MENI
 
Naslovna » Pres » Vesti

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta

27. januar 2022.

Industrija smrti, koja je prozvela milione mrtvih tokom Drugog svetskog rata bila je zakonita operacija sa stanovišta onoga koji je sproveo. Seme zla koje je rašireno polovinom 20. veka nastalo je u Kristalnoj noći, nije prestalo da postoji i danas se može pronaći u onima koji mrze nekoga zato što je drugačiji od drugih, izjavila je ministarska za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić na 13. sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova posvećenoj obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.

Kako je navela, 27. januar je dan sećanja na žrtve koje su sabirane u logorima i kojima su na najsveripiji način kršena ljudska prava. Romima nisu oduzimana ljudska prava zato što se smatralo da ih nemaju, a nije im oduzimana imovina zato što je nisu imali, što patnju te zajednice čini većom. Dugo godina posle Drugog svetskog rata, svet nije pričao o koncentracionim logorima, kao ni o patnjama Jevreja, Roma i Srba, koji su gonjeni širom rajhovske Evrope i ubijani na najstrašnije moguće načine. Aktivizam jevrejske zajednice učinio je da njihove patnje i tema Holokausta postanu vidljivi. Za nas iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je glavno pitanje, kad se pomene tema Holokausta zašto se desio, kako se dešava mržnja prema etičkim drugačijim, kako nastaje netrpeljivost prema onima koji imaju drugačiju kulturu, na kraju, šta je to u nama što slobodno bira mržnju, istakla je Čomić.

To mora biti tema za ovu i svaku naredu generaciju. Za razliku od mnogih koji obećavaju da se zlo 20 veka nikada ne sme ponoviti, imamo razloga da mislimo da se može ponoviti. Verovatnoća je veća da će se ponoviti ako prestanemo da razgovaramo o razlozima izbora mržnje među ljudima. Sigurna sam da su svi oni koji su sabijeni u logore postavljali jedno pitanje: Zašto sam ja ovde i šta sam skrivio? To je pitanje koje smatram neophodnim da bi se sećali svih onih koji su svoje živote izgubili u vremenu zla koje je promenilo Evropu, istakla je Čomić i dodala je ono kasnije donelo i najbolje od Evrope u vidu mirovnog projekta - Evropske unije, koja je nastala zato što su dobri i razumni ljudi seli oko jednog stola i dogovorili se da se samo dijalogom može graditi Evropa.

Na sednici Odbora govorili su predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, prof. dr Dragoljub Acković, zaštitnik građana Zoran Pašalić i drugi.

Čomić: Javnost ima da pravo da zna, naša obaveza je da informišemo o ishodima referenduma

12. januar 2022.

Tematski društveni dijalog „Pravosuđe, državna uprava i lokalna samouprava i zaštita ljudskih prava i ravnopravnost polova – ishodi referenduma“ u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog održan je danas u amfiteatru Pravnog fakulteta uz široko učešće javnosti. Dijalog je moderirala ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, dok su uvodna obraćanja imali Ivica Momčilović zamenik gradonačelnika Kragujevca, prof. dr Nenad Filipović, rektor Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Dragan Vujisić, dekan Pravnog fakulteta, Biljana Ilić Stošić, načelnica Šumadijskog upravnog okruga i Aleksandar Blanuša, predsednik Apelacionog suda u Kragujevcu.

Teme javne debate bile su kako se menja zaštita ljudskih prava u slučaju uspeha referenduma ili u slučaju nepotvrđivanja ustavnih reformi, ali i kakva su iskustva građana sa pravosuđem, te da li postoji procena da se ta iskustva mogu promeniti ishodom referenduma.

Javnost ima pravo da zna, a građani i građanke Srbije imaju pravo da odluče hoće li izaći i kako će glasati na referendumu. Naša obaveza je da ih informišemo o tome šta su ishodi referenduma, šta se dešava ako promenimo, izbacimo politiku iz pravosuđa, a šta će biti ako ostane tako kako jeste, izjavila je Čomić.

Kako je navela, posao ministarstva je da sluša ljude i različita mišljenja, što je povod za organizovanje društvenih dijaloga koji imaju za cilj unapređenje ljudskih i manjinskih prava.

Vladavina prava je dugotrajan proces, a nezavisno funkcionalno pravosuđe prvi je neophodan korak da bi bilo više osećanja pravde u Srbiji. Tako se gradi poverenje prema pravosuđu i zato je suština promena u pravosuđu da izbacite politiku, što će voditi boljoj zaštiti ljudskih prava u Srbiji, poručila je Čomić.

U završnom društvenom dijalogu o ishodima referenduma u Kragujevcu učestvovali su predstavnici pravosuđa, univerziteta, gradske uprave, Šumadijskog okruga, Šumadijske eparhije, nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i narodni poslanici. Dijalog o referendumu je treći po redu, prethodni dijalozi u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjisnka prava i društveni dijalog održani su u Beogradu i Novom Sadu.

Gordana Čomić: Informisanje građana od predsudne važnosti za ishod predstojećeg referenduma

5. januar 2022.

Razgovor o predstojećem ustavnom referendumu je neophodan, jer građani imaju pravo da znaju šta ih čeka kada Srbija odluči hoće li ili neće prihvatiti promenu Ustava u oblasti pravosuđa, izjavila je danas ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić na tematskom društvenom dijalogu “Pravosuđe, državna uprava i lokalna samouprava i zaštita ljudskih prava i ravnopravnost polova – ishod referenduma” u Skupštini AP Vojvodine u Novom Sadu.

Kako je navela, ovako zamišljen društveni dijalog bitan je s aspekta informisanja građana o ishodima referenduma, odnosno o tome šta se menja u zaštiti prava građana ako budu prihvaćene ustavne promene, a šta će biti u slučaju njegovog neuspeha. Prvi društveni dijalog smo imali 29. decembra u Beogradu, danas smo u Novom Sadu, a 12. januara bićemo u Kragujevcu. Želimo da svako jasno razume šta donosi odluka Narodne skupštine da se politika povlači iz pravosuđa i kako to dobro ili loše utiče na zaštitu ljudskih prava, što je ključni ishod referenduma, naglasila je Čomić.

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor ocenio je da sa tim ustavnim promenama neće biti odmah razrešena sva pitanja i sporovi koji su opterećivali prethodne decenije, ali da su oni bitni, jer se Srbija obavezala da primeni pravne tekovine Evropske unije i potpuno razdvoji sudsku, izvršnu i zakonodavnu vlast.

To su vrednosti kojima se stremi i mislim da na ovaj način stvaramo jedan ambijent u kome činimo dodatni korak ka tom cilju, rekao je Pastor i pozvao sve građane koji imaju pravo glasa da 16. januara izađu na referendum i donesu odluku u skladu sa svojim ubeđenjem.

Hteli smo široko da postavimo ovaj razgovor, da uključimo predstavnike državnih organa i institucija, javne ličnosti iz različitih segmenata društvenog života, predstavnike civilnog društva i verskih zajednica, nacionalnih zajednica, predstavnike akademske zajednice i medija, te prevashodno stručnjake iz oblasti pravosuđa. Svrha ovog dijaloga jeste da sve građanke i svi građani Republike Srbije budu potpuno informisani o predstojećem referendumu“, poručio je potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Žolt Sakalaš.

Učesnici društvenog dijaloga, na kraju sastanka, usaglasali su zaključke prema tematskim celina po kojima se odvijao dijalog.

Čomić: Ustavne promene jedan od najevropskijih poteza Srbije

29. decembar 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije organizovalo je danas društveni dijalog “Pravosuđe, državna uprava i lokalna samouprava i zaštita ljudskih prava i ravnopravnost polova – ishodi referenduma“.

Ako odluka građana bude da se prihvate dopune Ustava, biće mnogo novih zakona oko kojih će biti potrebno mnogo dobrih i detaljnih dijaloga, i to ne zbog predstavnika pravosuđa, već najviše zbog građana koji treba da osete više pravde, pravičnosti, jednakosti, manje korupcije, više osećanja zaštićenosti ljudskih prava, naglasila je Čomić i dodala da je to razlog zašto je ministarstvo na čijem je čelu uložilo napore zajedno sa Ministarstvom za evropske integracije, da se o ovoj temi razgovara.

Jer ako išta ima evropski duh u našem društvu, kako je istakla, to je onda način na koji su donete dopune Ustava, a smisao i razlozi za donošenja ustavnih dopuna su jedan od najevropskijih poteza koje smo učinili na putu evrointegracija i jedan od najsnažnijih dokaza da je to dobro za Srbiju.

Čomić je rekla da Srbija, nažalost, nema neku detaljnu istoriju dijaloga o ustavnim promenama uključujući i one vezane za ustave iz 1996, pa i 1992. godine kao i onaj iz 1990.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović naglasila je da će 16. januara, na referendumu za ustavne promene, zaokružiti "da" jer je to šansa koju ne bi trebalo propustiti.

To je važno zbog evropskih integracija, ali je presudan deo taj što građani unazad najmanje deceniju i više očekuju nezavisnije pravosuđe, efikasniju borbu protiv korupcije, a naša je obaveza da odgovorimo na ta očekivanja i zahteve građana.

To je izuzetno važna stvar za građane i pitanje o kojem se ne odlučuje na primeru ličnih preferenci – ne radi se o grbu, izgledu zastave ili himni, navela je ministarka i ocenila da su ustavne promene i referendum na kojem će se građani o tome izjašnjavati suštinski korak napred.

Joksimović je ukazala na važnost potrebe da se objasni na koji način ustavne promene mogu da doprinesu unapređenju ljudskih prava i pristupu pravdi, pravičnosti i jednakom postupanju, što je za građane najvažnije.

Prema njenim rečima, sva relevantna istraživanja u poslednjih 10 godina u kontekstu EU su ukazala na to da su građani, pored ličnog i ekonomskog standarda, kao jedno od dominantnijih očekivanja naveli vladavinu prava i reformu pravosuđa, koja treba da pomogne i efikasniju borbu protiv korupcije i pristup pravdi i pravičnosti za sve.

Reforme pravosuđa su, kako je predočila, važne ne samo u kontekstu ispunjavanja zahteva EU.

Ne postoji nametnuto rešenje, već dobra evropska pravna praksa na osnovu koje je Venecijanska komisija, kao stalno ekspertsko telo, dala pozitivnu ocenu da su predlozi ustavnih promena u skladu sa najvišim evropskim pravnim praksama i standardima, objasnila je Joksimović.

Tematski društveni dijalog "Pravosuđe, državna uprava i lokalna samouprava i zaštita ljudskih prava i ravnopravnost polova – ishod referenduma" održan je danas u Beogradu, kao prvi od tri koja će biti organizovana do 16. januara, kako bi se građanima pomoglo da slobodno odlučuju da li će ili neće izaći na referendum i prihvatiti predložene ustavne promene.

Naredni dijalog biće 5. januara u Novom Sadu, a treći 12. januara u Kragujevcu.

Izvor: Veb sajt Vlade Republike Srbije, TANJUG

POZIV
Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog svim registrovanim političkim strankama u Republici Srbiji da učestvuju u tematskom društvenom dijalogu pod naslovom
“Pravosuđe, državna uprava i lokalna samouprava i zaštita ljudskih prava i ravnopravnost polova - ishodi referenduma“,
a povodom predstojećeg referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije, zakazanog za 16. januar 2022. godine

24. decembar 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, organizuje tematske društvene dijaloge pod naslovom “Pravosuđe, državna uprava i lokalna samouprava i zaštita ljudskih prava i ravnopravnost polova - ishodi referenduma“, a povodom predstojećeg referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije, zakazanog za 16. januar 2022. godine.

Prvi društveni dijalog na ovu temu, održaće se u sredu, 29.12.2021.godine sa početkom u 10.00 časova u Palati Srbija, (sala Beograd) Bulevar Mihajla Pupina 2.

U cilju uključivanja što šireg kruga zainteresovanih učesnika, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, poziva sve registrovane političke stranke u Republici Srbiji da učestvuju u tematskom društvenom dijalogu “Pravosuđe, državna uprava i lokalna samouprava i zaštita ljudskih prava i ravnopravnost polova - ishodi referenduma“.

Prijave za učešće u društvenom dijalogu, zainteresovane političke stranke mogu dostaviti na elektronsku adresu drustveni.dijalog@minljmpdd.gov.rs, do utorka 28. decembra 2021. godine, najkasnije do 1200 časova.

Poštujući važeće epidemiološke mere, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog obaveštava sve zainteresovane učesnike da je omogućeno praćenje i učešće na društvenom dijalog i putem internet platforme. Učesnici koji žele da uzmu učešće u dijalogu putem internet platforme, u prijavi za učešće treba da navedu oblik učešća, kako bi im se link za praćenje blagovremeno dostavio.

Dijalog će se voditi prema utvrđenim komunikacionim pravilima društvenog dijaloga.

U prilogu:

Obrazac o obliku učešća

Tekst komunikacionih pravila

Gordana Čomić podržala apel javnih ličnosti da se zaustavi tabloidno izveštavanje o suicidu dece i mladih

24. decembar 2021.

Povodom otvorenog pisma koje su uputile An Mari Alves Ćurčić, Katarina Šubašić, Milica Čalija, Olivera Milošević-Plešinac i Anesa Vilić i apela da predstavnici državnih organa u skladu sa zakonima i Ustavom stanu na put neprofesionalnom izveštavanju o slučajevima suicida, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić je podržala njihov apel i uputila poruku medijima:
„Uz podsećanje na etičke kodekse u novinarstvu, pozivam predstavnike medija da se prilikom izveštavanja o slučajevima suicida, posebno kada su žrtve deca i mladi ljudi, dosledno pridržavaju Kodeksa novinara, Zakona o informisanju i medijima i poštuju pravo na privatnost i dostojanstvo garantovanih Ustavom. Nedopustivo tabloidno izveštavanje, koje podrazumeva neprikladne fotografije, naslove ili opise tragičnog događaja, urušava dostojanstvo žrtve i njene porodice, nasuprot odgovornom izveštavanju koje ga može sprečiti. U vremenu koje svakodnevno beleži porast mentalnih oboljenja, naročito među mladima, senzacionalističko informisanje javnosti o tragičnoj sudbini dece i mladih ima pogubno dejstvo po njihovo zdravlje i razvoj.

Sa nadom da će vam predstavnici civilnog društva o etičkom izveštavanju o mentalnim bolestima i suicidu biti partner, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog snažno podržava apel u zajedničkoj izgradnji kulture ljudskih prava i očuvanju ljudskog dostojanstva svih građana i građanki Srbije.“

Održan prvi sastanak Posebne radne grupe za pripremu teksta Predloga Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina

20. decembar 2021.

Prvi sastanak Posebne radne grupe za pripremu teksta Predloga Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina održan je 20. decembra 2021. godine u Palati Srbija. Radna grupa je sastavljena od predstavnika nadležnih institucija, nacionalnih saveta nacionalnih manjina i organizacija civilnog društva. Radnom grupom rukovodiće Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Po potrebi i po pozivu, u radu Posebne radne grupe mogu učestvovati predstavnici drugih institucija, kao i stručnjaci, savetnici i konsultanti koji poseduju znanja relevantna za izradu ovog dokumenta.

U postupku pripreme Predloga akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina podršku pruža Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu u okviru projekta „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji”, koji je deo zajedničkog programa Evropske unije/Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022”, pripremljena je „Ex post Analiza o realizaciji Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina“ i obezbeđena je ekspertska podrška domaćih konsultanata.

Akcioni plan će biti baziran, između ostalog, na Izveštaju o napretku u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, preporukama iz Četvrtog mišljenja Savetodavnog komiteta o sprovođenju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, kao i zaključcima i preporukama iz Ex-post analize o realizaciji Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.

Gordana Čomić: Dečji brakovi prisila, a ne pravo na izbor

16. decembar 2021.

Ministarka za ljudska i manjinska prava Gordana Čomić poručila je danas na konferenciji "Zajedno za okončanje dečjih brakova - za pravo na izbor, obrazovanje i bolju budućnost“ da dečji brakovi nikada nisu bili pravo na slobodan izbor i da Vlada Srbije neće dozvoliti da se nekome uskraćuje pravo na dostojanstven život, te da će se izboriti sa oduzimanjem prava na izbor deci koju smatraju predmetima, a ne osobama. Kako je istakla, dečaci i devojčice na sličan način prolaze kroz to, te da uloga mladih muškaraca nije ništa bolja.

Čomić je rekla da dečji brakovi nisu pravo na izbor, već prisila. Toliko je očigledno da je borba protiv dečijih brakova borba za kulturu ljudskih prava, borba za pravo na izbor i slobodu, borba za rodnu ravnopravnost. Kada devojčici oduzmete pravo na izbor, oduzimate joj pravo na život.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić ukazala je na to da, kada se posvećeno radi i veruje u vladavinu prava, kao rezultat imamo Nacionalnu koaliciju za okončanje dečjih brakova, koja na inicijativu Koordinacionog tela okuplja na delovanje sve relevantne aktere.

Čomić je ocenila da je današnja konferencija važan doprinos pravu na izbor i slobodu i dokaz da se neće odustati sve dok se u Srbiji ne izgradi kultura ljudskih prava.

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović izjavila je da se mora raditi na stvaranju uslova za normalno detinjstvo svake devojčice i svakog dečaka u Srbiji, kako bi se svim građanima objasnilo da su rani brakovi ozbiljno urušavanje ljudskih prava.

Mihajlović je istakla da je iz tog razloga i formirana Nacionalna koalicija za okončanje dečjih brakova, kao institucija gde vladin i nevladin sektor zajedno predlažu mere za rešavanje ovog problema.

Ona je navela da se radi na normativnom okviru kao osnovi da se reaguje na štetnu pojavu ranih brakova, ali i na izmeni Porodičnog zakona, jer se mora zabraniti mogućnost sklapanja braka pre 18. godine.

Prema njenim rečima, dat je i predlog da se izmeni Krivični zakonik, budući da su dečji brakovi oblik trgovine ljudima, pri čemu je želja da se menja i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, s obzirom na to da su rani brakovi vid partnerskog i nasilja u porodici.

Direktorka Unicefa u Srbiji Dejana Kostadinova istakla je da su dečji brakovi ozbiljno kršenje ljudskih prava koje utiče na zdravlje, obrazovanje, ravnopravnost i život bez nasilja.

Znamo da se jedna od pet devojčica globalno uda pre 18. godine. Srbija nije izuzetak, 22 odsto mladih žena iz najsiromašnijih domaćinstava i 56 odsto iz romskih naselja to učini pre 18. godine. Vlada Srbije preduzima važne korake u sprečavanju dečjih brakova, shvatajući značaj prevencije i zaštite dece od nasilja, naglasila je Kostadinova.

Izvor: Veb sajt Vlade Republike Srbije, TANJUG

Uskoro izrada strategije o ljudskim pravima

10. decembar 2021.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Gordana Čomić poručila je danas, na otvaranju "Foruma ljudskih prava – Srbija u 2021. godini", da o ljudskim pravima ne treba govoriti samo 10. decembra, kada se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava, već svakog dana.

Čomić je, u izjavi novinarima pre početka Foruma, istakla da će predstavnici države, civilnog sektora, međunarodnih institucija i stručnjaci diskutovati o pristupu ljudskim pravima, siromaštvu i ciljevima održivog razvoja i društvenom dijalogu u našoj zemlji.

Ona je najavila i početak izrade strategije o ljudskim pravima, napomenuvši da su svi učesnici Foruma zapravo aktivisti i aktivistkinje za ljudska prava, koji su danas na zadatku, kako je rekla, da ocene koliko o ljudskim pravima sanjamo, a kakva nam je java.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković navela je da je to telo primilo najviše pritužbi građana povodom diskriminacije na osnovu starosne dobi.

Janković je istakla da je zbog toga ove godine fokus na diskriminaciji dece i starih, i poručila da su, pored starosnih, posebno osetljive grupe žene, osobe sa invaliditetom, nacionalne manjine, posebno romska, i LGBT populacija.
Potpredsednica Narodne skupštine Elvira Kovač poručila je da, iako zakoni u Srbiji prepoznaju pojam individualnih i kolektivnih prava, to nije garant da će se sprovoditi.

Vidimo da određene manjinske grupe u praksi osećaju da njihova zakonom zagarantovana prava nisu u potpunosti poštovana i da se još suočavaju sa diskriminacijom, patrijarhalnim stavovima i određenim negativnim ponašanjem, rekla je Kovač.
Ona je ocenila da je neophodno da sve institucije sarađuju, da se manjinske zajednice prvo upoznaju sa svojim pravima i da ona zažive u praksi.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović istakla je takođe razliku između deklarativnih prava o kojima se priča i svakodnevnog života građana.
Pitanje je da li postoji svest ljudi da zaista imaju ta prava koja su navedena u Ustavu i strategijama i da im se garantuju zakonima, rekla je ona.

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija Fransoaz Žakob, zamenica šefa Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Sara Gruen i šef Misije Saveta Evrope Tobijas Flesenkemper pohvalili su domaće institucije zbog saradnje na polju ljudskih prava i uspostavljanju dobrog normativnog okvira.
Oni su posebno istakli probleme na kojima treba raditi u budućnosti, kao što su bezbednost u javnom prostoru, sloboda medija i bezbednost novinara, sloboda izražavanja i okupljanja, suzbijanje govora mržnje i glorifikacije ratnih zločinaca.

Izvor: TANJUG
Preuzeto: www.srbija.gov.rs

Čomić: Srebno preduzetništvo osnova za međugenerecijsku solidarnost

8. decembar 2021.

U Beogradu je danas održan društveni dijalog „Međugeneracijska solidarnost“, 22. po redu u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Koncept ovog društvenog dijaloga, zasnovan na popularizaciji solidarnosti, uvažavanju i poštovanju različitih starosnih grupa, ujedno i na ideji da se kroz integraciju starijih i jačanje njihove ekonomske nezavisnosti spreči njihova dalja diskriminacija i isključenost u svim segmentima društvenog života, okupio je veliki broj predstavnika državnih organa i institucija, civilnog sektora i eksperata u ovoj oblasti.

Kultura starenja je ljudsko pravo, a starenje je privilegija, ali se vrlo retko posmatra na taj način, rekla je ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić i dodala da su "srebrna ekonomija" i "srebrno preduzetništvo" osnova za međugeneracijsku solidarnost.

Ona je podsetila da se ljudima kada odu u penziju smanjuju prihodi, ali da im se ne smanjuju troškovi i da se razvijanjem "srebrne ekonomije" razvija potpuno novi sektor zbog procentualno većeg učešća nastarijih u društvu i zadovoljavanju njihovih potreba.

Stvaranje društva jednakih mogućnosti, društva koje jača solidarnost, uvažava i prihvata razlike bez barijera, društva koje brine o svakom svom stanovniku, jeste i biće jedan od glavnih ciljeva rada svih institucija Republike Srbije, istakla je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prof. dr Darija Kisić Tepavčević.

Pitanje međugeneracijske solidarnosti je pre svega pitanje naše društvene kohezije, kao preduslova za pravedno i inkluzivno društvo. Imajući u vidu trenutnu demografsku sliku i očekivane tendencije u pogledu prirodnog priraštaja i starenja stanovništva uopšte, ovo je veoma važno polje na kome treba i u budućnosti raditi, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i dodala da mi kao društvo imamo veliku prednost i potencijal, shodno našem kulturnom identitetu, dobroj tradiciji i običajima iz prošlosti koji podrazumevaju poštovanje starijih i odnose solidarnosti i razumevanja, ako takav odnos očuvamo i unapredimo u godinama koje dolaze.

Učesnici dijaloga na kraju skupa usvojili su obavezujuća postupanja i saglasili se o neophdonosti uključenja međugeneracijske solidarnosti u sve javne politike kako bi se svim generacijama, kroz aktivno učestvovanje u kreiranju i sprovođenju politika, dala mogućnost da ostvare svoj potencijal.

Ulaganje u mlade generacije postaje sve važnije, jer uspeh mladih omogućava društvu da podrži one starije koji zavise od tuđe pomoći. Upravo zbog toga visoka nezaposlenost mladih, prerano napuštanje školovanja, nesigurnost zaposlenja, problemi su koje kreatori javnih politika u Republici Srbiji moraju efikasnije rešavati, jer direktno utiču na kvalitet života svih generacija, kaže se između ostalog u obavezujućim postupanjima.

Održan dvodnevni nacionalni seminar o prevenciji i borbi protiv nasilnog ekstremizma i radikalizacije koja vodi ka terorizmu

2. decembar 2021.

Dvodnevni nacionalni seminar o prevenciji i borbi protiv nasilnog ekstremizma i radikalizacije koja vodi ka terorizmu (NERVT) sa fokusom na uključivanje čitavog društva u Srbiji završio se 26. novembra 2021. godine u Beogradu.

Seminar, koji je održan u kombinovanom formatu, uživo i onlajn, a koji je organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji i Jedinicom za borbu protiv terorizma Odeljenja za transnacionalne pretnje pri Sekretarijatu OEBS-a, imao je za cilj da doprinese procesu analize učinka važeće Nacionalne strategije za prevenciju i borbu protiv terorizma za period 2017-2021. godine i razvoja nove Nacionalne strategije tokom 2022. godine.

Oko 70 učesnika okupilo se kako bi razmenili primere dobre prakse u primeni pristupa koji podrazumeva angažovanje celokupnog društva u prevenciji i borbi protiv NERVT-a u lokalnom kontekstu, ali takođe i sa ciljem da se unapredi inkluzivnost u procesu analize i razvoja Nacionalne strategije.

„Pristup koji je participativan, konsultativan i trasparentan bitan je za uspešan proces kreiranja i implementacije politika,“ rekao je šef Misije OEBS-a u Srbiji, ambasador Jan Bratu.

„Misija OEBS-a ostaje posvećen partner Srbije, spreman da nastavi pružanje podrške naporima širokog spektra učesnika, uključujući državne institucije, civilno društvo i akademsku zajednicu, u prevenciji ekstremizma i terorizma. Naposletku, to doprinosi jačanju sigurnosti i bezbednosti svih građana Republike Srbije.“

Seminar je obezbedio platformu za dijalog između civilnog društva, sektora bezbednosti i drugih vladinih predstavnika, kao i predstavnika univerziteta i eksperata iz međunarodnih organizacija poput OEBS-a, Evropske unije i UN. Diskusija je poslužila kao prilika za unapređenje multiresorne koordinacije među državnim organima i saradnje između vladinih i nevladinih aktera.

„To je upravo negde cilj i ovog dvodnevnog seminara – da obezbedimo platformu za dijalog i saradnju između javnog i civilnog sektora, i tu će nam svakako značajno pomoći i brojni međunarodni stručnjaci koji će preneti svoja iskustva i pomoći nam da lakše identifikujemo različite izazove u primeni pristupa uključivanja čitavog društva kada je reč o prevenciji i borbi protiv nasilnog ekstremizma i terorizma,“ rekao je pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Žarko Stepanović.

Društveni dijalog, 21. po redu: „Kako do dostojanstvenog rada u medijima i odgovornog novinarstva“

1. decembar 2021.

Predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog 21. put zaredom u okviru svojih društvenih dijaloga dokazuju da ono što misle to i govore, a ono što govore to i rade, kao i da su spremni da budu alat svima kojima je potreban prostor da iskažu svoje stavove ili afirmišu svoje ideje u javnosti. Na početku svog mandata obećala sam da Ministarstvo neće biti mesto gde se problemi ogovaraju, već sredina u kojoj se oni rešavaju i gde se gradi prostor stalnog dijaloga. To je razlog zašto smo se na inicijativu Sindikata novinara Srbije danas okupili, izjavila je ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić otvarajući tematski dijalog „Kako do dostojanstvenog rada u medijima i odgovornog novinarstva“ u Palati Srbija.

Stvaranje kulture ljudskih prava i kompromisa su u funkciji vladavine prava. Radna prava i socioekonomski položaj je ugrožen kada postoji priroda moći i kada se koristi da bude nad nekim, a ne moć za nešto. I zato, bez obzira da li ste poslodavac, ministar ili načelnik Poreske uprave, ukoliko se ponašate na taj način, zloupotrebljavate svoju moć nad onima koji vas plaćaju da ispunjavate svoje zakonom utvrđene nadležnosti. Mi ćemo danas pokušati da promenimo tu moć, bilo da je sprovodi poslodavac ili moćni ljudi u medijima. Jer ukoliko imamo novinare kojima se krše socioekonomska prava, taj čin je jednake težine kao kada se krše prava u oblasti etike ili slobode iražavanja. Vreme je da se o tome razgovara, zašto je nekima ugrožena egzistencija, istakla je Čomić i dodala da bez novinara nema demokratije u društvu, kao i da bez elementarne sigurnosti i poštovanja za novinare taj posao nije moguće raditi.

U zajedničkom interesu nam je da se to ispravi i zato ovj dijalog organizujemo danas, poručila je Čomić.

U uvodnom delu govorili su i Sara Gruen, zamenica šefa Misije OEBS u Srbiji, Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara Srbije, Džeremi Dir, zamenik generalnog sekretara Međunarodne federacije novinara, Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Slobodan Radičević, predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije i Gordana Predić, posebna savetnica u Ministarstvu kulture i informisanja.

Učesnici dijaloga usvojili su obavezujuća postupanja koja se odnose na buduću saradnju sindikata i nadležnih organa.

Poseta učenica Mitrovačke gimnazije

26. novembar 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog imalo je priliku da organizuje sastanak sa učenicama Mitrovačke gimnazije, u petak 26. novembra. Učenice su u pratnji prof. Slađane Teodorović razgovarale sa državnim sekretarima Ninoslavom Jovanovićem i Olenom Papugom, kao i drugim zaposlenima u Ministarstvu. Ovom prilikom predstavljen je rad Ministarstva, a posebno u oblasti rodne ravnopravnosti, prava nacionalnih manjina i antidiskriminacije. Prof. Teodorović je istakla da je ova poseta od velikog značaja za buduće usmerenje učenica i njihov odabir fakulteta. Ona je navela da mladi često imaju utisak da ne mogu uticati na kreiranje politika i da se njihov glas ne čuje u procesu donošenja odluka.

Državni sekretar Ninoslav Jovanović naglasio je da je Ministarstvo otvoreno za svaki dijalog i da uzima u obzir značaj učešća mladih, te da je u planu organizovanje tematskih dijaloga usmerenih upravo na participaciju mladih u svim sferama društvenog života. Predstavnice Mitrovačke gimnazije su izrazile zahvalnost i istakle da će razmotriti mogućnosti za saradnju sa Ministarstvom.

Učenice su nakon sastanka, u pratnji kustosa, obišle Palatu Srbija i upoznale se sa istorijom zgrade, kao i najznačajnijim umetničkim delima koja se nalaze u svečanim salonima.

Potpisani ugovori za spovođenje politika socijalnog uključivanja Roma i Romkinja

26. novembar 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dodelilo je sredstva na osnovu Javnog konkursa „Sprovođenje politika socijalnog uključivanja Roma i Romkinja u Republici Srbiji za 2021. godinu“.

Ovogodišnji konkurs bio je otvoren od 28. jula do 17. avgusta tekuće godine. Od ukupno 57 pristiglih projektnih inicijativa, podržano je 26, u ukupnoj vrednosti od 12.000.000 dinara.

Programi će biti realizovani u narednih šest meseci i omogući će :

  • podizanje društvene svesti o fenomenu anticiganizma;
  • promovisanje obrazovanja, informatičke i digitalne pismenosti među Romkinjama i Romima i podršci pristupu internetu u romskim naseljima;
  • utvrđivanje postojećih oblika, uzroka i posledica segregacije romskog stanovništva u svim oblastima društvenog života;
  • informisanje i osnaživanje Romkinja i Roma u vezi sa predstojećim popisom stanovništva
  • realizaciju programa iz oblasti definisanih Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine – obrazovanja, stanovanja, zapošljavanja, zdravstva i socijalne zaštite.

Održan prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu četvrtog i petog periodičnog izveštaja Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima deteta

26. novembar 2021.

U organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao nadležnog za pripremu i izradu periodičnih izveštaja o osnovnim međunarodnim ugovorima za zaštitu ljudskih prava, danas je održan prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu Nacrta četvrtog i petog periodičnog izveštaja o primeni Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija.

U Posebnu radnu grupu imenovani su predstavnci Narodne skupštine Republike Srbije, Odbora za prava deteta, predstavnici ministarstava i institucija na republičkom i pokrajinskom nivou zaduženih za sprovođenje preporuka Komiteta za prava deteta, Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužilaštva, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti, Platforme organizacija za saradnju sa UN mehanizmima za ljudska prava, Mreže organizacija za decu Srbije, Centra za prava deteta, Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS, kao i predstavnika Tima za ljudska prava Ujedinjenih nacija i UNICEF-a u Srbiji.

Savetodavnu i stručnu podršku radu Radnoj grupi pružaće i tematska grupa u okviru Saveta Vlade za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava čime će se proces izrade izveštaja učiniti još inkluzivnijim i efikasnijim.

Podsećamo da je Drugi i treći periodični izveštaj Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima deteta razmatran u dijalogu delegacije Republike Srbije sa članovima Komiteta za prava deteta u januaru 2017. godine, nakon čega je Komitet usvojio Zaključna zapažanja i našoj državi uputio 41 preporuku. O sprovođenju ovih preporuka Republika Srbija će izvestiti Komitet najkasnije do 24. maja 2022. godine.

Vlada Republike Srbije nakon dobijanja preporuka ozbiljno je pristupila planu za njihovo sprovođenje. Uz podršku UNICEF-a, Savet Vlade za praćenje primene UN preporuka za ljudska prava i organizacije civilnog društva radili su na izradi indikatora za merenje uspešnosti sprovođenja preporuka, određivanju nadležnosti organa i institucija za njihovo sprovođenje.

Kroz sardanju na izradi ovog plana prvi put je postignut konsenzus Vlade i organizacija civilnog društva o tome šta se meri kada je reč o sprovođenju preporuka. Kako bi se na sveobuhvatan način pratili svi procesi koji se paralelno dešavaju u našoj državi, sve preporuke Komiteta za prava deteta povezane su sa Ciljevima odživog razvoja iz Agende 2030 Ujedinjenih nacija. Ovakav način rada svrstava Srbiju među državama članicama koje imaju razvijene mehanizme za praćenje primene preporuka koje daju Ujedinjene nacije državama članicama, što su više puta potvrdile Ujedinjene nacije u svojim zapažanjima o Srbiji.

Potpisana izjava o saradnji na prevenciji i eliminaciji dečjih brakova i poboljšanju položaja Romkinja u Romskim naseljima u Srbiji

26. novembar 2021.

Kampanja “Ne žuri da odrasteš! Detinjstvo, ne brak!” koja se sprovodi u cilju prevencije i eliminacije dečjih brakova u Srbiji i poboljšanja položaja Romkinja, počela je 25. novembra 2021. godine potpisivanjem izjave o saradnji na prevenciji i eliminaciji dečjih brakova i poboljšanju položaja Romkinja u romskim naseljima u Srbiji.

Ispred Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog izjavu o saradnji u projektu je potpisala državna sekretarka Olena Papuga.

Kampanju je podržala Nemačka razvojna saradnja “Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“, ambasada Kraljevine Holandije, UNICEF Srbija i nevladine organizacije Praksis, kao i predstavnici 8 gradova i opština iz Srbije, koji su potpisali izjavu o saradnji na prevenciji i eliminaciji dečjih brakova i poboljšanju položaja Romkinja u romskim naseljima u Srbiji.

Uvodni događaj označava i početak sprovođenja projekta „Prevencija i eliminacija dečijih brakova“ koji finansiraju program Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“ i Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji, a sprovodi Praksis zajedno sa partnerskim organizacijama. Projekti se sprovode u Kruševcu, Kragujevcu, Vranju, Subotici, Bačkoj Palanci, Smederevu, Novom Sadu i Leskovcu.

Podaci iz istraživanja sprovedenog u okviru UNICEF-ovog programa “Ka okončanju dečjih brakova u Srbiji” 2019. godine, ukazuju na ogromnu razliku u prisustvu dečjih brakova u opštoj populaciji i romskim naseljima – 56% žena u romskim naseljima starosti 20 do 24 godine udalo se pre 18. godine, u poređenju sa 6% u opštoj populaciji, dok se 16% venčalo pre 15. godine, za razliku od samo 1% onih koje su se za to odlučile u opštoj populaciji.

Projekat, će između ostalog, obuhvatati analizu situacije na terenu, organizovanje socio-edukativnih radionica u romskim naseljima sa devojčicama, majkama i očevima, kurseve i dokvalifikacije za mlade Romkinje i osnaživanje škola za podršku ostanku romske dece u školi.

“Naš zajednički cilj jeste da dopremo do dečaka i devojčica, Roma i Romkinja i njihovih porodica i osnažimo ih u uverenju da za njih postoje i drugi izbori u životu, poput školovanja i posla. Ulazeći u brak pre punoletstva lišavaju se mogućnosti da ojačaju, razbiju krug siromaštva i steknu šansu za bolji život“, rekla je tim povodom Olena Papuga, državna sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Regionalne konsultacije o nacionalnim mehanizmima za ljudska prava

25. novembar 2021.

Na regionalnim online konsultacijama 24. i 25. novembra 2021. godine o nacionalnim mehanizmima za implementaciju, izveštavanje i praćenje ljudskih prava predstavljen je rad Saveta Vlade Republike Srbije za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava. Konsultacije su bila prilika da države članice Ujedinjenih nacija iz Evrope i Centralne Azije predstave svoja iskustva tokom formiranja mehanizama i primere dobre prakse.

Konsultacije su otvorene porukom Visoke komesarke za ljudska prava Ujedinjenih nacija Mišel Bačele (Michelle Bachelet) koja je pozdravila napore država članica Ujedinjenih nacija za sprovođenje ugovornih obaveza, kroz uspostavljanje nacionalnih mehanizama za ljudska prava, ali i ohrabrila one koji iste još nisu uspostavili da razmene dobre prakse i iskustva u cilju sveobuhvatnijeg, efikasnijeg i održivijeg pristupa izveštavanju, angažovanju i praćenju UN preporuka u oblasti ljudskih prava.

Tokom dva dana konsultacija učestvovalo je više od 200 predstavnika država članica i predstavnika nacionalnih mehanizama za ljudska prava, tela  Ujedinjenih nacija, stručnjaka, regionalnih organizacija i organizacija civilnog društva. Srpski nacionalni mehanizam predstavila je sekretar Saveta, a isti je kao primer dobre prakse pohvaljen od strane Ujedinjenih nacija.

Ispunjavajući preporuku iz drugog ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda (2013.g.) Vlada Republike Srbije je 19.12.2014. godine uspostavila Savet za praćenje preporuka Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Savet od osnivanja pa do danas, funkcioniše na dva ključna principa: inkluzivnosti i transparentnosti.

Savet ima predsednicu (ministarka za ljudska prava) i 11 članova ( pet državna sekretara, četiri pomoćnika ministara i dva državna službenika) iz resora zaduženih za oblast spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, pravosuđa, obrazovanja, rada, boračkih i socijalnih pitanja, zdravlja, kulture i informisanja, državne uprave i lokalne samouprave, evropskih integracija, omladine i sporta i brige o porodici.

Specifičnost u radu Saveta, a što se naslanja na principe njegovog rada, jeste činjenica da su u rad Saveta od samog početka uključeni i predstavnici Narodne skupštine Republike Srbije i to Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i nezavisnih državnih organa. Kroz transparentnost procesa omogućeno je da organizacije civilnog društva takođe učestvuju u radu Saveta.  

Od osnivanja Saveta organizovana su brojna zajednička javna slušanja u saradnji sa Parlamentom kako bi se predstavile preporuke koje su Srbiji uputile Ujedinjene nacije ali i razgovaralo o položaju osetljivih društvenih grupa.

U cilju ostvarivanja svojih zadataka Savet je razvio poseban Plan za ispunjavanje preporuka, koji trenutno sadrži 393 dobijene i prihvaćene preporuke mehanizama UN za ljudska prava i na čijoj realizaciji radimo. Specifičnost Plana je da se rezultati ispunjenosti preporuka mere kroz indikatore. Na razvijanju indikatora u prethodnom periodu zajednički su radili Savet i organizacije civilnog društva, kako bi postigli konsenzus oko toga šta merimo kada izveštavamo mehanizme Ujedinjenih nacija.

Plan preporuka koji vodi Savet doprinosi ne samo efikasnijem izveštavanju ka mehanizmima Ujedinjenih nacija, već i boljem sagledavanju stanja u oblasti ljudskih prava. Takođe, on na svojevrstvan način podiže kapacitete svih učesnika u procesu i daje smernice u kom pravcu treba delovati.

Srbija je prvi put je zahvaljujući razvijenim indikatorima za praćenje primene preporuka u okviru trećeg ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda dostavila dobrovoljni srednjoročni izveštaj Savetu za ljudska prava u februaru ove godine čime se svrstala u red država sa dobrom praksom izveštavanja. Rad na izradi ove vrste izveštaja uticao je na unapređenje saradnje između nadležnih državnih organa i institucija, kao i njihove saradnje sa organizacijama civilnog društva, što je od izuzetnog značaja za praćenje i ispunjavanje dobijenih preporuka. Na unapređenju efikasnosti ovog Plana će se i dalje raditi, kroz razvijanje indikatora i njihov unos u bazu podataka koju Srbija planira da preuzme od OHCHR-a i prilagodi svojim potrebama.

Na kraju izlaganja je najavljeno da je Srbija započela proces izrade Nacionalne strategije praćenja i unapređenja ljudskih prava do 2030. godine. Verujemo da će Savet da preraste u nacionalni mehanizam za nadzor nad primenom ove strategije.

Čomić oštro osudila napad na imovinu jevrejske zajednice

25. novembar 2021.

Najoštrije osuđujem razbijanje stakla na kapeli na Jevrejskom groblju u Beogradu, koji je vandalski i razbojnički čin, izjavila je danas ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić. Kako je navela, antisemitizam i fašizam nisu svojstveni građanima Srbije što je kroz istoriju i dokazano, te stoga ne smemo ostati nemi i bez reakcije i kada je u pitanju napad na imovinu pripadnika jevrejske zajednice.

Pozivam nadležne da u skladu sa svojim ovlašćenjima počinioce skrnavljenja jevrejskog groblja što pre otkriju i privedu pravdi, a građane Srbije da se odupru širenju svake vrste nasilja i agresivnog ponašanja prema pripadnicima manjinskih zajednica.

Čomić u ponovnim posetama Nišavskom, Pčinjskom, Topličkom i Jablaničkom okrugu

17. novembar 2021.

Ministarska za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, ponovo je, nakon dva meseca, od 15. do 17. novembra 2021. godine posetila Nišavski, Pčinjski, Toplički i Jablanički okrug i razgovarala sa predstavnicima lokalne samouprave, državnih organa, institucija i civilnog sektora o zaštiti i mogućnostima unapređenja ljudskih i manjinskih prava.

Za bolji položaj manjinskih grupa i sprovođenje zakona koji se tiču poštovanja ljudskih prava u najvećoj meri su nadležne lokalne samouprave, istakla je Gordana Čomić. Kako je dodala, neophodno da se na čelu svih lokalnih samouprava nalazi neko ko će sa najugroženijim i najosetljivijim grupama, poput nacionalnih manjina ili žrtava nasilja, razgovarati o problemima sa kojima se susreću.

Cilj novih poseta je da zajedno analiziramo izveštaj, kao i da ustanovimo da li je došlo do napretka u određenim oblastima nakon naših prethodnih poseta, kao i da popravimo ono što nije dobro u svim okruzima u Srbiji. Takođe, da razgovaramo i o dve osnovne teme za budućnost, o Strategiji ljudskih prava u Srbiji i ciljevima održivog razvoja, izjavila je Čomić. Mi smo alat za sve građane i predstavnike lokalnih samouprava koji žele da razgovaraju, da se dogovorimo kako će Srbija da izgleda 2030. godine. Takođe, treba da znamo zašto je važno da Srbija ima Strategiju ljudskih prava. Izveštaj Evropske komisije pokazao je nedvosmisleno ocenu da je Srbija napredovala u oblasti vladavine prava i za to su zaslužne upravo lokalne samouprave, istakla je ministarka Čomić u razgovoru sa predstavnicima okruga.

Prilikom posete Bujanovcu, ministarka Čomić je posetila i Ekonomski fakultet iz Subotice, Odeljenje u Bujanovcu i održala predavanje studentima o zaštiti i unapređenju ljudskih prava iz nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

U Bujanovcu o temi obrazovanja u okviru Plana od sedam tačaka

16. novembar 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Koordinacionim telom Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu, organizovalo je 16. novembra 2021. godine u Bujanovcu, u zgradi Ekonomskog fakulteta i Subotice, u Odeljenju u Bujanovcu, društveni dijalog „Plan od sedam tačaka, tema obrazovanje“.

U uvodnom delu dijaloga govorili su ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić, šef misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu i predsednik Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine Ragmi Mustafa.

Priznavanje diploma, udžbenici na albanskom jeziku, licence za albanske nastavnike samo su neka od pitanja o kojima se razgovaralo u okviru dijaloga i koji su prepoznati kao najvažniji.

Govoreći o priznavanju diploma Albanaca kao pitanju sa političkim tonom, ministarka Čomić je istakla da mora postojati zajedničko razumevanje razloga zašto je taj proces u zastoju od 2018. godine, ali i o delikatnosti pitanja i činjenici da taj proces mora biti završen. Dijalog o Sporazumu od sedam tačaka koji je Vlada Srbije usvojila, a zatim je zamrznut od 2018. godine, sada je nastavljen, rekla je Čomić, a kao gorući prepoznati su problemi u obrazovanju i oni bi trebalo da budu rešeni u roku od godinu dana.

Ljudsko pravo na dostupnost zarade na osnovu obrazovanja je nešto o čemu ćemo voditi računa kada budemo argumentovali zašto i proces o priznavanju diploma treba da bude otkočen i ubrzan, naglasila je Čomić.

Za godinu dana od danas nadam se da će svi ti problem biti skinuti sa liste, imaćemo neke druge probleme, ali ćemo znati da smo stekli elementarno poverenje u dijalog kojim ćemo rešiti sve probleme zbog dece koja dolaze posle nas, rekla je Čomić i naglasila da je društveni dijalog organizovan na inicijativu Nacionalnog saveta Albanaca, zato što brinu o svojoj nacionalnoj zajednici.

Stoga smo danas prisustni svi mi koji želimo da probleme koje oni imaju najbrže rešimo, istakla je ministarka Čomić i izrazila zahvalnost Nacionalnom savetu albanske nacionalne manjine na inicijativi za organizaciju tematskog dijaloga, ministru prosvete Branku Ružiću i  OEBS-u.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić ocenio je da su razgovor i dijalog bili veoma uspešni.

Činjenica da sam se odazvao na poziv ministarke Čomić da u ovom kratkom roku ponovo posetim Bujanovac i predstavimo rezultate iz oblasti obrazovanja za pripadnike albanske nacionalne manjine, pa i porazgovaramo o još nekim pitanjima, govori o spremnosti Ministarstva prosvete da doprinese unapređenju uslova za normalan život, za ulaganje u mlade, za negovanje različitosti kao naše vrednosti, za kreiranje još tolerantnijeg i boljeg društva u kojem svi mi živimo, naveo je Ružić

Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, Ragmi Mustafa rekao je da je sprovođenje plana od sedam tačaka neophodna potreba da bi se obezbedilo više pravednosti i jednakosti u društvu za Albance.

Mustafa je kao vodeće probleme istakao nostrifikaciju i priznavanje diploma, i rešavanje nedostatka udžbenika za osnovne i srednje škole, kao i školskih planova i programa na albanskom jeziku, a zatražio je i rešavanje pitanja polaganja stručnih ispita i razmatranje mogućnosti i potrebe za otvaranja novih visokoškolskih ustanova na albanskom jeziku u Preševu i Bujanovcu.

Mustafa je istakao i potrebu unapređenja kvaliteta nastave srpskog jezika u školama na albanskom jeziku i zatražio da se omogući i učešće predstavnika albanske nacionalne manjine u radu Nacionalnog prosvetnog saveta i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Ambasador i šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu, izrazio je zadovoljstvo zbog uspešno održanog dijaloga i naglasio da je Misija OEBS-a posvećena podsticanju pozitivnih međuetničkih odnosa, pružanjem podrške i raznih vidova pomoći te da će biti nastavljena u tom pravcu.

Učesnici dijaloga usvojili su obavezujuća postupanja, između ostalog i postupanja koja se odnose na obrazovanje učenika osnovnih i srednjih škola i korišćenja udžbenika na albanskom jeziku kroz programe nastave i učenja sa elementima nacionalne kulture, kao i koracima ka poboljšanju kvaliteta učenja srpskog kao nematernjeg jezika u školama na albanskom jeziku.

Počeo šestomesečni Program struče prakse mladih sa juga Srbije

9. novembar 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podržalo je Program stručne prakse 2021/2022 godine koji već treću godinu za redom realizuje Misija OEBS-a u Srbiji.

Kroz ovaj Program jedanaestoro mladih diplomaca iz Preševa, Bujanovca, Medveđe, Sjenice, Prijepolja i Novog Pazara, dobilo je priliku da bude angažovano u državnim organima Republike Srbije, na period od 6 meseci.

Učesnici Programa odabrani su kroz proces objektivne procene akademskih i drugih postignuća, od strane kancelarija OEBS-a u Novom Pazaru i Bujanovcu, a domaćini učesnicima programa su: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Narodna skupština/Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Agencija za zaštitu životne sredine, Agencija za borbu protiv korupcije, Koordinaciono telo Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa i Pravosudna akademija.

Cilj ovog programa je da se, ulaganjem u mlade iz svih zajednica, pruži podrška uključivanju i većoj zastupljenosti mladih koji dolaze iz južne i jugozapadne Srbije, u državnim institucijama i nezavisnim telima.

U našem Ministarstvu praksu će obavljati dve stažistkinje i to u Sektoru za nacionalne manjine i Sektoru za međunarodnu saradnju i evropske integracije.

Realizaciju tekuće faze ovog programa finansijski pomažu stalne delegacije Republike Austrije i Republike Turske pri OEBS-u.

Potpisan Protokol o saradnji u okviru druge faze programa ROMACTED

2. novembar 2021.

Danas je u Klubu poslanika potpisan Protokol o saradnji između Saveta Evrope, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Grada Subotice u okviru druge faze programa ROMACTED, zajedničke inicijative Evropske komisije i Saveta Evrope, koji se realizuje na području Zapadnog Balkana i Turske. Protokol su potpisali ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, šef misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper i u ime Grada Subotice član Gradskog veća i predsednik Saveta za unapređenje položaja Roma i Romkinja Ilija Đukanović.

Sve strane potpisnice dokumenta su saglasne da razvijaju partnerstvo u unapređivanju položaja romske zajednice na lokalnom nivou i da doprinose kreiranju, sprovođenju i nadgledanju mera, planova i projekata koje se odnose na Rome i Romkinje.

Grad Subotica je uspešno implementirao i prvu fazu programa ROMACTED, tako da je nastavak saradnje rezultat kvalitenog rada u prethodnom periodu.

Pored predstavnika Subotice, protokol o saradnji u okviru druge faze programa ROMACTED potpisli su i predstavnici Aleksinca, Apatina, Bača, Kostolca, Kragujevca, Kruševca, Lebana, Niša, Pirota, Prokuplja, Vrnjačke Banje, Zaječara i opštine Zvezdara.

Druga faza programa ROMACTED počela je da se sprovodi u januaru 2021. godine i trajaće do decembra 2024. godine, koji sprovodi Savet Evrope.

Visoka komesarka UN za ljudska prava upoznata sa ključnim aktivnostima Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

25. oktobar 2021.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić razgovarala je putem video linka sa Visokom komesarkom UN za ljudska prava Mišel Bačele (Michelle Bachelet) i upoznala je sa ključnim aktivnostima Ministarstva koje su sprovedene od njegovog osnivanja do danas.

Društvenim dijalogom otvorili smo teme o kojima se nije govorilo ili za koje nije postojalo interesovanje, unapredili smo saradnju sa civilnim sektorom, otvorili vrata manjinskim grupama i omogućili im da u svoje ime govore, umesto da drugi govore o njima, istakla je Čomić i dodala da se protivi patronizirajućim odnosom prema manjinskim grupama. U 18 društvenih dijaloga učestvovali su  predstavnici državnih organa i civilnog sektora koji su razgovarali o mogućnostima unapređenja ljudskih prava u različitim oblastima. Usvojena je Strategija za rodnu ravnopravnost, dok je u planu usvajanje još dve strategije, za socijalno uključivanje Roma i Romkinja i za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, naglasila je Čomić i dodala da je za narednu godinu u planu izrada Nacrta zakona o civilnim žrtvama rata i Nacrta zakona o nestalim licima, što bio donelo pravdu i utehu porodicama nastradalih i nestalih. Čomić je najavila i izradu krovnog, sveobuhvatnog  dokumenta, Strategije o ljudskim pravima. Takođe, istakla je uverenje da će ciljevi održivog razvoja oživeti na svim nivoima vlasti i u saradnji sa svim relevantnim akterima.

Visoka komesarka UN za ljudska prava Bačele je istakla važnost ljudskih prava u izazovnim vremenima, naročito u periodu pandemije. Pozdravila je napore Ministarstva u rešavanju pitanja nestalih lica, kao i jačanje normativnog okvira ljudskih prava u Srbiji u domenu antidiskriminacije, rodne ravnopravnosti, inkluzije Roma, te izradu Nacrta zakona o istopolnim zajednicama. Od ne manjeg značaja, kako je istakla, predstavlja i edukacija građana u tim oblastima. Pandemija zahteva zajednički odgovor i agendu, odnosno, plan delovanja i najveći je izazov sa kojim se planeta trenutno suočava, naglasila je Bačele. Sagovornice su se saglasile da je vakcina protiv Kovida 19 primer uspešne globalne saradnje, ujedno i jedini način borbe protiv najveće zdravstvene pošasti koja je zadesila planetu poslednjih decenija.

Gordana Čomić položila vence u spomen - parku u Šumaricama

21. oktobar 2021.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić prisustvovala je danas obeležavanju Dana sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu i 80 godina od masovnog streljanja civila u Kragujevcu i položila venac na Spomenik streljanim đacima i profesorima „V3“ u Šumaricama. Nakon toga, ministarka Čomić je u prisustvu potpredsednice Bundestaga Klaudije Rot, ambasadora Nemačke Tomasa Šiba i članice Gradskog veća Gordane Damjanović položila venac na spomenik „Kristalni cvet“ podignut u čast malih čistača obuće, Roma, dečaka od 12 do 15 godina, koji su takođe tragično nastradali u masovnom streljanju u Kragujevcu.

Čovek može da umre dva puta, prvi, kada umre prirodnom smrću i drugi put kada ga zaborave. Zato smo danas u Šumaricama, da se poklonimo senima žrtava ispred Spomenika streljanih đaka i profesora i ne zaboravimo tragičnu smrt 15 romskih dečaka, uzrasta od 12 do 15 godina koji su streljani u istom danu i sahranjeni na mestu gde se danas nalazi spomenik Kristalni cvet, izjavila je ministarka za ljudska i manjinska prava Gordana Čomić.

U jutarnjim časovima episkop šumadijski Jovan sa sveštenstvom služio je moleban u pomen stradalima, a u znak sećanja na stradanje nevinih civila u Kragujevcu je održan i tradicionalni "Veliki školski čas". Državnu cerenomiju je predvodio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Masovno streljanje civila u Kragujevcu smatra se jednim od najvećih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu, koje je izvršeno 19, 20. i 21. oktobra kao odmazda za 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih vojnika posle sukoba sa partizanima i četnicima na putu između Kragujevca i Gornjeg Milanovca. Izdata je naredba da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi, a za ranjenog 50. Ne zna se tačan broj ubijenih nevinih žrtava, a Muzej u Kragujevcu raspolaže podacima o 2.796 streljanih civila.

Čomić i Rot: Društveni dijalog značajan za stvaranje tolerantnog društva

20. oktobar 2021.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić razgovarala je danas sa potpredsednicom Bundestaga Klaudijom Rot i upoznala je sa aktivnostima koje je preduzela u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava iz svoje nadležnosti. Kako je navela, do sada je realizovano 18 društvenih dijaloga na kojima se u prisustvu predstavnika državnih organa i civilnog sektora razgovaralo o mogućnostima unapređenja ljudskih prava u različitim oblastima. Takođe, usvojena je strategija u oblasti rodne ravnopravnosti, dok je planu usvajanje još dve strategije. Formirana je Stručna grupa u okviru Koordinacionog tela za socijalna uključivanja Roma i Romkinja, zadužena za izradu teksta Predloga Akcionog plana i sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja. Koordinacionim telom predsedava premijerka Ana Brnabić. Takođe, u radu je i Strategija za stvaranja podsticajnog okruženja za stvaranje civilnog društva, istakla je Čomić. Ona se zahvalila potpredsednici Rot na tome što će sutra, 21. oktobra, posetiti Kragujevac i u Šumaricama prisustvovati obeležavanju Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu i 80. godišnjici od streljanja nedužnih civila, kako bi naglasila značaj zajedničkog sećanja.

Rot je podržala aktivnosti Ministarstva u stvaranju demokratskog okruženja koje neguje dijalog i toleranciju u društvu i istakla značaj ciljeva održivog razvoja. Kako je istakla, od izuzetnog značaja je da građani, pre svega na lokalnom nivou, budu informisani o ciljevima održivog razvoja. U Nemačkoj se u velikoj meri radi na uključivanju predstavnika nacionalnih manjina i njihovom zapošljavanju u državnim institucima, istakla je Rot i pohvalila dosadašnje napore Srbije da integriše nacionalne manjine u društvo.

Potpisani ugovori o dodeli sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini

20. oktobar 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dodelilo je sredstva iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine.

Ovogodišnji konkurs bio je otvoren od 29. juna do 28. jula 2021. godine, u kom periodu je 137 organizacija podnelo programe i projekte koji su imali za cilj unapređenje obrazovanja pripadnika nacionalnih manjina.

Ukupna planirana sredstva u budžetu Republike Srbije iznose 30 miliona dinara, a sredstva su dodeljena za  realizaciju 78 programa i projekta.

„Obrazovanje je oblast koja je od suštinskog značaja za svako društvo. Obrazovanje na jeziku nacionalnih manjina je posebno značajno, jer manjinskim zajednicama dodatno doprinosi u delu koji se odnosi na očuvanje identiteta, kao i obezbeđivanju jednakih mogućnosti pristupa obrazovanju na svim nivoima“, rekla je ministarka Gordana Čomić tokom potpisivanja ugovora sa predstavnicima odabranih projekata.

Ministarka je istakla da se među programima i projektima kojima su ove godine dodeljena sredstva nalazi i značajan broj onih koji su bili višenacionalni, odnosno koji su svojim edukativnim programima predvideli podršku u razvoju interkulturnog dijaloga i tolerancije pripadnika nacionalnih manjina i većinskog stanovništva.

Kako je navela, dodela sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine nije jedina aktivnost koju Ministarstvo preduzima, jer pored rada sa nacionalnim savetima na ovaj način motivišemo i podržavamo rad organizacija civilnog društva da svojim aktivnostima doprinesu unapređenju ove oblasti.

O konceptu solidarnog preduzetništva sa predstavnicima civilnog sektora i državnih organa

18. oktobar 2021.

Zakon o socijalnom preduzetništvu, za koji je urađen Nacrt, trebalo bi da uredi drugačiji način poslovanja po principu solidarne ekonomije, da socijalna preduzeća dobiju status i budu prepoznata u pravnom sistemu Srbije, rečeno je danas na društvenom dijalogu Koncept socijalnog preduzetništva i primeri dobre prakse u Republici Srbiji“ u Palati Srbija.

Kako je najavljeno na dijalogu u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Nacrtu zakona predstoji javna rasprava. Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je da Ustav jednog društva pokazuje njegove vrednosti, dok socijalna zaštita i mere socijalne politike pokazuju njegove  karakteristike, što je vidljivo kroz donošenje antidiskriminacionih zakona, Zakona o rodnoj ravnopravnosti, izrade Nacrta zakona o istopolnim zajednicama, itd. Kada govorimo o karakteristikama društva, nije primaran novac,  već promena ponašanja prema drugačijima od sebe, istakla je Čomić.

Svi imamo obavezu da uz sagledavanje sopstvenog položaja, prihvatimo različitosti u društvu, da poštujemo i pomažemo one koji ne mogu sami o sebi da vode računa, kao što su žrtve nasilja ili siromašni, marginalizovani, ljudi sa ličnim svojstvima koja ih onemogućavaju u svakodnevnom radu. Svi oni moraju da budu vidljivi i u oku svih zakona koji prate vrednosti Ustava Srbije, naglasila je Čomić.

Kako je navela, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je nadležno je za donošenje Strategije za stavaranje podsticajnog okruženja civilnog društva u Srbiji. Važno nam je da čujemo šta misle kolege iz civilnog društva, kao i predstavnici državnih organa koji se sektorski bave socijalnim preduzetniptvom, kako bi i u Strategiji i ova delatnost bila navedena i definisana. Spremni smo da ponudimo i hibridne modele preduzetništva sa privatnim kompanijama, koje bi omogućile humaniju atmosferu radnicima. U fokusu Ministarstva su centri za mentalno zdravlje u Srbiji koji će biti organizovani u dogovoru sa nadležnim organima, kao i  deistitucionalizacija, odnosno sprovođenje sistemskih promena koje treba da omoguće puno uključivanje korisnika sistema socijalne zaštite u sve ssfere života u zajednici, najavila je Čomić.

U obavezujućim postupanjima koja su usvojena na kraju dijaloga, istaknuta je neophodnost okončanja dugogodišnjeg rada na izradi zakona kojim bi se uredilo solidarno preduzetništvo, prepoznato i kao ključni faktor društvenog razvoja u svim evropskim državama. Donošenjem zakona država Srbija će pokazati da prepoznaje značaj socijalne ekonomije u razvoju društva, čime se usklađuje pravni okvir sa globalnom razvojnom Agendom 2030.

Usvojena Strategija za rodnu ravnopravnost od 2021. do 2030. godine

14. oktobar 2021.

Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, čiji je cilj prevazilaženje rodnog jaza i ostvarivanje rodne ravnopravnosti kao preduslova za razvoj društva i poboljšanje svakodnevnog života žena i muškaraca, devojčica i dečaka.

Vizija koja se ostvaruje Strategijom je rodno ravnopravna Republika Srbija u kojoj su žene i muškarci, devojčice i dečaci, kao i osobe drugačijih rodnih identiteta ravnopravni, imaju jednaka prava i mogućnosti za lični razvoj, pružaju ravnopravan doprinos održivom razvoju društva i preuzimaju jednaku odgovornost za budućnost.

Strateški okvir od ključne je važnosti za jačanje kapaciteta institucija i organizacija, poboljšanje koordinacije ključnih aktera i podizanje nivoa svesti građana o rodnoj ravnopravnosti.

Preuzeto sa sajta: https://www.srbija.gov.rs/vest/582820/usvojena-strategija-za-rodnu-ravnopravnost-od-2021-do-2030-godine.php

Mina Rolović Jočić: Rodna nejednakost tokom epidemije bila je jasno ispoljena – žene u većem riziku od zaraze KOVID -19

14. oktobar 2021.

Žene su podnele nesrazmerno opterećenje usled izloženosti rizicima od zaraze KOVID-19 zbog posla koje obavljaju, ali i zbog stepena angažovanja u svakodnevnoj brizi o domaćinstvu i porodici. Danas je prilika da se osvrnemo na ovaj nedovoljno vidljiv rad glavne pokretačke snage društva, u ime onih žena koje imaju i znanje i stručnost i koje uvek iznova dokazuju da imaju snage i volje da prebrode najteže trenutke za dobrobit svojih najbližih, izjavila je večeras državna sekretarka Mina Rolović Jočić, na otvaranju multmedijalne izložbe ''Kada je svet stao, one nisu“ u Obrenovcu. Svakako ne treba zaboraviti da je rat daleko od dobijenog, da on i dalje traje, samo u izmenjenim okolnostima, jer je čovečanstvo dobilo vakcine kao glavno oružje u ratu protiv virusa.

Mina Rolović Jočić je podsetila da se rodna nejednakost kao jedna od temeljnih društvenih nejednakosti jasno ispoljila tokom epidemije. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je izradilo dugo očekivani Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji integriše rodni aspekt u sve sfere društva, procese odlučivanja, donošenje planova i programskih budžeta i definiše ključne pojmove u pogledu rodne ravnopravnosti. Takođe, na današnji dan, usvojena je i Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, kao još jedan korak napred ka ostvarivanju konkretnih pomaka u ovoj oblasti, istakla je Rolović Jočić.

U sedištu Evropske komisije u Briselu zvanično predstavljena izložba slovačke naivne umetnosti iz Srbije

12. oktobar 2021.

Izložba slika slovačkih umetnika iz Srbije po treći put se održava u Briselu, a ovoga puta pod pokroviteljstvom potpredsednika Komisije, Maroša Šefčoviča i potpredsednice Vlade Srbije, Maje Gojković.

Maroš Šefčović je predstavljajući izložbu poručio da je ona dokaz dobrog života koje slovačka manjina ima u Srbiji u kojoj su nastanjeni više od 200 godina i gde se, prema njegovim rečima, osećaju kao kod kuće.

Foto: Tanjug


”Razgovarali smo o izazovima i važnosti kulturne razmene za mir i bolje razumevanje država i poznavanje među susedima. One odražavaju pozitivnu energiju, optiizam, to su slike iz života. Nadam se da ćemo ovu umetnost promovisati na način da dospe i na UNESKO listu kulturnog nasleđa gde u potpunosti i pripada”, poručio je Šefčović.

U ime Vlade Srbije izložbi u Briselu je prisustvovala ministarka za ljudska i manjinska prava Gordana Čomić, koja je istakla važnost kulture i različitosti u izgradnji evropske zajednice naroda.

Ona je posebno nagalasila važnost koju Vlada Srbije pridaje pravima manjinski zajednica.

”Ove slike predstavljau svetlo i lepotu sveta. Ova lepota pripada svima, ne samo slovačkoj zajednici koja živi u Srbiji, ne samo EU. Deleći lepotu postiđujemo ono što je ružno i što čini ljude nesrećima”, kazala je Čomić.

Foto: Tanjug


Slikar Pavel Babaka, osnivač galerije ”Babka Kovačica“ iz cije kolekcije dolaze izložene slike, nije prisustvovao izložbi zbog mera restrikicije protiv Kovida-19 koje se primenjuju u Belgiji, ali se okupljenima obratio video porukom.

Među posetiocima izložbe bili su i specijalni EU predstavnik za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i ambasadorka Misije Srbije pri EU Ana Hrustanović.

Slike slovačke naivne umetnosti iz Srbije izložene su u centralnom holu sedišta Evropske komisije ”Berlamon” od 1. do15. oktobra 2021. godine.

Izvor: TANJUG

Mina Rolović - Jočić: Srbija ojačala sistem zaštite prava migranata/izbeglica

7. oktobar 2021.

U godini kada je Srbija normativno uredila oblasti rodne ravnopravnosti i antidiskriminacije, istovremeno privela kraju izradu planskih dokumenata koji prate ove zakone, krenuli smo i u proces izrade krovne strategije praćenja i unapređenja ljudskih prava u Republici Srbiji od 2022. do 2030. godine. Cilj donošenja tih dokumenata je unapređenje vladavine prava i zaštita i unapređenje ljudskih prava uz jačanje dijaloga o temama koje se tiču građana Republike Srbije, uključujući i zaštitu prava migranata/izbeglica, izjavila je Mina Rolović - Jočić, državna sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prilikom dodele UNHCR-ove nagrade Nansen Nikoli Kovačeviću, pravniku iz Beograda. Ono što je uočljivo, kada se pogleda prethodni period, jeste činjenica da se od 2015. godine kada je izbeglička kriza dostigla najveće razmere postepeno menjala praksa nadležnih organa, koja je doprinela zaštiti i unapređenju prava migranata.

Kako je istakla, Nikola Kovačević je svojim radom, stručnošću, posvećenošću doprineo zaštiti i unapređenju prava migranata/izbeglica, pojedine probleme učinio vidljivijim, doprineo unapređenju njihovog položaja i podizanju svesti o potrebi zaštite ljudskog dostojanstva i poštovanja ljudskih prava

UNHCR-ova nagrada Nansen za pomoć izbeglicama uspostavljena je 1954. godine i odaje priznanje pojedincima, grupama i organizacijama koje prevazilaze svoje dužnosti u oblasti zaštite izbeglica, raseljenih lica i lica bez državljanstva. Od 2017. godine dodeljuje se i na regionalnom nivou, za Afriku, Aziju, Evropu i Bliski istok.

Zaštita i unapređenje životne sredine od presudnog značaja za opstanak čoveka

1. oktobar 2021.

Veliko je zadovoljstvo organizovati stalnu formu dijaloga o onome što je nama izuzetno važno, a to je zaštita, očuvanje i unapređenje životne sredine. Tema današnjeg dijaloga je izuzetno važna kako za pojedince, članove društva, tako i za državu u celini, zbog međunarodnih obaveza koje smo preuzeli prema EU i UN, ali i drugih međunarodnih organizacija sa kojima je Srbija u ugovornim obavezama, izjavila je danas ministarka za ljudska i manjinska prva i društveni dijalog Gordana Čomić otvarajući društveni dijalog „Unapređenje zakonodavnog okvira za zaštitu prirode“.

Problem očuvanja životne sredine je od presudnog značaja ne samo za običnog čoveka i očuvanje njegovog zdravlja, već i za opstanak čitavog čovečanstva, a apsurd je da ga je teško rešiti. Naime, danas govorimo o stvarima koje je najteže ostvariti, istakla je Čomić i dodala da je obaveza zaštite prirodne sredine toliko očigledna za očuvanje života svih nas, da moramo neprekidno informisati i upozoravati građane na značaj štetnih posledica svih vrsta zagađenja koje se nalaze u prirodi. Stoga smo danas organizovali prisustvo svih relevantnih učesnika kako bi aktivno doprineli procesu postizanja društvene saglasnosti o daljim pravcima unapređenja zakonodavnog okvira za zaštitu prirode i iznalaženju dobrih rešenja u ovoj oblasti, naglasila je Čomić.

Predstavnici civilnog društva i Ministarstva zaštite životne sredine zaajednički su dogovorili tekst obavezujućih postupanja u kojima, između ostalog stoji i da je potrebno stalno i suštinski vršiti preispitivanje sistema zaštite prirode u Republici Srbiji, da nadležno ministarstvo primenjujući u potpunosti Zakon o planskom sistemu Republike Srbije omogući učešće svih zainteresovanih strana i ciljnih grupa u procesu praćenja efekata primene propisa i izradi ex post analize, kao i izradi propisa, podzakonskih akata i usaglašavanja sektorskog zakonodavstva.

Ministarstvo zaštite životne sredine i predstavnici civilnog društva saglasili su se da će kontinuirano raditi na unapređenju zakonodavnog okvira za zaštitu prirode.

Pokretanje operativnog procesa za merenje stanja ljudskih prava u Srbiji

29. septembar 2021.

Jedanaesta sednica Saveta za praćenje primene preporuka Ujedinjenih nacija za ljudska prava održana je 29. septembra 2021. godine u „Palati Srbija“ u Beogradu.

Sednicom je predsedavala ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i predsednica Saveta – Gordana Čomić, a prisustvovali su joj predstavnici državnih organa koji čine sastav Saveta. Sednici su takođe prisustvovali predstavnici međunarodnih organizacija (Tim za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Srbiji, Misija OEBS u Srbiji), nezavisnih tela (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti), kao i organizacija civilnog društva, uključujući Platformu organizacija za saradnju sa mehanizmima UN za ljudska prava.

Predsednica Saveta Gordana Čomić upoznala je članove Saveta sa inicijativom Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog za izradu operativnog dokumenta koji će Srbiji omogućiti po prvi put merenje stanja i praćenje unapređenja stanja ljudskih prava u Republici Srbiji. Ona je iznela očekivanja od članova Saveta i učesnika na sednici da daju punu podršku i da se uključe u proces izrade ovog krovnog dokumenta u oblasti ljudskih prava. 

Čomić je najavila i razmatranje Trećeg periodičnog izveštaja Republike Srbije o primeni Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupaka 23. i 24. novembra 2021. godine u Palati Ujedinjenih nacija u Ženevi. Ona je takođe upoznala članove Saveta i prisutne da Srbija u maju 2022. godine treba da dostavi Komitetu za prava deteta objedinjeni peti i šesti periodični izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta i da će u tom cilju u skladu sa novim Poslovnikom Saveta biti formirana tematska grupa koja će pružati savetodavnu podršku radu resorima koji su zaduženi za izveštavanje o primeni Konvencije o pravima deteta.

Na sednici Saveta je odlučeno da se formira i tematska grupa za podršku izradi ažuriranog Zajedničkog osnovnog dokumenta o Republici Srbiji, koji je obavezni prateći dokument državnih izveštaja o primeni međunarodnih ugovora o ljudskim pravima. Platforma organizacija za saradnju sa UN mehanizmima za ljudska prava je pozdravila ovu inicijativu i istakla da će njihova mreža organizacija dati punu podršku izradi dokumenta.

Zadatak cele zajednice je da omoguće starijima dostojanstven život bez diskriminacije

27. septembar 2021.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je danas da način na koji živi osoba u poznim godinama nije samo njena privilegija, već i zadatak svih nas da učinimo da taj život bude dostojanstven i bez diskriminacije.

Ljudi kao pojedinci su različiti po mnogo čemu – po polu, seksualnom opredeljenju, naciji, religiji, ali kada dostignu određeni broj godina postaju svi isti, izjavila je Čomić otvarajuću regionalnu konferenciju na kojoj je predstavljen prvi Globalni izveštaj UN o diskriminaciji na osnovu starosti i organizovan Nacionalni dijalog o starenju i ejdžizmu. 

Starenje je privilegija, resurs iskustva, znanja, sve što u starijim ljudima postoji a nije izgovoreno. U starosti postajemo svi jednaki i isti. Društvo koje neće da unapređuje odnos prema starima je društvo kojem ni mladi ne mogu da se raduju, navela je Čomićeva.

Ćutanje o problemima  starih mora da prestane, naglasila je Čomić i dodala da je ejdžizam prisutan u mnogim oblastima društva, počev od banaka, gde stariji ne mogu da dobiju kredit, do institucija gde im je često onemogućen pristup. Treba da otvorimo dijalog o tome kako žive stari, kako se osećaju, kako su živeli za vreme karantina. To je vreme kada su gubili bračnog druga, svet pred očima koji su do tada imali, naglasila je Čomić.

O predrasudama i stereotipima sa kojima se susreću sve starosne grupe u okvriu regionalne konferencije govorili su stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob, regionalna direktorka Populacionog fonda UN za istočnu Evropu i centralnu Aziju Alan Armitaž, regionalni direktor SZO za Evropu dr Hans Kluge, glumica Rada Đuričin, predstavnici drugih zemalja, međunarodnih organizacija i eksperti.

Nakon regionalne održana je i nacionalna konferencija o ejdžizmu na kojoj su pored ministarke Čomić govorili i ministar za brigu o porodici i demografiju Ratko Dmitroviić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković,, predsednik Crvenog krsta Srbije Dragan Radovanović, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Đorđe Staničić, predsednica udruženja Amiti Nadežda Satarić i drugi.

Čomić: Ugrađivanje rodnog aspekta u politiku postavlja rodnu ravnopravnost u centar donošenja odluka

24. septembar 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog realizovalo je od 22. do 24. septembra 2021. godine u Aranđelovcu trening za savete nacionalnih manjina „Ravnopravno, ženska snaga promene“. Treningu su prisustvovale predstavnice iz 22 nacionalna saveta, koje su pozdravile ovakav način obuke i inicirale njegov nastavak u što skorije vreme.

Integrisanje rodnog aspekta u razlličite sfere društva i države obuhvata mnogo više od povećanja učešća žena u procesima odlučivanja, istakla je Čomić. Ugrađivanje rodnog aspekta u politiku postavlja rodnu ravnopravnost u centar donošenja odluka, srednjoročnih planova, programa budžeta, institucionalnih struktura i postupaka, ali i iskustava, znanja i interesa, žena, i muškaraca u procesu uobličavanja politika, planiranja i odlučivanja.

U oblasti zaštite prava nacionalnih manjina rodni aspekat ukazuje na potrebu unapređenja ljudskih prava, ali i inicira promenu ciljeva, strategije i akcije kako bi se obezbedilo da svi građani, i manjinske i većinska zajednica, doprinosu procesu razvoja, istakla je Gordana Čomić.

Čomić: Ništa o Romima bez Roma za stolom

22. septembar 2021.

Romska zajednica je ravnopravna sa drugim manjinskim i sa većinskom zajednicom u Srbiji i važno je da iskoristimo značajan resurs koji oni predstavljaju, kako bi zajedno gradili budućnost, izjavila je danas ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić na konferenciji za medije povodom društvenog dijaloga "Ekonomsko osnaživanje Roma i ciljevi održivog razvoja u Srbiji", u Palati Srbija.

Očekuje naas veliki posao i do konkretnih rezultata ćemo doći kroz dijalog, rekla je Čomić i dodala da je moto kojim se rukovodi kada je rešavanje problema romske zajednice - ništa o Romima bez Roma za stolom. Današnji dijalog vodimo uz podršku Saveta Evrope i saradnju sa civilinim društvom i želimo da ga pretvorimo u stalni dijalog kojim ćemo izgraditi budućnost 2030. i uključenu romsku zajednicu u Srbiji, na način kako to Romi kažu da treba, naglasilaje Čomić. Ona je ukazala da je jedan od poslova Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog izrada Strategije za uključenje Roma gde će nastaviti sa idejom da se u svim sektorima u državi, kada se govori o razvoju Srbije, pita i romska zajednica.

Zamenica šefa Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji Nadia Ćuk rekla je da su Romi i Romkinje žrtve diskriminacije u svim oblastima života, počev od obrazovanja, zapošljavanja, stambene, socijalne politike i da nisu uključeni u kreiranje javnih politika. Ona je ocenila da bi zbog toga trebalo podržati aktivnosti i napore Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i svih drugih koji su usmereni na osnaživanje Roma i stvoriti inkluzivno, prosperitetno društvo. Ćuk je istakla da bi posebno trebalo obratiti pažnju na ekonomsko jačanje Roma, na njihovo uključivanje u kreiranje lokalnih javnih politika.

Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Dalibor Nakić rekao je da veliki broj Roma živi ispod granice siromaštva, da je prosečan životni vek Roma znatno kraći u odnosi na prosečni životni vek ostatka populacije, i da Romi spadaju u jednu od najdiskriminisanijih kategorija stanovništva. Raduju me napori koje država poslednjih godina ulaže da bi se unapredio položaj Roma, kao i da su ostvareni određeni rezultat,i naglasio je Nakić i dodao da romska zajednica ide krupnim koracima ka boljoj i svetlijoj budućnosti. Nakić je rekao da je izuzetno značajno ekonomsko osnaživanje Roma, jer napredak u toj oblasti povlači napredak i u drugim segmentima, kao što su obrazovanje, stanovanje, zdravstvena i socijalna zaštita i utiče na podizanje životnog standarda.

Društveni dijalog, 16. po redu, okončan je usvajanjem obavezujućih postupanja u kojima je, između ostalog, istaknuta potreba jačanja aktivnosti svih nadležnih državnih institucija na ekonomskom jačanju Romkinja i Roma, kao i uslova za bolje obrazovanje romske dece i novih programa za obrazovanje starijh Roma. Takođe, Radnoj grupi za izmenu i dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti je predloženo da uspostavi efikasnije procedure u oblasti zapošljavanja za sve koji su privremeno radno angažovani u periodu od 3 do 6 meseci, mirovanjem socijalne pomoći dok su angažovani.

PREDSTAVLjENA ANALIZA EFEKATA PRIMENE AKCIONOG PLANA ZA OSTVARIVANjE PRAVA NACIONALNIH MANjINA

9. septembar 2021.

U organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Saveta Evrope, 8. septembra 2021. godine u Beogradu, predstavljena je Ex-post analiza efekata primene Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.

Analiza je izrađena u okviru zajedničkog projekta Saveta Evrope i Evropske unije „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji“. Predstavljanju Analize prisustvovali su predstavnici relevantnih državnih organa, nezavisnih tela, međunarodnih organizacija i predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

U uvodnom obraćanju prisutne je pozdravila pomoćnica ministra Ivana Antić, koja je iznela da su razlozi za izradu predmetne analize, sadržani kako u Zakonu o planskom sistemu tako i u potrebi da se, nakon 5 godina primene, utrvrdi da li su realizovane sve aktivnosti i da li su ostvareni predviđeni ciljevi.

„Ova analiza daće smernice za metodologiju izrade novog strateškog dokumenta, koji će biti baziran na Izveštaju o napretku u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, kao i na preporukama iz Četvrtog mišljenja Savetodavnog komiteta o sprovođenju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, a izradu novog strateškog dokumenta koordiniraće Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.“ istakla je Antićeva.

„Ex-post analiza akcionog plana otvara prostor za budući rad. Postoji potreba da se aktivnosti učine specifičnijim i merljivim. Potrebno je povećati znanje i podatke o položaju pripadnika nacionalnih manjina. Ovo zahteva sveobuhvatnu i participativnu pripremu popisa stanovništva u oktobru 2022. godine, uključujući i utvrđivanje prava pripadnika manjina na višestruku nacionalnu pripadnost. Štaviše, politike treba da postanu sveobuhvatnije i holističnije, po sektorima, kao i prema starosti, polu i geografskim grupama. Demokratiji je potrebno nacionalno manjinsko okruženje bez govora mržnje. Kao jedan od osnivača Opservatorije Saveta Evrope za nastavu istorije u Evropi, srpska vlada ima posebnu odgovornost za obezbeđivanje multikulturalne, međukulturne i višestruke perspektive u obrazovanju i kulturi “, rekao je Tobias Flesenkemper, šef kancelarije Saveta Evrope, podsećajući na rezoluciju Komiteta ministara od aprila 2021.

Zamenik predsedavajućeg Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina Dalibor Nakić, istakao je da Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina od izuzetnog značaja za pripadnike nacionalnih manjina koji žive u Republici Srbiji i da će nacionalni saveti, kao i do sada, da se aktivno uključe u rad na njegovom unapređenju, kao i u realizaciji aktivnosti i praćenju sprovođenja Akcionog plana.

Srbija je višenacionalna sredina, što je bogatstvo jednog društva

02. septembar 2021.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić razgovarala je danas sa ambasadorkom Rumunije u Beogradu Silvijom Davidoju. Tema razgovora se odnosila na položaj rumunske nacionalne manjine, odnosno, funkcionisanje Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine i mogućnosti njihovog unapređenja.

Ministarstvo ima ulogu alata za rešavanje problema sa kojima se suočavaju saveti nacionalnih manjina i njihovi predstavnici izjavila je Gordana Čomić. Kako je naglasila, u temeljne evropske vrednosti spadaju ljudska prava i slobode, koji obezbeđuju dostojanstven život građana u tolerantnoj sredini i neguju dijalog. Dijalog je uspostavljen sa svim relevantnim akterima u društvu u različitim oblastima, među kojima su i oni sa predstavnicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Naš stav je da se o problemima nacionalnih manjina razgovara sa njihovim predstavnicima za istim stolom, naglasila je Čomić.

Srbija je višenacionalna sredina, što je bogatstvo jednog društva. Upravo je Priručnik za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina, koji je nedavno predstavljen, dokaz da se zaštita nacionalnih manjina primenjuje i unapređuje na celoj teritoriji Republike Srbije, istakla je Čomić.

Gordana Čomić: Zdravlje, obrazovanje, zdrava hrana i životna sredina – teme o kojima moramo da razgovaramo

31. avgust 2021.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je danas da su zdravlje, obrazovanje i zdrava hrana, uz zdravu životnu sredinu, teme o kojima se mora razgovarati i navela da se o tome do sada nije razgovaralo zato što je Srbija društvo i država u hroničnom nedostatku dijaloga. Otvarajući društveni dijalog „Ciljevi održivog razvoja - svet bez gladi, dobro zdravlje i kvalitetno obrazovanje“, Čomić je rekla da je Srbija društvo i država u hroničnom strahu od dijaloga i stavu da je samo jedna strana u pravu. Ostajemo u klopci samoopisivanja i ogovaranja problema i ljudi, umesto da primenimo Zakon o planskom sistemu, analiziramo aktuelno stanje i razgovoramo kako probleme da rešimo, na kraju, na koji način da u Srbiji ustanovimo kulturu kompromisa, istakla je Čomić i dodala da resorno Ministarstvo kao alat služi ispunjavanju i tog cilja.

Prema njenim rečima, današnja tema dijaloga je postavljena jer je važno da se zna kako ćemo se i čime hraniti 2030, kako će nam se obrazovati generacije, kakav će biti obrazovni sistem u budućnosti, kako ćemo živeti posle korone.

Obišli smo svih 29 upravnih okruga i razgovarali sa onima koji su zaduženi za primenu Zakona o planskom sistemu, gde su teškoće, zašto se ne primenjuju i šta možemo zajedno da uradimo. Takođe smo posetili i 22 saveta nacionalnih manjina i Zajednicu jevrejskih opština, tražeći i od njih da nam kažu šta je to što ovo Ministarstvo može da uradi za nacionalnu manjinu, da i oni budu ravnomerno tretirani, istakla je Gordana Čomić.

U društvenom dijalogu, 15. po redu, učestovali su stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoa Žakob, specijalna savetnica predsednice Vlade Republike Srbije za implementaciju Agende 2030 prof. dr Slavica Đukić Dejanović, Milena Altmejer iz Nemačke organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), kao i predstavnici ministarstava u Vladi Republike Srbije, Narodne skupštine, međunarodnih institucija, udruženja, Univerziteta u Beogradu, Republičkog statističkog zavoda, Privredne komore, načelnici upravnih okruga, gradonačelnici i predsednici opština.

Učesnici dijaloga usvojili su obavezujuća postupanja koja se odnose na izradu planova razvoja i njihovo usklađivanje sa Ciljevima održivog razvoja, inteziviranje komunikacije i saradnje nadležnih državnih organa sa lokalnim nivoom vlasti, kao i uspostavljanje sistematske i kontinuirane edukacije predstavnika lokalne samouprave o održivom razvoju.

Predstavljen priručnik za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Republici Srbiji

26. avgust 2021.

26. avgusta 2021. godine u Novom Sadu, u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, predstavljen je „Priručnik za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Republici Srbiji“.

Priručnik je izrađen u okviru zajedničkog projekta Saveta Evrope i Evropske unije „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji“, a promociji Priručnika pored predstavnika Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, prisustvovali su predstavnici AP Vojvodine, Saveta Evrope i predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina koje imaju sedište na teritoriji AP Vojvodine.

U uvodnom obraćanju prisutne je pozdravio Predsednik Skupštine AP Vojvodine, Ištvan Pastor i poručio da je „Priručnik dragocen kako za članove današnjih nacionalnih saveta, tako i za budeće nacionalne savete, ali istovremeno predstavlja dokument koji možemo s ponosom pokazati evropskoj političkoj javnosti, kao dostignuće naše politike“.

„Potrebna je živa reč nas koji smo alat, da budemo sigurni da se primenjuje i unapređuje zaštita nacionalnih manjina na celoj teritoriji Republike Srbije. Zahvaljujući ovom Priručniku, korisnici imaju jasnu sliku o tome kako se primenjuje Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i kako na najbolji način mogu da iskoriste njegov kapacitet”- istakla je ministarka Gordana Čomić.

„Nakon održanih izbora za članove nacionalnih saveta i usvajanja seta manjinskih zakona 2018. godine, Ministarstvo je uočilo potrebu da se neka od najvažnijih pitanja u vezi s radom nacionalnih saveta preciznije obrade, naglase i predstave na praktičan način, te je sačinjen priručnik prema oblastima u kojima nacionalni saveti vrše svoja ovlašćenja”- naglasila je Ivana Antić, pomoćnica ministra.

„Unapređenje zaštite nacionalnih manjina i rada nacionalnih saveta ima pozitivan efekat na promociju različitosti i ravnopravnosti”– istakao je Tobias Flesenkemper, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu.

Zamenik predsedavajućeg Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina Dalibor Nakić, istakao je da su u Priručniku date jasne smernice koje će doprineti uspešnijem radu svih nacionalnih saveta, kao i da će predstavljati značajno sredstvo u vršenju ovlašćenja nacionalnih saveta i zahvalio se svima koji su učestvovali u njegovoj pripremi.

Osnovna namena Priručnika je da korisnicima omogući da na jednom mestu pronađu praktične primere akata koje nacionalni saveti nacionalnih manjina, saglasno propisima, mogu da donesu, kao i savete koje korake i aktivnosti treba da preduzmu kako bi blagovremeno, potpuno i efikasno vršili neka od javnih ovlašćenja koja su im poverena.

Unapređenje položaja Roma od izuzetnog značaja za Srbiju

25. avgust 2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić predsedavala je danas konstitutivnoj sednici Koordinacionog tela za unapređenje položaja i socijalno uključivanje Roma i Romkinja i praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za perod od 2016. do 2025. godine.

Brnabić je imenovana za predsednicu Koordinacionog tela, a ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić za zamenicu predsednice tog tela.

Članove pomenutog tela čine ministri prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, zdravlja, za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, državne uprave i lokalne samouprave, finansija, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, pravde, za evropske integracije, kao i predstavnici Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

Na sednici je formirana i Stručna grupa Koordinacionog tela koja će sprovoditi operativne aktivnosti.

Premijerka je istakla da je unapređenje položaja Roma i Romkinja i njihovo uključivanje u društvo od izuzetnog značaja za Srbiju i da je, u skladu s tim, uloženo dosta vremena, napora i resursa kako bi se poboljšao kvalitet njihovog života.

Ona je podvukla da resorno ministarstvo može mnogo da uradi na tom polju i da napori na poboljšanju životnog kvaliteta Roma i Romkinja nisu važni samo zbog poštovanja ljudskih prava i evropskih integracija, već zbog toga što Srbija želi da stvori upravo takvo društveno okruženje za sve narode i pripadnike nacionalnih manjina koji u njoj žive.

Čomić je ukazala na to da je koordinacija rada ministarstava od izuzetnog značaja za sprovođenje različitih aktivnosti na terenu i kao pozitivan primer navela imunizaciju Roma i Romkinja, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja.

Ministarka je takođe najavila da će do kraja godine biti revidirana Strategija, koja će na taj način biti usklađena sa evropskim okvirom.

Izvor: Vlada RS https://www.srbija.gov.rs/vest/570055/unapredjenje-polozaja-roma-od-izuzetnog-znacaja-za-srbiju.php

Čomić: Napretka društva nema bez dijaloga i razgovora i sa onima koji imaju suprotne stavove

24. avgust 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovanjem 14. dijaloga, ovoga puta o kulturi dijaloga, pokazuje da je alat za demokratske promene u Srbiji, izjavila je danas ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić na konferenciji za medije koja je organizovana povodom tematskog dijaloga „Kultura dijaloga - civilno drušvo i mediji”. Kako je ocenila, napretka društva nema bez razgovora i sa ljudima koji imaju suprotne stavove i mišljenje.

Nemamo pravo da radimo ništa drugo osim da pozivamo na dijalog, dodala je Čomić i rekla da je danas tema kakvo je stanje po pitanju medija i civilnog društva u Srbiji i kako ko može da doprinese u ovoj oblasti. Pitanje je da li kultura dijaloga odražava stanje u društvu ili je takva kultura dijaloga nametnuta, izjavila je Čomić.

Čomić je na zvaničnom otvaranju skupa "Kultura dijaloga - civilno društvo i mediji" izrazila žaljenje što deo civilnog društva nije došao na skup, ali da oni na to imaju pravo, a da Ministarstvo mora uvek da bude otvoreno za dijalog i stoga ih poziva da se priključe. Većina stavova koji su izneli učesnici današnjeg dijaloga nalaze se u polaznim osnovama za izradu Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period od 2021- 2030. godine, dokumentu koji izrađuje Radna grupa Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, naglasila je Čomić.

Na tematskom društvenom dijalogu učestvovali su potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, predsednica Fondacije BFPE za odgovorno društvo Sonja Liht, šef misije OEBS u Srbiji Jan Bratu, pravni ekspert Milan Antonijević, predstavnici Univerziteta u Beogradu, medijskih udruženja, nevladinog sektora, međunarodnih organizacija i ambasada u Srbiji.

Učesnici dijaloga usvojili su obavezujuća postupanja za ministarstva i Vladu i izrazili očekivanja da će današnji dijalog i njegovi pozitivni pomaci omogućiti učešće svih predstavnika civilnog društva i medijskih udruženja u narednom dijalogu koji će biti realizovan do kraja 2021. godine

Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a, pročitao pismo dela organizacija civilnog društva

24. avgust 2021.

Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić, učestvujući u društvenom dijalogu „Kultura dijaloga - civilno društvo i mediji”, pročitao je pismo dela organizacija civilnog društva upućeno ministarki za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordani Čomić.

Pismo objavljujemo u celosti: 

Otvoreno obraćanje ministarki Gordani Čomić

Profesionalni mediji i organizacije civilnog društva (OCD) u Srbiji pozivaju ministarku Čomić,  nadležnu za kreiranje okruženja za rad civilnog društva, da prepozna, osudi i spreči napade na civilno društvo i medije koje sprovodi vlast.

Pozivamo i relevantne institucije, kao i sve aktere u društvu da se priključe borbi protiv novog talasa pritisaka na medije i organizacije i da se suprotstave zloupotrebama koje vode ka daljem urušavanju demokratije i vladavine prava. Podsećamo da je položaj medija i civilnog društva odavno označen kao nepovoljan po izveštajima svih relevantnih međunarodnih organizacija.

Profesionalni mediji i OCD ponovo su meta žestoke kampanje koju je, po ustaljenom običaju, poveo predsednik Republike, a nastavili mediji pod njegovom kontrolom. Predsednik Vučić izneo je brojne neistine o radu organizacija civilnog društva u Srbiji, optužujući ih da rade za strane interese i da su pod kontrolom tajkuna. Vučić je iskoristio odluku privatne kompanije Tviter da stavi oznaku „sarađuju sa vladom Srbije“ na naloge provladinih medija u Srbiji, da pokrene široku kampanju protiv civilnog sektora i malog broja preostalih profesionalnih medija u zemlji. Jedna od najopasnijih, potpuno netačnih, izjava predsednika je optužba da organizacije civilnog društva ne plaćaju porez i da su se bunile kada je trebalo da ga plate. Za razliku od provladinih medija, poput PINK-a, OCD u Srbiji plaćaju poreze i doprinose, podnose izveštaje Agenciji za privredne registre i nikada se nisu bunile protiv toga. Pošto je ovaj podatak sigurno poznat predsedniku Republike, prinuđeni smo da zaključimo da je u pitanju loša namera i još jedan u nizu koraka ka uništenju dela društva koji se bori za demokratiju i vladavinu prava. Srpski telegraf i drugi provladini mediji priključili su se kampanji objavljujući specijalni dodatak o finansiranju i navodnim vezama medija i OCD sa strancima i najavljujući nastavak kampanje, dok su u isto vreme TV Pink i TV Happy najavili ove članke u jutarnjim programima.

Pozivamo domaću i međunarodnu javnost da nam se pridruži u borbi za ove vrednosti, na sve dostupne legalne načine. Pozivamo predstavnike stranih vlada i međunarodnih organizacija da se odrede prema ovoj i svim drugim kampanjama koje se vode protiv slobodnih medija i civilnog društva.
Pozivamo ministarku Gordanu Čomić, u čijem resoru je i razvoj civilnog društva, da se odmah usredsredi na zaustavljanje napada i pokušaja uništavanja sektora i gušenja slobode udruživanja, a ne da pokreće procese koji nemaju nikakav evident rezultatat.

Profesionalni mediji i OCD nastaviće sa još većim žarom da se bore za demokratiju, vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava u Srbiji i sigurno nećemo odustati pred neprijateljskim kampanjama vlasti i medija koje kontrolišu.

Potpisnice:

1.       Građanske inicijative
2.       Centar za praktičnu politiku
3.       Beogradski centar za ljudska prava
4.       Fondacija “Sloboda štampe”, Senta
5.       Udruženje Žene za mir, Leskovac
6.       UG Centar građanskih vrednosti, Subotica
7.       Novi optimizam
8.       Centar za održive zajednice, Novi Sad
9.       Glas Šumadije
10.     Pro.Tok21
11.     Radio Zlatousti
12.     Fondacija BFPE za odgovorno društvo
13.     Centar za razvoj lokalnih medija
14.     Društvo “Koraci”
15.     iRevolucija
16.     Media i reform centar Niš
17.     Urban-In
18.     Centar za razvoj i demokratiju juga Srbije
19.     Regionalna informativna agencija JUGpress
20.     Centar za evropske politike
21.     A11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
22.     PROTECTA
23.     CINS
24.     Asocijacija Duga
25.     NUNS
26.     Fondacija Iskorak
27.     Autonomni ženski centar
28.     Beogradski centar za bezbednosnu politiku
29.     TRAG fondacija
30.     CRTA
31.     NDNV
32.     Novosadska novinarska škola
33.     Podrinske Šabac
34.     Odbor za ljudska prava Niš
35.     Ozon Media
36.     Nacionalna koalicija za decentralizaciju
37.     Slavko Ćuruvija Fondacija
38.     Fondacija za mlade Obrenovca
39.     BIRODI
40.     YUCOM
41.     EPUS
42.     Fondacija Jelena Šantić
43.     Centar za kulturnu dekontaminaciju
44.     Fond za humanitarno pravo
45.     Partneri Srbija
46.     CANVAS
47.     Centar za monitoring i aktivizam - CEMA
48.     Impuls Tutin
49.     BUSINESS INFO GROUP
50.     Nova ekonomija
51.     FoNet
52.     Peščanik
53.     Danas
54.     CITY SMART
55.     Da se zna!
56.     Omladinski centar CK13

Ministarka Goradana Čomić u Sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine AP Vojvodine

19. avgust 2021.

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar Žolt Sakalaš je 16. avgusta t.g. primio ministarku za ljudska i manjinska pitanja i društveni dijalog Gordanu Čomić, s kojom je razgovarao o budućoj saradnji između resornog ministarstva i sekretarijata. U okviru radnog sastanka, Sakalaš je predstavio delokrug rada Sekretarijata, kao i njegove aktivnosti.

„Zajedničke nadležnosti Ministarstva i Sekretarijata najviše se ogledaju u očuvanju i promociji prava i identiteta nacionalnih manjina. Sekretarijat je spreman za saradnju u tim oblastima, a što se tiče drugih oblasti, uključićemo i druge aktere s ciljem ostvarivanja što boljih rezultata. Primere dobre prakse s teritorije AP Vojvodine rado ćemo podeliti.” – rekao je Sakalaš.

Cilj ove posete Pokrajinskoj vladi bila je razmena informacija, kako bi se lokalnim samoupravama omogućila puna primena zakona iz zajedničke nadležnosti.

„Stručni tim Ministarstva obišao je sve upravne okruge, kao i nacionalne savete nacionalnih manjina na teritoriji Republike Srbije, s ciljem da dokaže da predstavlja alat za svoje korisnike i da ima sluha za njihove potrebe.” – istakla je ministarka Čomić.

Radnom sastanku prisustvovali su i predstavnici Sekretarijata, kao i stručni tim resornog ministarstva.

Održan prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu Nacrta strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u RS za period od 2021-2030. godine

30. jul 2021.

Prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu Nacrta strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u RS za period od 2021 do 2030. godine održan je 27. jula 2021. godine u Palati Srbija. Sastanku su prisustvovali članovi, odnosno zamenici članova i posmatrači u Posebnoj radnoj grupi, predstavnici međunarodnih organizacija i predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Sastanak je otvorila predsedavajuća ove Posebne radne grupe, ministarka Gordana Čomić, koja se zahvalila širokom krugu lica iz državnog i civilnog sektora koji su uzeli učešće na sastanku ističući izuzetan značaj koji ovaj dokument javne politike ima, ne samo za oba sektora već i za demokratizaciju celokupnog društva. Ona je naglasila da se sve prepreke koje trenutno postoje u stvaranju podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji moraju prevazići i da je neophodno ustanoviti kulturu kompromisa i dijaloga.

Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, zahvalila se na pozivu i istakla da je podrška radu civilnog sektora u Republici Srbiji uvek bila ciljno orijentisana na unapređenje demokratije. Žakob je pružila podršku daljem procesu i navela da bi same organizacije trebalo međusobno više da sarađuju, da se udružuju, te da zajednički predstave stanovišta o pojedinim pitanjima, kako bi njihov uticaj na državni sektor bio značajniji.

Zamenik predsednice Posebne radne grupe, v.d. pomoćnika ministarke, Žarko Stepanović istakao je da je cilj izrade ovog dokumenta da se razvije podsticajno okruženje za delovanje organizacija civilnog društva sa unapređenim pravnim, institucionalnim i finansijskim okvirom za izgradnju strukturisane i razvijene saradnje javnog i civilnog sektora i uspostavljen stalni dijalog sa organima javne vlasti u svim oblastima.  

Ovom prilikom prisutnima je predstavljen dosadašnji proces izrade dokumenta javne politike za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva i okvirni kalendar za naredne aktivnosti, kao i polazne osnove za izradu ovog dokumenta javne politike koje će nakon usvajanja komentara i sugestija od strane članova radne grupe, biti predstavljeni i javnosti.

Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija dostavljen Četvrti periodični izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima

26. jul 2021.

Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija dostavljen je Četvrti periodični izveštaj Republike Srbije o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, koji je Vlada Republike Srbije usvojila je 9. jula 2021. godine.

Izradu Izveštaja koordiniralo je i pripremilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Izveštaj je izrađen u širokom konsultativnom procesu, u okviru kojeg su učešće uzeli predstavnici Narodne skupštine Republike Srbije, ministarstava i institucija zaduženih za sprovođenje obaveza koje proizilaze iz Pakta, Republičkog javnog tužilaštva, Tužilaštva za ratne zločine, Vrhovnog kasacionog suda, Regulatornog tela za elektronske medije, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda. Izradu izveštaja je pratio Tim UN za ljudska prava i Platforma organizacija za saradnju sa mehanizmima Ujedinjenih ancija za ljudska prava.

Izveštaj sadrži pregled zakonodavnih, sudskih, administrativnih i drugih mera koje je Republika Srbija preduzela u sprovođenju odredaba Pakta u periodu od 2017. do kraja 2020. godine.

Takođe, izveštaj sadrži i informacije o sprovođenju preporuka Komiteta za ljudska prava sadržanih u Zaključnim zapažanjima u vezi sa Trećim periodičnim izveštajem Republike Srbije (CCPR/C/SRB/3 od 27. marta 2017.g.) i najaktuelnije informacije do podnošenja izveštaja, odnosno zaključno sa junom mesecom 2021. godine. Od ukupno 21 preporuke koje je Komitet za ljudka prava uputio Srbiji, 17 preporuka je ispunjeno, dok je u toku realizacija četiri preporuke.

KAMPANjA ZA VAKCINACIJU I NA JEZICIMA NACIONALNIH MANjINA

22. jul 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina i uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), predstavilo je u Palati Srbije početak društveno odgovorne kampanje za imunizaciju protiv KOVID-19 virusa. Dodatna vrednost ove kampanje jeste ta što su poruke poslate i na jezicima nacionalnih manjina koje žive u Republici Srbiji.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić istakla je da ”ovom kampanjom želimo da se obratimo na jezicima koji su razumljivi svima koji žive u Srbiji, koliko je važno da zaštitimo sebe jer tako čuvamo druge. Epidemija nije gotova, virus nije pobeđen i jedini način da učinimo sve što je u našoj moći, to je da se vakcinišemo i da tako skratimo rok koji je virus svojom eksponencionalnom moći zaraze sebi propisao’’.

Cilj kampanje Zaštiti sebe čuvaj druge je podizanje svesti da se vakcinacijom štite pravo na život i pravo na zdravlje stanovništva Republike Srbije, s posebnim fokusom na građane koji su pripadnici nacionalnih manjina. Ideja je da se poruka o važnosti imunizacije proširi i stigne do svih građana i građanki na njihovom maternjem jeziku, bez obzira da li je njihov jezik u službenoj upotrebi i bez obzira na mesto stanovanja.

- Kao predstavnik preko milion građana pripadnika nacionalnih manjina smatram da je napor Vlade Republike Srbije kroz Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao i institucije Predsednika Srbije od izuzetnog značaja što se i u ovako otežanim pandemijskim okolnostima, na najodgovorniji mogući način vodi računa i o osiguravanju zdravlja ne samo većinskog srpskog naroda, već i pripadnika svih nacionalnih zajednica Republike Srbije, što pokazuje i ova kampanja gde se pripadnicima manjina omogućava da donesu pravilnu odluku obraćajući im se na njihovom maternjem jeziku. U tom pravcu bih želeo da se u ime svih zahvalim svim pomenutim institucijama na naporu da podignemo nivo svesti pripadnika naših zajednica i pošaljemo jasnu poruku da vakcina spašava život – istakao je predsedavajući Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina Borče Veličkovski.

Kampanja, takođe, ima za cilj da u ključnom momentu ohrabri i podstakne građane na vakcinaciju, kao i da istakne važnost kolektivnog imuniteta pre svega zbog građana koji nisu u mogućnosti da se vakcinišu iz bilo kojih zdravstvenih razloga.

- Kampanja za imunizaciju protiv virusa KOVID-19 urađena je u okviru programa Nemačke razvojne saradnje “Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji” i usmerena je na sve građane i građanke Republike Srbije, uz poseban fokus na pripadnike i pripadnice nacionalnih manjina. U okviru kampanje pripremljeno je preko 44.700 flajera, 1200 postera, 21 džingl za radijsko emitovanje i 21 animirani film za potrebe 23 zajednice. Svi materijali prevedeni su na 19 jezika u saradnji sa 23 nacionalne manjine koje žive u Srbiji. Poseban cilj je da se sve neophodne infomacije o važnosti imunizacije približe pripadnicma nacionalnih manjina na njihom maternjem jeziku, kao i da poruka stigne do svih delova Srbije – izjavio je Robert Bu, vođa tima programa ,,Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji”.

Do sada je u Republici Srbiji vakcinisano preko 48% stanovništva, što ukazuje da još uvek nisu stečeni uslovi za kolektivni imunitet, koji je od vitalnog značaja za suzbijanje pandemije. Trenutno, situacija u Srbiji je stabilna, ali se očekuje porast zaraženih od septembra 2021. godine sa novim sojem delta virusa KOVID-19, pogotovo onih koji do sada nisu primili ni jednu od ponuđenih vakcina.

Dostavljanje na uvid javnosti Plana za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava

19. jul 2021.

Deseta sednica Saveta za praćenje primene preporuka Ujedinjenih nacija za ljudska prava održana je 15. jula 2021. godine u „Palati Srbija“ u Beogradu.

Sednicom je rukovodila Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i predsednica Saveta – Gordana Čomić, a prisustvovali su joj svi predstavnici državnih organa koji čine sastav Saveta. Sednici su takođe prisustvovali predstavnici međunarodnih organizacija (Tim za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Srbiji, Misija OEBS u Srbiji), nezavisnih tela (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti) i organizacija civilnog društva, uključujući Platformu organizacija za saradnju sa mehanizmima UN za ljudska prava.

Tokom sednice, svim prisutnim učesnicima su predstavljene informacije od značaja za rad Saveta, a koje se odnose na aktivnosti Republike Srbije prema mezanizmima Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

U daljem toku sednice se raspravljalo o izmenama i dopuna Poslovnika o radu Saveta, nakon čega je odlučeno da se izmenjeni Poslovnik usvoji na sledećoj sednici Saveta, koja se planira za septembar 2021. godine. Usvojen je i Plan rada Saveta za period jul 2021 – jun 2022. godine.

Na sednici Saveta je odlučeno da se Plan za praćenje primene preporuka UN stavi na uvid javnosti radi davanja sugestija za njegovo unapređenje.

Plan za praćenje primene preporuka Ujedinjenih nacija sadrži evidenciju svih preporuka mehanizama UN za ljudska prava, navođenje institucija koje učestvuju u ispunjavanju, dinamiku izvršenja, preduzete aktivnosti na njihovom ispunjavanju indikatore, povezanost sa Ciljevima održivog razvoja iz Agende 2030 UN-a, status izvršenja preporuka, primedbe organizacija civilnog društva koje su mehanizmima UN za ljudska prava dostavljale alternativne izveštaje (shadow reports) i drugih relevantnih aktera.

Plan za praćenje primene preporuka UN će biti dostupan javnosti radi davanja sugestija za njegovo unapređenje u periodu od 19. jula do 6. avgusta 2021. godine, a svoje predloge možete uputiti elektronskom poštom na adresu: ljudskaprava@minljmpdd.gov.rs.

Brže do zapošljavanja i osnaživanja društveno-ekonomskog položaja Roma i Romkinja

14. jul 2021.

Vlada Republike Srbije, UNHCR, UNDP i Nacionalni savet Roma potpisali su 7. jula 2021. godine u Palati Srbija zajedničku Izjavu o namerama i započeli dijalog o zapošljavanju i boljoj socijalnoj uključenosti mladih Roma i Romkinja u Republici Srbiji. U ime Vlade Srbije, u okviru tematskog dijaloga “Mladi Romi i Romkinje nosioci promena“, izjavu o namerama je potpisala Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Čomić je naglasila da će Romi ubuduće uvek biti uključeni u razgovore o pitanjima koja se tiču njihove sudbine, kao i da će uskoro postojati jasan plan o boljem životu za Rome i Romkinje, šta je čiji zadatak, uz definisane troškove i odgovornost. Uz podršku agencija Ujedinjenih nacija (UN) i učešće nove generacije Roma, Srbija će imati jasan plan šta nas čeka i kakav je to bolji život za Rome i Romkinje u godinama pred nama.

Čomić je izrazila očekivanja da je ovakav put dobar i za romsku zajednicu i za većinu, zato što očovečuje naše društvo i ukida nemilosrdnost i diskriminaciju prema Romima.

Romi su deo Srbije, a Srbija je njihova matična država, naglasila je Čomić.

Stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji Fransin Pikap istakla je da bi veća zaposlenost mladih Roma i Romkinja imala višestruke koristi za celo društvo.

U partnerstvu sa Vladom Srbije i UNHCR-om, UNDP poziva na veće zapošljavanje mladih obrazovanih Roma i Romkinja, posebno u javnoj upravi. To će doprineti boljoj socijalnoj inkluziji Roma, dati romskoj deci pozitivne primere na koje mogu da se ugledaju, ali i pomoći Srbiji koja se suočava sa visokom stopom emigracije, da iskoristi sve ljudske potencijale društva, istakla je Pikap.

Šefica Predstavništva UNHCR u Srbiji Frančeska Boneli rekla je da je cilj zajedničke Izjave o namerama i saradnje sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i drušveni dijalog, UNDP i Nacionalnim savetom za romsku manjinu promovisanje ljudskih prava i uključenost osetljivih društvenih grupa.

Romi, izbeglice, interno raseljna lica i druge ugrožene grupe, a posebno mladi među njima, imaju mnogo potencijala i svojim ljudskim kapitalom mogu u značajnoj meri da doprinesu napretku čitavog društva. Naša uloga je da pružimo podršku vlastima kako bi svaki pojedinac imao priliku da pruži pun potencijal. UNHCR je spreman da radi sa njima i za njih, navela je Boneli.

Na tematskom dijalogu su, kao primer dobre prakse, predstavljeni rezultati projekta „Lokalne inicijative za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja u Srbiji”, koji su zajednički sprovodili UNDP i UNHCR. Zahvaljujući ovoj inicijativi 65 mladih Roma i Romkinja radili su kao volonteri UN-a u lokalnim institucijama i nevladinim organizacijama, gde su stekli nova znanja i iskustva, a njih 26 je nakon završetka volontiranja pronašlo posao. Važan rezultat projekta je i veća motivacija institucija na lokalnom nivou da nastave da angažuju predstavnike romske zajednice da rade na poboljšanju uslova života osetljivih grupa. U projekat su od ove godine uključeni i mladi iz izbegličke populacije.

Gordana Čomić: Mentalno zdravlje je zdravlje!

07. jul 2021.

Učesnici današnjeg skupa okupili su se oko rečenice "mentalno zdravlje je zdravlje", kako bi se prevazišili negativni stavovi o tome šta se radi kada čovek pati, ima depresiju, kada je anksiozan, nezadovoljan, nesrećan, izjavila je danas ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić otvarajući tematski društveni dijalog o zaštiti i unapređenju prava građana u oblasti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji.

Kako je navela, mentalno zdravlje je najvažniji aspekt očuvanja zdravlja čoveka, ali i očuvanja društva u celini. Stoga će društveni dijalog o zaštiti mentalnog zdravlja biti prvi u nizu koji vodi destigmatizaciji, odnosno promeni negativnog stava prema ovog problemu.
Čomić je rekla da je od ne manjeg značaja važna preventiva, kao i solidarnost i razumevanje za one kojima je pomoć potrebna, informacija ko može da pomogne, posebno šta mi kao društvo treba da uradimo da bi bilo besplatnih savetovališta za mentalno zdravlje.

Na tematskom dijalogu, na kome su prisustvovali brojni učesnici, predstavnici resornih ministarstava Vlade Republike Srbije, kabineta predsednika Republike Srbije, akademske zajednice, civilnog sektora, političkih stranaka, medijskih udruženja, zajednički su utvrđena obavezujuća postupanja u oblasti zaštite i unapređenja prava građana u oblasti mentalnog zdravlja koji se odnose na zakonsku regulativu, uspostavljanje jedinstvenog registra pojedinaca i udruženja u toj oblasti, kao i formiranje centara i savetovališta na lokalnom nivou. Istaknuta je potreba edukacije o mentalnom zdravlja, ali i sprovođenja kontinuirane primarne prevencije na svim nivoima i uzrastima radi informisanja građana Republike Srbije o značaju i uticaju mentalnog zdravlja na ukupan zdravstveni status i kvalitet života.

Rezime delovanja Posebne radne grupe za izradu Predloga nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine i Predloga dvogodišnjeg akcionog plana za primenu Nacionalne straterije

07. jul 2021.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog imenovala je Rešenjem Broj: 021-01-00013/2021-01 od 28. aprila 2021. godine članove i članice Posebne radne grupe za izradu Predloga nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine i Predloga akcionog plana za primenu Nacionalne straterije (2021-2025), čiji je rok važenja kasnije konkretizovan na dve godine. Time je, u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, UNWomen i grupom eksperktkinja, koje je angažovala navedena agencija UN, započela priprema izrade jednog od najvažnijih planskih dokumenata Vlade Republike Srbije, koji treba da usmeri i obezbedi primenu odredbi nedavno donetog Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Predviđeno je da se buduća strategija sa pratećim akcionim planom usvoji u 2021. godini.

Inicijalni sastanak Posebne radne grupe održan je početkom maja 2021. godine. Sastanak je otvorila Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, koja je i predsednica Posebne radne grupe. Tom prilikom, istakla je značaj usvajanja jedne krovne strategije i konstatovala kontinuitet u radu u ovoj oblasti. Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i zamenica predsednice Posebne radne grupe, navela je da ovaj dokument treba da definiše nove uloge žena i muškaraca i da ovo nije pitanje ženskih prava, već razvojno pitanje Republike Srbije. Strategiju i prateći akcioni plan će predložiti pomenuto ministarstvo u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost. Imajući u vidu da se istovremeno radi na izradi predloga strategije održivog razvoja i strateškog dokumenta za poboljšanje položaja romskog stanovništva i da je predviđeno da oba planska akta budu oročena sa 2030. godinom, onda bi i Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost trebalo da važi do 2030. godine. Shodno relevantnim odredbama Zakona o planskom sistemu, na ovom sastanku je Marija Babović iz organizacije SeCons predstavila ključne nalaze evaluacije prethodne Strategije za rodnu ravnopravnost (ex post analiza), koji treba da posluže za izradu radnog materijala budućeg dokumenta u ovoj oblasti za koji su se ekspertkinje složile da ga finalizuju u avgustu 2021. godine.

Kao nastavak daljih napora na izradi ovih planskih dokumenata, održan je i drugi sastanak Posebne radne grupe početkom jula 2021. godine kako bi se, pre svega, utvrdio napredak u pripremi radnog materijala na kome su angažovane ekspertkinje. S tim u vezi, na sastanku kome je predsedavala ministarka Čomić, zamenica predsednice Posebne radne grupe – ekspertkinj Marijana Pajvančić je prikazala osnovne elemente na kojima će počivati i kako će se sprovoditi buduća strategija, odnosno: polazne principe, ciljeve (opšti i četiri posebna cilja), strukturu i sadržaj, koji obuhvata: planske dokumente i pravni okvir, analizu efekata sprovođenja prethodnih dokumenata javnih politika, uporednu međunarodnu praksu, pregled ključnih dostičnuća i izazova, opis i ocenu stanja. Jedan poseban deo biće posvećen pandemiji izazvanoj virusom COVID-19 iz ugla rodne ravnopravnosti. Svi učesnici u diskusiji dali su podršku nastavku rada na ovom materijalu, koji se nalazi priložen na kraju ovog rezimea i izneli neke svoje predloge, kao što su: stvaranje uslova za koordinaciju poslova povodom rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji na svim nivoima, povezivanje ove strategije sa drugim planskim dokumentima Vlade na kojima se trenutno radi (klimatske promente, vanredne okolnosti).

Prema Planu rada za izradu Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost 2021-2030, koji je izradio UNWomen,sledeći sastanak Posebne radne grupe predviđen je za sredinu septembra 2021. godine.

Konkurs za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine u 2021. godini

29. jun 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog raspisalo je Konkurs za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine za realizaciju programa i projekata iz oblasti obrazovanja.

Specifičan cilj konkursa je unapređivanje obrazovanja pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Ukupna sredstva koja će biti dodeljena po ovom konkursu iznose 30.000.000,00 dinara.

Pravo učešća na Konkursu imaju: ustanove, udruženja, fondacije, privredna društva i druge organizacije čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina; organizacije civilnog društva upisane u odgovarajući registar, a čiji se ciljevi prema statutarnim odredbama, ostvaruju u oblasti zaštite i unapređenja prava i položaja pripadnika nacionalnih manjina, koje imaju sedište na teritoriji Republike Srbije i zadužbine, fondacije i konferencije univerziteta odnosno akademija strukovnih studija.

Prijave sa propisanom dokumentacijom poslati poštom na adresu: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Bulevar Mihajla Pupina 2, 11000 Beograd, sa naznakom: KONKURS ZA DODELU SREDSTAVA IZ BUDžETSKOG FONDA ZA NACIONALNE MANjINE U 2021. GODINI ili predati lično na navedenu adresu, u pisarnici Ministarstva. Na poleđini koverte obavezno napisati puno ime i adresu podnosioca prijave. Prijave poslate na bilo koji drugi način (faksom, elektronskom poštom i dr), ili poslate na drugu adresu neće biti razmatrane.

KONKURS JE OTVOREN OD 29. JUNA DO 28. JULA 2021. GODINE

Poseta Visokog komesara za nacionalne manjine OEBS-a

14. jun 2021.

Danas je u Palati Srbija održan sastanak ministarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordane Čomić i Visokog komesara za nacionalne manjine OEBS-a Kairatom Abdrahmanovim.

U razgovoru je izraženo obostrano zadovoljstvo povodom nastavka saradnje i podrške koju institucija Visokog komesara za nacionalne manjine pruža Republici Srbiji.

Gordana Čomić je predstavila zakonodavni i institucionalni okvir u oblasti prava nacionalnih manjina u Srbiji, kao i aktivnosti Ministarstva koje su sprovedene od njegovog osnivanja do danas. Posebno je ukazala na posete Ministartva nacionalnim savetima nacionalnih manjina u njihovim sedištima, aktivnostima koje su preduzete u susret predstojećem Popisu stanovništva, unapređenju prava na informisanje na manjinskim jezicima na javnom servisu, održanim društvenim dijalozima, promociji vakcinacije na jezicima nacionalnih manjina.

Visoki komesar za nacionalne manjine Kairat Abdrahmanov je pozitivno ocenio stanje u oblasti manjinskih prava u Republici Srbiji i napomenuo da Srbija može da bude dobar primer i drugima.

Čomić se zahvalili i Misiji OEBS u Republici Srbiji na podršci i saradnji.

Program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ uskoro dostupan i organizacijama iz Srbije

14. jun 2021.

Nakon uspešnog učestvovanja Republike Srbije u Programu „Evropa za građane i građanke“, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog otpočinje zvanične razgovore sa Evropskom komisijom u vezi sa učešćem naše zemlje u novom programu „Građani, jednakost, prava i vrednosti“.

Tokom prethodnih 7 godina, u okviru programa „Evropa za građane  građanke” odobreno je 53 projekata čiji su nosioci iz Republike Srbije u ukupnom iznosu od preko 3.2 miliona evra. Preko 470 korisnika iz Srbije uspostavilo partnerstva sa kolegama širom Evrope, a mnoga od ovih partnerstava rezultirala su i nastavkom saradnje na drugim projektima i programima.

Nakon završetka implementacije programa „Evropa za građane  građanke“ (Europe for citizens) i programa „Pravo, jednakost i državljanstvo“ (Rights, Equality and Citizenship), Evropska komisija usvojila radni program naslednika ova dva programa, odnosno novog programa Evropske unije: „Građani, jednakost, prava i vrednosti“.

Ovaj program osigurava finansiranje u oblasti pravosuđa i osnovnih prava. Radnim programom 2021-2022 predviđeno je finansiranje projektnih ideja koje promovišu nediskriminaciju i ravnopravnost polova, prava deteta, zajedničku evropsku istoriju, demokratski angažman građana i veće učešće organizacija civilnog društva u procesu donošenja politika, kao i borbu protiv rasizma u rodno zasnovanog nasilja.

Ono što je poznato jeste da jedno poglavlje novog Programa  - Poglavlje za promovisanje vrednosti EU (Union Values strand) neće biti dostupno za učesnike iz naše zemlje jer je rezervisano samo za zemlje članice Evropske unije, međutim u ostala 3 poglavlja organizacije će moći da konkurišu kao i u prethodnoj finansijskoj perspektivi, odmah nakon potpisivanja Sporazuma sa Evropskom komisijom o učešću Republike Srbije u novom Programu.

Novi program sa ukupnim budžetom od 1.5 milijardi evra, što je značajno povećanje u odnosu na budžet programa „Evropa za građane i građanke“ koji je iznosio 187 miliona evra, nudi još veće šanse i još više sredstava da zajedno realizujemo brojne ideje i da se još više približimo Evropskoj uniji

Obaveštavamo sve zainteresovane organizacije da redovno prate obaveštenja na internet stranici Ministarstva i nadamo se da ćemo uskoro imati više informacija kada će korisnici iz Srbije biti u mogućnosti da apliciraju sa svojim projektnim idejama u novom Programu, ili se priključe kao partneri nekom od projekata koji će moći da sprovode širom Evropske unije u partnerstvu sa drugim organizacijama.

Čomić: Dijalogom do unapređenja prava korisnika socijalne zaštite u Srbiji

14. jun 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prihvatilo je inicijativu organizacija civilnog društva koje se bave socio-ekonomskim pitanjima da organizuje dijalog sa predstavnicima državnih organa na kome će uporediti činjenice, predloge, kritike i planove o tome kakvo je stanje socijalne zaštite u Srbiji, izjavila je 10. juna ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić otvarajući tematski društveni dijalog o sistemu socijalne zaštite.

Stoga je, kako je dodala, u okviru svojih nadležnosti predložila  predstavnicima Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja da uzmu aktivno učešće u dijalogu o sistemu socijalne zaštite u Srbije i da zajedno sa ostalim učesnicima skupa govore o aktuelnoj situaciji u ovoj oblasti, koliko se novca troši iz budžeta svih nivoa za socijalnu zaštitu i na koji način se  obezbeđuje pomoć ljudima u stanju visoke socijalne potrebe. S druge strane omogućeno je i civilnom sektoru da iznese stavove i predloži sugestije i primedbe na rešenje problema u ovoj izuzetno važnoj oblasti. Dijalog je po našem mišljenju put do kompromisa kojim ćemo omogućiti da i u ovoj oblasti unapredimo ljudska prava, najvažnije, on je alat kojim obezbeđujemo nešto dobro za sve neposredne korisnike socijalne zaštite u Srbiji, naglasila je Čomić.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uvek je otvoreno za dijalog, poručila je na skupu prof. dr Darija Kisić Tepavčević i dodala da podržava sve konstruktivne predloge koji vode unapređenju sistema socijalne zaštite u Republici Srbiji, socijalnoj sigurnosti i dobrobiti svih njenih građana.  Podsetila je da su u izradi dva važna strateška dokumenta – Strategije o socijalnoj zaštiti i Strategije deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici za period 2021-2026. godine, sa pratećim akcionim planovima, a da se radi i na izradi izmena Zakona o socijalnoj zaštiti.

Demografske promene jedan su od najvažnijih faktora koji utiču na sistem socijalne zaštite i njegovu održivost. Povećanje udela starijeg stanovništva povećaće potrebe za zdravstvenim uslugama i penzijama, a uz to posebno moramo voditi računa o starijim osobama u ruralnim i udaljenim mestima, istakla je Borka Jeremić, zamenica direktora Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) za Srbiju. Ne smemo zaboraviti glavnu svrhu sistema socijalne zaštite, a to je uklanjanje nejednakosti i podrška onima koji žive u siromaštvu i bilo koje reforme ne smeju ovo izgubiti iz vida, dodala je Jeremić.

Sistem je adekvatno odgovorio na izazove tokom pandemije kovid 19, te je sada trenutak za njegovo unapređenje u smislu efikasnijeg targetiranja pomoći i podrške osetljivim grupama, istakla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Ona je ukazala na neophodnost podrške za samostalni život osobama sa invaliditetom kao i usluge ličnog pratioca deci sa invaliditetom, nastavak procesa deinstucionalizacije, ali i unapređivanje sistema socijalne zaštite i finansijske podrške porodici sa decom.

Na skupu su pored stalne koordinatorke UN u Srbiji Fransoaz Žakob i stalne koordinatorke UNDP u Srbiji Fransin Pikap govorili i predstavnici Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Ministarstva za finansije i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje diromaštva. Stavove civilnog sektora  predstavili su  Danilo Ćurčić iz Inicijative A11,  Saša Stevanović iz Mreže organizacije za decu (MODS), Sarita Bradaš iz Fondacije centra za demokratijje i Žarko Šunderić iz Centra za socijalnu politiku.

Na kraju skupa formulisana su obavezujuća  postupanja sa društvenog dijaloga o sistemu socijalne zaštite u Republici Srbiji, dogovorena od strane organizacija civilnog društva, predstavnika nadležnih Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Tematski dijalog je organizovan uz podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) za Srbiju.  

Zajednička budućnost Srbije i Republike Slovenije u EU

03. jun 2021.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Gordana Čomić sastala se danas sa ministarkom bez portfelja Republike Slovenije, Helenom Jaklič, zaduženom za odnose između te zemlje i slovenačkih nacionalnih zajednica u susednim državama.

Nakon sastanka sa Jakličevom u Palati Srbija, Čomić je, u obraćanju novinarima istakla da su zajednički interesi Slovenije i Republike Srbije, kao i položaj slovenačke nacionalne manjine bili tema današnjeg susreta.

''Cilj nam je da zajedno radimo na upisu članova slovenačke nacionalne manjine u Poseban birački spisak, na objašnjavanju potrebe da učestvuju u popisu i da podržimo, ono što inače radimo, na zahtev slovenačkog nacionalnog saveta, a to je bolje predstavljanje u medijima Srbije, onoga što je identitet, i što je zajedničko nasleđe, a posebno nasleđe slovenačke nacionalne manjine u Srbiji, izjavila je Čomić.

''Mi delimo mnogo od zajedničke istorije i nadam se da će slovenačka nacionalna manjina u Srbiji biti još jedan dodatni razlog da, kako smo delili mnogo od zajedničke istorije, tako ćemo podeliti i mnogo od zajedničke budućnosti u EU'', podsetila je Čomić.

Čomić izražava iskrene želje za uspešan položaj Slovenije u EU i veruje u njihovo savezništvo, podršku i prijateljstvo u naporima kojim se Srbija reformski i evropski menja.

Jaklič je izjavila da Srbija dosta radi na izazovima sa kojima se nacionalne manjine susreću te da je ovo njena prva zvanična poseta Slovencima van domovine, čime se nastavlja dobra saradnja između slovenačke zajednice i Vlade Republike Srbije, a to će, kako je ocenila, rezultirati pozitivnim koracima u budućim odnosima.

Predstavljen projekat "Bilingvalne STEM naučnice" udruženja građana "ruSTEM" iz Ruskog Krstura

28. maj 2021.

U okviru obeležavanja Svetskog dana za kulturnu raznolikost za dijalog i razvoj, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je 25. maja organizovalo predstavljanje projekta „Bilingvinalne STEM naučnice“ koje je realizovalo UG „ruSTEM“ iz Ruskog Krstura.

Svetski dan za kulturnu raznolikost za dijalog i razvoj - 21. maj, koji se obeležava od 2002. godine, slavi bogatstvo različitih kultura, ali i važnost interkulturalnog dijaloga koji treba da obezbedi mir i održivi razvoj. Raznolikost doprinosi bogatstvu čitavog čovečanstva. Otvorenost, radoznalost, sposobnost da poštujemo različitost i uživamo u njenim vrednostima, temelji su moralnog, intelektualnog i ekonomskog napretka svakog društva.

Predstavljanju projekta „Bilingvalne STEM naučnice“ prisustvovali su Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, mr Natalija Budinski, direktorka Srednje škole sa domom učenika „Petro Kuzmjak“ iz Ruskog Krstura i koordinatorka projekta, dr Jaroslav Katona, docent na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu,  mr Milana Minarski, načelnica školske uprave Sombor, dr Marko Krstić, direktor Centra za promociju nauke, Borislav Sakač, predsednik Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine, Damjan Miljanić, predsednik Opštine Kula, predstavnici Sekretarijata za upravu, propise i nacionalne manjine AP Vojvodine, državna sekretarka Olena Papuga i pomoćnik ministra Aleksandar Radosavljević u  Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Ovom prilikom ministarka Čomić je istakla da je organizovanje navedenog skupa način da država, u kojoj su naučnice stekle obrazovanje, pokaže zahvalnost za sve što su učinile na polju prirodnih nauka, kao i da se zahvali udruženjima građana sa kojima su zajednički učestvovale u promociji bilingvinalne STEM nauke, jer je to važno i za sve one koji će doći posle njih.

 Čomić je podsetila da nam je rođenjem data mogućnost da ostvarimo rezultate, ako želimo da istražujemo, da se čudimo, nalazimo odogovore i da se ostvarujemo u onome što je najlepši deo svakog naučnog istraživanja.

Sadržaj ovog programa namenjen je devojčicama uzrasta od 14 do 18 godina, koje potiču iz bilingvalnih sredina, odnosno pohađaju srednju školu na jezicima nacionalnih manjina u Srbiji, a imaju želju da se bave naukom, takozvanim STEM disciplinama (Science, Technology, Engineering and Mathematics).

U brošuri su predstavljene:

Dr Ivana Budinski, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“,Odeljenje za genetička istraživanja, Univerzitet u Beogradu (školu je završila na rusinskom jeziku)

Dr Sandra Bučko, Katedra za primenjene i inženjerske hemije, Tehnološki fakultet uNovom Sadu, Univerzitet u Novom Sadu (školu je završila na rusinskom jeziku)

Dr Jasna Papuga, Prirodno-matematički fakultet, Departman za fiziku,Univerzitet u Novom Sadu (školu je završila na rusinskom jeziku)

Dr Katalin Mesaroš Sečenji, redovni profesor, Prirodno-matematički fakultet Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, Univerzitet u Novom Sadu (školu je završila na mađarskom jeziku)

Dr Berta Barta Holo, docent, Prirodno-matematički fakultet, Katedra za opštu ineorgansku hemiju, Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine,Univerzitet u Novom Sadu (školu je završila na mađarskom jeziku)

Dr Teodora Gajo, Prirodno-matematički fakultet, Departman za fiziku, Univerzitet uNovom Sadu (školu je završila na mađarskom jeziku)

Dr Nezrina Mihović Kurtanović, Prirodno-matematički fakultet, Departman zahemiju-biohemija, Univerzitet u Kragujevcu (školu je završila na bosanskom jeziku)

Dr Zdenka Dudić, Industrijsko inženjerstvo i industrijski menadžment, Fakultettehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu (školu je završila na slovačkom jeziku)

Dr Izabela Fabri, Medicinski fakultet, oblast hirurgija sa anestezijom, Univerzitetu Novom Sadu (mađarski nastavni jezik)

Dr Hajnalka Požar, Visoka škola strukovnih studija Subotica, Departman za biomedicinske nauke (mađarski nastavni jezik)

Dr Eva Lovra, Odeljenje za građevinarstvo, arhitekturu i urbanizam, dizajn stambenihzgrada, Građevinski fakultet u Subotici (mađarski nastavni jezik).

Održana završna konferencija programa „Evropa za građane i građanke“

14. maj 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao nacionalna kontakt tačka za EU program “Evropa za građane i građanke”, organizovalo je u četvrtak 13. maja konferenciju “Evropska Unija kao zajednica vrednosti”. 

Završnu konferenciju u okviru Programa „Evropa za građane i građanke“ otvorila je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, koja je istakla da se Evropa za građane ili Evropa kao zajednica vrednosti najjasnije vidi kroz rad aktivista i svih onih koji su privrženi Evropi, koji su se u prethodnih 7 godina trudili da se Evropa vidi na jedan mnogo životniji i humaniji način, i tako približi građanima i građankama. Čomić je takođe naglasila da su evropske vrednosti isto što su ljudska prava i slobode, one omogućuju život dostojanstvenog ljudskog bića u tolerantnoj sredini, što pre svega podrazumeva postojanje dijaloga i demokratije. Ona je naglasila da u godini pred nama očekujemo više evropskog entuzijazma i da je učešće pre svega organizacija civilnog društva u Programu „Evropa za građane i građanke“ bilo značajno i da desetine odobrenih projekata svedoči o značaju ovakvog Programa za Republiku Srbiju.

Ministar za evropske integracije, Jadranka Joksimović ocenila je da je pred Srbijom još dosta toga da uradi na putu evrointegracija, ali da posao očekuje i Evropsku uniju kada je u pitanju zaštita evropskih vrednosti i zajednička revitalizovna Evropa kao celina. Ona je naglasila da veruje da će za nekoliko godina Evropa biti dodatno revitalizovana članstvom Srbije u Evropskoj uniji jer Srbija želi da bude održiva, pametna, zelena i razvijena država u isto tako održivoj, pametnoj, razvijenoj, zelenoj Evropskoj uniji. „Evropske vrednosti zaista jesu odluka i rešenost da na miran način i saradnjom demokratija dolazite do zajedničkih interesa, istih ciljeva, ali nekada i različitih, a koji će na kraju doneti korist svakome ko je deo zajedničkog koncepta Evropske unije ili zajedničke Evrope, onako kako je i Pariska povelja koncipirala Evropu koja ne može  biti zaokružena ako nije potpuno ujedinjena od severa do juga i od istoka do zapada", rekla je ona.    

Sem Fabrici, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji iskazao je da je Evropska unija unija vrednosti i zakona i da Evropa teži da bude bliže svojim građanima. On je naglasio da učešće Srbije u EU Programu „Evropa za građane i građanke“ od 2012. godine jako važan instrument za sve one koji su zainteresovani da upoznaju bolje samu Uniju. On je takođe istakao da se ova konferencija održava u nedelji nakon obeležavanja Dana Evrope 9. maja, i jako je važno, naglasiti da je Dan Evrope svaki dan i da trebamo uvek da se pitamo ne samo šta Evropska unija može da učini za nas nego i šta mi možemo da uradimo za nju.

Na konferenciji su prezentovani i rezultati učešća Republike Srbije u ovom Programu. Tokom prethodnih 7 godina, u okviru programa „Evropa za građane i građanke” odobreno je 53 projekata čiji su nosioci iz Republike Srbije u ukupnom iznosu od preko 3.2 miliona evra. Preko 470 korisnika iz Srbije uspostavilo partnerstva sa kolegama širom Evrope, a mnoga od ovih partnerstava rezultirala su i nastavkom saradnje na drugim projektima i programima.

Animirani video sa rezultatima ostvarenim u ovom Programu u prethodnih sedam godina možete pogledati ovde: https://www.youtube.com/watch?v=E25xCO0lu_4

U završnom panelu, predstavljena je i podrška Evropske unije u periodu od 2021. do 2027. godine, kako kroz podršku Delegacije Evropske unije organizacijama civilnog društva u novoj finansijskoj perspektivi, tako i kroz predstavljanje mogućnosti koje nude EU programi Kreativna Evropa, Erazmus + i Program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“.

Dijalog o ciljevima pokazaće kakvu Srbiju želimo

10. maj 2021.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić ukazala je danas na to da dijalog o ciljevima održivog razvoja Srbije do 2030. godine treba jasno da pokaže kakvu Srbiju želimo, dodavši da je današnji tematski skup način da se pokaže da je Ministarstvo "alat" svim reformskim procesima.

Čomić je na tematskom dijalogu „Ciljevi održivog razvoja – Srbija 2030“, održanom u Palati Srbija, poručila da dijalog služi tome da zajedno pronađemo jasan odgovor koji će čuti svi ljudi – kako želimo da Srbija izgleda 2030, kolike da budu plate, koliko nasilja manje, koliko čistog vazduha, dobrog zemljišta, vladavine prave, nezavisnog pravosuđa, koliko da bude svega onoga što će život koji želimo da živimo učini kvalitetnim.

Ona je podsetila na to da su ciljevi održivog razvoja deo procesa integracija, kao i da se više od 85 odsto svega što je potrebno promeniti menja na lokalnom nivou.

Cilj je da isplaniramo evropski, realan, dobar život Srbije, rekla je Čomić i dodala da su zacrtani ciljevi održivog razvoja važni jer, "ko ne planira, taj planira neuspeh".

Foto: Tanjug


Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenila je da je krovna politika evrointegrisanja Srbije jasan okvir za sprovođenje ciljeva održivog razvoja, na kome su važni, potrebni i poželjni različiti partneri.

Očekujem da ćemo i uz novu metodologiju pregovora i uz sve nove oblasti i finansijske instrumente moći da idemo ka nulama. Prvi put su nam ciljevi dostizanje nula – od nula zagađenja vode, vazduha i tla, do nula otpada, siromaštava i gladi, postizanja stoprocentnog vrednovanja prirodnog bogatstva, rekla je Joksimović.

Ona je podsetila i na to da je svetski samit u Parizu u decembru 2020. pokazao koliko smo rešeni i smeli, i da smo se na vreme uhvatili u maticu promena definisanu kroz sveobuhvatni zeleni dogovor u okviru EU i njen poseban deo koji smo potpisali deklaracijom u Sofiji – Zelena agenda za Zapadni Balkan.

Ciljevi održivog razvoja su postali deo tog procesa kroz novu metodologiju pregovaranja. Reč je o "klasteru četiri", u kome se nalaze poglavlja o zelenoj agendi, održivom razvoju, digitalizaciji i energetici, istakla je ministarka.
Prema njenim rečima, tri poglavlja iz tog klastera predata su Evropskoj komisiji, a spreman je draft za četvrto, o energetici.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob ocenila je da u našoj zemlji postoji više prilika da se krene putem zelenog plana te, kako je naglasila, u tom cilju treba gurati zajednički i razvijati nove veštine.
Prema njenim rečima, rast bruto domaćeg proizvoda nije dovoljan pokazatelj i mera uspeha, jer poslovno okruženje mora biti uobličeno kriterijumima održivog razvoja.

Savetnica premijerke Slavica Dukić Dejanović je podsetila na Milenijumske ciljeve o transformisanju našeg sveta, dodavši da je cilj da donesemo strategiju održivog razvoja i jačamo rad na lokalu.

Preuzeto: www.srbija.gov.rs

Održane obuke za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave

7. maj 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) u periodu od 19. aprila do 6. maja 2021. godine organizovalo je četiri dvodnevne akreditovane onlajn obuke za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave na temu „Saradnja sa organizacijama civilnog društva i finansiranje programa od javnog interesa koje realizuju udruženja“. Sprovođenje obuke realizovalo se u okviru projekta „Institucionalna podrška SKGO - treća faza“, koji podržava Vlada Švajcarske, a sprovodi SKGO. Obuke su se realizovale po akreditovanom programu Nacionalne akademije za javnu upravu i sprovodili su je akreditovani predavači.

Cilj obuke bio je osposobljavanje zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave za razvijanje saradnje lokalne samouprave i organizacija civilnog društva i za sprovođenje postupka finansiranja programa od javnog interesa koje realizuju udruženja. Ove obuke predstavljaju kontinuiranu aktivnost Sektora za saradnju sa civilnim društvom, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i deo su planiranih aktivnosti u Akcionom planu za poglavlje 23 u potpoglavlju „Borba protiv korupcije“.

Ukupno je učestovalo nešto manje od 100 predstavnika jedinica lokalnih samouprava, a oni koji su položili završni test dobiće sertifikate Nacionalne akademije za javnu upravu.

Održan Treći konsultativni sastanak sa organizacijama civilnog društva na temu prevencije terorizma, nasilnog ekstremizma i radikalizacije koja vodi u terorizam

27. april 2021.

U petak, 23. aprila 2021. godine, održan je Treći konsultativni sastanak sa organizacijama civilnog društva koje deluju u oblasti prevencije širenja nasilnog ekstremizma i radikalizacije koja vodi ka terorizmu u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog  i Misije OEBS u Srbiji.

Sastanku je prisustvovalo više od 20 učesnika iz redova organizacija civilnog društa kao i predstavnici nadležnih institucija koje su prepoznate kao nosioci aktivnosti u prioritetnoj oblasti 1 – Prevencija terorizma, nasilnog ekstremizma i radikalizacije koji vode u terorizam Nacionalne strategije za sprečavanje i borbu protiv terorizma i pratećeg akcionog plana.

Skupu se u uvodnom delu obratio gospodin Umberto Severini, šef Odeljenja za saradnju u oblasti bezbednosti, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) - Misija u Srbij, kao i v.d. pomoćnik ministra gospodin Žarko Stepanović koji je naglasio značaj uspostavljanja saradnje i dijaloga između javne uprave i organizacija civilnog društva i naveo je model konsultativnih sastanaka kao jedan od boljih mehanizama za uspostavljanje te saradnje. Takođe je istakao i ulogu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kao nosioca aktivnosti koja podrazumeva jačanje komunikacije i saradnje državnog i civilnog sektora u oblasti sprečavanja širenja ekstremizma i radikalizacije, kroz organizovanje okruglih stolova, konsultacija i drugih aktivnosti sa organizacijama civilnog društva.

Nakon izlaganja predstavnika nadležnih ministarstava o sprovedenim aktivnostima u cilju implementacije Nacionalne Strategije za sprečavanje i borbu protiv terorizma, gospođa Kamila Bognoe, iz Odeljenja za trans-nacionalne pretnje u Sekretarijatu OEBS-a predstavila je predlog za organizaciju nacionalnog seminara na temu prevencije i borbe protiv NERVT-a kroz holistički pristup ovom pitanju. Kao predstavnik civilnog društva zapaženo izlaganje imala je gospođa Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji koja predstavila nalaze Analize sprovođenja Strategije za sprečavanje i borbu protiv terorizma Republike Srbije za 2018-2021. Poslednje izlaganje gospođe Valdete Osmani iz Odeljenja za saradnju u sektoru bezbednosti, Misija OEBS-a u Srbiji skrenulo je pažnju na rodnu dimenziju prevencije nasilnog ekstremizma i radikalizacije koja vodi terorizmu. Na kraju sastanka ostavljen je prostor za diskusiju učesnika konsultativnog sastanaka.

Vlada usvojila Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije

22. april 2021.

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti, kojim se unapređuje institucionalni okvir i stvaraju uslovi za sprovođenje politike jednakih mogućnosti za žene i muškarce.

Novim zakonskim rešenjem utvrđuju se obaveze organa javnih vlasti, poslodavaca i drugih fizičkih i pravnih lica u vezi sa rodnom ravnopravnošću. Takođe, predviđene su i mere za suzbijanje rodne diskriminacije i ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti, što je jedan od osnovnih međunarodnih standarda u obezbeđivanju ljudskih prava.

Budući zakon regulisaće rodnu ravnopravnost u oblastima rada, zapošljavanja i samozapošljavanja, socijalnog i zdravstvenog osiguranja i zaštite, obrazovanja, sporta, političkog delovanja i javnih poslova, reproduktivnih i seksualnih prava, pristupa robi i uslugama, kao i mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Na sednici je usvojen i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, kojim se doprinosi sprečavanju diskriminacije po osnovu bilo kog ličnog svojstva.

Diskriminacija u oblasti rada biće oštrije sankcionisana, što će usloviti poslodavce da više vode računa o tretmanu svojih zaposlenih, kao i o poštovanju antidiskriminativnih normi propisanih zakonima iz oblasti rada i zapošljavanja.

Primena zakona baziraće se na ravnopravnom uključivanju žena, osoba sa invaliditetom, pripadnika manjina, starijih osoba i drugih ranjivih grupa u savremene društvene tokove, što će dati pozitivan efekat na privredni sistem i populacionu politiku države.

Preuzteto sa: www.srbija.gov.rs

Predstavljanje Ciljeva održivog razvoja u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

19. april 2021.

U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog održan je sastanak zaposlenih u Ministarstvu i predstavnika organizacija civilnog društva, članova Platforme za opštedruštveni dijalog “Održivi razvoj za sve”.

Platforma je podržana od strane Vlade Švajcarske i Nemačke razvojne saradnje, a sprovedena od strane GIZa, u okviru Projekta “Reforma javnih finansija – Agenda 2030”.

Predstavnici Platforme bliže su upoznali zaposlene sa ciljevima održivog razvoja, kao i proteklim i planiranim aktivnostima Platforme. Organizacije, članice Platforme, sprovele su sveobuhvatno istraživanje na temu “Koliko je Srbija pripremljena za postizanje ciljeva održivog razvoja i šta treba uraditi kako bi se što više približili njihovom ostvarivanju”.

Predstavljena je Agenda 2030 i njenih 17 ciljeva održivog razvoja i izveštaji koje je pripremila Platforma (Izveštaj Srbija 2030 – Pripremljenost za sprovođenje Agende 2030 i Izveštaj Srbija 2030 – razvojni prioriteti – izveštaj nedržavnog sektora).

Ovom prilikom, ministarka Gordana Čomić je istakla značaj saradnje državnih organa i civilnog društva u ostvarenju ciljeva održivog razvoja i najavila formiranje Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende 2030. na nivou Vlade, koju će činiti predstavnici ministarstava i predstavnici nevladinog sektora, članovi KONVENTa EU, kao i formiranje Radne grupe za izradu nacrta Strategije održivog razvoja Srbije do 2030. godine, kojom je planirano da koordinira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Sastav ovih radnih grupa činiće jednak broj predstavnika Vlade i civilnog sektora. Takođe je najavila održavanje sedam tematskih dijaloga o ciljevima održivog razvoja.

Konferencija povodom Međunarodnog dana Roma

7. april 2021.

Uoči Međunarodnog dana Roma, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Kancelarijom Saveta Evrope u Beogradu, i ambasadama Savezne Republike Nemačke i Republike Portugal, uz podršku zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope ROMACTED, organizovalo je konferenciju pod nazivom „Prevazilaženje anticiganizma u Evropi“.

Ministarka Gordana Čomić, ovom prilikom istakla je da se ne mogu zabraniti predrasude, ali se mogu usvojiti zakoni koji zabranjuju ponašanje zasnovano na predrasudama. Ona je naglasila da je Ministarstvo u službi svih nacionalnih saveta, uključujući i Nacionalni savet Roma i da će aktivno učestvovati u svim projektima vezanim za inkluziju Roma. Čomić je zaključila da je Ministarstvo otvoreno za sve predloge, ocene, kritike i ideje.

Tobias Flesenkemper, šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu istakao je da „Generalizacije zasnovane na predrasudama o Romima i nomadima i govor mržnje podstiču ksenofobiju, ponavljajući nekada brutalnu istoriju represije nad Romima u Evropi koja traje vekovima“.

Nj.E. ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji naveo je da je romska zajednica najveća nacionalna manjina u Evropi, ali i najviše diskriminisana i marginalizovana, kao i to da je pitanje socijalne inkluzije Roma od posebnog značaja za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji i da će Evropska unija nastaviti da bude ključni partner romskoj zajednici u svim inicijativama koje osiguravaju socijalnu inkluziju.

Pava Čabrilovski, predsednica Izvršnog odbora Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine u Srbiji izjavila je da je napredak u inkluziji Roma vidljiv u skoro svim segmentima - od obrazovanja, stanovanja i zapošljavanja, do zdravstvene i socijalne zaštite, ali da su diskriminacija, stereotipi i predrasude prema Romima su dalje prisutni. Čabrilovski je zaključila da su kultura i obrazovanje najbolji mehanizmi za borbu protiv ovih negativnih fenomena.

U ime predsedavanja Komitetom ministara Saveta Evrope, Nj.E. Tomas Šib, ambasador Nemačke naveo je da je Nemačka veoma posvećena borbi protiv ovog fenomena u svim njegovim oblicima i da je borba protiv govora mržnje i diskriminacije jedan od prioriteta predsedavanja Savetom Evrope.

Nj.E. Virdžinija Pina, ambasadorka Portugala, u ime predsedavanja Savetom Evropske unije, rekla je da je strateški okvir Evropske unije uključio preporuku Saveta o jedankosti, inkluziji i učešću Roma, a da je tim pregovorima rukovodilo portugalsko predsedavanje Savetom Evropske unije, što je dovelo do jednoglasnog izglasavanja prošlog marta.

Timea Junghaus, izvršna direktorka Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu (ERIAC) je održala glavni govor na konferenciji i zaključila da su Romi  prisutni i predstavljaju integralni deo društava Evrope više od 600 godina, kao i da su dali ogroman doprinos nacionalnim kulturama, uspevajući da razviju strategije kako bi sačuvali otpornost romskog kulturnog nasleđa. Ona je istakla da mnoge značajne institucije moraju uložiti više napora u obrazovanje ljudi o tome da romsko stvaralaštvo nije samo etničko, nematerijalno, duhovno ili naivno, već je integralni i konstruktivni deo onoga što danas zovemo Evropa.

Konferenciji su prisustvovali predstavnici državnih organa, nezavisnih tela, nacionalnih saveta nacionalnih manjina, organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija.

Izveštaj o primeni preporuka broj 12a), 26a), 44 i 48g) Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena iz Zaključnih zapažanja u vezi sa Četvrtim periodičnim izveštajem o primeni Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena

7. april 2021.

Delegacija Republike Srbije predstavila je Četvrti periodični izveštaj o primeni Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena na 72. zasedanju Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena, u februaru 2019. godine u Ženevi.

U skladu sa preporukom broj 52. iz Zaključnih zapažanja Komiteta (CEDAW/C/SRB/4), koja se odnosi na obavezu države članice da u roku od dve godine od predstavljanja periodičnog izveštaja dostavi u pisanoj formi informacije o preduzetim koracima za sprovođenje 4 prioritetne preporuke i novim rokom koji je Komitet odredio ( 5. april 2021. godine), Republika Srbija podnosi Izveštaj  o realizaciji ovih preporuka.

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 1. aprila 2021. godine usvojila ovaj Izveštaj (Zaključak broj: broj 337-2866/2021).

Izveštaj se odnosi na realizaciju preporuka sadržanih u stavovima: 12a (Zakonodavni okvir i definicija diskriminacije) - usvajanje Zakona o zabrani diskriminacije bez daljeg odlaganja; 26a (Trgovina ljudima i eksploatacija prostitucije) - ukidanje člana 16. Zakona o javnom redu i miru i da žene u prostituciji nisu kriminalizovane; 44 (Žene iz osetljivih društvenih grupa) -eliminacija višestruke i međusobno povezanih oblika diskriminacije žena u nepovoljnom položaju, istovremeno osiguravajući njihovo ekonomsko osnaživanje.  i 48a (Brak i porodični odnosi) - eliminacija diskriminacije žena u vezi sa imovinom primena prava na zajedničko vlasništvo i uspostavljanje sistema registracije zajedničke imovine.

Ovaj dvogodišnji period izveštavanja obeležila je kriza uzrokovana pandemijom COVID 19, koja je i u svetu i u našoj zemlji, pored ograničavanja uživanja svih ljudskih prava,  dovela i do usporavanja i zastoja u ostvarivanju mnogih planiranih aktivnosti na svim poljima. Žene su, i u Srbiji, podnele najveći teret ove zdrvstvene krize kako u sferi privatnog tako i  profesionalnog života.

Čomić u poseti Kancelariji za inkluziju Roma

6. april 2021.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić danas je sa saradnicama posetila Kancelariju za inkluziju Roma AP Vojvodine.

Ovom prlikom ministarka je istakla da se položaj Roma menja, od republičkog, pokrajinskog pa do lokalnog nivoa, ali i da je pred svim institucijama u Srbiji je još mnogo posla kada je u pitanju inkluzija romske populacije.

Ministarstvo je alat i Skupštini Vojvodine i Vladi Vojvodine, Kancelariji za inkluziju Roma pa tako i lokalnoj samoupravi. Mi hoćemo danas da razgovaramo šta smo do sada uradili, šta možemo da uradimo do sledeće Svetske nedelje Roma 2022. godine, ali i šta kažu Romi o tome, šta država za njih čini – istakla je Čomić.

Na sastanku je konstatovano da pored vidnog napretka u oblasti oblasti obrazovanja, zapošljavnja i stanovanja, još dosta posla predstoji posebno u domenu sanacije neformalnih naselja kako bi se romskoj nacionalnoj manjini obezbedili uslovi za pristojan život.

Ljiljana Mihajlović, v.d. direktora Kancelarije za inkluziju Roma naglasila je oblast stanovanja i dalje oblast u kojoj se romska zajednica susreće sa najvećim brojem problema, posebno u pogledu velikog broja neformalnih naselja koji ne zadovoljavaju higijenske uslove te da je u ovom segmentu posebno značajna i podrška donatora.

Sastanku je prisustvovala i pokrajinska poslanica, Jelena Jovanović koja je  podsetila da postoji vidan napredak u pogledu inkluzije Roma te da je činjenica da institucije poslednjih godina ulažu napore kako bi se unapredio položaj Roma na svim nivoima.

Sektorski sastanci sa organizacijama civilnog društva

6. april 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je otpočelo sa održavanjem sastanaka sa organizacijama civilnog društva iz koje deluju u različitim sektorima. Sastanci se održavaju kontinuirano i do sada je održano pet sastanka iz različiih tematskih oblasti u kojima deluju organizacije civilnog društva: vladavina prava, socijalna zaštita i socijalna politika, životna sredina, obrazovna i omaldinska politika i filantropija.

Cilj sastanaka je upoznavanje organizacija sa osnovnim ciljevima i planovima ministarstva, kao i sagledavanje postojećeg stanja u datim oblastima, uspostavljanje dijaloga o pitanjima od zajedničkog interesa, kao i o svim temema koje se u narednom peridu trebaju prioritizovati kao i potencijalnim pravcima daljeg delovanja kada je u pitanju saradnja dva sektora.

Predstavnici organizacija civilnog društva koji su prisustvovali sastancima dobili su priliku da iznesu svoje predloge za unapređenje saradnje sa javnim vlastima u oblasti kojoj deluju i predlože potencijalne mehanizme saradnje.

U narednom periodu planirano je održavanje društvenih/sektorskih dijaloga sa temema koje su organizacije predstavile kao značajne na ovim sastancima, kao i nastavak održavanja sastanka sa organizacijama civilnog društva.

Rešavanje problema manjina kroz dijalog i u duhu tolerancije Beograd, 31. mart 2021.

1. april 2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić predsedavala je danas sednici Saveta za nacionalne manjine, na kojoj je bilo reči o aktivnostima u oblasti unapređenja položaja nacionalnih manjina u Srbiji i na kojoj je podnet izveštaj o sprovođenju Akcionog plana o nacionalnim manjinama.

Brnabić je istakla da formiranje novog ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, na čijem je čelu Gordana Čomić, predstavlja snažan signal i pokazuje stav Vlade Srbije o značaju unapređenja prava manjina.

Ona je ocenila da je rad Saveta veoma važan jer omogućava da se kroz koordinaciju i dijalog rešavaju problemi i poboljšava položaj manjina.

Premijerka je naglasila da uprkos teškom periodu izazvanom pandemijom COVID-19, sredstva za finansiranje nacionalnih saveta manjina nisu umanjivana, što predstavlja još jednu potvrdu da se položaju i pravima manjina pridaje veliki značaj.

Brnabić je ujedno uputila poziv predstavnicima nacionalnih manjina da u svojim sredinama rade na promovisanju vakcinacije, kako bismo što pre postigli kolektivni imunitet.

Ministarka Čomić je rekla da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog posvećeno rešavanju svih problema manjina kroz  dijalog i jačanje međusobnog poverenja u duhu tolerancije, što će doprineti razvoju društva u celini.

Na današnjoj sednici odlučeno je da prioritet u unapređenju položaja nacionalnih manjina ima oblast obrazovanja i kulture. Naglašeno je da Budžetski fond za nacionalne manjine za ovu godinu iznosi 30 miliona dinara, a sredstva će biti uložena u obrazovanje kao prioritetnu oblast u 2021. godini, kao i za finansiranje programa i projekata od značaja za nacionalne manjine.

Sednici su prisustvovali i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić i ministarka pravde Maja Popović.

Preuzeto sa sajta: www.srbija.gov.rs 

Ako se udružimo svi mi koji želimo dobro Srbiji, postoji verovatnoća da ćemo se sastati za dve godine u ovoj sali i reći - mogli smo i uspeli smo

25. mart 2021.

U Palati Srbija danas je održana konferencija za medije povodom početka projekta „Dijalog promena: Podrška reformama kroz saradnju organizacija civilnog društva i javnih vlasti“, na kojoj su govorili Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Sem Fabrici, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu i Milorad Bjeletić, izvršni direktor Beogradske otvorene škole.

Ministarka Čomić istakla je da svako društvo prolazi kroz proces utemeljenja dijaloga. Ono što razlikuje uspešna i neuspešna društva u svetu jeste da li su to društva koja razgovaraju ili su to društva koja ne umeju da razgovaraju i neguju sukobe.

Beogradska otvorena škola kao nosilac projekta sa našim ministarstvom kao partnerom ali i sa drugim međunarodnim i domaćim partnerima uz podršku Evropske unije učestvuje u temeljenju instituta društvenog dijaloga u našoj zemlji, izjavila je Čomić.

„Moramo normalizovati situaciju u kojoj se o svakoj temi u društvu razgovara na ovaj način, kroz dijalog između predstavnika vlasti i civilnog društva koje želi da svoju ekspertizu uloži u napredak društva. Ne znamo unapred rezultat dijaloga, ali znamo da ako se udružimo svi mi koji želimo dobro Srbiji, postoji verovatnoća da ćemo se sastati za dve godine u ovoj sali i reći - mogli smo i uspeli smo“, dodala je Čomić.

Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji istakao je da organizacije civilnog društva imaju bitnu ulogu u ovom dijalogu kao posrednici koji sa predstavnicima javne uprave komuniciraju najvažnije potrebe društva i sa tim u vezi je bitno uspostaviti sistemsko, a ne periodično uključivanje civilnog društva - kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Kako se u Evropskoj uniji svakodnevno realizuje dijalog, tako je i za Srbiju veoma bitno da dijalog postane nova normalnost i deo svakodnevnih debata, naveo je g-din Fabrici.

Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu je ovom prilikom naglasila da, ako državu gledamo kao sistem čiji je zadatak da obezbedi funkcionisanje naše zajednice, ovaj projekat služi osnaživanju delova društva koji nisu deo izvršne vlasti. Univerziti su nedovoljno iskorišćen resurs koji svojim ekspertskim uslugama može da pruži više nego što je učinjeno do sada.

Događaj je organizovan u okviru projekta „Dijalog promena: Podrška reformama kroz saradnju organizacija civilnog društva i javnih vlasti“ koji podržava Evropska unija, a sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Republičkim sekretarijatom za javne politike, Univerzitetom u Beogradu, Međunarodnim centrom „Olof Palme“ i Kancelarijom za udruženja Republike Hrvatske.

Ministarka Čomić sa predsednikom Udruženja Crnogoraca Srbije „Krstaš“

17. mart 2021.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Gordana Čomić primila je danas u prostorijama Ministarstva Nenada Stevovića, predsednika Udruženja Crnogoraca Srbije ”Krstaš”.

Tokom razgovora gospodin Stevović je predstavio probleme sa kojima se crnogorska nacionalna manjina suočava u Srbiji. Razgovarano je o opštem problemu kulture poštovanja manjinskih prava u medijima i javnom prostoru prema pripadnicima crnogorske zajednice, ali i o konkretnim problemima u opštinama Vrbas i Mali Iđoš. Problem koji crnogorska nacionalna manjina ima oko službene upotrebe jezika i pisma u opštini Vrbas, iako po popisu iz 2011. godine ima 17,5% građana te opštine koji su se izjasnili kao Crnogorci, a crnogorski jezik nije u službenoj upotrebi pored niza inicijativa još od 2010. godine i imperativne zakonske norme. Takođe je uočen i problem finansiranja CKPD ”Princeza Ksenija” iz Lovćenca, opština Mali Iđoš, što utiče na funkcionisanje jedinog Crnogorskog kulturnog centra i jedine Crnogorske biblioteke i čitaonice u Srbiji.

Ministarka Čomić, još jednom je ponovila da je Ministarstvo alat za sve i da razume kada neko hoće da reši probleme i štiti interese svoje nacionalne zajednice.

Dogovoreno je da će se komunikacija u cilju pronalaženja rešenja nastaviti i u narednom periodu.

Jedino ako imamo dijalog o obrazovanju, onda ulažemo u razvoj Srbije

15. mart 2021.

Na drštvenom  dijalogu u vezi sa Predlogom strategije razvoja obrazovanja i vspitanja u Republici Srbiji koji je danas organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ministarka Gordana Čomić, izjavila je da deca koja će istekom ove strategije 2030. godine krenuti u prvi razred, nikome još nisu na pameti. Za njih radimo danas. Deca koja će završiti srednju školu, danas su u petom razredu. Deca koja će tada diplomirati, ove godine će završiti osnovnoškolsko obrazovanje.

Nema slikovitijeg primera na osnovu kojeg ćemo pokazati da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja alat razvoja Srbije. Baš kao što je i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog alat svim korisnicima za koje je nadležno, pa tako i nacionalnim savetima, osnosno svim predstavnicima čije interese nacionalni saveti brane, ali jednako tako i diskriminisanima, zaboravljenima, onima bez prava, onima sa fiktivnim pravom, dakle svima koji žive u nepravdi i nejednakosti, podsetila je.

Jedino ako imamo dijalog o obrazovanju, onda ulažemo u razvoj Srbije, jer ovde nije reč samo o tome kakav kvalitet obrazovanja treba da imaju nacionalne manjine u Srbiji, već je ovde reč o našem zajedničkom razvoju, istakla  je Čomić.

Šta god bio ishod našeg razgovora, molba je da ovo zapamtimo: da radimo za decu koja se još nisu rodila i decu koja ne znaju da mi sedimo u ovoj sali, jer su trenutno u osnovnoj školi, naglasila je Čomić. 

Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoj, ovom prilikom izjavio je da je intencija svih ministara u Vladi da svaki važan strateški dokument izgradimo zajedno, na jedan inkluzivan način.

Kada je reč o pravima nacionalnih manjina, jedno od najvažnijih je očuvanje kulturnog identiteta, pre svega obrazovanje i dostupnost obrazovanja. Važno je da ostavimo što širi okvir u ovoj strategiji, kako bismo te 2030. godine mogli da nastavimo dalje da unapređujemo ovaj veoma važan segment našeg obrazovnog sistema - naglasio je Ružić.

Drago mi je da možemo da razmenimo mišljenja o primeni međunarodnih standarda koji su u velikoj meri inkorporirani u čitav naš zakonodavni okvir, podsetio je. Ministarsvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja intenzivno radi na unapređivanju dostupnosti i kvalitetu obrazovanja za pripadnike i pripadnice nacionalnih manjina kroz tri modaliteta obrazovanja. U toku prošle godine angažovano je 469 nastavnika ili nastavnica koji predaju izborni program materni jezik sa elementima nacionalne kulture za 14510 učenika.

Prisutnima su se, u uvodnom delu obratili i Muamer Bačevac, narodni poslanik, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i rodnu ravnopravnost, Nadia Ćuk,  zamenica šefa Misije Saveta Evrope u Beogradu i Borče Veličkovski, ispred koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Nemačka razvojna saradnja i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog zajedničkim snagama ka inkluziji Roma

10. mart 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ potpisali su danas sporazum o tehničkoj saradnji u okviru koje će intenzivirati rad na inkluziji Roma.

Sporazum je potpisan u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“, koji sprovodi GIZ uz podršku novoosnovanog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u čijoj je nadležnosti jačanje međusektorske saradnje i praćenje sprovođenja Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja.

„Veliko nam je zadovoljstvo što ćemo uz znanje i finansijsku podršku Nemačke i našu volju za smanjenjem nepravde i nejednakosti za Rome ovim projektom zajedno biti alat za izgradnju vladavine prava u Srbiji s nadom da ćemo izgraditi društvo u kome se život Roma i drugih ljudi neće razlikovati ni na čiju štetu“, poručila je ministarka Gordana Čomić.

Vođa projekta (GIZ), Aleksandra Dimić-Ugrinaj  istakla je važnost formiranja Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog jer doprinosi jačanju odgovornosti za implementaciju Strategije i procesu inkluzije Roma i Romkinja ali i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji.

„Naš cilj je da podržimo jačanje institucionalnog okvira za sprovođenje mera iz Strategije,  pružimo podršku ekonomskom osnaživanju Roma i Romkinja kao i  merama za suzbijanje diskriminacije i stereotipa protiv romske populacije. Verujemo da ćemo zajedničkim snagama i saradnjom uspeti u zadatku da pomognemo onima koji su najugroženiji“, dodala je gospođa Dimić-Ugrinaj, vođa projekta Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“

Srbija razume kulturu ljudskih prava i prava ljudi da žive u istopolnoj zajednici

10. mart 2021.

Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, izjavila je da je danas prvi dijalog o Predlogu nacrta Zakona o istopolnim zajednicama, kojim Srbija pokazuje samostalnost odluke da ljudska prava budu primenjena na sve građane i građanke Republike Srbije, jednako, pa čak i na manjinsku grupu LGBT populacije, koja ima prava da zakonom uredi prava i obaveze međusobnog života.

Dijalog je jedini mehanizam putem kojeg možete razgovarati o razlozima,  zašto neko smatra da ljudi, zbog svojih ličnih svojstava – volje za životom u istopolnim zajednicama ne mogu da imaju ista prava kao i svi drugi ljudi, izjavila je.

Čomić izražava nadu da će predlozi, ideje, opaske, primedbe svih zainteresovanih u Srbiji biti takve da se napravi najbolji mogući zakon. To dugujemo Srbiji koja se na ovaj način penje na lestvici društava koja poštuju ljudska prava i biće verovatno 49. ili 50. zemlja na planeti koja će ovakav zakon usvojiti, naglasila je.

Prema njenim rečima, ovaj zakon će biti  pokazatelj da Srbija razume kulturu ljudskih prava i prava ljudi da žive u istopolnoj zajednici.

Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Republici Srbiji je uputila čestitke ministarki Čomić za spremnost i intencije da Srbiju povede na put bez diskriminacije i socijalne inkluzije svih njenih građana. Pohvalila je široku uključenost civilnog društva i pripadnika LGBT zajednice u procesu konsultacija, jer, kako navodi, participacija mnogo različitih grupa i perspektiva, vodi ka dobrim rezultatima.

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti podsetila je da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kroz preporuke za unapređenje ravnopravnosti, u svojim izveštajima, više puta ukazivao na potrebu za donošenjem propisa kojima se omogućava registracija istopolnih parova i regulišu dejstva, pravne posledice i način prestanka registrovanih partnerstava. Praksa institucije pokazuje da pripadnici LGBT zajednice najviše podnose pritužbe zbog diskriminacije u javnoj sferi gde su izloženi neprimerenom govoru pa i govoru mržnje. 

Na skupu je zaključeno da bi se usvajanjem ovog zakona u punoj meri afirmisale vrednosti na kojima se temelji naše društvo, a koje su izražene najvišim pravnim normama, ustavnim normama kao vladavina prava, socijalna pravda, načela građanske demokratije, ljudska i manjinska prava i slobode, pripadnost evropskim principima i vrednostima, kao i izrirčita zabrana diskriminacije posredne ili neposredne po bilo kom osnovu.

U društvenom dijalogu učestvovali su narodni poslanici, predstavnici državnih organa i institucija, organizacija civilnog društva koje se bavi pravima LGBTI osoba, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja, međunarodne organizacije.

Jasnije odredbe, veće kazne i širi spisak onih na koje se diskriminacija odnosi

05. mart 2021.

Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog na održanom tematskom dijalogu o predlozima za izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog izjavila je, da je Zakon protiv diskriminacije u jednom društvu borba za krunjenje nepravdi prema svima nama koji u ovom društvu živimo. Diskrimnacija je izvor kojim naše predrasude pretvaramo u ponašanje kojim nanosimo nesreću drugim ljudima,  naglasila je.

Foto: Tanjug (Tara Radovanić)


Ona je podsetila na to da je Zakon o zabrani diskriminacije dugo i teško donošen, da je danas u toku dijalog o izmenama i dopunama Zakona i o tome, šta je to što je do sada pisano u Zakonu, a nije dalo dobar rezultat za ljude izložene diskriminaciji.

Prema njenim rečima, u Nacrt zakona unete su i odredbe kojima se brani diskriminacija nacionalnih manjina, a najveći broj članova Nacrta zakona odnosi se na izmene kaznenih odredbi čime se ovaj zakon usklađuje sa Zakonom o prekršajima. Kako je izjavila, očekuju se jasnije odredbe, veće kazne i širi spisak onih na koje se diskriminacija odnosi.

Čomić je izrazila zahvalnost Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na dosadašnjem radu,  ministarki Kisić Tepavčević i ministarski pravde Maji Popović, za uloženi napor da se dođe do najboljeg mogućeg nacrta Zakona.

Foto: Tanjug (Tara Radovanić)


Uživanje prava i sloboda predviđenih u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava, obezbeđuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu,izjavio je Tobija Flesenkemper (Tobias Flesenkemper), šef misije Saveta Evrope u Srbiji. Kako navodi, to je princip od kog ne sme da se odstupa. On je ukazao na preporuke Evropske komisije za borbu protiv rasne diskriminacije (EKRI) u oblasti rasne diskriminacije, rasizma, ksenofobije i  antisemitizma.

Tobijas se zahvalio ministarki Čomić u naporima da se unapredi postojeći zakonodavni okvir u oblasti zabrane diskriminacije.

Prisutnima su se, u uvodnomn delu obratile i Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Maja Popović ministarka pravde.

Obeležavanje Međunarodnog dana maternjeg jezika

21. februar 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije saopštilo je danas, povodom obeležavanja 21. februara – Međunarodnog dana maternjeg jezika, da je u našoj zemlji u službenoj upotrebi, pored srpskog jezika, još 11 jezika nacionalnih manjina.
Generalna skupština UNESKO 1999. godine proglasila je 21. februar za Međunarodni dan maternjeg jezika, kao sećanje na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki u Istočnom Pakistanu, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.
UNESKO ukazuje na to da je jezička raznolikost sve ugroženija i da preko 40 procenata svetskog stanovništva nema pristup obrazovanju na jeziku koji govori ili razume.
U cilju podizanja svesti o značaju očuvanja maternjih jezika tema Međunarodnog dana maternjeg jezika ove godine je „Negovanje višejezičnosti za uključivanje u obrazovanje i društvo“.

Vođena idejom da posredstvom još jednog međunarodnopravnog akta, posvećenog zaštiti i unapređenju manjinskih jezika, doprinese zaštiti i očuvanju multikulturalizma i višejezičnosti u Srbiji i Evropi, naša zemlja je 2006. godine pristupila Evropskoj povelji o regionalnim ili manjinskim jezicima Saveta Evrope. Ratifikacijom Povelje Srbija se obavezala da štiti sve manjinske jezike koji se tradicionalno koriste na našoj teritoriji.
Manjinski jezici koriste se u obrazovanju, medijima, upravnim i sudskim postupcima, ekonomoskom, društvenom i kulturnom životu.
Svesna značaja obrazovanja na maternjem jeziku u kontekstu očuvanja jezika nacionalnih manjina, Srbija obezbeđuje, osim na srpskom jeziku, celokupno obrazovanje na maternjem jeziku na još osam jezika, i to albanskom, bosanskom, bugarskom, mađarskom, rusinskom, rumunskom, slovačkom i hrvatskom.
Osim toga, još osam jezika se izučava u okviru nastavnog predmeta Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture – bunjevački, vlaški, makedonski, nemački, romski, slovenački, ukrajinski i češki jezik. Približno 60.000 dece pohađa nastavu na manjinskim jezicima na svim nivoima obrazovanja.
Pravo na informisanje na jeziku nacionalne manjine se ostvaruje putem štampanih i elektronskih medija. Na manjinskim jezicima se izdaju novine, časopisi, publikacije, zbornici, a elektronski mediji emituju programe na jezicima nacionalnih manjina.
U Srbiji je u službenoj upotrebi, pored srpskog jezika, još 11 jezika nacionalnih manjina (albanski, bosanski, bugarski, mađarski, makedonski, rumunski, rusinski, slovački, hrvatski, crnogorski i češki) na celoj teritoriji 42 jedinice lokalne samouprave.
Pored toga, toga vlaški i romski jezik su u službenoj upotrebi u pojedinim naseljenim mestima.
Kada je u pitanju srpski jezik, domaći lingvisti upozoravaju na to da se naš jezik našao pred sve većom najezdom engleskog i da je ugrožen u meri u kojoj su to čak i neki svetski jezici – francuski, nemački, italijanski.

Unapređenje saradnje sa BiH u oblasti ljudskih prava

17. februar 2021.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Gordana Čomić razgovarala je danas sa ministrom za ljudska prava i izbeglice Bosne i Hercegovine Milošem Lučićem o saradnji u oblasti ljudskih i manjinskih prava, problemu nasilja prema ženama, kao i o migrantima u regionu.
Čomić je u obraćanju novinarima, nakon sastanka u Palati Srbija, istakla da je evropski duh, kojem pripadaju Srbija i BiH, ono što je realizovalo današnji sastanak, naglasivši da oba ministarstva žele da evropskim duhom prestanu da opisuju probleme, već da ih zajednički rešavaju.
Ona je predočila da će budući bilateralni, ali i multilateralni projekti u okviru Zapadnog Balkana, biti posvećeni smanjenju nepravde u društvima i rešavanju problema.

Prema njenim rečima, saradnja između dva ministarstva će biti nastavljena, budući da se bave istim temama kao što su nasilje prema ženama, tretiranje migranata sa stanovišta ljudskih prava i uključivanje Roma u društvo.
Lučić je, podsetivši na to da boravi u prvoj zvaničnoj poseti Beogradu, preneo da je na sastanku bilo reči o pitanjima ostvarivanja ljudskih prava, prava nacionalnih manjina, porasta žrtava nasilja u porodici, ali i o migrantima.
On je konstatovao da je u vreme epidemije COVID-19 porastao broj slučajeva nasilja u porodici i prema ženama, naglasivši da je zadatak svih da se to ne dešava.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava BiH je u 2020. godini izdvojilo 100.000 konvertibilnih maraka za sigurne kuće, ukazao je Lučić i uputio poziv Čomić da u narednom periodu poseti BiH kako bi nastavili razgovore o unapređenju saradnje.

Izvor: https://www.srbija.gov.rs/vest/520521/unapredjenje-saradnje-sa-bih-u-oblasti-ljudskih-prava.php

Autor: TANJUG


Zakon o rodnoj ravnopravnosti u Skupštini do kraja prolećnog zasedanja

10. februar 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije, uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), organizovalo je danas tematski društveni dijalog pod nazivom „Socijalna politika i zdravstvena zaštita“.
Ministarka Gordana Čomić istakla je da ovaj skup predstavlja polaznu osnovu za izradu nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, čiji bi predlog pred poslanicima trebalo da se pojavi do kraja prolećnog zasedanja.
Ona je objasnila da ovo zakonsko rešenje treba da pruži smernice za sve druge zakone, odnosno da odgovori na to kakva ponašanja zasnovana na predrasudama, i prema muškarcima i ženama, treba zabraniti kako bi celo društvo živelo sa više kvaliteta i manje nepravdi.
Prema njenim rečima, ovaj zakon se ne bavi samo položajem žena, već položajem svih u društvu, da svi imaju jednake uslove za pristup tržištu rada, ali i jednaka prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković iznela je podatak da u Srbiji ima 560.000 udovica i 150.000 udovaca, objasnivši da ta razlika proizilazi iz toga da muškarci mnogo više umiru od nasilnih smrti, ali i ređe idu na preventivne preglede.

Pored toga, kako je naglasila, građani koji žive u udaljenim sredinama, gde zdravstvena zaštita nije dovoljno dostupna, ne odlaze kod lekara, trpe zbog "sitnice", a na kraju se ta "sitnica" završi gubitkom organa, ekstremiteta ili života.
Janković je poručila da država zbog toga ne sme život u udaljenim mestima ostaviti bez adekvatne podrške i da je potrebno organizovati mobilnu zdravstvenu zaštitu.
Ostvarivanje prava na ravnopravnost leži i u kreiranju dobre socijalne politike, koja je najvažniji deo ekonomske politike, predočila je ona i naglasila da je pored finansijske podrške veoma važna i servisna podrška.
Stvarnost je drugačija jer je pomoć, naročito ženama koje najviše brinu o porodici, potrebna ako žele da izađu na tržište rada i oko podizanja deteta. Zbog toga je važno usklađivanje radnog vremena predškolskih ustanova, navela je Janković i istovremeno upozorila na to da nedovoljnu podršku imaju i najstariji sugrađani i osobe sa invaliditetom.
Pitanje rodne ravnopravnosti nije pitanje prava žena, već pitanje ravnopravnosti svih građana, jednakog pristupa svim pravim i uslugama i u tome ne smemo zaboraviti muškarace, zaključila je ona.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek rekao je da se na skrining koji se organizuje u ruralnim sredinama javlja malo žena, što je u 21. veku nedopustivo.
Moramo više kroz medije i društveni dijalog govoriti o tome koliko su važni preventivni pregledi, jer gubimo živote, upozorio je on i dodao da je u ruralnim sredinama i dalje tabu tema ili sramota za ženu da kaže da ima problem sa reproduktivnim organima.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić potvrdila je da je kriza izazvana pandemijom koronavirusa mnogo više pogodila žene nego muškarce, jer su upravo one zastupljene u sektorima koji su najviše pogođeni krizom, poput turizma, ugostiteljstva, hotelijerstva.
Prema njenim rečima, žene su i pre pandemije više radile kućne poslove, a prema analizi, koju je uradila Međunarodna organizacija rada, da je žena tržišno plaćena za poslove koje je obavljala kod kuće za vreme pandemije imala bi platu od 546 evra.
Ona je ukazala i na problem primene zakona, ističući da su u Srbiji mnogi zakoni dobri, ali da se ne primenjuju u praksi, kao i da se to ne kažnjava.
Nema sankcije, nema kazne, nema odgovornosti. Mi donesemo jedan dobar zakon po svim evropskim standarima i na kraju se on ne poštuje, zbog čega građani gube poverenje u institucije i sistem, objasnila je Savić.
Ona je navela primer Zakona o radu, u kojem se navodi da rad na određeno vreme može trajati maksimalno dve godine, a u praksi traje i po 10 do 15 godina.
Direktorka Kancelarije UN Women u Srbiji Milana Rikanović istakla je da je pandemija koronavirusa još više povećala neravnopravnost koja je postojala u našem društvu, navodeći da je neophodno unaprediti oblasti socijalne i zdravstvene zaštite.
Skupu su prisustvovali i predstavnici Skupštine Srbije, državnih organa i institucija, pokrajinskih sekretarijata, nezavisnih tela, međunarodnih organizacija, organizacija civilnog društva, strukovnih udruženja, sindikata i akademske zajednice.

Izvor: https://www.srbija.gov.rs/vest/519120/zakon-o-rodnoj-ravnopravnosti-u-skupstini-do-kraja-prolecnog-zasedanja.php

Autor: FONET


Novi zakonski okvir za bolji položaj žena

9. februar 2021.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije, uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), organizovalo je danas društveni dijalog na temu „Ekonomsko osnaživanje žena“.
Tom prilikom je istaknuto da su žene u Srbiji diskriminisane jer, iako brojnije od muškaraca, one teže dolaze do posla, manje su plaćene od muškaraca za isti posao, ne postavljaju se često na rukovodeće pozicije, vlasnice su svega 25 odsto ukupne imovine u našoj zemlji, a neretko se na tržištu rada suočavaju i sa gubitkom posla kada odluče da postanu majke.
Ministarka Gordana Čomić istakla je da su svi ti stavovi polazna osnova za pravljenje članova novog nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, na koji se čeka dugo, a koji bi trebalo da doprinese boljem položaju žena i jednakim uslovima u svim oblastima za oba pola.
Ona je navela da će svi na koje se Zakon o rodnoj ravnopravnosti odnosi dobiti prostor da kažu svoje mišljenje kako bi život bilo koje samohrane majke, žene žrtve diskriminacije i svakog pojedinačno bio bolji.

Poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković naglasila je da je jako važno da sve što bude propisano novim zakonom ne ostane mrtvo slovo na papiru, ali i da se vodi računa o efektima tih propisa i njihovoj usaglašenosti u realnom životu.
U skladu sa tim, ona je iznela podatak da je ograničenje broja zaposlenih u javnom sektoru imao veći negativan uticaj na žene nego na muškarce.
Najveća neravnopravnost za žene u oblasti rada je zbog tradicionalnih odnosa i rodnih uloga u našem društvu. To je nešto što se ne može izmeniti jednim zakonom, već se menja u našoj kulturi, nauci, medijima, obrazovanju. To su ključne oblasti za izmene onih rodnih obrazaca koje se kasnije odražavaju na diskriminaciju na tržištu rada, objasnila je Janković.
Ona je ukazala na to da je problem sa kojim žene suočavaju kada dođu na razgovor za posao i to što se sagledava i njen fizički izgled i porodični status.
Pored toga, kako je podvukla, u našem društvu mora da postoji nulta toleranicija za seksizam, seksualno uznemiravanje i mizoginiju.
Predstavnica Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Snežana Vuković prenela je da ovo ministarstvo radi na projektu kojem bi bile obuhvaćene sve škole i nastavnici, a koji se tiče seksualnog obrazovanja i vaspitanja, ali i rodne ravnopravnosti.
Prema njenim rečima, značajni su pomaci u ravnopravnosti polova napravljeni uvođenjem dualnog obrazovanja, koje je doprinelo tome da sve više devojčica bira modele kao što su mašinski tehničar, industrijski tehničar, IT i ostale poslove koji su navođeni kao "muška zanimanja".
Pored toga, kako je dodala, više žena upisuje fakultete u odnosu na muškarce, ali i završava, tako da je 2019. bilo upisano 25.000 žena i 17.500 muškaraca.
Predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković naglasio je da ne sme da nas zavara podatak da više žena upisuje i završava fakultet, jer one nakon toga upadaju u prazano polje nemoći.
On je podvukao da su zbog diskriminisanog položaja žena u našoj zemlji svi podjednako krivi – muškarci, žene, vladini i nevladini sektori, naglasivši da ovog puta donošenje novog zakona o rodnoj ravnopravnosti ne sme biti zaustavljeno.

Direktorka Sektora preduzetništva u Privrednoj komori Srbije (PKS) Branislava Simanić istakla je da je ekonomsko osnaživanje žena jedan od strateških projekata države.
Ona je predstavila rezultate koje je PKS uradila u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku, iz kojih je zaključeno da su žene u Srbiji brojnije od muškaraca, da imaju skoro isti nivo obrazovanja, žive pet godina duže, ali da teže dolaze do posla, pre dobijaju otkaz, manje su plaćene za isti posao, kao i da se teško biraju na rukovodeće položaje.
Kada je reč o vlasničkoj strukturi, samo 13 odsto žena su vlasnice poljoprivrednih domaćinstava, predočila je Simanić i iznela podatak da su za isti posao žene manje plaćene i do 16 odsto.
Šefica Agencije UN Women Milana Rikanović podsetila je na to da je međunarodna obaveza Srbije da donese novi zakon o rodnoj ravnopranvosti.
Prema njenim rečima, podaci o položaju žene sada su daleko nepovoljniji zbog pandemije virusa korona i da su te razlike na tržištu rada između muškaraca i žena još veće.
Rikanović je naglasila i da svaka mera iz Zakona mora da bude praćena budžetom, jer bez novca ciljevi ne mogu da se prevedu u stvarne živote.
Tematskom dijalogu su, pored govornika, prisustvovali i predstavnici Narodne skupštine Srbije, Skupštine AP Vojvodine, državnih organa, nezavisnih tela, međunarodnih organizacija, organizacija civilnog društva i akademske zajednice.

Izvor: https://www.srbija.gov.rs/vest/518825/novi-zakonski-okvir-za-bolji-polozaj-zena.php

Autor: TANJUG


Podržati žene koje nose najveći teret pandemije

25. januar 2021.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Gordana Čomić izjavila je danas da je teret pandemije više na ženama nego na muškarcima, jer su one većina svuda tamo gde je nega i briga o drugima, u zdravstvu, školstvu, socijalnom staranju, brizi o starijima, u radnjama, na pijacama.
Čomić je na konferenciji “Stanje rodne ravnopravnosti u Srbiji”, koja je, u organizaciji Ženske parlamentarne mreže, održana u zgradi Doma Narodne skupštine, navela da su neke posledice pandemije već jasno merljive i da ovaj virus nije rodno neutralan jer su dve trećine zaraženih i umrlih  muškarci.
Prema njenim rečima, u proseku, skoro dve trećine žena dobilo je još jednu porodicu za staranje, još jednu obavezu za školsku decu koja nastavu imaju od kuće, još jednu dodatnu brigu o nekome o kome nema ko drugi da brine.

Pandemija je izbrisala pravo žene da radi osam sati, spava osam sati i da osam sati radi šta god joj volja, bili to kućni poslovi, kultura, opuštanje, vreme razonode ili odmora, rekla je Čomić.
Ministarka je ukazala na to da u proseku žena tokom pandemije spava šest časova a radi 18 i da takvo stanje, kako je ocenila, mora ostaviti srednjoročne i dugoročne posledice po žensko mentalno i fizičko zdravlje.
Čomić je poručila da su država i institucije dužne da organizuju dijalog o tome kakve mere su moguće ubuduće da se na svu brigu koju žene nose tokom pandemije odgovori kako treba.
Da kažemo ženama da ih vidimo i da ćemo učiniti bar nešto da im nadoknadimo sav neplaćeni rad koji ulažu da bi zemlja uopšte funkcionisala tokom pandemije, rekla je Čomić.

Izvor: https://www.srbija.gov.rs/vest/514620/podrzati-zene-koje-nose-najveci-teret-pandemije.php

Autor: TANJUG


Ministarstvo uvek spremno za rešavanje problema mladih

16. decembar 2020.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Gordana Čomić učestvovala je danas na onlajn događaju ''Na amplitudi dijaloga – #MladiPitaju'', u organizaciji Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava.
Čomić je tom prilikom primetila da mlade, kao ni žene, niko ne shvata ozbiljno, da su zbog svojih godina omalovažavani i diskriminisani u našem društvu, kao i da neprihvatanje mladih kao ravnopravnih članova ima korene u tradicionalnoj porodici.

Ona je dodala da je zabluda da pojedinac ili posvećena grupa ljudi ne mogu da menjaju svet, jer istorija pokazuje da se svet uvek tako menjao i da uvek promene počinju od posvećenog pojedinca ili grupe.
Mladi sa inicijativama, predloženim temama i definisanim ciljevima i preporukama uvek mogu da se obrate resornom ministarstvu, navela je Čomić i naglasila da mladi imaju pravo na stav, kritiku i zahteve prema onima koji su iz budžeta plaćeni da rešavaju njihove probleme.
Prema njenim rečima, mladi očekuju da budu priznati, ravnopravni i da im je to važnije od toga da li će imati platu od 500 ili 1000 evra.
Žele da žive onako kako žive mladi ljudi u društvima vladavine prava i to je jedan od razloga zašto jedna generacija napušta Srbiju, dok mi oklevamo da izgradimo dijalog i vladavinu prava, poručila je ministarka.
Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava najavio je da će do kraja godine biti predstavljen godišnji izveštaj o ljudskim pravima u 2020, koji se radi sa timom UN u Srbiji.

Izvor: https://www.srbija.gov.rs/vest/506638/ministarstvo-uvek-spremno-za-resavanje-problema-mladih.php

Poštovanje ljudskih prava prioritet Vlade

10. decembar 2020.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije organizovalo je danas, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, konferenciju pod nazivom "Uticaj pandemije koronavirusa – COVID-19 na stanje ljudskih prava u Srbiji".
Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić istakla je da su ljudska prava u temelju vladavine prava i da su upravo zato prioritet Vlade Srbije.

Ljudska prava su univerzalna, nedeljiva, opšta i dragocena za sve koji se razlikuju po mestu rođenja, boji kože, verskom opredeljenju, polu i drugom i ne smeju biti kršena bez opomene i sankcije za tako nešto, naglasila je ministarka i dodala da se Srbija i ovom konferencijom samoobavezuje na poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava.
Ona je ukazala na to da svi rođenjem imaju ista prava, da se razlikujemo po mnogim pitanjima, ali da smo svi ljudi i da za sve nas važe ista prava, poručivši da pandemiju koronavirusa možemo pobediti tako što ćemo štititi sebe i druge.
Na početku konferencije video-porukom obratio se generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, koji je istakao da pandemija podriva ljudska prava, dajući izgovor za drastične bezbednosne mere.
On je naglasio da je tokom pandemije na videlo izašla i istina da su ljudska prava univerzalna, da štite sve ljude i da se efikasan odgovor na pandemiju mora temeljiti na solidarnosti i saradnji.
Pristupi koji dovode do polarizacije društva, autoritarizam i nacionalizam, gube smisao pred globalnom pretnjom, naglasio je Gutereš.

Prema njegovim rečima, nužni su opšti modeli utemeljeni na poštovanju ljudskih prava, kao što je zdravstvena zaštita za sve da bismo ovu pandemiju pobedili.
Na ovom skupu učestvuju i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob i šef Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkamper.

Izvor: https://www.srbija.gov.rs/vest/504848/postovanje-ljudskih-prava-prioritet-vlade.php

Partnerski odnos sa predstavnicima nacionalnih manjina

24. novembar 2020.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Gordana Čomić održala je danas, uz poštovanje svih mera zaštite u cilju suzbijanja širenja bolesti COVID-19, prvi sastanak sa predsednicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina, na kojem su razmenjene informacije o radu, izazovima i aktivnostima nacionalnih saveta, kao i o planovima za naredni period.
Čomić je prisutne upoznala sa planiranim aktivnostima Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog koje su od značaja za ostvarivanje prava nacionalnih manjina u Srbiji i čija realizacija ima za cilj unapređenje prava koje će biti vidljivo kroz otklanjanje loših ocena iz relevantnih međunarodnih izveštaja.
Posebnu pažnju ćemo posvetiti učešću pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru na svim nivoima teritorijalne organizacije, jer broj pripadnika nacionalnih manjina u javnoj upravi nije samo broj, on je dokaz da se ozbiljno misli kada se govori o postizanju odgovarajuće strukture zaposlenih, odnosno da se radi ono što se govori, naglasila je Čomić.
Prema njenim rečima, nacionalni saveti mogu da očekuju punu podršku Ministarstva, kao i partnerski odnos u rešavanju pitanja koja su od značaja za ostvarivanje prava pripadnika svih nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
Predstavnici nacionalnih saveta izneli su svoje predloge o nastavku saradnje sa državnim organima kao i novoosnovanim Ministarstvom i ukazali na pojedina otvorena pitanja iz oblasti ostvarivanja prava nacionalnih manjina njihovih zajednica, čija rešenja treba očekivati u narednom periodu.
Čomić je poručila da je veoma važno da se, u skladu sa dosadašnjom praksom, nastavi negovanje odnosa saradnje i poverenja između nacionalnih saveta i Vlade odnosno nadležnog ministarstva, navodi se u saopštenju Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Izvor: https://www.srbija.gov.rs/vest/500275/partnerski-odnos-sa-predstavnicima-nacionalnih-manjina.php