Dr Biljana Stojković za RTS: Zakon o rodnoj ravnopravnosti je mnogo širi, protiv odredbi o rodno osetljivom jeziku vodi se neka vrsta političke kampanje

6. mart 2024.

Iako je Zakon o rodnoj ravnopravnosti sadržajno mnogo širi i sveobuhvatniji, u javnosti se najviše govori o njegovom manjem segmentu, koji uskoro treba da stupi na snagu – rodno osetljivom jeziku. Gostujući u Dnevniku RTS-a 1, na temu izveštavanja o rodnoj ravnopravnosti, dr Biljana Stojković, viša savetnica i rukovoditeljka Grupe za unapređenje rodne ravnopravnosti u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, je izjavila da se protiv odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se tiču rodno osetljivog jezika vodi neka vrsta političke kampanje.

„Ta kampanja je u zamahu i pri tom se koriste pogrešne i netačne interpretacije Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Kao resorno Ministarstvo zaduženo za davanje mišljenja i tumačenja ovog Zakona, krajnje je vreme da srpskoj javnosti razjasnimo kako stoje stvari“, rekla je ona i nastavila: “U članu 37. tačka 4, podtačka 3. jasno je definisano da se upotreba rodno osetljivog jezika odnosi na četiri oblasti – oblasti vaspitanja, obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja. Tu se zahteva da se u nastavnim programima i sadržajima, u nastavnom materijalu kao i prilikom izdavanja diploma, svedočanstava, licenci, naziva zanimanja, obrazovnih profila itd., izvrše određene promene. Odložena primena Zakona, kad su u pitanju članovi 37. i 44. vezano za rodno osetljiv jezik je tri godine. Zakon je donet u aprilu 2021, te stoga ove odredbe stupaju na snagu u aprilu 2024. upravo da bi se izmenila regulativa tih nadležnih ministarstva, u ovom slučaju Ministarstva prosvete i Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja.

Govoreći o članu 44. Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji se tiču medija, dr Stojković je podsetila da je Regulatorno telo za elektronske medije, odmah po donošenju ovog Zakona, izdalo preporuku da elektronski mediji treba da koriste rodno osetljiv jezik, kako bi se prevazišle predrasude, rodni stereotipi i kako bi se unapredila rodna ravnopravnost u javnoj komunikaciji. To treba da važi i za štampane medije i za našu javnu komunikaciju, na tribinama, javnim skupovima, ali i u običnom govoru i da, ako bismo se zaista osvrnuli u daleku prošlost, videli bismo da je srpski jezik, odnosno njegova gramatika, zasnovana na tome da se imenice i zamenice menjaju u rodu, broju i padežu, rekla je dr Stojković.

Rodna ravnopravnost, dodala je ona, horizontalna je politika, i postoji obaveza svih ministarstava da, u okviru svojih nadležnosti, preduzimaju mere kako bi unapredili rodnu ravnopravnost u oblasti za koju su nadležni. U Zakonu o rodnoj ravnopravnosti imamo apostrofiranih 15 oblasti društvenog razvoja gde očekujemo da svako ministarstvo iz svoje nadležnosti, i kroz monitoring i rad inspekcijskih službi, učini sve kako bismo efikasno primenili Zakon.

Što se tiče obaveze izveštavanja, dr Stojković je izjavila da izveštaji o unapređenju rodne ravnopravnosti nisu puka forma koju treba zadovoljiti da bi se ispunila zakonska obaveza već resornom Ministarstvu služi za rodnu analizu i procenu stanja rodne ravnopravnosti kako bi se utvrdilo šta bi to u narednom periodu u dokumentima javnih politika trebalo menjati kako bismo unapredili rodnu ravnopravnost u društvu.

Prema globalnom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, koji uzima u obzir podatke iz 146 zemalja sveta, Srbija se nalazi na 23. mestu, rekla je dr Stojković, dodajući da je to sasvim dobra pozicija, pri čemu smo najbolje zastupljeni kada je reč o učešću žena u političkom životu, gde je Srbija na 21. mestu, a najlošije u domenu zastupljenosti žena u ekonomskom životu.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je, u saradnji sa Nemačkom razvojnom saradnjom, a u okviru projekta „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“ koju sprovodi GIZ, krajem prošle godine pokrenulo kampanju „Unapredi rodnu ravnopravnost“ sa ciljem da se podigne svest u društvu o značaju rodne ravnopravnosti, kao i da se podstaknu svi subjekti koji su po Zakonu o rodnoj ravnopravnosti obavezni da Ministarstvu dostavljaju izveštaje o primeni zakona, to i učine.

Svi organi javne vlasti, privredni subjekti sa više od 50 zaposlenih, političke stranke, sindikati i tela za rodnu ravnopravnost dužni su da dostavljaju izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kao organu nadležnom za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti u društvu. Kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost“ šalje poruku da je jedini način da se zaista podigne nivo rodne ravnopravnosti, redovno praćenje koliko svi akteri pojedinačno doprinose tome, a to je jedino moguće kroz izveštavanje.

U susret 8. martu, Međunarodnom danu žena, upitana šta može da se poruči kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, dr Biljana Stojković je izjavila da „priča o rodnoj ravnopravnosti nikad nije ispričana do kraja“.

– Ne postoji zakon koji je savršen, ne postoji situacija u društvu koja je idealna, svi moramo, svako u okviru svojih nadležnosti, svako u okviru svog delovanja, da učinimo mnogo više. Svaki pojedinac u Srbiji treba da učini mnogo više, počevši od odnosa u porodici, npr. u podeli kućnih poslova, pa nadalje, da unapredimo stanje rodne ravnopravnosti u našem društvu – rekla je dr Stojković.