavljaju izvor izuzetno visoke rasprostranjenosti nasilja prema ženama Romkinjama. Nažalost, i dalje postoji snažan osećaj sramote i stigmatizacije žrtava, ali i nepoverenja u mehanizme zaštite, što dodatno obeshrabruje žene da potraže bilo kakvu pomoć“, rekla je ona.

 Pomoćnica Nina Mitić na konferenciji „Mesec romskog ženskog aktivizma“

Pomoćnica ministra Mitić istakla je važnost osnaživanja žena iz marginalizovanih društvenih grupa, pružanja dodatne podrške i edukovovanja o njihovim pravima.

Ona je dodala da su u proteklom periodu ostvareni značajni rezultati na planu suzbijanja i sprečavanja rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, ali da su ovi oblici nasilja još uvek široko rasprostranjeni. Širenje mizoginih i seksističkih poruka, senzacionalističko izveštavanje o nasilju prema ženama je i dalje dominantno u medijima, rekla je pomoćnica ministra Mitić i zaključila da moramo, u svom okruženju, da damo podršku ženama, da im verujemo, da budemo uz njih, da prijavimo nasilje kada znamo da se dešava, a ne da okrećemo glavu, jer to nije samo naša zakonska obaveza več i građanska dužnost.

Nacionalni dijalog o inkluziji Roma i drugih marginalizovanih grupa

15. mart 2023.

U Beogradu je danas održan „Nacionalni dijalog o socijalnom uključivanju i ekonomskom osnaživanju Roma i Romkinja i drugih marginalizovanih grupa – Kroz saradnju i dobru praksu do održivih rešenja“.
Otvarajući skup u hotelu „Zira“, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov naglasio je da Vlada Republike Srbije vodi odgovornu politiku u svim sektorima društva. Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja i posebnim segmentima koje ona pokriva, unapređuje se zapošljavanje Romske populacije, socijalna politika u svim sektorima i domenima, obrazovanje, posebno mladih Roma i Romkinja, briga o zdravlju i stanovanju, koje su veoma važne komponente kada su u pitanju ove marginalne grupe, rekao je on.

 Nacionalni dijalog o inkluziji Roma i drugih marginalizovanih grupa

Ministar je naglasio da mere koje propisuju doneseni strateški dokumenti stvaraju prostor za postepeno, ali sigurno i trajno eliminisanje društvene nejednakosti i siromaštva romske zajednice, kao fenomena koji opterećuju politički, ekonomski, socijalni i finansijski sistem Republike Srbije.

„Svi smo se složili da ima još puno da se radi po pitanju inkluzije Roma i Romkinja zbog prisutnih stereotipa i predrasuda u Srbiji. Naši napori da poboljšamo položaj romske zajednice su neupitni“, rekao je ministar.

„Republika Srbija je u proteklom periodu postigla dobre rezultate u vezi sa trajnim unapređenjem položaja Roma i Romkinja u svim oblastima koje pokriva Strategija i nastoji da implementira sve aktivnosti u AP koja je definisala Stručna grupa Koordinacionog tela za socijalno uključivanje Roma i Romkinja.“

„Naglasio bih da je u pripremi jako bitan događaj koji organizujemo sa Evropskom komisijom, a to je seminar za „Socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za 2023. godinu, planirano održavanje seminara je oktobar 2023. godine do tada Vlada Republike Srbije treba da u 2023. godini treba da usvoji Izveštaj za sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja 2022-2030. godine za 2022. godinu, koji će biti korišćen na samom Seminaru“.

„Takođe ćemo u narednom periodu zajedniči pripremiti i predloge Operativnih zaključaka koje ćemo uputiti Evropskoj komisiji pre dolaska na Seminar o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja kako bi ih konkretno na samom događaju uobličili i usvojili. Ako nastavimo ovakvim sinergičnim radom i koordinacionom sastancima da kreiramo bitne politike za ovu marginalizovanu zajednicu, doći ćemo da implementacije usvojenih strateških dokumenata“, zaključio je ministar Žigmanov.

Program Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“ (InR), koji sprovodi GIZ u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao političkim partnerom i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kao ključnim partnerom i Fondacija Centar za demokratiju, organizovali su ovaj završni Nacionalni dijalog u formi nacionalne konferencije koji je posebnu pažnju posvetio položaju Roma i Romkinja na tržištu rada i normativnom okviru za postizanje pune ravnopravnosti i zaštite, kao i njihovom ekonomskom jačanju i uključivanju.

Održana su tri panela. U prvom panelu pod nazivom „Socijalno uključivanje Roma i Romkinja – realizacija, monitoring i evaluacija“, govorila je pomoćnica ministra Nina Mitić.

 Nacionalni dijalog o inkluziji Roma i drugih marginalizovanih grupa   Nacionalni dijalog o inkluziji Roma i drugih marginalizovanih grupa   Nacionalni dijalog o inkluziji Roma i drugih marginalizovanih grupa

Pripremni sastanak delegacije RS uoči monitoring posete EKRI

15. mart 2023.

U okviru priprema za monitoring od strane Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope (EKRI), u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, održan je pripremni sastanak delegacije Republike Srbije u prostorijama Palate „Srbija“ u utorak, 14. marta 2023. godine.

 Pripremni sastanak delegacije RS uoči monitoring posete EKRI

U okviru aktuelnog šestog ciklusa monitoringa, EKRI će posetiti Srbiju u periodu od 3. do 7. aprila 2023. godine. Cilj posete je da se u skladu sa uobičajenom praksom identifikuju problemi u državi članici Saveta Evrope i pruže praktični predlozi za njihovo rešenje. Tokom ovog ciklusa akcenat će biti na tri teme koje su od značaja za sve države članice Saveta Evrope i to: efektivna jednakost i pristup pravima, govor mržnje i nasilje motivisano mržnjom i integracija i inkluzija, uz odabir jedne specifične teme za državu u kojoj se u trenutku odvija monitoring.

Borba protiv svih vidova diskriminacije, uključujući borbu protiv rasizma i rasne diskriminacije, zahteva koordinaciono delovanje svih organa i institucija, iz ovog razloga u državnoj delegaciji koja će se sastati sa predstavnicima EKRI-ja su zastupljeni predstavnici Narodne skupštine RS, resornih ministarstava i vladinih službi i organizacija, Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužilaštva, Tužilaštva za ratne zločine i Sekretarijata za socijalnu zaštitu Grada Beograda. Uz to, učešće na sastanku delegacije predstavnika nezavisnih tela, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Regulatornog tela za elektronske medije naročito je značajno imajući u vidu važnost preporuka koje daju državnim organima, kao i stečenog iskustva i prakse.

„U prethodnom periodu, od poslednje posete delegacije EKRI-ja, 2016. godine, Srbija je radila posvećeno na planu unapređenja zakonodavnog i strateškog okvira u oblasti antidiskriminacije i rodne ravnopravnosti, kao i institucionalnih mehanizma za razvoj otvorenog, demokratskog i tolerantnog društva zasnovanog na poštovanju ljudskih prava, društva koje svima pruža jednaka prava i jednake mogućnosti“, istakao je ministar Žigmanov.

Ministar je dodao, da su brojne aktivnosti Vlade, lokalnih samouprava, nezavisnih državnih organa, organizacija civilnog društva i medija doprinosile unapređenju, kao i boljoj primeni antidiskriminacionih zakona, kao i da još uvek postoje izazovi u ovoj oblasti.

Zadatak državne delegacije će biti da izvestiocima EKRI-ja pruži dodatna uveravanja da će se uspostavljeni standardi i kontinuitet održati i da ćemo zajednički, kroz multisektorski rad, u narednom periodu, posvećeno raditi na daljem unapređenju ljudskih i manjinskih prava i borbe protiv diskriminacije, koristeći dobijene preporuke kao okvir i putokaz.

 Pripremni sastanak delegacije RS uoči monitoring posete EKRI   Pripremni sastanak delegacije RS uoči monitoring posete EKRI

Susret ministra Žigmanova i pomoćnika Stepanovića s direktorom Srpskog filantropskog foruma Veranom Matićem

13. mart 2023.
 Susret ministra Žigmanova i pomoćnika Stepanovića s direktorom Srpskog filantropskog foruma Veranom Matićem

Nastavljajući praksu redovnih susreta s predstavnicima civilnog društva, danas je u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ministar Tomislav Žigmanov imao sastanak sa jednim od doajena organizacija civilnog društva i civilnog sektora uopšte, aktuelnim direktorom Srpskog filantropskog foruma Veranom Matićem.

Veći deo razgovora bio je posvećen aktivnostima Ministarstva u području civilnog društva, s fokusom na procese formiranja Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva, te aktivnostima i izazovima u okviru Akcionog plana za period 2022-2024. godine za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2022-2030 godine, o čemu je govorio v. d. pomoćnik ministra za područje civilnog društva Žarko Stepanović.

Veran Matić je govorio o iskustvima koje su organizacije civilnog društva imale u stvaranju Srpskog filantropskog foruma, o njihovom sadašnjem radu kao i planovima za budućnost.

Kako postoje brojna područja u radu koja su zajednička, zaključeno je da će partnerska saradnja Srpskog filantropskog foruma i Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog biti nastavljena.

Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Ukrajine Volodimirom Tolkačem

10. mart 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov razgovarao je danas, 10.3.2023. godine, u Palati Srbija sa Nj.e. Volodimirom Tolkačem, ambasadorom Ukrajine u Srbiji.

 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Ukrajine Volodimirom Tolkačem

Tom prilikom, dvojica sagovornika razgovarala su o položaju i pravima nacionalnih manjina u Srbiji, načinima na koja se ta prava nacionalnih manjina ostvaruju i gde mogu da se unaprede, naročito u pogledu očuvanja ukrajinskog jezika.

Na sastanku se takođe razgovaralo o ukrajinsko-srpskim odnosima, uz konstataciju da odnosi dva naroda imaju bogatu istoriju, te da postoji prostor da se o tome više zna u javnosti.

 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Ukrajine Volodimirom Tolkačem  Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Ukrajine Volodimirom Tolkačem

Povodom 8. marta ministar Tomislav Žigmanov posetio gazdinstvo Slavice Ivanović u selu Dučić pored Mionice

8. mart 2023.

Povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov posetio je gazdinstvo Slavice Ivanović, u selu Dučić, pored Mionice.

 Povodom 8. marta ministar Tomislav Žigmanov posetio gazdinstvo Slavice Ivanović u selu Dučić pored Mionice

Gazdinstvo Slavice Ivanović bavi se uzgojem teladi. Događaj je bio i prilika da svoje proizvode predstave članice udruženja „ŽUKO“, koje okuplja poljoprivrednice kolubarskog okruga. Sirevi, slatko, proizvodi od testa, tegle sa ajvarom i drugom vrstom zimnice, kao i razni drugi proizvodi organskog porekla krasili su sto dobrodošlice. Rad ovog udruženja Ministarstvo je podržalo na Javnom konkursu 2021. godine.

U izjavi medijima povodom Međunarodnog dana žena ministar je rekao da postoji još izazova kako bi se unapredio socijalni položaj žena, a povodom rodnog nasilja da se kaznena politika mora pooštriti.

"Sa žalošću konstatujemo i da još uvek postoji rašireno rodno nasilje, koje zna okončati femicidom, tako da pored svega učinjenog, moramo još raditi na kulturi nenasilja, zaštite žrtava i jačanju kaznene politike u ovoj oblasti", rekao je ministar Žigmanov.

U poseti gazdinstvu Slavice Ivanović bili su i Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN-a u Srbiji, prof. dr Rejhan Kurtović, državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, pomoćnica ministra Nina Mitić, načelnik Kolubarskog okruga Miloš Milutinović i predsednik Opštine Mionica Boban Janković.

 Povodom 8. marta ministar Tomislav Žigmanov posetio gazdinstvo Slavice Ivanović u selu Dučić pored Mionice  Povodom 8. marta ministar Tomislav Žigmanov posetio gazdinstvo Slavice Ivanović u selu Dučić pored Mionice  Povodom 8. marta ministar Tomislav Žigmanov posetio gazdinstvo Slavice Ivanović u selu Dučić pored Mionice

Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Republike Bugarske Petkom Dojkovim

7. mart 2023.

Nekoliko dana nakon što je prisustvovao proslavi nacionalnog praznika Republike Bugarske u Beogradu, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov primio je danas 7.3.2023. godine u Palati Srbija Nj.e. Petka Dojkova, ambasadora te zemlje Beogradu.

 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Republike Bugarske Petkom Dojkovim

Ministar Žigmanov i ambasador Dojkov razgovarali su o položaju bugarske nacionalne manjine u Srbiji, evropskim integracijama, te o daljoj saradnji na pitanjima koja su od interesa za obe države.

Ministar Žigmanov zahvalio se ambasadoru na objektivnom sagledavanju situacije kao i na razumevanju prilika. Dvojica sagovornika složila su se da se samo kontinuiranim partnerskim radom i saradnjom obe strane može doprineti poboljšanju položaja bugarske nacionalne manjine i rešavanju svih otvorenih pitanja.

 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Republike Bugarske Petkom Dojkovim  Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Republike Bugarske Petkom Dojkovim

Objavljeni rezultati Javnih poziva organizacijama civilnog društva

6. mart 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog obaveštava sve zainteresovane strane da su rezultati Javnih poziva organizacijama civilnog društva za podnošenje kandidature za članstvo u Savetu za praćenje sprovođenja Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine, kao i u Savetu za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije objavljeni na zvaničnoj internet-stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u skladu sa rokovima zadatim u tekstovima Javnog poziva.

Uvid u tekstove Predloga predstavnika organizacija civilnog društva, Liste pristiglih prijava, Liste odbačenih prijava i Rang-liste možete izvršiti klikom na odeljak Konkursi i Javni pozivi. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog će u najskorijem periodu pristupiti izradi Predloga odluke Vlade o osnivanju oba radna tela, kako bi aktivnosti predviđene Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i Strategijom prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine i pratećim akcionim planom bile blagovremeno ispunjene.

Sastanak državnog sekretara prof. dr Rejhana Kurotvića sa predstavnicima GIZ-a i Evropskog centra za manjinska pitanja

3. mart 2023.

U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog 2. marta 2023. godine održan je sastanak sa predstavnicama GIZ-a i Evropskog centra za manjinska pitanja na kojem se razgovaralo o realizaciji zajedničkih aktivnosti u okviru projekta „Podrška jačanju vladavine prava u Republici Srbiji“ koji je finansiran od strane EU i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a za čiju je implementaciju zadužen Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

 Sastanak državnog sekretara prof. dr Rejhana Kurotvića sa predstavnicima GIZ-a i Evropskog centra za manjinska pitanja

Sastanku su prisustvovali državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović, v.d. pomoćnika ministra Biljana Marković i poseban savetnik Marin Piuković. Ispred projekta, sastanku su prisustvovali Petar Anatić iz GIZ-a i predstavnice Evropskog centra za manjinska pitanja Ljubica Đorđević i Jelena Mihajlov.

Na sastanku je predstavljen vremenski okvir za realizaciju aktivnosti koje će sprovoditi projektni tim Evropskog centra za manjinska pitanja iz Flensburga do sredine 2025. godine, koje su usmerene ka realizaciji dela Akcionog plana za poglavlje 23, a kojima se unapređuje položaj nacionalnih manjina.

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurović istakao je da ovaj projekat treba da doprinese afirmaciji i daljem unapređenju manjinskih prava u Republici Srbiji. Ministarstvo će kao partner na projektu biti u potpunosti uključeno u realizaciju aktivnosti u okviru četiri oblasti koje su ovim projektom predviđene: unapređenje metodologije za praćenje ostvarivanja Akcionog plana za nacionalne manjine, jačanje kapaciteta nacionalnih saveta nacionalnih manjina, jačanje kapaciteta saveta za međunacionalne odnose, kao i podizanje svesti državnih službenika o pravima nacionalnih manjina.

U skladu sa predlogom Ministarstva, prva aktivnost koja će biti realizovana u okviru ovog projekta je sprovođenje obuka za organe upravljanja nacionalnih saveta nacionalnih manjina, koje će se održati u aprilu ove godine.

Povećan broj učenika koji se obrazuju na jezicima nacionalnih manjina

2. mart 2023.

U Vladi Republike Srbije održan je sastanak ministra prosvete Branka Ružića i državnog sekretara Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društven dijalog prof. dr Rejhana Kurtovića sa predstavnicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina, na kojem je saopšteno da je povećan obuhvat učenika koji se obrazuju na jezicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

 Povećan broj učenika koji se obrazuju na jezicima nacionalnih manjina

„U ovoj školskoj godini ukupno 5,7 % učenika pohađa celokupnu nastavu na jednom od osam jezika nacionalnih manjina – na albanskom, bošnjačkom, bugarskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom jeziku“, rekao je ministar Ružić, dodajući da je u obrazovnom sistemu za učenike pripadnike nacionalnih manjina koji se celokupnu nastavu slušaju na srpskom jeziku obezbeđeno izučavanje maternjeg jezika i kulture kroz 16 izbornih program Maternji jezik/govor sa elementima nacionalne kulture.

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović, naveo je da Vlada Republike Srbije pokazuje spremnost da intersektorski rešava sve izazove sa kojima se suočavaju nacionalni saveti nacionalnih manjina. On je rekao da je obrazovanje jedno od osnovnih manjinskih prava i da Srbija implementacijom tog prava , može da bude ponosna.

„Ministarstvo prosvete je u minulom periodu uradilo puno na polju obrazovanja nacionalnih manjina na manjinskim jezicima, čemu u prilog govori mnoštvo konkretnih primera, a ovaj današnji sastanak pokazuje da se taj trend i dalje nastavlja. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog će zajedno i sinhronizovano sa Ministarstvom prosvete i drugim ministarstvima kao i nacionalnim savetima nacionalnih manjina uložiti sve potrebne kapacitete da manjinska prava u Republici Srbiji budu na najvišem mogućem nivou“, rekao je Kurtović.

Ministar Ružić najavio je na sastanku da će Ministarstvo, zbog daljeg unapređivanja kvaliteta obrazovanja pripadnika nacionalnih manjina, u skladu sa Strategijom do 2030 godine, raditi na unapređivanju inicijalnog obrazovanja nastavnika na maternjem jeziku sa ciljem obezbeđivanja kvalifikovanog nastavnog kadra, jačanju Srpskog kao nematernjeg jezika za pripadnike nacionalnih manjina, kao i stručnom usavršavanju na jezicima nacionalnih manjina.

 Povećan broj učenika koji se obrazuju na jezicima nacionalnih manjina

Programom za podsticanje zapošljavanja, 26 Roma i Romkinja dobilo posao

2. mart 2023.

Pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić i šefica Odseka za unapređenje položaja Roma Sofija Osmanović, u okviru programa Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Republici Srbijiˮ koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju - GIZ u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, obišle su 1.3.2023. godine Požarevac i Smederevsku Palanku gde se sprovodi program „Podsticanje zapošljavanja visoko obrazovanih Roma i Romkinja“.

 Programom za podsticanje zapošljavanja, 26 Roma i Romkinja dobilo posao

Prilikom obilaska, pomoćnica ministra Nina Mitić istakla je da je ovim programom 26 Roma i Romkinja dobilo šansu za lični razvoj, posao i ravnopravan status u društvu u kome zajedno živimo. Napomenula je da je uloga države da uspostavi normativni okvir u kome će svi njeni građani biti ravnopravni, i da je važno sprovoditi mere koje vode smanjivanju društvenih nejednakosti i siromaštva romske zajednice.

Istakla je se naporima koje ulaže Vlada Republike Srbije zančajno poboljšavaju životni uslovi Roma i Romkinja sa primarnim fokusom na obrazovanje i zapošljavanje jer se na taj način postiže okončanje ciklusa siromaštva i isključenosti. Ona se zahvalila doprinosu Programa Vlade Savezne Republike Nemačke preko Nemačke razvojne saradnje GIZ-a, i partnerima u realizaciji Programa, i to, Udruženju Romskih studenata, Kancelariji za inkluziju Roma AP Vojvodine, kao i dvadeset jedinica lokalne samouprave koje su izabrane na Javnom pozivu za zapošljavanja visoko obrazovanih Roma i Romkinja.

 Programom za podsticanje zapošljavanja, 26 Roma i Romkinja dobilo posao

Održan društveni dijalog o resocijalizaciji bivših osuđenika

1. mart 2023.

Na Svetski dan nulte tolerancije na diskriminaciju, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Gradskom upravom Kragujevca, organizovalo je u Velikoj sali Skupštine Grada Kragujevcam društveni dijalog pod naslovom „Resocijalizacija i reintegracija bivših osuđenih lica - put do korisnog člana društva“.

 Održan društveni dijalog o resocijalizaciji bivših osuđenika

Otvarajući društveni dijalog, mnistar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov rekao je da je „današnji skup prilika da kroz analize društvenog položaja bivših osuđenika, uključimo sve aspekte kako bi u potpunosti sagledali sve mogućnosti unapređenja položaja ove ranjive grupe.“

„Prihvatanjem Agende 2030 za održivi razvoj, Republika Srbija se obavezala na primenu jednog od njenih osnovnih principa 'Da niko ne bude izostavljen' i time pokazala nedvosmislenu posvećenost unapređenju stanja ljudskih prava, okončanju diskriminacije i isključenosti, kao i smanjenju nejednakosti i dodatne ranjivosti osetljivih grupa. U planiranju, izradi i implementaciji zakona i dokumenata javne politike posebna pažnja biće usmerena upravo na grupe koje su do sada često bile nevidljive, među kojima se nalaze i osuđena lica“, rekao je ministar Žigmanov

On je istakao da je Kragujevac primer dobre prakse koji bi mogao da pruži mehanizam delovanja drugim lokalnim samoupravama, kada je reč o resocijalizaciji osuđenih lica.

Nakon pozdravne reči gradonačelnika Nikole Dašića, i obraćanja mnstra Žigmanova, uvodna obraćanja mali su i dr Gordana Damnjanović, članica Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu Grada Kragujevca, Biljana Ilić Stošić, načelnica Šumadijskog upravnog okruga i narodna poslanica Narodne skupštine Republike Srbije, Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Tarbuk Janković, predsednica Upravnog odbora Mreže organizacija za postpenalnu podršku Srbije.

Na skupu su govorili i prof. dr Snežana Soković, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu , Jelena Srnić Nerac iz Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Milan Antonijević, diplomirani pravnik, iz NALED-a, Dušan Mirić, predsednik Udruženja „Posle kiše“ koje okuplja bivše osuđenike, članica Udruženja Snežana Ognjanović, stručni saradnik Udrženja Nevena Canković, doktorand prava, kao i dr Nataša Tanjević, zamenica zaštitnika građana Republike Srbije. Skupu su prisustvovali državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dr Ivan Bošnjak, i pomoćnici ministra Aleksandar Radosavljević i Ivana Joksimović.

Po završetku dijaloga, ministar Žigmanov obšao je Gradsku upravu za društvene delatnosti, Udruženje Zadrugarstvo koje je registrovano kao socijalno preduzetništvo za reciklažu papira, u okviru kojeg rade osobe sa autizmom, kao i Zavodu za smeštaj odraslih lica „Male pčelice“.

Dijalog je organizovan u sklopu obeležavanja 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i Svetskog dana nulte tolerancije diskriminacije, u cilju sagledavanja položaja marginalizovanih grupa, među kojima bivša osuđena lica spadaju u posebno ranjivu grupu.

 Održan društveni dijalog o resocijalizaciji bivših osuđenika  Održan društveni dijalog o resocijalizaciji bivših osuđenika  Održan društveni dijalog o resocijalizaciji bivših osuđenika  Održan društveni dijalog o resocijalizaciji bivših osuđenika

Obaveštenje organizacijama civilnog društva o obavezi podnošenja finansijskih izveštaja ili izjave o neaktivnosti

1. mart 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ukazuje organizacijama civilnog društva da u skladu sa odredbama Zakona o računovodstvu („Sl.glasnik RS“ br. 73/2019 i 44/2021-i dr.zakon), i to članovima 2. stav 1. tačka 2) i 4. stav 1., udruženja, zadužbine i fondacije su u obavezi da Registru finansijskih izveštaja koji vodi Agencija za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija), u zakonskom roku, odnosno do 31.03.2023. godine, podnesu redovan Godišnji finansijski izveštaj ili Izjavu o neaktivnosti za prethodnu 2022. godinu.

Takođe, ukazujemo da su za nepostupanje u smislu navedenih zakonskih odredaba propisane kazne i to:
novčanom kaznom od 100.000,00 dinara do 3.000.000,00 dinara kazniće se za privredni prestup udruženje, zadužbina ili fondacija ako ne dostavi Agenciji finansijske izveštaje, dokumentaciju uz finansijske izveštaje i Statistički izveštaj radi javnog objavljivanja, na način i u rokovima propisanim odredbama članova 44-46. Zakona o računovodstvu, a za isti privredni prestup, novčanom kaznom od 20.000,00 dinara do 150.000,00 dinara, kazniće se i odgovorno lice, odnosno lice ovlašćeno za zastupanje udruženja, zadužbine ili fondacije.

Molimo organizacije civilnog društva da navedeno obaveštenje distribuiraju putem svojih kanala elektronske komunikacije.

Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Republike Francuske Pjerom Košarom

24. februar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov razgovarao je danas 24.2.2023. u Palati Srbija sa Nj.e. Pjerom Košarom, ambasadorom Republike Francuske u Beogradu.

 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Republike Francuske Pjerom Košarom

Dvojica sagovornika razgovarala su o temama iz delokruga rada Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, pre svega iz oblasti prava nacionalnih manjina i rodne ravnopravnosti, kao i politika koje se odnose na antidiskriminaciju.

Ministar Žigmanov je istakao da se Ministarstvo dosledno zalaže za poštovanje ljudskih prava svih, bez obzira na nacionalnu, versku, rasnu, polnu ili bilo koju drugu različitost. On je sagovornika upoznao sa aktivnostima koje Ministarstvo preduzima na raznim poljima delatnosti iz svojih nadležnosti.

 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Republike Francuske Pjerom Košarom

U Palati Srbija održan svečani prijem za nacionalne savete nacionalnih manjina

22. februar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov priredio je danas svečani prijem u Palati Srbija na kojem je pozdravio i poželeo dobrodošlicu novoizabranim predsednicima i predsednicima izvršnih odbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji.

 U Palati Srbija održan svečani prijem za nacionalne savete nacionalnih manjina

„Ovo je vaš drugi dom, vrata su bila i dalje će biti otvorena za svaku vašu inicijativu, za svaki vaš predlog, za svaku vašu pritužbu. Mi vas razumevamo kao legitimna i na temelju zakona osnovana predstavnička tela nacionalnih manjina, koja polažu pravo na samoupravu kada je reč o manjinskim pravima – kultura, obrazovanje, informisanje i službena upotreba svog jezika i pisma. Vaša uloga u ostvarivanju tih prava mora biti aktivna, a na nama je iz državne uprave da osiguramo sve pretpostavke da se ista i u celosti i u svim delovima javne uprave ostvare“, rekao je ministar Žigmanov.

On je prisutne predsednike i predsednike izvršnih odbora nacionalnih saveta zvanično obavestio da je Ministarstvo uspelo da, nakon deset godina, poveća budžetska sredstva u Republici Srbiji za funkcionisanje nacionalnih veća nacionalnih manjina za oko 17 odsto, što ne smatramo konačnim, kako je rekao, jer će Ministarstvo nastojati da, nakon svestrane analize, unapredi i ovaj važan deo delovanja.

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović istakao je da je Ministarstvo svesno izazova sa kojima se suočavaju nacionalne manjine, kao i potrebe za zajedničkim delovanjem i saradnjom.

„Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog želi pružiti ruku saradnje i ruku partnerskih odnosa. Samo zajedničkim snagama, sinhronizovano, možemo da odgovorimo na sve izazove koji su ispred nas, ali odgovoriti i potrebama društva i naših nacionalnih manjina. Svesni smo i činjenice da postoji niz otvorenih pitanja sa kojima se suočavaju različite nacionalne manjine. U tom smislu, ta otvorena pitanja moramo zajednički identifikovati i izvršiti njihove analize, a onda dati i odgovore na njih“, rekao je državni sekretar Kurtović.

U Republici Srbiji više od 900.000 njenih građana su pripadnici nacionalnih manjina, organizovanih u 24 nacionalne zajednice.

 U Palati Srbija održan svečani prijem za nacionalne savete nacionalnih manjina  U Palati Srbija održan svečani prijem za nacionalne savete nacionalnih manjina

Ministar Tomislav Žigmanov sastao se sa ambasadorkom Rumunije Silviom Davidoiu

22. februar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov sastao se 22.2.2023. u Palati Srbija sa Nj.E. ambasadorkom Rumunije u Beogradu Silviom Davidoiu.

 Ministar Tomislav Žigmanov sastao se sa ambasadorkom Rumunije Silviom Davidoiu

Na početku razgovora ministar Žigmanov upoznao je ambasadorku Davidoiu sa osnovnim pravcima delovanja Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, o ciljevima rada kao i izazovima i načinima na koji oni mogu da budu prevaziđeni.

Glavne teme odnosile su se na oblasti ljudskih i manjinskih prava, posebno je bilo reči o položaju rumunske nacionalne manjine u Srbiji i izazovima sa kojima se ta manjina suočava.

Ministar Žigmanov naglasio je da je on ministar kontinuiteta, te da će sve ono dobro što je u prethodnom mandatu radilo Ministarstvo biti nastavljeno, kao i da će Ministarstvo na čijem je čelu nastojati da unapredi rad na raznim poljima iz svoje nadležnosti.

 Ministar Tomislav Žigmanov sastao se sa ambasadorkom Rumunije Silviom Davidoiu

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović gostovao u emisiji „U središtu pažnje“

20. februar 2023.

Povodom Međunarodnog dana socijalne pravde, državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović gostovao je u emisiji Prvog programa Radio Beograda "U središtu pažnje" urednice i voditeljke Ivane Pribićević.

"Danas smo, nakon društvenog dijaloga o beskućništvu u prostorijama gradske uprave Grada Beograda, obišli Prihvatilište za decu Beograda. Još sam pod utiskom podatka koji sam tamo čuo a to je da je kroz Prihvatilište do sada prošlo više od 70.000 dece, a da su danas deca iz tog prihvatilišta neki poznati ljudi", rekao je, između ostalog, državni sekretar. Govoreći o nedavno završenim izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina, on je najavio da Ministarsvo u sredu 22.2.2023. godine organizuje prijem za sve predsednike nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

"Želja nam je da im, pre svega, poželimo uspešan rad, ali i da se međusobno bliže upoznamo i razgovaramo o zajedničkim aktivnostima u narednom periodu", rekao je on.

Celu emisiju možete poslušati na sledećem linku:

https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/5126934/medjunarodni-dan-socijalne-pravde--ima-li-resenja-za-problem-beskucnika.html

Održan treći društveni dijalog o beskućništvu

20. februar 2023.

Na Svetski dan socijalne pravde, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Gradskim sekretarijatom za socijalnu zaštitu, organizovalo je treći po redu društveni dijalog na temu beskućništva. Dijalog pod naslovom „Beskućništvo - rešavanje pitanja ličnih dokumenata na putu ka društvenoj uključenosti“ otvorio je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.

 Održan treći društveni dijalog o beskućništvu

Autor: Beoinfo i MINLjMPDD

„Težeći humanom društvu po meri svih ljudi koji u njemu žive i poštujući solidarnost i odgovornost, negujemo dostojanstvo svih svojih građana i obezbeđujemo jednake šanse za napredak i razvoj, ne zaboravljajući najugroženije i najranjivije društvene grupe, koje bez pomoći šire društvene zajednice ne bi mogle da reše svoje osnovne egzistencijalne probleme. Socijalna pravda se ogleda i kroz dijalog, osvetljavanjem svih ovih problema, usvajanjem najboljih rešenja i primenom mera za njihovo prevazilaženje“, rekao je ministar Žigmanov.

Uvodna izlaganja imali su Aleksandra Čamagić, sekretarka Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda, Nataša Tasić Knežević, narodna poslanica i zamenica predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova NSRS, Olja Petrović, narodna poslanica i članica Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva NSRS, dr Nataša Tanjević, zamenica Zaštitnika građana, Suzana Stanić Carević, pomoćnica načelnika Uprave za upravne poslove Ministarstva unutrašnjih poslova, Marina Dražić, pomoćnica ministra državne uprave i lokalne samouprave i Slađana Čabrić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Na skupu su govorili i Jelena Mihajlović, gradski centar za socijalni rad u Beogradu, Nađa Marković, viša pravna savetnica A11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava, Milica Jocić, saradnica za rad sa osobama u situaciji beskućništva iz organizacije ADRA i prof. dr Ivana Krstić, redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Na kraju troipočasovnog dijaloga usvojena je Saglasnost o postupanju u kojoj se Ministarstvo obavezuje da će organizovati sastanke sa svim relevantnim institucijama i organizacijama u cilju bržeg rešavanja pitanja ličnih dokumenata osoba i u situaciji beskućništva.

Posle događaja, ministar Žigmanov i sekretarka Čamagić obišli su Prihvatilištu za decu Beograd i upoznali se sa uslovima boravka dece u njemu.

 Održan treći društveni dijalog o beskućništvu  Održan treći društveni dijalog o beskućništvu  Održan treći društveni dijalog o beskućništvu

Ministar Žigmanov uputio poziv nacionalnim savetima za svečani prijem u Palati Srbija

14. februar 2023.

Povodom izbora novih saziva nacionalnih saveta nacionalnih manjina, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizuje svečani prijem za predsednike nacionalnih saveta i predsednike izvršnih odbora nacionalnih saveta.

Svečanost je planirana za 22. februar 2023. godine u Beogradu, u Srpskom salonu Palate Srbija, sa početkom u 13 časova.

Organizacijom svečanog prijema Ministarstvo želi da ukaže poštovanje i poželi uspešan rad na početku mandata novoizabranim predstavnicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji.

Treći sastanak o formiranju Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom

13. februar 2023.

Nakon dva otvorena konsultativna sastanka sa civilnim sektorom, održana u Novom Sadu i Beogradu početkom prošle nedelje, danas je u Nišu održan i treći. Sastanci su organizovani povodom formiranja Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom, a odziv predstavnika organizacija civilnog društva bio je izuzetno dobar.

U ime Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, na skupu u Nišu govorili su državni sekretar Ivan Bošnjak i pomoćnik ministra za saradnju sa civilnim društvom Žarko Stepanović.

 Treći sastanak o formiranju Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom

Državni sekretar Bošnjak je naglasio da organizacije civilnog društva predstavljaju blago naše zemlje koje doprinose demokratiučnosti društva.

„ Kroz stvaranje Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom potrebe koje građani imaju i koje ostvaruju u okviru svojih organizacija doći će do onih koji donose odluke tako da te odluke postanu zajedničke odluke i vrednosti“, rekao je Bošnjak.

Na sastancima je predstavljen Predlog za osnivanje Saveta. Izrada Predloga, kao i konsultativni proces sa organizacijama civilnog društva realizuje se uz podršku projekta „Za snažnije građansko društvo“ koji se sprovodi uz finansijsku podršku američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC).

Sastanak sa predstavnicima UNDP

10. februar 2023.

U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog održan je sastanak sa predstavnicima Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP), Tomasom Džeksonom, regionalim koordinatorom projekta, i Aleksandrom Urošev, koordinatorkom programa UNDP.

 Sastanak sa predstavnicima UNDP

Na sastanku se govorilo o saradnji između Ministarstva i UNDP-a, daljim planovima, postignutim rezultatima, ali i o početku zajedničkog programa.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je fokusirano na programske komponente koje se odnose na Sektor za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti, rečeno je tokom susreta.

Sastanku su prisustvovali, Ivan Bošnjak, državni sekretar, Nina Mitić, pomoćnica ministra i Sofija Osmanović, šef Odseka za unapređenje položaja Roma.

Dan otvorenih vrata posvećen inkluziji Roma

09. februar 2023.

U Palati Srbija danas 9.02.2023. godine održan je Dan otvorenih vrata posvećen promociji inkluzije Roma u društvo Srbije. Na skupu su govorili ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, direktor Fondacije za obrazovanje Roma Čupi Redžepali, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Dalibot Nakić, a rad Ministarstva na ovom polju predstavila je Sofija Osmanović, šef Odseka za unapređenje položaja Roma.

 Dan otvorenih vrata posvećen inkluziji Roma

Zahvaljujući se svima koji su došli, ministar Žigmanov je istakao da je projekat koji se sprovodi zajedno sa Fondacijom za obrazovanje Roma izuzetno važan jer će doprineti zajedničkom cilju, a to je veća zaposlenost, a time i bolja inkluzija i integracija Roma u društvo Srbije.

„Svi znamo da su pripadnici romske nacionalne manjine, posebno žene i devojčice, i povratnici, među najmarginalizovanijim društvenim grupama u Srbiji. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog želi da nastavi da podržava ovakve programe koje REF sprovodi, a koji doprinose napretku u obrazovanju i poboljšanju životnih uslova Roma radi okončanja ciklusa siromaštva i isključenosti, sa primarnim fokusom na obrazovanje“, rekao je ministar Žigmanov.

Podnoseći izveštaj o radu Ministarstva, šef Odseka za unapređenje položaja Roma Sofija Osmanović navela je da je u proteklom periodu urađeno mnogo, naročito na stvaranju zakonodavnog okvira, ali i u domenu praktične pomoći.

„U okviru projekta 'Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa' zaposleno je više od 970 Roma i drugih marginalizovanih osoba, 1947 lica je završilo različite mere za podsticanje zapošljavanja, više od 1150 zdravstvenih i socijalnih radnika, članova nevladinih organizacija i nastavnika učestvovalo je u obukama protiv diskriminacije. Sprovedene su nacionalne kampanje 'Upoznaj, ne sudi' i 'Osnaživanje Roma protiv diskriminacije' i podržane su tri različite istraživačke aktivnosti za Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti. Više od 34.500 higijenskih i prehrambenih paketa podeljeno je za oko 14.700 porodica kao odgovor na pandemiju KOVID-19. Uz to, 518 porodica iz romskih naselja dobilo je pristup tekućoj vodi u svojim domovima, a tokom pandemije podršku u obrazovanju dobilo je 474 dece“, navela je ona.

Skupu je prisustvovalo nekoliko desetina mladih Roma i Romkinja koji će u narednom periodu moći da konkurišu za stažiranje u organima državne uprave Republike Srbije. Nakon događaja, za učesnike skupa upriličen je obilazak Palate Srbija.

 Dan otvorenih vrata posvećen inkluziji Roma  Dan otvorenih vrata posvećen inkluziji Roma  Dan otvorenih vrata posvećen inkluziji Roma

Podrška unapređenju položaja nacionalnih manjina

08. februar 2023.

Unapređenje položaja nacionalnih manjina kroz podizanje svesti o značaju prava nacionalnih manjina, jačanje kapaciteta na lokalnom nivou, kao i uspostavljanje sistema praćenja realizacije Akcionog plana za nacionalne manjine, bile su glavne teme sastanka državnog sekretara Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, prof. dr Rejhana R. Kurtovića, direktora ECMI, prof. dr Vela Petaia, kao i predstavnika Delegacije EU u Srbiji i GIZ-a, u okviru projekta „Podrška jačanju vladavine prava u Republici Srbiji“ finansiranog od strane EU i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), koji je održan danas 8.02.2023. u Palati Srbija.

 Podrška unapređenju položaja nacionalnih manjina

Zahvaljujući se učesnicima što prepoznaju značaj i važnost zaštite prava nacionalnih manjina, državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović je istakao da Republika Srbija ima dobar ustavni i zakonodavni okvir, kao i institucionalni sistem zaštite nacionalnih manjina, a o tome koliko se vodi računa o pravima nacionalih manjina govori i činjenica da su resorni ministar, zadužen za ljudska i manjinska prava, kao i državni sekretar, upravo iz manjinskih zajednica. To je dobar preduslov, rekao je on, da se pripadnici nacionalnih manjina sa najvišeg nivoa vlasti mogu baviti implementacijom manjinskih prava i kreiranjem manjinskih politika.

„U Srbiji imamo 24 nacionalna saveta nacionalnih manjina što znači da imamo veliku disperziju nacionalnih manjina. U tom smislu, slobodno možemo reći da su pojedine nacionalne manjine u potpunosti integrisane u društvo i da imaju ostvaren visok nivo prava, dok sa druge strane, imamo nacionalne manjine koje zahtevaju posebnu pažnju, dodatno osnaživanje i podršku u podizanju nivoa njihovih prava“, rekao je državni sekretar i dodao:
„Nacionalne manjine predstavljaju bogatstvo Republike Srbije, čemu u prilog govori multinacionalnost i multikulturalnost naše zemlje sa kojom se retko koja država može pohvaliti. Ministarstvo će, uz različite projekte sa domaćim i međunarodnim partnerima, uvek nastojati da prati nivo manjinskih prava u Republici Srbiji kao i njihovu stalnu afirmaciju i podizanje na što veći nivo u skladu sa univerzalnim i regionalnim standardima manjinske zaštite.“

Na sastanku je predstavljen plan aktivnosti koje će sprovoditi Evropski centar za manjinska pitanja (ECMI) iz Flensburga do sredine 2025. godine i kojima su obuhvaćene četiri oblasti - unapređenje metodologije za praćenje ostvarivanja Akcionog plana za nacionalne manjine; jačanje kapaciteta nacionalnih saveta nacionalnih manjina; jačanje kapaciteta saveta za međunacionalne odnose; kao i podizanje svesti državnih službenika o pravima nacionalnih manjina.

Predstavljene aktivnosti, usmerene ka realizaciji dela Akcionog plana za poglavlje 23 kojima se unapređuje položaj nacionalnih manjina, sprovodiće projektni tim Evropskog centra za manjinska pitanja (ECMI) iz Flensburga (Nemačka) koji se bavi istraživanjem različitih aspekata zaštite nacionalnih manjina u Evropi.

Projektnu podršku aktivnostima usmerenim na unapređenje položaja nacionalnih manjina pruža projekat „Podrška jačanju vladavine prava u Republici Srbiji“, finansiran od strane EU i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a za čiju je implementaciju zadužen Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

 Podrška unapređenju položaja nacionalnih manjina  Podrška unapređenju položaja nacionalnih manjina

Drugi sastanak o formiranju Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom

07. februar 2023.

Drugi u nizu javnih konsultativnih sastanaka sa civilnim sektorom o formiranju Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom održan je 7.02.2023. godine u Beogradu.

Sastanku su, kao i prethodnog dana u Novom Sadu, prisustvovali ministar Tomislav Žigmanov, državni sekretar Ivan Bošnjak i pomoćnik ministra za saradnju sa civilnim društvom Žarko Stepanović.

 Drugi sastanak o formiranju Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom

„Ministarstvo očekuje da u procesu javnih konsultacija sa organizacija civilnog društva dođemo zajedno do najboljeg, najoptimalnijeg i funkcionalnog modela za osnivanje Saveta“, rekao ministar Tomislav Žigmanov.

Tokom javnih konsultacija, na koje se odazvao veliki broj predstavnika organizacija civilnog društva, predstavljen je Predlog za osnivanje Saveta. Izrada Predloga, kao i konsultativni proces sa organizacijama civilnog društva realizuje se uz podršku projekta „Za snažnije građansko društvo“ koji se sprovodi uz finansijsku podršku američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC).

 Drugi sastanak o formiranju Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom   Drugi sastanak o formiranju Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom

U susret Danu otvorenih vrata 9. februra

06. februar 2023.
 U susret Danu otvorenih vrata 9. februra

U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog održan je sastanak sa predstavnicima Fondacije za obrazovanje Roma povodom predstojećeg Dana otvorenih vrata koje se priprema za 9. februar u Palati Srbija.

Na sastanku, koji je vodila pomoćnik ministra Nina Mitić, dogovoreno da će nekolicina mladih stažirati u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog uz podršku Fondacije za obrazovanje Roma, a na osnovu Javnog poziva koji bude objavljen.

„Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog svima pruža ruku i otvara vrata jer je veoma važno da zajedno sprovodimo doneta strateška dokumenta i da energiju koju posedujemo, zajednički preusmeravamo na ostvarivanje ciljeva koje smo definisali kako akcionim planovima tako i strategijama“, rekla je pomoćnica Mitić.

Sastanku su prisustvovali i Sofija Osmanović, šef Odseka za unapređenje položaja Roma, a u ime Fondacije za obrazovanje Roma Adi Sinani, programski menadžer i Marijana Rakić, službenica za zapošljavanje.

 U susret Danu otvorenih vrata 9. februra

Izveštaj Reublike Srbije za četvrti ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR)

06. februar 2023.

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 2. februara 2023. godine usvojila Izveštaj Reublike Srbije za četvrti ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) (Zaključak broj: 337-829/2023) koji je upućen Savetu Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Republika Srbija je u februaru 2021. godine dostavila i Prvi dobrovoljni izveštaj u okviru Trećeg ciklusa UPR-a,te ovaj izveštaj predstavlja ažuriranje podataka.

Univerzalni periodični pregled je u nadležnosti Saveta za ljudska prava i predstavlja specifičan mehanizam nadzora poštovanja ljudskih prava u svim zemljama članicama Ujedinjenih nacija. Uspostavljen je Rezolucijom GS UN 60/251 od 3. aprila 2006. godine, a primenjuje se od 2008. godine. Republika Srbija je prošla kroz sva tri ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda (2008., 2013. i 2018.godine).

Proces u okviru četvrtog ciklusa UPR-a, u skladu sa procedurom, biće nastavljen u maju 2023. godine.

Prvi u nizu konsultativnih sastanaka o formiranju Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom održan u Novom Sadu

06. februar 2023.

U Novom Sadu je danas 6.2.2023. godine održan prvi u nizu konsultativnih sastanaka o formiranju Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom. Sastanak je otvorio ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, a u njemu su učestvovali, između ostalih, državni sekretar Ivan Bošnjak i pomoćnik ministra Žarko Stepanović.

„Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog smatra veoma značajnim formiranje Saveta kao novog mehanizma za saradnju javnih vlasti sa civilnim društvom, u cilju stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. Iz tog razloga odlučili smo da proces izrade modela rada Saveta i izbor članova/ica Saveta bude javan i transparentan. Organizacije civilnog društva uključene su u proces formiranja Saveta od samog početka“, rekao je ministar Žigmanov.

 Prvi u nizu konsultativnih sastanaka o formiranju Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom održan u Novom Sadu
s

Ministarstvo nije bilo u obavezi da sprovede javne konsultacije u vezi sa formiranjem Saveta, ali naša želja je bila da sva bitna pitanja, kao što su mandat, struktura i izbor članova Saveta razmotrimo zajedno sa organizacijama civilnog društva i čujemo predloge civilnog sektora, naglasio je on.

Državni sekretar Ivan Bošnjak je naglasio da je postojanje 36.000 organizacija i više od 10.000 fondacija i zadužbina predstavlja naše blago kada govorimo o organizacijama civilnog društva.

„Formiranjem ovog Saveta, uz podršku i pomoć donatora, biće omogućeno da Srbija postane demokratičnije društvo, a potrebe koje građani imaju i koje ostvaruju u okviru svojih organizacija dođu do onih koji donose odluke tako da te odluke postanu zajedničke odluke i vrednosti“, rekao je Bošnjak.

Plan Ministarstva je da na javnim prezentacijama i diskusijama sa predstavnicima organizacija civilnog društva razmotri Predlog za osnivanje Saveta za saradnju sa civilnim društvom, danas u Novom Sadu, sutra u Beogradu i 13. februara u Nišu.

Predstavnici organizacija civilnog društva će moći da Ministarstvu dostave svoje predloge i u pisanom formatu do 10. marta 2023. godine. Ukoliko organizacije civilnog društva budu smatrale da je potrebno više vremena za javne konsultacije, od predloženog, Ministarstvo će prihvatiti taj predlog.

Izrada Predloga za osnivanje Saveta, kao i konsultativni proces sa organizacijama civilnog društva realizuje se uz podršku projekta „Za snažnije građansko društvo“ koji se sprovodi uz finansijsku podršku američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC).

 Prvi u nizu konsultativnih sastanaka o formiranju Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom održan u Novm Sadu  Prvi u nizu konsultativnih sastanaka o formiranju Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom održan u Novm Sadu

Dijalog promena u 2022. godini

03. februar 2023.
 Dijalog promena u 2022. godini

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kao partner na EU projektu „Dijalog promena - Podrška reformama kroz saradnju organizacija civilnog društva i javnih vlasti“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola, tokom 2022. godine organizovalo je niz aktivnosti. Ove aktivnosti bile su namenjene organima javne uprave i organizacijama civilnog društva, u cilju jačanja kapaciteta predstavnika oba sektora za razumevanje važnosti međusobne saradnje u procesu donošenja propisa i dokumenata javnih politika, razvoj različitih mehanizama saradnje i njihove implementaciju u praksi.

Organizovano je sedam obuka za predstavnike organizacija civilnog društva i predstavnike organa javne uprave, jedna nacionalna konferencija i sastanak sa kontakt tačkama za saradnju sa organizacijama civilnog društva na teritoriji AP Vojvodine.

Dvodnevne obuke „Saradnja organa javne uprave sa organizacijama civilnog društva u procesu donošenja odluka“ organizovane su od marta do oktobra u Beogradu, Nišu i Užicu, a poslednja dvodnevna radionica u decembru organizovana je onlajn. Takođe su organizovane i tri jednodnevne radionice sa ciljem uspostavljanja partnerstva između dva sektora i predstavljanja primera dobre prakse u saradnji i uključivanju organizacija civilnog društva u proces donošenja odluka.

U novembru 2022. godine u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru ovog projekta, organizovana je nacionalna konferencija “Dijalog promena: o mogućnostima i preprekama saradnje organizacija civilnog društva i javnih vlasti”. Konferencija je okupila više od 100 predstavnika javne uprave, organizacija civilnog društva, Delegacije EU i drugih donatora sa ciljem da se otvori diskusija o izazovima i perspektivama poboljšanja sveukupnog okruženja za partnerstvo između OCD i javnih vlasti.

Krajem decembra organizovan je i sastanak sa kontakt tačkama za saradnju sa organizacijama civilnog društva na teritoriji AP Vojvodine i sastanku su prisustvovali predstavnici organa uprave AP Vojvodine, predstavnici gradskih uprava grada Novog Sada i predstavnici više od 15 lokalnih samouprava.

Samo u 2022. godini imali smo devet događaja sa više od 350 učesnika.

Obuke je pohađalo 236 učesnika, od čega 87 predstavnika OCD i 149 predstavnika organa javne uprave, iz više od 50 JLS.

Projekat „Dijalog promena - Podrška reformama kroz saradnju organizacija civilnog društva i javnih vlasti“ sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Republičkim sekretarijatom za javne politike, Centrom za javne politike EU Univerziteta u Beogradu i Olof Palme Centrom. Projekat je usmeren ka poboljšanju praksi i pristupa dijalogu između predstavnika civilnog društva i javnih vlasti u cilju rešavanja problema u zajednici i unapređenju javnih politika. Projekat je podržan od strane Delegacije Evropske unije u Srbiji i biće realizovan u periodu od 2021. do 2023. godine.

Ministar Tomislav Žigmanov sastao se sa ambasadorom Italije Lukom Gorijem

02. februar 2023.
 Ministar Tomislav Žigmanov sastao se sa ambasadorom Italije Lukom Gorijem

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov sastao se danas u Palati Srbija sa Nj.E. ambasadorom Italije u Beogradu Lukom Gorijem.

Dvojica sagovornika razgovarala su o temama iz oblasti ljudskih i manjinskih prava, civilnog društva i odnosima u regionu. Tokom susreta, ministar Žigmanov upoznao je ambasadora Gorija sa delatnostima Ministarstva na čijem je čelu, o aktuelnim temama i aktivnostima kojima se Ministarstvo bavi, kao i izazovima i načinima na koji oni mogu da budu prevaziđeni.

Ambasador Gori je naglasio da su Srbija i Italija prijateljske zemlje, istakao važnost dobrih odnosa u regionu za napredak Srbije ka EU, kao i važnu ulogu organizacija civilnog društva u demokratskom životu svake zemlje.

Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Republike Slovenije Damjanov Bergantom

02. februar 2023.
 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Republike Slovenije Damjanov Bergantom

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov razgovarao je danas u Palati Srbija sa Nj.E. ambasadorom Republike Slovenije Damjanom Bergantom.

Razgovaralo se o temama koje su iz delokruga rada Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, o pravima i položaju nacionalnih manjina u Republici Srbiji, kao i položaju osetljivih i marginalizovanih društvenih grupa. Ambasador Bergant je istakao da je slovenačka nacionalna manjina u Srbiji jedna od najzadovoljnijih nacionalnih manjina i čestitao ministru Žigmanovu, kao predstavniku druge nacionalne manjine, na naimenovanju.

Ministar Žigmanov je upoznao ambasadora sa aktuelnim aktivnostima Ministarstva i stavovima o raznim pitanjima, kao i sa izazovima sa kojima se u različitim sektorima Ministarstvo susreće. Istakao je da je on ministar kontinuiteta i da će sve one dobre i pozitivne prakse koje je Ministarstvo započelo, nastaviti i u novom mandatu.

Dvojica sagovornika dotakli su se i regionalnih pitanja kao i puta Srbije ka Evropskoj uniji, u čemu je ambasador Bergant ponudio pomoć i iskustva koja je na tom putu imala Republika Slovenija.

 Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa ambasadorom Republike Slovenije Damjanov Bergantom

Ministar Tomislav Žigmanov: Ne favorizujem nijednu stranku u Nacionalnom savetu albanske nacionalne manjine

30. januar 2023.
 Ministar Tomislav Žigmanov: Ne favorizujem nijednu stranku u Nacionalnom savetu albanske nacionalne manjine

Ministar Tomislav Žigmanov na poziv portala BujanovačkE odgovarao je na pitanja u povodu formiranja privremenog organa koji će upravljati Nacionalnim savetom albanske nacionalne manjine, a koji u celosti prenosimo:

1. Koja je procedura za izbor članova Privremenog organa i ko predlaže kandidate?

Sadržaj odgovora na Vaša pitanja jasno je propisan Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 20/14 ‒ US, 55/14 i 47/18)! Naime, Zakonom je određen, između ostalog, i postupak raspuštanja nacionalnog saveta, zatim obrazovanja privremenog organa upravljanja, kao i sprovođenje izbora posle raspuštanja nacionalnog saveta. Podsetiću javnost da je, nakon uspešno održanih izbora, konstitutivna sednica Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine održana u Bujanovcu 14. decembra 2022. godine. Na navedenoj sednici potvrđen je mandat članova i konstituisan Nacionalni savet albanske nacionalne manjine. Na ovoj sam sednici, svestan važnosti samog događaja ali i osetljivosti trenutka, kao iskaz istinske zainteresovanosti i gesta stvarne podrške, bio sam neposredni učesnik kao ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Odredbom člana 40. stav 1. tačka 4) Zakona propisano je da, ako nacionalni savet ne izabere predsednika nacionalnog saveta u roku od 30 dana od dana konstituisanja nacionalnog saveta, Ministarstvo raspušta nacionalni savet. Dakle, 13. januara 2023. godine istekao je zakonski rok za izbor predsednika Nacionalnog saveta. Nakon što Nacionalni savet zvanično obavesti Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog o tome da li je održana sednica Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine, kao i da li je izabran predsednik nacionalnog saveta, ukoliko se nesporno utvrdi da do 13. januara 2023. godine nije održana sednica Nacionalnog saveta na kojoj je izabran predsednik Nacionalnog saveta, steći će se uslovi iz navedenog člana Zakona za raspuštanje Nacionalnog saveta. Od nacioalnog saveta albanske nacionalne manjine do danas ujutro – a danas je da Vas podsetim 27. januar, nije stigao službeni dopis o tome. Prema odredbi istoga člana Zakona Ministarstvo za ljudska i manjinska prava svojim rešenjem „obrazuje privremeni organ upravljanja nacionalnog saveta iz reda članova nacionalnog saveta, vodeći računa o zastupljenosti izbornih lista sa kojih su izabrani članovi nacionalnih saveta. Privremeni organ upravljanja nacionalnog saveta čine predsednik i četiri člana“ (čl. 40, stav 4). Dakle, i u vezi sa temom Vašeg pitanja zakonska odredba je veoma jasna i na nama iz Ministarstva je da istu dosledno i u celosti sprovedemo.

2. Koji je rok za imenovanje Privremenog organa?

Ministarstvo mora, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja od Nacionalnog saveta da nije održana sednica Nacionalnog saveta na kojoj je izabran predsednik Nacionalnog saveta, doneti rešenje o raspuštanju Nacionalnog saveta i istovremeno i rešenje kojim će obrazovati privremeni organ upravljanja Nacionalnog saveta. Treba reći da je i „privremenost“ organa upravljanja propisana Zakonom, u smislu da do konstituisanja novog saziva Nacionalnog saveta tekuće i neodložne poslove u vezi sa vršenjem ovlašćenja Nacionalnog saveta vrši privremeni organ upravljanja Nacionalnog saveta.

3. Kako se bira predsednik Privremenog organa i na osnovu kojih kriterijuma?

Kao što sam već rekao, privremeni organ upravljanja Nacionalnog saveta, saglasno odredbi člana 40. stav 4. Zakona, čine predsednik i četiri člana, koji se biraju iz reda izabranih članova Nacionalnog saveta, pri čemu se, kako stoji u Zakonu, mora voditi računa o zastupljenosti izbornih lista sa kojih su izabrani članovi Nacionalnog saveta. S tim u vezi, podsećamo da su na izborima za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina koji su održani 13. novembra 2022. godine pripadnici albanske nacionalne manjine birali Nacionalni savet na neposrednim izborima, za koje je bilo potvrđeno pet izbornih lista, koje su ostvarile sledeće rezultate:
1. Demokratska partija – dr sci. Nagip Arifi – 1.762 glasa, odnosno 2 mandata;
2. Partija za demokratsko delovanje – Ragmi Mustafi – 4.155, odnosno 5 mandata;
3. Pokret za demokratski progres – Šćiprim Musliu – 2.289, odnosno 2 mandata;
4. Alternativa za promene – Levent Ćazimi – 3.824, odnosno 5 mandata; i
5. Demokratska partija Albanaca – dr sci. Ragmi Mustafa – 1.032, odnosno 1 mandat.
Iz svega navedenoga jasno je koje bi liste trebale imati članove privremenog organa upravljanja Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.

4. Kako će se sprovesti novi izbori za članove Nacionalnog saveta Albanaca?

I za ovu situaciju Zakon je predvidio rešenje, koje se sastoji u sledećem. Nakon raspuštanja Nacionalnog saveta, u skladu sa odredbom člana 35. stav 3. Zakona, novi izbori za njegove članove raspisuju se u roku od 60 dana od raspuštanja. Ovi izbori moraju da budu održani u roku od 45 dana od dana raspisivanja, a održavaju se putem elektorske skupštine. Pravo da bude elektor, u skladu sa odredbom člana 101. Zakona, ima pripadnik albanske nacionalne manjine upisan u poseban birački spisak čiju kandidaturu pismeno podrži najmanje 20 pripadnika albanske nacionalne manjine. Pismena podrška mora biti overena od strane ovlaštene službene osobe po određenoj proceduri i na propisanom obrascu. Odredbom člana 102. Zakona propisano je da se elektorska prijava podnosi Ministarstvu najkasnije 30 dana pre elektorske skupštine.

5. Kako komentarištete izjave pojedinih funkcionere Partije za demokratsko delovanje da će prilikom formiranja Privremenog organa biti favorizovana stranka Alternativa za promene?

Vidite, svašta se govori, mnogo toga se piše, no mogli ste primetiti iz dosadašnjeg postupanja Ministarstva i delovanja mojih kolega i mene lično da je ono određeno isključivo demokratskim uzusima i jedino pravilima koji su zakonom propisani! U tom smislu želim posebno istaknuti da će Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u postupku obrazovanja privremenog organa upravljanja, kao i u postupku sprovođenja izbora, nastaviti u potpunosti primenjivati navedene zakonske odredbe. Dakle, kao ministar sa indignacijom odbijam bilo kakvu insinuaciju o eventualnom favorizovanju bilo koje izborne liste u događajima o kojima govorimo. To nisam činio niti ću ikada činiti! No to ujedno ne znači da Ministarstvo, kao i do sada uostalom, neće očitovati spremnost i otvorenost za dijalog i saradnju sa svim akterima ovog procesa, kako bi albanska nacionala manjina uspešno okončala izborni proces za svoje manjinsko samoupravno telo i tako mogla nastaviti da ostvaruje svoja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma. A radi obezbeđivanja transparentnosti svih aktivnosti na kraju ću istaknuti da će sve naše odluke biti dostupne na internet stranici Ministarstva https://www.minljmpdd.gov.rs/.

https://bujanovacke.co.rs/2023/01/27/ministar-zigmanov-ne-favorizujem-ni-jednu-stranku-u-nacionalnom-savetu-albanaca/

Ministar Tomislav Žigmanov otvorio izložbu o nacističkom genocidu nad Romima

27. januar 2023.
 Ministar Tomislav Žigmanov otvorio izložbu o nacističkom genocidu nad Romima

U Domu kulture Studentski grad ministar Tomislav Žigmanov otvorio je večeras izložbu pod nazivom „“Rasna dijagnoza - Cigani“ posvećenja čuvanju sećanja na nacistički porom nad Romima i Sitima.

„Sećanje na nedužne ljude, koji su ubijani i nad kojima je sproveden genocid samo zato što su druge nacije i vere, treba da bude opomena i obaveza svih nas da se svakodnevno borimo da se ovakvi zločini nikada ne zaborave, da odlučno odbacujemo sve strategije njihovog negiranja i da u korenu sasecamo svaki oblik mržnje i nasilja, koji su u osnovi svakog zločina“, rekao je ovom prilikom ministar Žigmanov.

On je istakao da je dužnost i obaveza svih nas kao odgovornih članova društva da pokolenjima osiguramo budućnost u kojoj vladaju mir, tolerancija, razumevanje i prihvatanje različitosti i da se borimo protiv govora i zločina iz mržnje, predrasuda, svakog oblika diskriminacije i netolerancije na različitost.

Na izložbi su prikazane stare porodične fotografije koje pružaju uvid u realnost života nevino stradalih ljudi. Iza apstraktnih dokumenata, koji beleže njihovo birokratski organizovano uništenje, izložba otkriva uništene živote.

 Ministar Tomislav Žigmanov otvorio izložbu o nacističkom genocidu nad Romima

27. januar - Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta

26. januar 2023.

U povodu obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog naglašava da je Republika Srbija predana negovanju politika sećanja na užas Holokausta, iskazivanja pijeteta stradalim nevinim žrtvama, te borbi protiv verske i nacionalne mržnje i svakog oblika nasilja.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta – 27. januar, ustanovljen je rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1. novembra 2005. godine, a obeležava se na dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, verovatno najozloglašeniji logor smrti za Jevreje, Rome i druge narode u Drugom svetskom ratu u Evropi.

„Sećanje na nedužne ljude, koji su ubijani i nad kojima je sproveden genocid samo zato što su druge nacije i vere, kao žrtve najtežeg oblika diskriminacije, treba da bude opomena i obaveza svih nas da se svakodnevno zauzeto borimo da se ovakvi zločini nikade ne zaborave, da odlučno odbacujemo sve strategije njihovog negiranja i da u korenu sasecamo svaki oblik mržnje i nasilja, koji su u osnovi svakog zločina“, poručio je povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

 27. januar - Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta

Čovečanstvo, suočeno s genocidom i zverstvima koja su učinjena jevrejskom i drugim narodima tokom Drugog svetskog rata, odgovorilo je odlučnim zahtevom da se ponovo potvrdi dostojanstvo, sloboda i ravnopravnost čoveka kao najviše vrednosti u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. Ona i danas, 75 godina od usvajanja, stoji pred svima nama kao svakodnevna opomena da se nikakvi zločini ne smeju nikada ponoviti, zbog čega afirmacija kulture ljudskih prava mora biti i dalje svima prvorazredni zadatak.

„Dužnost i obaveza svih nas kao odgovornih članova društva je da pokolenjima osiguramo budućnost u kojoj vladaju mir, tolerancija, razumevanje i prihvatanje različitosti i da se borimo protiv govora i zločina iz mržnje, predrasuda, svakog oblika diskriminacije i netolerancije na različitost“, dodao je Žigmanov. Tom vrednosnom okviru i takvim nastojanjima Vlada Republike Srbije na čelu s predsednicom Anom Brnabić će i dalje biti predano posvećena.

Kao jednu od potvrda takvog zalaganja, ministar Žigmanov je naveo da je Vlada Republike Srbije, u cilju borbe protiv govora mržnje, početkom 2020. godine usvojila Radnu definiciju antisemitizma, koju je dao Komitet za antisemitizam i poricanje Holokausta Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA). U kontekstu pravičnog rešavanja učinjene nepravde, uključujući nasilje i diskriminaciju verskih manjina, a u skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju živih naslednika, ministar Žigmanov je istaknuo da se Savezu jevrejskih opština, počev od januara 2017. godine do 2042. godine, opredeljuju sredstva u iznosu od 950.000 evra na godišnjem nivou. Podsećamo da i preživeli potomci žrtava Holokausta koji sada žive u Srbiji i Izraelu godinama ostvaruju svoja prava pred Agencijom za restituciju.

S druge strane, donošenje zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ doprinosi očuvanju sećanja na žrtve nacističkog koncentracionog logora na nekadašnjem Beogradskom sajmištu, Jevrejskog logora Zemun i Prihvatnog logora Zemun, dok se sredstvima iz budžeta Republike Srbije kontinuirano podržava realizacija projekata i programa kojima se prenose sećanja na žrtve Holokausta i zločina protiv čovečnosti tokom Drugog svetskog rata. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podržava inicijative kojima su u sistem obrazovanja uvode učenja o Holokaustu i obeležavanja sećanja na žrtve Holokausta.

Okrugli sto na temu inkluzije marginalizovanih grupa na tržište rada

26. januar 2023.

Ministar Tomislav Žigmanov učestvovao na okruglom stolu u Privrednoj komori Srbije gde se govorilo o inkluziji Roma i drugih ranjivih grupa na tržište rada.

„Svi znamo da su pripadnici romske nacionalne manjine, posebno žene i devojčice, kao i povratnici, među najmarginalizovanijim grupama u Srbiji. Često im nedostaje formalno obrazovanje i pristup javnim uslugama i procesima kreiranja politika, a susreću se sa široko rasprostranjenom diskriminacijom i isključeni su sa tržišta rada“, rekao je ministar.

On je dodao da „težimo da radom Ministarstva sprovedemo većinu mera Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja koju smo revidirali uz primenu i pratećeg Akcionog plana koji smo doneli“.

 Okrugli sto na temu inkluzije marginalizovanih grupa na tržište rada

„Uloga države je da napravi normativni okvir u kojoj će svi njeni građani biti ravnopravni, te da sprovodi mere koje vode smanjivanju društvenih nejednakosti i siromaštva romske zajednice. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nastaviće da sprovodi ovakve programe, jer su rezultati koji se postižu vidljivi i vrlo korektni“, zaključio je ministar.

Okrugli sto pod nazivom: „Rezultati i preporuke pilotiranja koncepta za uključivanje teško zapošljivih osoba na tržište rada uz podršku organizacija civilnog društva“, organizovali je Fondacija „Ana i Vlade Divac“ u saradnji i uz učešće GIZ-a te predstavnika državnih institucija, privatnog sektora, civilnog društva i korisnika mera podrške za zapošljavanje.

 Okrugli sto na temu inkluzije marginalizovanih grupa na tržište rada   Okrugli sto na temu inkluzije marginalizovanih grupa na tržište rada

Ministarstvo dobilo priznanje Udruženja žrtava nasilja „HAJR“

25. januar 2023.
 Ministarstvo dobilo priznanje Udruženja žrtava nasilja „HAJR“

Udruženje žrtava nasilja „HAJR“ je u sredu, 25. januara 2023. godine, u bioskopskoj sali Etnografskog muzeja u Beogradu, obeležilo šestu godišnjicu udruženja.

Tom prilikom, zahvalnicu ovog Udruženja, za humanost i požrtvovanost u pružanju pomoći u borbi protiv nasilja, u ime ministra za l