Министар Жигманов честитао празник хрватској националној мањини, дан рођења бана Јосипа Јелачића
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов честитао је председници Националног савета хрватске националне мањине Јасни Војнић и свим припадницима хрватске заједнице у Републици Србији њихов празник, 16. октобар, Дан рођења бана Јосипа Јелачића.
Бан Јосип Јелачић рођен је у Петроварадину, 16. октобра 1801. године и Хрвати га сматрају једним од својих највећих националних јунака. Друштвено и политичко деловање бана Јелачића имало је бројне позитивне последице, не само за Хрвате, него је било корисно и за српски народ, те због тога представља светлу тачку у односима Срба и Хрвата и заслужује заједничко достојно поштовање. Део родне куће бана Јелачића у Петроварадину, захваљујући финанцијској подршци државног врха на челу са, тада премијером, Александром Вучићем, откупљен је 2018. године и поклоњен Националном савету хрватске националне мањине на коришћење, а у току је њезина обнова.
Према последњем попису становништва из 2022. године, у Републици Србији живи 39.107 припадника ове националне мањине, која бележи један од највећих демографских падова у РС. Три четвртине Хрвата живи у АП Војводина, а један значајан број у Београду и неким другим већим градовима у Србији. Град Суботица њихов је образовни, културни и политички центар. Највећи део Хрвата је римокатоличке вероисповести.
Током историје, Хрвати у Србији су сачували национални идентитет, у СФРЈ су имали статус конститутивног народа, а добијањем статуса националне мањине 2002. године успели су да успоставе значајну мањинску националну инфраструктуру. У јуну прошле године у Суботици је уз присуство тада председнице Владе Србије Ане Брнабић и премијера Хрватске Андреја Пленковића отворена „Хрватска кућа – Матица“ у којем је седиште Националног савета хрватске националне мањине, завода за културу војвођанских Хрвата и редакције „Хрватске ријечи“. Припадник хрватске заједнице, академик Иван Гутман је и ове године најистакнутији научник из Србије, према престижној листи истраживача из читавог света Универзитета Стенфорд.
Хрватска заједница у Србији највише се развија на пољу културе, са више од 40 друштава, 30-ак објављених књига годишње, а имају и научни и часопис за књижевност. О информисању на хрватском језику брине недељник „Хрватска ријеч“, 15-о минутни дневни информативни програм на Радио-телевизији Војводина, две полусатне емисије недељно на Трећем програму Радио Новог Сада, те неколико листова у оквиру Католичке цркве и културних друштава. Образовање се одвија од вртића до средње школе, у неколико школа на територију Града Суботице и Бачког Моноштора, а службена употреба хрватског језика и писма је у институцијама АП Војводине, Граду Суботица и 15-ак насељених места. О свему томе брине Национални савет хрватске националне мањине у Републици Србији, а политичку артикулацију интереса проводи најјача политичка странка Демократски савез Хрвата у Војводини.
Власти у Републици Србији, Аутономној покрајини Војводини те јединицама локалне самоуправе и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од доследне примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика – како би Хрвати у Републици Србији успешно наставили развијати своје националне институције, чували и развијали свој национални идентитет те градили перспективу припадника ове заједнице.
