Čuvanje sećanja na strašne zločine Holokausta
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, 27. januara, ukazuje na važnost očuvanja sećanja na ove strašne zločine i negovanja pijeteta prema nevinim žrtvama, kao i na obavezu da se neprestano, i na svakom mestu, borimo protiv verske, nacionalne i bilo koje druge mržnje i nasilja.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, 27. januar, ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1. novembra 2005. godine, u znak sećanja na dan kada su sovjetske trupe 1945. godine oslobodile koncentracioni logor Aušvic-Birkenau u Poljskoj, najozloglašeniji logor smrti tokom Drugog svetskog rata, gde su stradali Jevreji, Romi i pripadnici drugih naroda.
Sećanje na nedužne ljude, koji su ubijani samo zato što su bili druge nacije ili vere, važno je kako se zločini nikada više ne bi ponovili. Značajno je, takođe, odbacivati sve pojave negiranja ovih zločina i iskorenjivati svaki oblik mržnje i nasilja, koji su u osnovi počinjenih zločina.
Društvo ima dužnost da budućim generacijama obezbedi mir, toleranciju, razumevanje i prihvatanje različitosti. U tom kontekstu, neophodna je kontinuirana borba protiv govora i zločina iz mržnje, predrasuda, svakog oblika diskriminacije i netolerancije, čemu je Vlada Republike Srbije u potpunosti posvećena.
Kao jednu od potvrda te posvećenosti, Vlada Republike Srbije, u cilju borbe protiv govora mržnje, 26. februara 2020. godine usvojila je Radnu definiciju antisemitizma Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA). Iako zakonski neobavezujuća, ova definicija može značajno doprineti prepoznavanju i utvrđivanju slučajeva antisemitizma i njihovom procesuiranju.
Pored toga, osnivanjem Ustanove kulture Memorijalni centar „Staro sajmište“ i rekonstrukcijom objekata ovog stratišta, nakon više decenija, Srbija je pokazala da je posvećena negovanju kulture sećanja na žrtve koncentracionih logora. Centralna kula rekonstruisana je u potpunosti i u njoj je predviđena stalna izložba Memorijalnog centra posvećena logoru na Starom sajmištu.
Takođe, usvajanjem Zakona o muzejskoj delatnosti, u oktobru 2021. godine, Muzej žrtava genocida je postao matični muzej u Republici Srbiji za negovanje kulture sećanja na žrtve genocida i holokausta, time i jedinstvena i referentna ustanova kulture, ne samo na području Republike Srbije, već i čitave Jugoistočne Evrope..
U kontekstu pravičnog rešavanja učinjene nepravde, uključujući nasilje i diskriminaciju verskih manjina, a u skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju živih naslednika, Savezu jevrejskih opština, počev od januara 2017. godine do 2042. godine, opredeljuju se sredstva u iznosu od 950.000 evra na godišnjem nivou. Podsećamo da i preživeli potomci žrtava Holokausta koji sada žive u Srbiji i Izraelu godinama ostvaruju svoja prava pred Agencijom za restituciju.
Negovanjem kulture sećanja izražava se pijetet prema žrtvama i čuva dostojanstvo njihove ličnosti, razvija empatija, posebno kod dece i mladih, te garantuje trajno utemeljenje vrednosti ljudskih prava i dostojanstva svakog pojedinca.
