Друштвени дијалог „Економско оснаживање жена“

9. фебруар 2021.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије, уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (УН Wомен), организовало је данас друштвени дијалог на тему „Економско оснаживање жена“.

Том приликом је истакнуто да су жене у Србији дискриминисане јер, иако бројније од мушкараца, оне теже долазе до посла, мање су плаћене од мушкараца за исти посао, не постављају се често на руководеће позиције, власнице су свега 25 одсто укупне имовине у нашој земљи, а неретко се на тржишту рада суочавају и са губитком посла када одлуче да постану мајке.

Министарка Гордана Чомић истакла је да су сви ти ставови полазна основа за прављење чланова новог нацрта закона о родној равноправности, на који се чека дуго, а који би требало да допринесе бољем положају жена и једнаким условима у свим областима за оба пола.

Она је навела да ће сви на које се Закон о родној равноправности односи добити простор да кажу своје мишљење како би живот било које самохране мајке, жене жртве дискриминације и сваког појединачно био бољи.

Повереница за родну равноправност Бранкица Јанковић нагласила је да је јако важно да све што буде прописано новим законом не остане мртво слово на папиру, али и да се води рачуна о ефектима тих прописа и њиховој усаглашености у реалном животу.

У складу са тим, она је изнела податак да је ограничење броја запослених у јавном сектору имао већи негативан утицај на жене него на мушкарце.

Највећа неравноправност за жене у области рада је због традиционалних односа и родних улога у нашем друштву. То је нешто што се не може изменити једним законом, већ се мења у нашој култури, науци, медијима, образовању. То су кључне области за измене оних родних образаца које се касније одражавају на дискриминацију на тржишту рада, објаснила је Јанковић.

Она је указала на то да је проблем са којим жене суочавају када дођу на разговор за посао и то што се сагледава и њен физички изглед и породични статус.

Поред тога, како је подвукла, у нашем друштву мора да постоји нулта толераниција за сексизам, сексуално узнемиравање и мизогинију.

Представница Министарства просвете, науке и технолошког развоја Снежана Вуковић пренела је да ово министарство ради на пројекту којем би биле обухваћене све школе и наставници, а који се тиче сексуалног образовања и васпитања, али и родне равноправности.

Према њеним речима, значајни су помаци у равноправности полова направљени увођењем дуалног образовања, које је допринело томе да све више девојчица бира моделе као што су машински техничар, индустријски техничар, ИТ и остале послове који су навођени као „мушка занимања“.

Поред тога, како је додала, више жена уписује факултете у односу на мушкарце, али и завршава, тако да је 2019. било уписано 25.000 жена и 17.500 мушкараца.

Председник УГС „Независност“ Зоран Стојиљковић нагласио је да не сме да нас завара податак да више жена уписује и завршава факултет, јер оне након тога упадају у празано поље немоћи.

Он је подвукао да су због дискриминисаног положаја жена у нашој земљи сви подједнако криви –мушкарци, жене, владини и невладини сектори, нагласивши да овог пута доношење новог закона о родној равноправности не сме бити заустављено.

Директорка Сектора предузетништва у Привредној комори Србије (ПКС) Бранислава Симанић истакла је да је економско оснаживање жена један од стратешких пројеката државе.

Она је представила резултате које је ПКС урадила у сарадњи са Републичким заводом за статистику, из којих је закључено да су жене у Србији бројније од мушкараца, да имају скоро исти ниво образовања, живе пет година дуже, али да теже долазе до посла, пре добијају отказ, мање су плаћене за исти посао, као и да се тешко бирају на руководеће положаје.

Када је реч о власничкој структури, само 13 одсто жена су власнице пољопривредних домаћинстава, предочила је Симанић и изнела податак да су за исти посао жене мање плаћене и до 16 одсто.

Шефица Агенције УН Wомен Милана Рикановић подсетила је на то да је међународна обавеза Србије да донесе нови закон о родној равнопранвости.

Према њеним речима, подаци о положају жене сада су далеко неповољнији због пандемије вируса корона и да су те разлике на тржишту рада између мушкараца и жена још веће.

Рикановић је нагласила и да свака мера из Закона мора да буде праћена буџетом, јер без новца циљеви не могу да се преведу у стварне животе.

Тематском дијалогу су, поред говорника, присуствовали и представници Народне скупштине Србије, Скупштине АП Војводине, државних органа, независних тела, међународних организација, организација цивилног друштва и академске заједнице.

Извор: https://www.srbija.gov.rs/vest/518825/novi-zakonski-okvir-za-bolji-polozaj-zena.php