Министар Жигманов честитао празник бугарској националној мањини

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов честитао је председнику Националног савета бугарске националне мањине у Републици Србији Стефану Стојкову и свим припадницима бугарске националне заједнице у Републици Србији њихов празник, 3. март, Дан ослобођења Бугарске од османске владавине.

Овај празник прославља се у знак сећања на 3. март 1878. године, када је потписан  Санстефански мир између Русије и Османског царства, чиме је окончан Руско-турски рат (1877-1878). Овај споразум довео је до ослобађања Бугарске од османске владавине  што је значајно утицало на бугарски национални идентитет и историју. Њиме се, након пет векова дуге османске владавине, Бугарска вратила на мапу Европе. Потписивање Санстефанског мировног уговора један је од неколико празника које прославља бугарска национална заједница у Републици Србији.

Према последњем попису становништва Републике Србије 2022. године, бугарска национална мањина у РС броји 12.918 припадника. Највише их живи у Пчињском (4.970) и Пиротском округу (4.281), у општинама Босилеград и Димитровград, где су бугарски језик и писмо у службеној употреби. Бугарски је у службеној употреби и на територији насељеног места Иваново у граду Панчеву и насељених места Берин Извор, Вучи Дел, Звонце, Јасенов Дел, Нашушковица и Ракита у општини Бабушница.

Своју културу и обичаје припадници бугарске националне мањине негују и развијају окупљајући се у више удружења која доприносе афирмацији културе бугарске националне мањине. Нека од најважнијих су: Културно – информативни центар бугарске мањине „Цариброд“ из Димитровграда, Матица Бугара у Србији из Босилеграда, Културно – информативни центар Бугара „Босилеград“, Бугарско културно друштво „Трендафер“ из Белог Блата, КУД „Иваново 1868“ из Иванова, итд.

Скупштина општине Димитровград је на предлог Националног савета бугарске националне мањине прогласила Центар за културу Димитровград за установу од посебног значаја за културу Бугара у Србији. С тим у вези, установа у својим годишњим плановима има стални задатак очување и унапређење бугарске културе и језика. У саставу установе ради аматерско позориште „Христо Ботев“, које премијерно изводи по једну представу годишње, наизменично на бугарском и српском језику. Такође, сваке године у Димитровграду се одржава позоришни фестивал „Балкан Театар Фест“, на коме редовно учествују и позоришни ансамбли из Бугарске.

Припадници бугарске националне мањине имају могућност школовања на свом језику на свим нивоима образовања. Целокупну наставу на бугарском језику у основним школама у школској 2024/2025. години похађа 69 ученика. Предмет Бугарски језик са елементима националне културе похађа око 300 ученика. Наставу на бугарском језику у школској 2024/2025. години похађа 112 ученика у средњим школама. Бугарски језик изучава се у оквиру Групе за бугарски језик, књижевност и културу на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима на Филолошком факултету Универзитета у Београду, као и као посебан предмет у оквиру студијских програма основних академских студија србистике и руског језика и књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

Информисање на бугарском језику остварује се у Републици Србији посредством електронских и штампаних медија.

Највећи број припадника ове националне мањине православне су вероисповести. Национални савет бугарске националне мањине је тело мањинске самоуправе, изабрано на непосредним изборима, и као такво брине о остваривању права својих припадника, очувању и развоју богате културе и традиције.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Влада Републике Србије наставиће посвећено да раде на обезбеђивању свих потребних предуслова како би бугарска национална заједница у Републици Србији наставила да ужива права која им по закону припадају и развија националне институције у циљу сигурне и стабилне перспективе за припаднике своје заједнице.