Министар Жигманов говорио на Петом министарском састанку у Берлину о интеграцији Рома у Републици Србији
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов говорио је јуче у Берлину на Петом министарском састанку земаља Западног Балкана о процесима интеграције Рома и Ромкиња у Републици Србији, као и о наредним корацима у том правцу. Министар је говорио у оквиру Берлинског процеса о примени Декларације западнобалканских партнера о интеграцији Рома у оквиру процеса проширења ЕУ (Познањска декларација).
Обраћајући се окупљенима, министар Жигманов је рекао да је, према оценама међународних организација и Националног савета ромске националне мањине, последњих година учињен значајан напредак на унапређењу положаја Рома и Ромкиња у нашој земљи, те да је, упркос и даље присутној дискриминацији, све мања социјална дистанца између већинског и мањинског ромског народа.
Стратешка документа које је усвојила Влада Републике, а која се односе на инклузију Рома и Ромкиња, рекао је министар Жигманов, усклађена су са циљевима Декларације партнера Западног Балкана о интеграцији Рома и Ромкиња у оквиру процеса проширења Европске уније и Стратешким оквиром Европске уније за Роме.
Министар Жигманов детаљно је говорио о интеграцији ромске националне заједнице у Републици Србији у свим значајним областима живота – у образовању, запошљавању, здравственој заштити и становању, затим у питањима прибављања и издавања личних докумената, те о заштити од дискриминације.
Што се образовања тиче, министар Жигманов је навео да се, у недавно завршеном шестом циклусу праћења Европске комисије против расизма и нетолеранције, позитивним оцењује напредак у обезбеђивању боље присутности Рома у предшколским установама и школама, увођење Јединственог образовног броја за сваког ученика, подршку уписа у средње школе путем посебних мера и стипендија, те напредак у решавању проблема недостатка личних идентификационих докумената за Роме.
Као посебно значајно министар је истакао формирање Националне асоцијације педагошких асистената чиме је унапређено њихово ангажовање за подршку ромским ученицима. Током школске 2022/23. и 2023/24. године ангажовано је 28 нових педагошких асистената за пружање подршке деци и ученицима ромске националности којима је потребна додатна подршка у образовању. Укупно у систему има 272 педагошка асистента, 231 у основним школама, 9 у средњим школама, 32 предшколским установама.
У области запошљавања, министар је навео да су спровођењем Акционог плана уз Стратегију запошљавања, током 2023. године додељене субвенције за самозапошљавање, а тиме подржано 530 Рома (243 жене) у покретању сопственог посла. Додатно је 73 Рома (40 жена) подржано у покретању сопственог бизниса доделом субвенције за самозапошљавање из буџета јединице локалне самоуправе и АП Војводине. Број корисника мере подршке за покретање сопственог посла-субвенција за самозапошљавање значајно је повећан са 197 у 2019. години на 530 корисника (до сада) у 2024. години, рекао је министар.
Говорећи о становању, министар Жигманов је нагласио да је Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња 2022-2030 наглашена важност обезбеђивања достојанственог, приуштивог и десегрегисаног становања Рома, кроз легализацију објеката и унапређење приступа инфраструктури на основу мапираних потреба. Ова област је у великој мери подржана кроз ИПА фондове. Између осталог, нагласио је министар, у оквиру ИПА програма Социјално становање и активна инклузија, у претходне три године 177 ромских породица у 17 локалних самоуправа је добило подршку у становању кроз реконструкцију објеката, изградњу стамбених јединица и/или куповину домаћинстава.
Када је у питању прибављање и издавања личних докумената, применом Правилника о обрасцу пријаве боравка на адреси установе или центра за социјални рад, Министарство унутрашњих послова је током 2023. године утврдило пребивалиште за 413 лица, од којих већина живи у неформалним насељима, након чега су прибављена и лична документа.
Што се антидискриминације тиче, рекао је министар Жигманов, повереница за заштиту равноправности је до сада добила 428 притужби за дискриминацију по основу националне и етничке припадности, међу којима је највећи број притужби био од стране ромске националне мањине (88%) и износио је 377. Државни органи у континуитету организују информативне састанке у ромским локалним заједницама ради упућивања на постојеће механизме заштите од дискриминације, додао је министар Жигманов.
Састанку у Берлину присуствовао је и државни секретар проф. др Рејхан Куртовић, а присутнима су се обраћали и високи званичници Европске комисије, амбасадори, саветници за ромска питања, и други. Министар Жигманов срео се и са амбасадорком Србије у СР Немачкој др Снежаном Јанковић.
