Државна делегација представила извештај у Женеви у вези са присилним нестанцима, указано на ситуацију у АП КиМ

Државна делегација Републике Србије представила је данас, у оквиру 28. заседања УН Комитета за присилне нестанке у Женеви, Други периодични извештај Републике Србије о примени Међународне конвенције о заштити свих лица од присилних нестанака.

Вељко Одаловић, шеф државне делегације, који је и председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, на почетку свог обраћања истакао је да се Република Србија суочава са најкомплекснијом ситуацијом у тражењу несталих лица од успостављања односа са надлежним институцијама за тражење на простору бивше Југославије, како због захтева за тражење несталих лица који су упућени према више страна у региону, тако и због великог протока времена од нестанака лица, због чега је процес тражења све сложенији и тежи.

Одаловић је и данас, као и приликом сваког представљања извештаја Републике Србије пред Механизмима УН у Женеви, посебно указао на чињеницу да Република Србија није у могућности да прати примену Међународне конвенције о заштити свих лица од присилних нестанака на делу своје територије, у Аутономној покрајини Косово и Метохија, с обзиром на то да је, на основу Резолуције 1244 (1999) Савета безбедности УН, управљање Покрајином у целости поверено Привременој административној мисији УН на Косову (УНМИК).

Такође, указао је на актуелну ситуацију, као и на услове живота и репресивне мере које се спроводе над неалбанским становништвом, посебно припадницима српске заједнице на територији АП КиМ, који су обесправљени, изложени дискриминацији заснованој на етничкој припадности, као и системском и институционалном непоштовању грађанских и политичких права.

 „Посебно бих истакао уочени висок степен политизације процеса тражења несталих лица од стране хрватских власти, што за последицу има застој у сарадњи, који се огледа у условљавању Републике Србије и решавање случајева несталих лица по националном принципу“, нагласио је Одаловић.

Одговарајући на питања чланова Комитета, Одаловић је, између осталог, истакао да је урађен Нацрт закона о несталим лицима и члановима њихових породица, као и да се чека јавна расправа и консултације. Истовремено је указао и да је невладин сектор пре месец дана послао циркуларно писмо у којем наводи да у овом тренутку не жели да учествује ни у каквим расправама и активностима због протеста који су, како је навео Одаловић, сасвим другог карактера, уз оцену да је „то мало чудно“.

„Будући закон о несталим лицима не третира укупан простор где су нестала лица, он третира све породице са свих простора које ће бити евидентиране кроз нашу евиденцију. Наравно, ту је и простор Косова и Метохије који је апсолутно обухваћен овим Нацртом закона“, истакао је Одаловић.

Одговарајући на питање у вези са изручењем држављана Републике Србије тзв. Косову, Одаловић је јасно истакао да тзв. Косово за Републику Србију није држава, као ни за Уједињене нације. Нагласио је и да Приштина кроз дијалог у Бриселу избегава да разговара о питањима сарадње и механизмима сарадње, као и да је то нешто са чиме се Београд суочава последњих пет година откад премијер привремених приштинских институција, Аљбин Курти, одбија да се у оквиру дијалог било шта уради.

Чланови делегације из Министарства правде, између осталог, указали су на спроведену уставну реформу и процесе који се у области правосуђа одвијају последњих година, нарочито на пољу усаглашавања са правним тековинама ЕУ и изменама и допунама Кривичног законика, у којем би принудни нестанци били предвиђени као засебно кривично дело. С друге стране, чланови делегације из Министарства унутрашњих послова информисали су чланове Комитета о положају жртава и сведока кривичних дела, да је израда закона о борби против трговине људима у завршној фази, као и да је у раду на закону укључено пет организација цивилног друштва.

Такође, у Женеви су од стране државне делегације представљени сви напори које надлежни органи Републике Србије предузимају у проналажењу и процесуирању одговорних за ратне злочине, упркос недостатку регионалне сарадње.

Представници Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, одговарајући на питања чланова Комитета, истакли су да Република Србија има добро уређен правни оквир који регулише процес учешћа јавности, укључујући организације цивилног друштва у процесу доношења прописа и утврђивању јавних политика.

Генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић упознао је чланове Комитета са дугогодишњом подршком коју та организација пружа у решавању питања несталих лица, као првенствено хуманитарном питању, али и другим активностима које Црвени крст предузима у погледу пружања помоћи током мигрантске кризе.

Шеф делегације, Вељко Одаловић, позвао је Комитет да се активније укључи у успостављање боље регионалне сарадње, као и сарадње представника међународне заједнице у размени информација и проналажењу несталих лица.

У закључном обраћању, председавајући Комитета, Оливер де Фровили, истакао је да тема присилних нестанака остаје озбиљан проблем у друштву све док се нестала лица не пронађу, те да представља камен спотицања између држава. Нагласио је нужност политичке сарадње, као и изградње институционалног и правног оквира како би се присилни нестанци решили. Међутим, као што је приметио, и након 35 година, нестала лица су и даље актуелна тема и потенцијални извор конфликта у региону.

У закључку састанка, сви учесници су се сагласили да је неопходно интензивирати напоре како би се пронашли нестали и решили проблеми који и даље оптерећују друштва у региону.

Државну делегацију Републике Србије, коју је предводио Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, чинили су проф. др Рејхан Куртовић, државни секретар у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, као и представници ресора тог Министарства, затим представници Комисије за нестала лица, Министарства спољних послова, Министарства правде, Министарства унутрашњих послова, Канцеларије за Косово и Метохију, Јавног тужилаштва за ратне злочине и Црвеног крста Србије.