MENI
 
Naslovna » Pres » Vesti

Ministar Tomislav Žigmanov otvorio izložbu o nacističkom genocidu nad Romima

27. januar 2023.
 Ministar Tomislav Žigmanov otvorio izložbu o nacističkom genocidu nad Romima

U Domu kulture Studentski grad ministar Tomislav Žigmanov otvorio je večeras izložbu pod nazivom „“Rasna dijagnoza - Cigani“ posvećenja čuvanju sećanja na nacistički porom nad Romima i Sitima.

„Sećanje na nedužne ljude, koji su ubijani i nad kojima je sproveden genocid samo zato što su druge nacije i vere, treba da bude opomena i obaveza svih nas da se svakodnevno borimo da se ovakvi zločini nikada ne zaborave, da odlučno odbacujemo sve strategije njihovog negiranja i da u korenu sasecamo svaki oblik mržnje i nasilja, koji su u osnovi svakog zločina“, rekao je ovom prilikom ministar Žigmanov.

On je istakao da je dužnost i obaveza svih nas kao odgovornih članova društva da pokolenjima osiguramo budućnost u kojoj vladaju mir, tolerancija, razumevanje i prihvatanje različitosti i da se borimo protiv govora i zločina iz mržnje, predrasuda, svakog oblika diskriminacije i netolerancije na različitost.

Na izložbi su prikazane stare porodične fotografije koje pružaju uvid u realnost života nevino stradalih ljudi. Iza apstraktnih dokumenata, koji beleže njihovo birokratski organizovano uništenje, izložba otkriva uništene živote.

 Ministar Tomislav Žigmanov otvorio izložbu o nacističkom genocidu nad Romima

27. januar - Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta

26. januar 2023.

U povodu obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog naglašava da je Republika Srbija predana negovanju politika sećanja na užas Holokausta, iskazivanja pijeteta stradalim nevinim žrtvama, te borbi protiv verske i nacionalne mržnje i svakog oblika nasilja.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta – 27. januar, ustanovljen je rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1. novembra 2005. godine, a obeležava se na dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, verovatno najozloglašeniji logor smrti za Jevreje, Rome i druge narode u Drugom svetskom ratu u Evropi.

„Sećanje na nedužne ljude, koji su ubijani i nad kojima je sproveden genocid samo zato što su druge nacije i vere, kao žrtve najtežeg oblika diskriminacije, treba da bude opomena i obaveza svih nas da se svakodnevno zauzeto borimo da se ovakvi zločini nikade ne zaborave, da odlučno odbacujemo sve strategije njihovog negiranja i da u korenu sasecamo svaki oblik mržnje i nasilja, koji su u osnovi svakog zločina“, poručio je povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

 27. januar - Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta

Čovečanstvo, suočeno s genocidom i zverstvima koja su učinjena jevrejskom i drugim narodima tokom Drugog svetskog rata, odgovorilo je odlučnim zahtevom da se ponovo potvrdi dostojanstvo, sloboda i ravnopravnost čoveka kao najviše vrednosti u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. Ona i danas, 75 godina od usvajanja, stoji pred svima nama kao svakodnevna opomena da se nikakvi zločini ne smeju nikada ponoviti, zbog čega afirmacija kulture ljudskih prava mora biti i dalje svima prvorazredni zadatak.

„Dužnost i obaveza svih nas kao odgovornih članova društva je da pokolenjima osiguramo budućnost u kojoj vladaju mir, tolerancija, razumevanje i prihvatanje različitosti i da se borimo protiv govora i zločina iz mržnje, predrasuda, svakog oblika diskriminacije i netolerancije na različitost“, dodao je Žigmanov. Tom vrednosnom okviru i takvim nastojanjima Vlada Republike Srbije na čelu s predsednicom Anom Brnabić će i dalje biti predano posvećena.

Kao jednu od potvrda takvog zalaganja, ministar Žigmanov je naveo da je Vlada Republike Srbije, u cilju borbe protiv govora mržnje, početkom 2020. godine usvojila Radnu definiciju antisemitizma, koju je dao Komitet za antisemitizam i poricanje Holokausta Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA). U kontekstu pravičnog rešavanja učinjene nepravde, uključujući nasilje i diskriminaciju verskih manjina, a u skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju živih naslednika, ministar Žigmanov je istaknuo da se Savezu jevrejskih opština, počev od januara 2017. godine do 2042. godine, opredeljuju sredstva u iznosu od 950.000 evra na godišnjem nivou. Podsećamo da i preživeli potomci žrtava Holokausta koji sada žive u Srbiji i Izraelu godinama ostvaruju svoja prava pred Agencijom za restituciju.

S druge strane, donošenje zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ doprinosi očuvanju sećanja na žrtve nacističkog koncentracionog logora na nekadašnjem Beogradskom sajmištu, Jevrejskog logora Zemun i Prihvatnog logora Zemun, dok se sredstvima iz budžeta Republike Srbije kontinuirano podržava realizacija projekata i programa kojima se prenose sećanja na žrtve Holokausta i zločina protiv čovečnosti tokom Drugog svetskog rata. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podržava inicijative kojima su u sistem obrazovanja uvode učenja o Holokaustu i obeležavanja sećanja na žrtve Holokausta.

Okrugli sto na temu inkluzije marginalizovanih grupa na tržište rada

26. januar 2023.

Ministar Tomislav Žigmanov učestvovao na okruglom stolu u Privrednoj komori Srbije gde se govorilo o inkluziji Roma i drugih ranjivih grupa na tržište rada.

„Svi znamo da su pripadnici romske nacionalne manjine, posebno žene i devojčice, kao i povratnici, među najmarginalizovanijim grupama u Srbiji. Često im nedostaje formalno obrazovanje i pristup javnim uslugama i procesima kreiranja politika, a susreću se sa široko rasprostranjenom diskriminacijom i isključeni su sa tržišta rada“, rekao je ministar.

On je dodao da „težimo da radom Ministarstva sprovedemo većinu mera Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja koju smo revidirali uz primenu i pratećeg Akcionog plana koji smo doneli“.

 Okrugli sto na temu inkluzije marginalizovanih grupa na tržište rada

„Uloga države je da napravi normativni okvir u kojoj će svi njeni građani biti ravnopravni, te da sprovodi mere koje vode smanjivanju društvenih nejednakosti i siromaštva romske zajednice. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nastaviće da sprovodi ovakve programe, jer su rezultati koji se postižu vidljivi i vrlo korektni“, zaključio je ministar.

Okrugli sto pod nazivom: „Rezultati i preporuke pilotiranja koncepta za uključivanje teško zapošljivih osoba na tržište rada uz podršku organizacija civilnog društva“, organizovali je Fondacija „Ana i Vlade Divac“ u saradnji i uz učešće GIZ-a te predstavnika državnih institucija, privatnog sektora, civilnog društva i korisnika mera podrške za zapošljavanje.

 Okrugli sto na temu inkluzije marginalizovanih grupa na tržište rada   Okrugli sto na temu inkluzije marginalizovanih grupa na tržište rada

Ministarstvo dobilo priznanje Udruženja žrtava nasilja „HAJR“

25. januar 2023.
 Ministarstvo dobilo priznanje Udruženja žrtava nasilja „HAJR“

Udruženje žrtava nasilja „HAJR“ je u sredu, 25. januara 2023. godine, u bioskopskoj sali Etnografskog muzeja u Beogradu, obeležilo šestu godišnjicu udruženja.

Tom prilikom, zahvalnicu ovog Udruženja, za humanost i požrtvovanost u pružanju pomoći u borbi protiv nasilja, u ime ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislava Žigmanova i samog Ministarstva, primile su pomoćnica ministra Nina Mitić i viša savetnica i rukovoditeljka Grupe za unapređenje rodne ravnopravnosti dr Biljana Stojković, kojima su takođe uručene zahvalnice.

Sastanak državnog sekretara Rejhana Kurtovića sa prvim predsednikom novoformiranog Nacionalnog saveta Goranaca u Srbiji Amirom Kajkušom

25. januar 2023.
 Sastanak državnog sekretara Rejhana Kurtovića sa prvim predsednikom novoformiranog Nacionalnog saveta Goranaca u Srbiji Amirom Kajkušom

Državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović sastao se danas 25.1.2023. godine sa prvim predsednikom novoformiranog Nacionalnog saveta goranske nacionalne manjine u Srbiji dr Amirom Kajkušom.

Nakon što je čestitao Gorancima na istorijskom prvom izboru i konstituisanju Nacionalnog saveta goranske nacionalne manjine i doktoru Kajkušu na izboru za predsednika nacionalnog saveta, državni sekretar dr Kurtović je naglasio da su ovom i svim drugim nacionalnim savetima vrata Ministarstva uvek otvorena i da Ministarstvo ima za cilj da aktivo deluje na polju implementacije i afirmacije ljudskih i manjinskih prava i da preduzima sve radnje i mere u cilju potpune integracije nacionalnih manjina u društvene procese i pravno- politički sistem Republike Srbije.

„Mi želimo da nacionalni saveti nacionalnih manjina budu funkcionalne i delotvorne predstavničke institucije nacionalnih zajednica u punom kapacitetu, koje će na kvalitetan i stručan način obavljati poslove iz oblasti obrazovanja na manjinskim jezicima, službene upotrebe jezika i pisma, kulture i informisanja, kao ključnim identitetskim pitanjima nacionalnih manjina. Od aktivnog delovanja nacionalnih saveta zavisiće i nivo prava manjinskih zajednica u Republici Srbiji. U tom smislu dajemo punu podršku nacionalnim savetima kao krovnim institucijama nacionalnih zajednica u Republici Srbiji i nudimo partnersku saradnju u podizanju manjinski prava na najviši mogući nivo“, rekao je državni sekretar.

Dr Amir Kajkuš zahvalio se Ministarstvu na pomoći koja im je pružena u procesu prvog konstituisanja.

„Želimo da uz vašu pomoć stvorimo instituciju koja će biti pokazatelj da postojimo. Nije nam cilj odvajanje od bilo koga, već da budemo ono što jesmo“, rekao je dr Kajkuš.

Nacionalni savet goranske nacionalne manjine prvi put je obrazovan nakon sprovedenih izbora za članove nacionalnih saveta 13. novembra 2022. godine, a konstituisan 17. decembra 2022.

Prema podacima sa popisa stanovništva 2011. godine, u Srbiji živi 7.767 Goranaca.

 Sastanak državnog sekretara Rejhana Kurtovića sa prvim predsednikom novoformiranog Nacionalnog saveta Goranaca u Srbiji Amirom Kajkušom  Sastanak državnog sekretara Rejhana Kurtovića sa prvim predsednikom novoformiranog Nacionalnog saveta Goranaca u Srbiji Amirom Kajkušom

Javni poziv organizacijama civilnog društva za članstvo u dva saveta

25. januar 2023.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je u januaru 2023. godine uputilo javne pozive organizacijama civilnog društva radi izbora predstavnika za članstvo u Savetu za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije, odnosno Savetu za praćenje sprovođenja Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine. Tekstovi ovih javnih poziva oglašeni su na internet stranici Ministarstva zajedno sa pratećim obrascima za podnošenje kandidature.

Odgovarajuća zastupljenost i aktivno učešće organizacija civilnog društva neophodni su radi transparentnijeg i efikasnijeg kreiranja, sprovođenja i vrednovanja učinka mera javnih politika u oblasti rodne ravnopravnosti i prevencije i zaštite od diskriminacije. Stoga se ovim putem još jednom pozivaju sva zainteresovana udruženja koja ispunjavaju uslove propisane javnim pozivima, da na propisan način i u predviđenom roku podnesu svoju kandidaturu za članstvo u navedenim radnim telima.

Rok za dostavljanje kandidatura je 31. januar 2023. godine.

Radni sastanak sa predstavnicima Stalne konferencije gradova i opština

23. januar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov razgovarao je 23.1.2023. u prostorijama Ministarstva sa generalnim sekretarom Stalne konferencije gradova i opština Nikolom Tarbukom.

Na sastanku se razgovaralo o nastavku dalje uspešne saradnje u nekoliko važnih segmenata, kao što su inkluzija Roma, antidiskriminacija i rodna ravnopravnost, kao i osnaživanje kapaciteta civilnog društva.

 Radni sastanak sa predstavnicima Stalne konferencije gradova i opština

„Saradnja sa Stalnom konferencijom gradova i opština je od izuzetne važnosti. SKGO je ključni partner Ministarstva na lokalu“, rekao je ministar Žigmanov.

Na sastanku su učestvovali državni sekretar Ivan Bošnjak, pomoćnici ministra kao i saradnici generalnog sekretara SKGO.

 Radni sastanak sa predstavnicima Stalne konferencije gradova i opština

Sastanak ministra Tomislava Žigmanova i ambasadorke Švedske Anike Ben David

20. januar 2023.
 Sastanak ministra Tomislava Žigmanova i ambasadorke Švedske Anike Ben David

Ministar Tomislav Žigmanov sastao se u Palati Srbija sa ambasadorkom Kraljevine Švedske Nj. E. Anikom Ben David. Tom prilikom dvoje sagovornika razmenili su mišljenja o stanju ljudskih prava, vladavini prava i demokratiji, kao i o položaju manjinskih i drugih zajednica u Srbiji.

Ministar Žigmanov zahvalio se na kontinuiranoj podršci Kraljevine Švedske na putu Srbije ka boljem demokratskom društvu, vladavini prava i pristupanju Evropskoj uniji. Istakao je da je Srbija svesna izazova koje ima u oblasti ljudskih prava, te da će Ministarstvo na čijem je čelu posvećeno raditi na rešavanju tih izazova, u saradnji sa ostalim delovima države, civilnim sektorom, akademskom zajednicom i drugim važnim institucijama i delovima društva.

Ambasadorka Ben David naglasila je da Kraljevina Švedska, koja je od skora i predsedavajuća Saveta Evropske unije, od ranije bezrezervno podržava put Srbije ka Evropskoj uniji izražavajući duboko uverenje da je Srbiji mesto u porodici zemalja EU. Ona je ponudila pomoć Kraljevine Švedske u izradi Strategije ljudskih prava i istakla da samo vladavina prava, demokratija i zaštita ljudskih prava vode do jačeg društva i države.

 Sastanak ministra Tomislava Žigmanova i ambasadorke Švedske Anike Ben David

Čestitka Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog za nacionalni praznik Rusina

20. januar 2023.

Zoz nagodi юtreйšeй centralneй preslavi Nacionalnogo dnя Rusnacoh u Republiki Serbiї Ministerstvo za lюdski, menšinski prava i družtveni diяloґ pripadnїkom rusinskeй nacionalneй zaєdnїci vinčuє ih nacionalne šveto.

U povodu sutrašnje centralne proslave Dana Rusina u Republici Srbiji, koja se ove godine održava u Kucuri i Vrbasu, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijaloga čestita pripadnicima rusinske zajednice njihov nacionalni praznik. Reč je o prazniku Rusina kojim trajno memoriraju i obeležavaju događaj od 17. januara 1751. godine, kada su austrijske vlasti na čelu s caricom Marijom Terezijom doneli dokument o naseljavanju prvih 200 porodica Rusina u pustaru Veliki Krstur.

Što samoorganizovanjem, što uz pomoć Grkokatoličke crkve, oni su tokom istorije duge više od 270 godina na području Srbije osnivali i razvijali svoje obrazovne i druge institucije od značaja za očuvanje i razvoj nacionalnog identiteta tako da su do danas sačuvali svoje ime, jezik te bogato kulturno nasleđe. Kao malobrojna i teritorijalno disperzirana zajednica, živeći u 10-ak naselja u Bačkoj i Sremu najčešće kao paori i zanatlije, danas su Rusini narod s najbrojnijom fakultetski obrazovanom inteligencijom u Srbiji. Reč je o nacionalnoj zajednici koja prema popisu stanovništva iz 2011. godine broji 14.246 građana te se s razlogom može reći da su Rusini bili i ostali važna i dragocena kockica u bogatom multietničkom mozaiku Vojvodine i Srbije.

Od brojnih kulturnih pregaoca, među istaknutijim Rusinima se ističu Volodomir Hnaćuka, koji je sakupio i objavio usmenu rusinsku književnost krajem 19. veka, Gavrilo Kosteljnik koji je standardizovao rusinski jezik i Mihajlo Kovač, ključna osoba za održavanje kontinuiteta rusinske književnosti. Od intelektualaca koji danas neumorno rade na narodnosnim pitanjima treba spomenuti pesnika i filologa, akademika Julijana Tamaša, koji je rusinski identitet utemeljio u svetskoj književnosti, te braću – publicista Mihal i naučnik Janko – Ramač, koji su preveli Sveto pismo na rusinski jezik.

Čuvajući svoje nacionalne vrednosti, uz usvajanje drugih civilizacijskih postignuća, Rusini u Srbiji danas su nacionalna zajednica, koja ima svoju razvijenu manjinsku nacionalnu infrastrukturu u području obrazovanja, informisanja, kulture i službene upotrebe rusinskog jezika i pisma, o kojima brine Nacionalni savet Rusina u Republici Srbiji. Vlasti u Republici Srbiji, Autonomnoj pokrajini Vojvodini te jedinicama lokalne samouprave i dalje će posvećeno raditi na obezbeđivanju svih potrebnih preduslova – od primene zakona, preko materijalno-finansijskih sredstava do manjinskih senzitivnih politika – kako bi Rusini u Republici Srbiji uspešno nastavili razvijati svoje nacionalne institucije i perspektivu pripadnika svoje zajednice.

Sastanak ministra Tomislava Žigmanova sa specijalnim izaslanikom Ujedinjenog Kraljevstva za Zapadni Balkan Lordom Stjuartom Pičom

18. januar 2023.
 Sastanak ministra Tomislava Žigmanova sa specijalnim izaslanikom Ujedinjenog Kraljevstva za Zapadni Balkan Lordom Stjuartom Pičom

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov sastao se danas u Palati Srbija sa specijalnim izaslanikom Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske za Zapadni Balkan Lordom Stjuartom Pičom, koji je u dvodnevnoj poseti Srbiji.

Dvojica sagovornika razgovarala su o aktuelnoj situaciji u oblasti zaštite, položaja i prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji, kao i o odnosima i saradnji država i naroda u regionu.

Ministar Žigmanov je naglasio da Ministarstvo posvećeno radi na unapređenju stanja u oblasti zaštite ljudskih prava, na poboljšanju položaja nacionalnih manjina, kao i na poboljšanju odnosa u regionu.

Ministar je dodao da su prava nacionalnih manjina u Srbiji garantovana Ustavom i da je obrazovanje na maternjem jeziku takođe deo tih prava koje je obezbeđeno za pripadnike nacionalnih manjina od obdaništa do fakulteta. On je dodao da su ljudska i manjinska prava krhka oblast na kojoj uvek valja raditi, čemu se Ministarstvo na čijem je čelu dosledno posvećuje.

 Sastanak ministra Tomislava Žigmanova i ambasadorke  Šan Meklaud

U vezi odnosa u regionu, posebno odnosa Srbije i Hrvatske, ministar Žigmanov je rekao da, koliko je u njegovoj moći, daje svoj doprinos da se odnosi relaksiraju, da se prilike poboljšaju, a napetosti smanje. Sagovornici su se složili da saradnja među državama ne bi smela imati alternativu, te da komunikacija treba da ide kroz institucije.

Lord Stjuart Pič čestitao je ministru Žigmanovu na postavljenju za ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog naglašavajući važnost činjenice da se pripadnik jedne nacionalne zajednice nalazi na tom mestu.

Ministar Tomislav Žigmanov sastao se sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković

17. januar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, sa saradnicima, održali su 17.1.2023. sastanak u Ministarstvu na teme od značaja za unapređenja poštovanja i zaštite ljudskih i manjinskih prava. Razgovarali su o primeni postojećih strategija i akcionih planova, nastavku dalje međusobne saradnje, kao i o budućim zajedničkim projektima.

 Ministar Tomislav Žigmanov sastao se sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković

Ministar Žigmanov istakao je da Ministarstvo dosledno radi na afirmaciji i zaštiti ljudskih i manjinskih prava. „Sa druge strane, zalažemo se za nultu tačku tolerancije prema svemu što je devijantno u društvu“, naglasio je ministar.

Poverenica Janković je istakla da pred sobom treba da imamo viziju društva koje različitost ne posmatra kao pretnju već potencijalnu snagu, za šta je neophodno postići politički i društveni konsenzus.

Žigmanov i Janković su se složili da postoji izražena potreba za kvalitetnim društvenim dijalogom, naročito u svetlu globalnih procesa i izazova koji se odražavaju na sve države u okruženju.

 Ministar Tomislav Žigmanov sastao se sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković  Ministar Tomislav Žigmanov sastao se sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković   Ministar Tomislav Žigmanov sastao se sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković

Sastanak ministra Tomislava Žigmanova i ambasadorke Šan Meklaud

16. januar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov sastao se danas u Palati "Srbija" sa ambasadorkom Velike Britanije u Srbiji Šan Meklaud.

 Sastanak ministra Tomislava Žigmanova i ambasadorke  Šan Meklaud

Dvoje zvaničnika razgovarali su o temama iz delokruga rada Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao i o aktuelnoj situaciji u Srbiji i u regionu, u svetlu poslednjih događaja.

Ministar Žigmanov je istakao da se Ministarstvo dosledno zalaže za poštovanje ljudskih prava svih, bez obzira na nacionalnu, versku, rasnu, polnu ili bilo koju drugu različitost. Isto tako, Ministarstvo je opredeljeno da se sporovi u društvu rešavaju društvenim dijalogom, na čemu predano radi kroz razvijen institucionalni mehanizam.

 Sastanak ministra Tomislava Žigmanova i ambasadorke  Šan Meklaud  Sastanak ministra Tomislava Žigmanova i ambasadorke  Šan Meklaud

Ministar Tomislav Žigmanov razgovarao sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuelom Žiofreom

11. januar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov sastao se danas u Palati "Srbija" sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji, Nj. E. ambasadorom Emanuelom Žiofreom, i tom prilikom su razgovarali o aktuelnoj situaciji u Srbiji i regionu.

Ministar Žigmanov obavestio je ambasadora Žiofrea o poslednjim naporima države da se odnosi sa Republikom Hrvatskom relaksiraju, i u tom kontekstu o svojoj ulozi. Ministar je podvukao da razgovori i komunikacija nemaju alternativu i izrazio nadu da je ovo dobar početak novih, nadamo se, boljih odnosa susednih zemalja.

Žiofre i Žigmanov razgovarali su i o temama koje se odnose na oblasti delovanja Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Ministar je istakao da zaposleni u Ministarstvu posvećeno rade na promociji ljudskih prava, solidarnosti, tolerancije, humanosti i društvenog dijaloga.

Emanuel Žiogfre pozdravio je aktivnosti kojima se bavi Ministarstvo, pohvalio je izborni proces za nacionalne savete nacionalnih manjina, kao i najavljene ratifikacije dva opciona protokola (uz Pakt o ekonomsko-socijalnim i kulturnim pravima i Konvenciju o pravima deteta) čime će se zaokružiti praćenje ljudskih prava u Republici Srbiji. Žiofre je istakao važnost efikasnih i osnaženih nezavisnih tela i ulogu organizacija civilnog društva u promovisanju i zaštiti ljudskih prava i jačanju demokratske prakse. On je naglasio da će Delegacija Evropske unije u Srbiji nastaviti da podržava aktivnosti Ministarstva.

Na tradicionalnom Božićnom prijemu SNV u Zarebu susreli se visoki zvaničnici dve zemlje

7. januar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov, zajedno sa ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem i ministarkom za evropske integracije Tanjom Mišćević, prisustvovao je tradicionalnom Božićnom prijemu u Zagrebu koji organizuje Srpsko narodno vijeće na čelu sa Miloradom Pupovcem.  

Skupu su prisutvovali i premijer Republike Hrvatske Andrej Plenković i potpredsednica hrvatske Vlade Anja Šimpraga, ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman, te ministar pravosuđa i uprave Ivan Malenica.

 Na tradicionalnom Božićnom prijemu SNV u Zarebu susreli se visoki zvaničnici dve zemlje

Autor: SNV/HINA

Pozdravnu reč imao je Milorad Pupovac, a nakon njega okupljenima su se obratili predsednica Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine u Republici Srbiji Jasna Vojnić, dogradonačelnik Grada Zagreba Luka Korlat, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i premijer Republike Hrvatske Andrej Plenković.

Posle uvodnih obraćanja i dodele nagrada istaknutim pojedinicima, koje je uručio predsednik Saveta SNV Dejan Jović, božićni blagoslov svim prisutnima udelio je patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije. 

„Mir, zdravlje i ljubav svima ovde sabranima, da nalaze puteve jedni prema drugima, da barijere ne budu prepreke, da vidimo ikonu božju jedni u drugima. Mir božji, Hristos se rodi!“, rekao je patrijarh SPC.

Skupu su još prisustvovali izaslanik predsednika Sabora Ivan Čelić (HDZ) i drugi saborski zastupnici, predsednik Saveta za nacionalne manjine Vlade RH Aleksandar Tolnauer, predstavnici katoličke crkve na čelu sa apostolskim nuncijem u RH, nadbiskupom Đorđem Linguom, bivši ministar u vladama Republike Srbije Rasim Ljajić, ambasadorka Srbije u R. Hrvatskoj Jelena Milić i posebni savetnik predsednika Republike Srbije za pitanja nestalih lica u RH Veran Matić.

Božićni prijem bio je prilika da se, posle dugo vremena,  na marginama skupa sastanu visoki zvaničnici dveju zemalja, Srbije i Hrvatske, i počnu sa otpoljavanjem odnosa, čemu su mnogo doprineli prvaci dve nacionalne manjine u dve države, Žigmanov i Pupovac.

Na marginama susreta ministar Žigmanov susreo se sa potpredsednicom hrvatske Vlade Anom Šimpragom (SDSS), a ministar Dačić sa hrvatskim kolegom Radmanom.

Žigmanov i Pupovac su dan ranije, kao čelnici DSHV-a i  SDSS-a, potpisali Deklaraciju o saradnji Srba iz Hrvatske i Hrvata iz Srbije.

 Na tradicionalnom Božićnom prijemu SNV u Zarebu susreli se visoki zvaničnici dve zemlje  Na tradicionalnom Božićnom prijemu SNV u Zarebu susreli se visoki zvaničnici dve zemlje

Božićna čestitka ministra Žigmanova

6. januar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov uputio je čestitku za Božić patrijarhu Srpske pravoslavne crkve Porfiriju, episkopima i svim vernicima najbrojnije Ckrve u Srbiji, kao i katolicima istočnog obreda, koji ga slave po Julijanskom kalendaru.

 „Slava na visini Bogu i na zemlji mir…“ (usp. Lk 2,12)
Ova radosna pesma svetih anđela u noći rođenja Bogomladenca neoslabljenim zanosom odjekuje kroz vekove. Od iskona silni i večni Bog u punini vremena uzima telo čoveka kako bi nas nadario svojim božanstvom. Ova sveta razmena osposobljuje nas i sokoli da uzmemo učešća u tajni božanskog života, da se i u nama ljudima ovaplote duhovne i moralne vrednote mira, razumevanja, prihvaćanja i ljubavi.

U svetu obeleženom mnogovrsnim nemirima, ostrašćenostima, nepravdama, ratovima i strahovima, projavljuje nam se suština božićne tajne: „pohodio nas je Istok s visine, da obasja one koji sjede u tami i sjeni smrti; da upravi noge naše na put mira“ (usp. Lk 1,78-79).

U nastojanju da sa Mironoscem i mi budemo mironosci te graditelji pravednijeg društva na zasadama hrišćanskih vrednosti ljubavi, dijaloga i jednakopravnosti, želim svim pravoslavnim vernicima, kao i katolicima istočnog obreda, srećne božićne i novogodišnje praznike!

Hristos raždajetsja – slavite jego!

Mir Božji  – Hristos se rodi!

Ministar Žigmanov putuje u Zagreb na Božićni prijem Srpskog narodnog vijeća

4. januar 2023.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov prisustvovaće 6. januara u Zagrebu tradicionalnom Božićnom prijemu u organizaciji Srpskog narodnog vijeća (SNV) Milorada Pupovca, zajeno sa ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem i Partijarhom srpskim Porfirijem, dok će sa hrvatske strane, kako je objavljeno u medijima, prijemu prisustvovati premijer Republike Hrvatske Andrej Plenković sa ministrima.

„Veoma mi je drago što je stvorena prilika da se, posle dve godine, makar i na marginama ovakvog jednog događaja, održe prvi ozbiljni razgovori na ministarskom nivou između dve države“, kaže ministar Žigmanov.

On je za medije potvrdio da zajedno sa Miloradom Pupovcem, predsednikom SDSS-a, radi na planu otopljavanja odnosa dve zemlje.

„Poziv ministru spoljnih poslova Srbije na tradicionalni Božićni prijem Srpskog narodnog vijeća u Zagreb i njegov pozitivan odgovor, posledica je, čini se, našeg uspešno obavljenog posla“, rekao je Žigmanov.   

Ministar Tomislav Žigmanov je nedavno, 12. decembra 2022. godine, gostujući u emisiji „Pravi ugao“ kod Ljubice Gojgić na RTV Vojvodina, izjavio da bi voleo da njegovo imenovanje za ministra u Vladi Republike Srbije doprinese da se odnosi dve države poprave.

„Saradnja Srbije i Hrvatske ne bi smela imati alternativu (...) Žao mi je što odnosi Republike Srbije sa Republikom Hrvatskom nisu kao što su sa Republikom Mađarskom, Severnom Makedonijom ili Grčkom (...) Voleo bih i bio bih srećan kada bi moje imenovanje bio povod da se susretnu ministri spoljnih poslova Srbije i Hrvatske“, rekao je pre skoro mesec dana ministar Žigmanov.

Najvažnija dostignuća Ministarstva u 2022. godini i najvažnije planirane aktivnosti u 2023.

4. januar 2023.

Iako je najveći deo 2022. godine, Vlada Republike Srbije bila u tehničkom mandatu, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je tokom 2022. godine uradilo značajan posao na unapređenju zaštite ljudskih prava u Srbiji i to kroz:

1 .  Donošenje tri važne strategije (sa pratećim akcionim planovima)

  • Strategija za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva 2022-2030.
  • Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije 2022-2030.
  • Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja 2022-2030.

2.  Uspešno sprovođenje izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina

  • Po prvi put osnovan Nacionalni savet goranske nacionalne manjine.
  • Ukupno 24 nacionalna saveta nacionalnih manjina.
  • Svi su posle izbora održali konstituitivne sednice uz prisustvo predstavnika Ministarstva.

3.  Izradu Instrumenta za primenu principa „Da niko ne bude izostavljen“

  • Srbija je prva država članica Ujedinjenih nacija koja je princip „Da niko ne bude izostavljen“ iz Agende 2030 prilagodila svom normativnom okviru.
  • Obezbeđeno da se jasno čuju potrebe pripadnika najranjivijih grupa i uvaže njihovi stavovi, a njihova prava i položaj uvek unapređuju i štite.

4.  Nastavljen društveni dijalog sa Nacionalnim savetom albanske nacionalne manjine

  • U Bujanovcu 11. marta 2022. godine održan drugi po redu „Društveni dijalog u vezi sa Planom od 7 tačaka na temu integracija u državne institucije“ uz prisustvo najvažnijih predstavnika republičke vlasti, lokalne samouprave i međunarodnih organizacija.
  • Zajednički je dogovoreno da će se voditi računa o povećanoj zastupljenosti pripadnika albanske nacionalne manjine prilikom odlučivanja o prijemu u radni odnos u državnim organima i prilikom angažovanja lica van radnog odnosa

Najvažnije planirane aktivnosti Ministarstva u 2023. godini

  1. Izrada Strategije za praćenje i unapređenje ljudskih prava u Republici Srbiji za period od 2024. do 2030. godine.
  2. Formiranje Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva.
  3. Završetak izrade novog Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.
  4. Nastavak  kontinuiranih dijaloga sa Nacionalnim savetom albanske nacionalne manjine u vezi sa Izveštajem od 7 tačaka, na preostale teme.

 

POGLEDAJTE STARIJE VESTI