Право на ментално здравље је основно људско право
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов учествовао је данас на Трећој међународној конференцији о менталном здрављу и добробити деце и младих која се одржава у Београду у организацији УНИЦЕФ-а и том приликом истакао да је право на ментално здравље основно људско право и предуслов за остваривање свих осталих права.
Обраћајући се на панелу „Осигурање приступа деце и младих у Србији квалитетним мултисекторским услугама у области превенције и заштите менталног здравља“ министар је дао преглед постигнутог у једногодишњој имплементацији Меморандума о сарадњи, који је заједнички потписало шест министарстава, у циљу подршке менталном здрављу адолесцената и младих у Србији.
Претходно је истакао да је Министарство у три наврата, 2021, 2022. и 2023. године, организовало друштвене дијалоге на тему менталног здравља, што је на крају резултирало формирањем Тима за ментално здравље у чији састав улазе најеминентији стручњаци из ове области.
У оквиру Плана активности меморандума о сарадњи, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог имало две значајне активности – рад на унапређењу нормативног оквира у области антидискриминације, где су на предлог Министарства унапређени обрасци за израду анализе ефеката прописа на друштво, чиме је умањена могућност да се донесе било који нови пропис који би садржао одредбе дискриминаторне за неку од осетљивих група становништва, укључујући и оне које се односе на кориснике психијатријских услуга.
Други део, рекао је министар, односи се на праћење примене препорука УН у области менталног здравља. Република Србија прошла је кроз четврти циклус Универзалног периодичног прегледа у мају прошле године и у области менталног здравља добила препоруку да настави са јачањем напора на унапређењу менталног здравља и благостања, као и да надаље промовише писменост и свест о менталном здрављу како би се побољшало разумевање, посебно кроз образовне кампање и програме.
Све ове активности, рекао је, у суштини истичу неопходност дестигмазације корисника психијатријских услуга, односно њиховог укључивања у живот. Он је додао да су многи табуи савременог доба срушени, а однос према особама са психичким сметњама од стране друштва један је од преосталих табуа. У корпусу људских права, заштита менталног здравља подједнако је важна као било које друго право, јер право на ментално здравље је, пре свега, људско право, рекао је министар.
Он је нагласио да стигматизација, коју по правилу прати аутостигматизација, нарушава право на равноправност, поштовање, на крају и лечење, додатно је оптерећујућа када се ради о младим људима. С једне стране имамо узнемирујуће податке о порасту психичких болести међу младима, док с друге стране и даље наилазимо на окореле друштвене норме које младе спречавају да о својим проблемима отворено говоре и потраже помоћ. Надам се да ћемо међуресорном сарадњом успети у нашој намери да изазове који су пред нама у области заштите права на ментално здравље младих заједнички пребродимо, рекао је министар Жигманов.
Трећу међународну конференцију отворио је министар здравља др Златибор Лончар који је рекао да нема здравља без менталног здравља и да је здрава Србија приоритет Владе Србије, а здрава деца наша највећа инвестиција у будућност.
На скупу су говорили, у име домаћина скупа, Дејана Костадинова, директорка УНИЦЕФ-а у Србији, Фабио Скано, директор Светске здравствене организације у Србији, и у име младих Џана Наумовић, чланица Омладинског одбора УНИЦЕФ-а.
Уводно излагање имао је др Габриеле Фонтана, регионални саветник за здравље УНИЦЕФ-а за Европу и централну Азију, а на панелу су, поред министра Жигманова, говориле и министарка просвете Славица Ђукић Дејановић, министарка за бргу о породици и демографију Милица Ђурђевић Стаменковски, и представнице Министарства здравља, Министарства туризма и омладине, те Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, свако из свог угла деловања, али са истом поруком да су деца и млади будућност и да је ментално здравље младих приоритет на којем мора да се делује интерсекторски, и у сарадњи са међународним организацијама, удружењима грађана и јединицама локалне самоуправе.