Седнице Савета за праћење примене препорука УН за људска права

Записници Савета за праћење примене препорука УН за људска права

 

Заједничка седница два савета Владе Републике Србије – Савета за праћење примене препорука УН за људска права и Савета за младе – посвећена људским правима младих

Београд, 9. октобар 2023.г.
 
У згради Правног факултета у Београду одржана је заједничка седница два савета Владе Републике Србије – Савета за праћење примене препорука УН за људска права и Савета за младе – посвећена људским правима младих, а у склопу Програма „75 дана за 75 година Универзалне декларације о људским правима“.
 
У уводном обраћању министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, који је уједно и председник Савета за праћење препорука УН, истакао је да заједничка седница два савета има велики значај – на само због могућности да се УН препоруке које се односе на младе буду размотрене од стране свих заинтересованих субјеката, већ и као установљавање праксе
 
координираног рада Владиних савета уз укључивање цивилног сектора, независних тела, академске заједнице и других значајних актера, будући да је то најбољи начин да политике, мере и активности остваре свој пун резултат.

Министар Жигманов претходно се срео са деканом Правног Факултета проф. др Зораном Мирковићем и захвалио му на гостопримству и то што су препознали значај теме и потребу да се и на овај начин повезују институције са академском заједницом, нарочито када су у питању области људских права и омладинских политика у години када обележавамо 75 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима.

 
Седница је била отворена за јавност и одржана је под насловом „Култура људских права и људска права младих особа“.Седницу је отворио домаћин декан Правног факултета БУ проф. др Зоран Мирковић, а говорила је и министарка просвете проф. др Славица Ђукић Дејановић, помоћница министра за туризам и омладину и Ивана Антонијевић, која је уједно и заменица председника Савета за младе, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, стална координаторка УН-а у Републици Србији Франсоаз Жакоб и шеф Мисије ОЕБС-а у Републици Србији амбасадор Јан Брату.
У панел дискусијама говорили су  Ведрана Перовић, начелница у Сектору за омладину Министарства туризма и омладине, Соња Тошковић, извршна директорка Београдског центра за људска права и координаторка Платформе организација за сарадњу са УН механизмима, Ана Продановић, специјалиста за праћење дечијих права УНИЦЕФ-а, проф. др Ивана Крстић, професорка Правног факултета, Никола Тарбук, генерални секретар СКГО, Мирјана Ковачевић, испред Привредне коморе Србије и Милица Борјанић, чланица Савета за младе.
 
Седници је претходио заједнички састанак два радна тела, Савета за младе и Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права, на тему културе људских права младих особа, којим је започето спровођење низа активности под слоганом „75 дана за 75 година Универзалне декларације о људским правима“
 
Кроз размену пракси које смо као држава развили, јачања међусекторске сарадње и координсани рад, у наредних 75 дана до обележавања 75. годишњице од усвајања Универзалне декларације о људским правима, заједно са младима, другим министарствима, организацијама цивилног друштва, независним телима, међународним организацијама и академском заједницом организоваћемо низ догађаја и скупова, а сваки од њих ће имати као перспективу омладинске политике. Прва у низу значајнијих активности ова два савета је седница на тему „ Култура људских права и људска права младих“, 9. октобра 2023. године на Правном факултету у Београду.
 

19. седница Савета за праћење препорука УН за људска права

Београд, 29.6.2023.г.

У Палати „Србија“  одржана је 19. седница Савета за праћење примене препорука УН за људска права, којом је председавао министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.Седница је била посвећена представљању препорука које је наша држава добила у оквиру Четвртог циклуса Универзалног периодичног прегледа од чланица Савета за људска права УН почетком маја ове године у Женеви, као и наредним корацима у раду Савета.
„Ову прилику користим да се захвалим члановима Савета и организацијама цивилног друштва, јер је захваљујући претходним припремама и сарадњи државна делегација успешно представила извештај Републике Србије. За нас је врло важно да се успостављени начин сарадње настави и током процеса рада на спровођењу препорука које смо добили“, рекао је министар Жигманов.
 
Србија је у Женеви добила укупно 256 препоруке, од којих је на лицу места прихваћено 193, а за разматрање од стране Владе остављено 63 препоруке.
 
Помоћница министра Ивана Јоксимовић детаљније је говорила о препорукама које је Србија добила, односно о роковима до када би држава Србија требало да се изјасни о онима које државна делегација није прихватила, те о механизму праћења примене прихваћених препорука кроз базу која ће бити успостављена.Секретар Савета Тања Срећковић поднела је извештај о недавном састанку у седишту УН у Женеви на ком је, као пример добре праксе, Србија била позвана да представи рад нашег Савета за праћење примене препорука УН за људска права.

 

18. седница Савета за праћење препорука УН за људска права

Београд, 26.4.2023.г.

У Палати „Србија“ одржана је 18. седница Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права, којом је председавао минисар Томислав Жигманов, а на седници су се учесницима обратити и Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН–а у Србији и амбасадор Јан Брату, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији.
 
У складу са већ успостављеном праксом, уочи разматрања државних извештаја пред међународним механизмима, организације цивилног друштва представиле су алтернативне извештаје које су поднеле Савету за људска права Уједињених нација у оквиру Четвртог циклуса Универзалног периодичног прегледа – УПР. Извештаје су представили Платформа организација за сарадњу са УН механизмима за људска права, Иницијатива за економска и социјална права–А11 и Save the Children.
 
„Размена информација и различитих мишљења која се врши на овај начин омогућава да се на бољи начин сагледају изазови у примени међународних стандарда људских права и примени препорука које механизми Уједињених нација упућују Србији. Такође, ова размена представља начин да се унапреди сарадња на пољу проналажења заједничких, одрживих решења за застоје у реализацији препорука. Савет јесте платформа која има могућност да покреће иницијативе, координира радом институција у циљу проналажења најефикаснијих решења за примену стандарда у области људских права“, рекао је министар Жигманов на отварању седнице.
 
Седници Савета присуствовали су чланови државне делегације која ће представити Извештај Републике Србије у оквиру Четвртог циклуса УПР, 10. маја 2023. године у Женеви Савету за људска права Уједињених нација.
Поред чланова Савета, присутни су били и представници Повереника за заштиту равноправности, Заштитника грађана, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, академске заједнице, Платформе организација за сарадњу са УН механизмима за људска права, организација цивилног друштва са којима Савет има потписане меморандуме о сарадњи, Тима за људска права УН-а, Савета Европе и Мисије ОЕБС-а у Србији.
 

17. седница Савета за праћење препорука УН за људска права

Београд, 28. март 2023.г.

У Палати Србија одржана је 17. седница Савета за праћење препорука Уједињених нација за људска права, којом је председавао министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.

„Ове године се обележава 75 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима. У том контексту, Високи комесар за људска права Уједињених нација позвао је државе чланице да до краја године поднесу извештаје о предузетим активностима и мерама у области заштите људских права, те ће и у том смислу рад овог Савета добити на пуном значају“, нагласио је министар Жигманов.

На првој седници у овом саставу, а 17. по реду од оснивања Савета 2014. године, представљене су информације од значаја за рад Савета у области извештавања према механизмима Уједињених нација за људска права, као и План рада овог радног тела Владе Републике Србије за наредни период.

Поред државних секретара, помоћника, заменика или шефова сектора из министарстава надлежних за спровођење препорука Уједињених нација, те представника Привредне коморе Србије и Сталне конференције градова општина, били су присутни и представници Народне скупштине Републике Србије, Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, академске заједнице, Платформе организација за сарадњу са УН механизмима за људска права, организација цивилног друштва са којима Савет има потписане меморандуме о сарадњи, Тима за људска права УН-а и Мисије ОЕБС-а у Србији.

Конститутивна седница Савета за праћење примене препорука механизама Уједињених нација за људска права

Београд, 27. март 2015.г.

Конститутивна седница Савета за праћење примене препорука механизама Уједињених нација за људска права, којом је председавала Сузана Пауновић, одржана је7. марта 2015. године.

Србија остварује напредак у поштовању људских и мањинских права, а оснивање једног оваквог тела показатељ је одлучности Владе Републике Србије да настави у добром правцу, оценила је Сузана Пауновић, председница Савета. Република Србија подноси редовне извештаје телима УН и од њих добија препоруке у циљу унапређења поштовања људских и мањинских права и у овом тренутку Србија има 367 препорука које су јој упутили механизми УН за људска права.

Најслабија оцена у процесу извештавања односила се на праћење поступања по препорукама међународних тела, што је био основни разлог за оснивање Савета, како системски уредила сва важна питања у систему имплементације политика која се односе на људска и мањинска права.

Рад Савета је важан због самог процеса извештавања и комуникације са механизмима УН, као и због преговарачког процеса са ЕУ (посебно за преговарачка поглавља 23 и 24), али његов примарни задатак јесте унапређење стања људских права у Србији, нагласила је Пауновић.

Пословником о раду Савета, који је усвојен на данашњој седници, уређена су најважнија питања за ефикасан рад Савета, са циљем да се сарадња са свим релевантним актерима од независних регулаторних тела, скупштинског одбора, невладиног сектора, и делегацијама које представљају извештаје Републике Србије релевантним механизмима УН подигне на највиши ниво. Да рад Савета треба да буде доступан и најширој јавности, говори и чињеница да је предвиђено одржавање јавног слушања једном годишње, наводи се у саопштењу председавајуће.

На седници су разматране препоруке Савета за људска права УН из Другог циклуса Универзалног периодичног прегледа и препорукама уговорних тела УН, које су након излагања разматране, са посебним освртом на препоруке 17 и 23 Комитета за елиминисање дискриминације жена.

Савет за праћење примене препорука механизама Уједињених нација за људска права образован је у децембру 2014. године Одлуком Владе Републике Србије на период од пет година. Савет у свом сазиву има председника и девет чланова из реда функционера и државних службеника на положају у министарствима надлежним за послове правде, спољне послове, унутрашње послове, рад, запошљавање, борачка и социјална питања, просвету, науку и технолошки развој, здравље, културу и информисање, државну управу и локалну самоуправу и из Канцеларије за европске интеграције.

Савет је основан са задатком да разматра и прати примену препорука које Република Србија добија у процесу Универзалног периодичног прегледа Савета за људска права Уједињених нација и препорука уговорних тела Уједињених нација – Комитета за права човека, Комитета за економска, социјална и културна права, Комитета за укидање расне дискриминације, Комитета за елиминисање дискриминације жена, Комитета против тортуре, Комитета за права детета, Комитета за права особа са инвалидитетом и Комитета за присилне нестанке. Савет ће предлагати мере за примену добијених препорука, давати мишљења о напретку људских права у извештајном периоду и стручна објашњења о стању људских права и резултатима који су остварени применом препорука.

Седници Савета, осим чланова присуствовали су и представници назависних државних органа, Заштитника грађана и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.