Међународни пакт о грађанским и политичким правима (ICCPR)

Међународни пакт о грађанским и политичким правима

Међународни пакт о грађанским и политичким правима је је међународни инструмент о људским правима легислативног карактера. Његовим одредбама утврђена су инцивидуална и колективна права, одређене мере за надзор над њиховим поштовањем и основан Комитет за људска права који настоји да се уговорнице придржавају преузетих обавеза. Пакт је усвојен и отворен за потписивање и ратификовање, или приступање, резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 2200 А(XXИ) од 16. децембра 1966. године, а ступио је на снагу 23. марта 1976. године када је потребних 35 држава депоновало инструменте о ратификацији или приступању.

СФРЈ је ратификовала Пакт законом од 30. јануара 1971. године („Службени лист СФРЈ“, бр. 7/1971). Уз Пакт су усвојена и два протокола и то: Опциони протокол уз Међунаронди пакт о грађанским и политичким правима који је ступио на снагу 23. марта 1976. године и Други опциони протокол уз Међунаронди пакт о грађанским и политичким правима који је ступио на снагу 11. јула 1991. године. Савеза Република Југославија је оба протокола ратифковала 2001. године (“Службени лист СРЈ“- Међународни уговори , бр. 4/2001).

 

 

Четврти периодични извештај о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима

 

Закључна запажања Комитета за људска права УН-а у вези са Четвртим периодичним извештајем о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима

Четврти периодични извештај о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима разматран је у оквиру 140. заседања  Комитета за људска права УН, које се одржавало у периоду од 4. до 28. марта 2024. године, у Женеви.

Државна делегација Републике Србије је 14. и 15. марта 2024. године иступала пред Комитетом за људска права и у интерактивном дијалогу са члановима Комитета представила Четврти периодични извештај о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима.

Комитет за људска права је на свом 4109. састанку, одржаном 26. марта 2024. године, усвојио Закључна запажања у вези са Четвртим периодичним извештајем Републике Србије о примени Међунароног пакта о грађанским и политичким правима (CCPR/C/SRB/СО/4). Наредни периодични извештај о примени овог Пакта Република Србија треба да достави 2031. године.

Међутим, важно је истаћи да Република Србија има обавезу да до 29. марта 2027. године достави информације о спровођењу препорука Комитета садржаним у ставовима 15 (Злочини из мржње), 39 (Слобода изражавања и заштита новинара) и 45 (Учествовање у јавним пословима).

Закључна запажања Комитета за људска права у вези са Четвртим периодичним извештајем-срп

Закључна запажања Комитета за људска права у вези са Четвртим периодичним извештајем -енг

 

Жигманов у Женеви: Република Србија остаје посвећена преданом раду на постизању највиших стандарда у заштити људских права

Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог и шеф државне делегације на заседању Комитета за људска права УН у Женеви од 14. до 15. марта, изјавио је да је државна делегација Републике Србије, током дводневног дијалога са члановима УН Комитета за људска права, пружила додатне конкретне информације о мерама које Србија предузима како би обезбедила ефикасно спровођење препорука у вези са применом Међународног пакта о грађанским и политичким правима.

Резултату доброг, успешног и конструктивног дијалога са члановима Комитета, истакао је Жигманов, умногоме је допринела сарадња коју Влада Србије негује са организацијама цивилног друштва. Тематске седнице Савета Владе за праћење УН препорука на иницијативу организација цивилног друштва, затим представљање алтернативних извештаја, као што је био случај пред долазак на заседање Комитета, најбољи су начин да доносиоци одлука свеобухватно сагледају изазове у имплементацији политика у области људских права и покушају да са организацијама цивилног друштва нађу најадекватније решење на добробит свих грађана.

Жигманов је рекао да је део препорука организација цивилног друштва Комитет за људска права УН озбиљно схватио и показао појачано интересовање за одговорима у области борбе против дискриминације, посебно жена, деце, Рома, старијих особа, ЛГБТИ, избеглица и миграната, затим борбе против говора и злочина мржње, слободе јавног окупљања, мишљења, изражавања и удруживања, као и борбе против корупције и о ефектима реформе правосуђа.

Он је у изјави додао да је решавање ратних злочина посебно осетљиво питање, не само у Србији, већ и у региону, те да су за приоритетне циљеве постављени борба против некажњивости, убрзање истрага и кривичних гоњења.

Делегација је Комитету за људска права УН пружила и додатне информације о мерама које се примењују у вези са заштитом лица која су лишена слободе, политикама за борбу против насиља над женама и насиља у породици, превенцију и заштиту од тортуре, мучења, рекао је шеф делегације Томислав Жигманов.

Министар је додао да се делегација обавезала да ће предузети кораке да осигура да се одлуке Комитета за људска права УН по индивидуалним представкама спроводе, кроз обезбеђење одговарајућег координационог механизма за праћење поступања. Шеф државне делегације је указао да се већ ради на изради приручника за примену свих ратификованих УН уговора о људским правима, који ће моћи да се користе за обуку државних службеника, правосудних органа, адвоката и организација цивилног друштва, како би се обезбедила и непосредна примена конвенција.

Република Србија, свесна свих постојећих изазова, остаје опредељена да посвећеним, преданим и континуираним радом, кроз мултисекторску сарадњу, остварује даљи напредак у процесу демократизације, испуњавања међународних обавеза и остваривања највиших стандарда, посебно у домену људских права, јер управо људска права прожимају све области друштвеног живота и живота грађана као појединаца, закључио је шеф државне делегације Томислав Жигманов.

Дијалог делегације Србије и чланова Комитета за људска права пратили су у Женеви представници Београдског центра за људска права, организација Праксис и Идеас, као и стална координаторка УН у Србији.

 

Одговори на додатна питања Комитета за људска права у вези са Четвртим периодичним извештајем о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима

У складу са постојећом процедуром, Комитет за људска права УН је, након прелиминарног разматрања Четвртог периодичног извештаја о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима, на 137. заседању, у априлу 2023. године, усвојио листу додатних питања (CCPR/C/SRB/Q/4), на које је Република Србија требало да достави одговоре у септембру 2023. године.

Листа садржи 22 групе питања и укупно 65 питања/захтева из 18 области: I Уставноправни оквир у оквиру кога се Пакт спроводи; II Мере за спречавање корупције; III Ванредно стање; IV Забрана дискриминације; V Родна равноправност; VI Насиље над женама, укључујући насиље у породици; VII Право на живот; VIII Борба против некажњивости и кршења људских права у прошлости; IX Забрана мучења и другог окрутног, нехуманог или понижавајућег поступања или кажњавања; X Слобода и безбедност личности и поступање са лицима лишеним слободе; XI Укидање ропства, ропског положаја и трговине људима; XII Третман странаца, укључујући избеглице и тражиоце азила; XIII Приступ правди, независност правосуђа и правично суђење; XIV Право на приватност; XV Право на слободу савести и вероисповести; XVI Слобода изражавања; XVII Право на мирно окупљање и XVIII Учешће у јавним пословима.

Одговори на додатна питања Комитета сачињени су на основу прилога добијених од надлежних државних органа и у складу са смерницама Комитета у погледу форме и садржаја. Влада Републике Србије је, на седници одржаној 28. септембра 2023. године, усвојила Одговоре на додатна питања Комитета за људска права у вези са Четвртим периодичним извештајем о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима.

Комитету за људска права Уједињених нација достављен Четврти периодични извештај о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима

Комитету за људска права Уједињених нација достављен је Четврти периодични извештај Републике Србије о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима, који је Влада Републике Србије усвојила је 9. јула 2021. године.

Израду Извештаја координирало је и припремило Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Извештај је израђен у широком консултативном процесу, у оквиру којег су учешће узели представници Народне скупштине Републике Србије, министарстава и институција задужених за спровођење обавеза које произилазе из Пакта, Републичког јавног тужилаштва, Тужилаштва за ратне злочине, Врховног касационог суда, Регулаторног тела за електронске медије, Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Секретаријата за социјалну заштиту града Београда. Израду извештаја је пратио Тим УН за људска права и Платформа организација за сарадњу са механизмима Уједињених анција за људска права.

Извештај садржи преглед законодавних, судских, административних и других мера које је Република Србија предузела у спровођењу одредаба Пакта у периоду од 2017. до краја 2020. године.

Такође, извештај садржи и информације о спровођењу препорука Комитета за људска права садржаних у Закључним запажањима у вези са Трећим периодичним извештајем Републике Србије (CCPR/C/SRB/3 од 27. марта 2017.г.) и најактуелније информације до подношења извештаја, односно закључно са јуном месецом 2021. године. Од укупно 21 препоруке које је Комитет за људка права упутио Србији, 17 препорука је испуњено, док је у току реализација четири препоруке.

 

Трећи периодични извештај о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима

Закључна запажања Комитета за људска права УН у вези са Трећим периодичним извештајем о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима

Трећи периодични извештај о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима разматран је на 119. заседању Комитета за људска права УН, које се одржавало у периоду од 6. до 29. марта 2017. године, у Женеви.

Државна делегација Републике Србије, представила је пред Комитетом за људска права, 7. и 8. марта 2017. године, Трећи периодични извештај о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима.

Комитет за људска права је у оквиру 119. заседања, на свом 3364. састанку, одржаном 23. марта 2017. године, усвојио Закључна запажања у вези са Трећим периодичним извештајем о примени Међунароног пакта о грађанским и политичким правима (CCPR/C/SRB/3). Наредни периодични извештај о примени Пакта Република Србија треба да достави до 29. марта 2021. године.

Међутим, важно је истаћи да у року од годину дана наша држава има обавезу да извести Комитет за људска права о спровођењу препорука из Закључних зпажања које се односе на: Искљученост Рома (став 15), Избеглице и тражиоце азила (став 33) и Слободу изражавања (став 39).

Извештај о примени препорука број 15, 33 и 39 Комитета за људска права из Закључних запажања у вези са Трећим периодичним извештајем о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима

Извештај о примени препорука број 15, 33 и 39 Комитета за људска права из Закључних запажања у вези са Трећим периодичним извештајем о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима, Влада је усвојила на седници одржаној 14. јуна 2018. године.

Комитет је по разматању Трећег периодичног извештаја о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима, на 119. заседању у марту 2017. године, усвојио Закључна запажања (CCPR/C/SRB/3).

Република Србија подноси овај периодични Извештај у складу са препоруком број 43. из Закључних запажања Комитета за људска права да у року од годину дана извести Комитет у вези са предузетим мерама у примени препорука датих у ставовима 15 (Искљученост Рома), 33 (Избеглице и тражиоци азила) и 39 (Слобода изражавања).

У складу са смерницама уговориних тела УН да текст ове врсте периодичног извештаја буде ограничен на максималних 3.500 речи на енглеском језику Извештај је упућен Комитету за људска права УН.

Трећи периодични извештај о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима