Održana konstitutivna sednica Saveta za praćenje primene preporuka Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Tomislav Žigmanov predsedavao je 18. decembra 2024. godine konstitutivnom sednicom Saveta za praćenje primene preporuka Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

Na prvoj sednici u ovom sastavu, koja je ujedno i 22. sednica po redu, obeležena je desetogodišnjica rada od osnivanja Saveta 2014. godine, predstavljene su informacije od značaja za rad Saveta u oblasti izveštavanja prema mehanizmima Ujedinjenih nacija za ljudska prava, kao i Plan rada ovog radnog tela Vlade Republike Srbije za naredni period. Sledeća sednica zakazana je za  treću nedelju u januaru 2025. godine.

Imajući u vidu da je novom Odlukom o obrazovanju Saveta saziv proširen na 22 stalna člana, predsedavajući, ministar Žigmanov se u uvodnom delu posebno zahvalio novim članovima Saveta – predstavnicima Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Podsetio je da nezavisna tela za zaštitu ljudskih prava,  takođe, ostvaruju saradnju sa mehanizmima UN, da se značajan broj preporuka koje je Republika Srbija dobila od ugovornih tela i Saveta za ljudska prava UN-a odnosi na njihov položaj i rad, te da će nam naročito njihova praksa i stručna ekspertiza biti od velikog značaja za budući rad Saveta.

Tokom predstavljanja rada Saveta, ministar Žigmanov je istakao da Republika Srbija redovno izvršava svoje obaveza koje se odnose na izveštavanje i učestvovanje u interaktivnom dijalogu sa ugovornim telima UN-a, te da je od osnivanja Saveta do sada dostavljeno 20 periodičnih izveštaja mehanizmima UN-a. Naglasio je  će se rad Saveta, kao i do sada, zasnivati na inkluzivnom procesu, transparentnoj saradnji sa Platformom organizacija za saradnju sa mehanizmima UN za ljudska prava, koja trenutno okuplja 26 organizacija civilnog društva, kao i da će se intenzivirati saradnje sa odborima Narodne skupštine, sa pokrajinskim i lokalnim ombudsmanima, akademskom zajednicom, kao i predstavnicima međunarodnih organizacija, koje su i do sada davale veliko podršku rada Saveta.

Kao predsedavajuću Saveta u dva poslednja mandata rada Vlade, istakao je da od 2014. godine izazovi i ciljevi u radu Saveta ostaju isti: unapređenje komunikacije između državnih organa kako bi bolje sagledali stanje i efikasnije pripremili državne izveštaje, poboljšanje saradnje između državnih organa i nezavisnih institucija i drugih relevantnih aktera, pre svega sa organizacijama civilnog društva, kao i održavanje institucionalne memorije o svim pitanjima koja su od značaja za implementaciju preporuka.

Podsetio je da Plan za praćenje primene preporuka trenutno sadrži 481 preporuku mehanizama UN za ljudska prava koji su u nadležnosti rada Saveta, i to: 225 preporuka ugovornih tela UN za ljudska prava u vezi sa primenom Konvencije o pravima deteta – 41 (2017); Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom – 38 (2016); Konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka 17 (2015); Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena – 28 (2019); Konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije – 20 (2017); Konvencije protiv torture – 22 (2021); Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima – 38 (2022); Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima – 21 (2024) kao i 256 preporuka iz četvrtog ciklusa  UPR (2023). U kontekstu njihove ispunjenosti, koja se meri primenom indikatora koje su zajednički usaglasili i razvili članovi Saveta i  organizacije civilnog društva, predsedavajući je pozvao članove Saveta da pristupe radu na reviziji Plana preporuka, uključujući izradu novih indikatora, kao i grupisanje preporuka u klastere kako bi se omogućilo efikasnije praćenje i  izveštavanje.

Istakao je da je rad Saveta u više navrata pohvaljen u domaćim i međunarodnim okvirima, te da je ovo telo Vlade prepoznato kao snažan mehanizma koji služi za praćenje i unapređuje ljudskih prava u skladu sa standardima i propisima EU. Da se njegov rad prati kroz akcione planove za pregovaračko Poglavlje 23, 19 i 22, naročito u kontekstu izveštavanja o primeni konvencija i sprovođenju preporuka koje se odnose na ostvarivanje prava deteta, prava osoba sa invaliditetom, zabrane diskriminacije i unapređenje rodne ravnopravnosti. Dodatno, u okviru godišnjih izveštaja Evropske komisije o napretku Republike Srbije u oblasti Osnovnih prava, nadgleda se proces UPR i sprovođenje ratifikovanih konvencija UN.

Tokom sednice usvojena je Odluka o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Saveta. Planaom rada za 2025. godinu, između ostalog predviđena je dinamika rada na predstavljanju Drugog periodičnog izveštaja o primeni Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka (kraj marta, početak aprila 2025), javno slušanje o preporukama u vezi sa četvrtim ciklusom Univerzalnog periodičnog pregleda i Četvrtim periodičnim izveštajem o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, kao i priprema odgovora na listu pitanja Komiteta protiv torture UN za četvrti periodični izveštaj, koji trebaju biti podneti do decembra 2025. godine. Na predlog članova Saveta, kao i na druge inicijative biće planirane i održane tematske sednice.

Sednici su između ostalih prisustvovali dr Rejhan Kurtović, zamenika predsednika Saveta, Bojana Šćepanović, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Aniko Jeras, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, Ivana Hadži Stošić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, ambasador Katarina Lalić Smajević, v.d. pomoćnika ministra za multilateralnu saradnju, Ministarstvo spoljnih poslova, dr Marina Soković, v.d. pomoćnika ministra, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Dušan Vučković, v.d. pomoćnika ministra, Ministarstvo privrede i Snežana Trkulja, v.d. pomoćnika ministra, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.