Univerzalni periodični pregled (UPR)

Univerzalni periodični pregled (UPR) je specifičan mehanizam nadzora nad poštovanjem ljudskih prava u svim zemaljama članicama Ujedinjenih nacija, koji je u nadležnosti Saveta za ljudska prava.

Uspostavljen je Rezolucijom GSUN 60/251 od 3. apirla 2006. godine, a primenjuje se od 2008. godine. Univerzalni periodični pregled se, kao vid monitoringa o stanju ljudskih prava, razlikuje od praćenja

primene ostalih ugovora Ujedinjenih nacija i razlikuje od ostalih ugovora Ujedinjenih nacija i odražava više političke nego ekspertske stavove, budući da u njemu učestvuju isključivo države članice UN.

U skladu sa stavom 5 aneksa Rezolucije 5/1 Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija od juna 2007. godine, UPR se zasniva na:

Razmatranju tri izveštaja:

Izveštaj države članice UN;
Izveštaj Kancelarije visokog komesara za ljudska prava UN koji se zasniva na informacijama ugovornih tela UN i specijalnih procedura UN;
Izveštaj Kancelarije visokog komesara za ljudska prava UN koji se zasniva na informacijama od akreditovanog nezavisnog državnog organa – Zaštitnik građana (prema Pariskim principima UN-a) i organizacija civilnog društva.

Interakvtivnom dijalogu državne delegacije sa predstavnicima država, članica Saveta za ljudska prava (47) i ostalih zainteresovanih država članica UN.

Država dostavlja Izveštaj Savetu za ljudska prava obično oko tri meseca pre razmatranja izveštaja. Za svaku zemlju se bira Trojka – predstavnici/izvestioci tri države članice Saveta za ljudska prava preko koje se ostvaruje saradnja države koja prolazi kroz Univerzalni periodični pregled i Radne grupe Saveta za ljudska prava. Desetak dana pre predstavljanja izveštaja u interaktivnom dijalogu, Trojka državi dostavlja listu pitanja zainteresovanih država članica UN. Državna delegacija tokom interaktivnog dijaloga treba da odgovori na ta pitanja. Na čelu državne delegacije obično je ministar, a članovi su eksperti iz nadležnih institucija. Na taj način postiže se da država može na licu mesta da odgovori na konkretna pitanja, ali i da istovremeno, ukoliko je potrebno, zauzme određene političke stavove.

Po završetku interaktivnog dijaloga Trojka – priprema Izveštaj Radne grupe Saveta za ljudska prava. U pripremu ovog izveštaja aktivno je uključena i država koja prolazi kroz Univerzalni periodični pregled. Država je dužna da razmotri sve preporuke koje je dobila od država članica UN učesnica u UPR-u i izjavi koje prihvata. Sve preporuke, i one koje je država prihvatila, delimično prihvatila ili nije prihvatila, sa komentarima se unose u Izveštaj. Izveštaj, koji sadrži pregled interaktivnog dijaloga, preporuke i dobrovoljna obećanja države (ukoliko ih je država dala), Radna grupa Saveta za ljudska prava usvaja na plenarnoj sednici.

Jedan ciklus UPR-a je sa četiri produžen na četiri i po godine i tokom ciklusa se održava 14 sesija, a u svakoj od sesija se razmatra po 14 država.

IZVEŠTAJI REPUBLIKE SRBIJE

Izveštaj Republike Srbije za četvrti ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR)

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 2. februara 2023. godine usvojila Izveštaj Reublike Srbije za četvrti ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR)

Izveštaj za IV ciklus UPR-a, koji se odnosi na period od početka 2018. do kraja 2022. godine, Republika Srbija ima obavezu da podnese Savetu za ljudska prava UN-a najkasnije do 6. februara 2023. godine (stav 5. Aneksa Rezolucije 16/21 Saveta za ljudska prava UN-a). Izveštaj je ograničen na 10.700 reči na engleskom jeziku.

Proces u okviru četvrtog ciklusa UPR-a, u skladu sa procedurom, nastavljen je u maju 2023. godine.

Državna delegacija Republike Srbije je, na poziv Saveta za ljudska prava UN, predstavila Izveštaj Republike za Četvrti ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) na 43. zasedanju Radne grupe Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, od 9. do 12. maja 2023. godine, u Ženevi. Delegaciju je predvodio Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a članovi delegacije su bili predstavnici institucija koje su učestvovale u izradi državnog izveštaja za Četvrti ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda.

Republika Srbija je u procesu dijaloga od 94 države članice Ujedinjenih nacija dobila ukupno 256 preporuka. U skladu sa procedurama, država je bila dužna da razmotri sve preporuke, koje je dobila u UPR-u i izjasni se o tome koje od njih prihvata. Delegacija Srbije je, u skladu sa praksom dosadašnjih nacionalnih delegacija, koje su u prethodnim ciklusima UPRa predstavljale Srbiju i koje su takođe, bile reprezentativne, kako po svojoj brojnosti članova, tako i zastupljenosti resora u svom sastavu, odabrala je pristup izjašnjavanja o statusu preporuka koje prihvata na licu mesta. Prihvaćeno je 193 preporuka, i to onih čije je sprovođenje predviđeno Akvionim planom za sprovođenje programa Vlade, kao i onih koje se odnose na ktivnosti koje već naša država u kontinuitetu sprovodi.

Vlada Republike Srbije je zaključkom 05 br. 337-00-7661/2023 od 25. 8. 2023. godine usvojila Odgovore na preporuke država članica UN-a u okviru Četvrtog ciklusa UPR-a, u kojima se izjasnila o statusu preostalih 63 preporuka i to na način da je prihvatila 36 preporuka, 7 delimično prihvatila i 20 notirala.

Izveštaj o Republici Srbiji u okviru Četvrtog ciklusa UPR usvojen je 3. oktobra 2023. godine u Ženevi. Državnu delegaciju je predvodio ministar Žigmanov. Usvajanju je prethodila debata u kojoj je učestvovalo 12 država članica Ujedinjenih nacija (Ruska federacija, Šri Lanka, Tunis, Tanzanija, Venecuela, Vijetnam, Zimbabve, Albanija, Angola, Burkina Faso, Republika Hrvatska, Mađarska i Kazahstan), Populacioni fond Ujedinjenih nacija – UNFPA, šest organizacija civilnog društva (International Gey and Lesbian Association, Human Rights House, IAN International, Association for Human Rights and migrations, Center for Human Rights, International organization for elimination all forms of racial discrimination).

Učešće Republike Srbije u Četvrtom ciklusu Univerzalnog periodičnog pregleda rezultat je sveobuhvatnih konsultacija Parlamenta, Vlade, organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija pre svega Tima za ljudska prava UN-a u Srbiji i Misije OEBS-a koji daju punu podršku tokom čitavog procesa. Preporuke koje su nam u ovom procesu UPR upućene u najvećem delu su komplementarne sa naporima Republike Srbije da se dalje unapredi stanje ljudskih prava u Republici Srbiji. Iz tog razloga ne iznenađuje činjenica da je naša država prihvatila u potpunosti 90 odsto upućenih preporuka. Usled prirode preporuka državna delegacija je bila u poziciji da se na licu mesta izjasni da prihvata čak 193 preporuke, o preostalih 63 preporuka Vlada Republike Srbije je dostavila pisano izjašnjenje i to na način da je 36 preporuka prihvaćeno, 20 notirano, dok je 7 preporuka delimično prihvaćeno. Za preporuke koje su notiane procene Vlade su bile da ili iste nije moguće primeniti u obliku kako su izrečene ili zahtevaju izmene zakonskog okvira za koji u ovom trenutku ne možemo garantovati da će se izvršiti u izveštajnom periodu. Šef delegacije je izvestio o spremnosti i volji naše države da nastavi da unapređuje standarde u oblasti ljudskih prava i sprovodi preporuke. Iako je državni izveštaj razmatran u maju mesecu, Savet je obavešten daje naša država svoju posvećenost procesu UPR pokazala tako što je već neke od upućenih preporuka realizovala, a neke započela da realizuje. Naime, Narodna skupština je 6. septembra 2023. godine usvojila Zakon o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Na ovaj način je Republika Srbija zaokružila sistem međunarodne zaštite u oblasti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, što je Savet za ljudska prava na usvajanju izveštaja pozdravio.