Министар Жигманов честитао празник припадницима хрватске заједнице у Републици Србији

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов честитао је припадницима хрватске националне заједнице у Републици Србији њихов национални празник, 19. март – Благдан светог Јосипа, заштитника хрватског народа.

Свети Јосип био је тесар из Галилеје, заручник богородице Марије и хранитељ Исуса Христа. У хришћанској традицији поштује се као узор праведности, скромности и преданости породици. Благдан св. Јосипа један је од четири који, празнују припадници хрватске заједнице у Републици Србији.

Према попису становништва из 2022. године у Републици Србији живи 39.107 Хрвата, што је значајан демографски пад, какав је присутан и код других мањинских заједница, као и код већинског српског становништва. Хрвати у Републици Србији у највећем броју живе у АП Војводини, а седиште њиховог деловања је у Суботици. Највећи део Хрвата је римокатоличке вероисповести.

Статус националне мањине Хрвати у Србији стекли су усвајањем поменутог Закона о заштити права и слобода националних мањина из фебруара 2002. године, чиме се сврставају у групу тзв. нових националних мањина.

Током историје, Хрвати у Србији сачували су свој национални идентитет, а у протеклих 20 година су успели да успоставе респектабилну мањинску националну инфраструктуру, највише на пољу културе, са више од 40 друштава, тридесетак објављених књига, научним и часописом за књижевност. Са поносом истичу да је најцитиранији светски научник из Србије – академик Иван Гутман из Сомбора, припадник хрватске заједнице.

О информисању на хрватском језику брине недељник „Хрватска ријеч“, петнаестоминутни дневни информативни програм на Радио-телевизији Војводине, две полусатне емисије недељно на Трећем програму Радио Новог Сада, те неколико листова у оквиру Католичке цркве и културних друштава.

Образовање на хрватском језику одржава се од вртића до средње школе, у неколико школа на територији Града Суботице и Бачког Моноштора, а службена употреба хрватског језика и писма је у институцијама АП Војводине, Града Суботице и петнаестак насељених места. О свему томе брине Национални савет хрватске националне мањине у Републици Србији, а политичку артикулацију интереса спроводи најјача политичка странка Демократски савез Хрвата у Војводини.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и овом приликом истиче да ће Влада Републике Србије, и сви нивои власти, наставити посвећено да раде на обезбеђивању свих потребних предуслова – од примене закона, преко материјално-финансијских средстава, до мањинских сензитивних политика – како би Хрвати у Републици Србији успешно наставили да развијају своје националне институције и перспективу припадника своје заједнице.