Преводиоци чувају језике националних мањина у институцијама АП Војводина
Многи ће се сложити да је Војводина узор суживота већинског српског становништва са бројним националним мањинама. Чак 17, од 24 националне заједнице у Србији имају седиште својих националних савета у Војводини, а поред српског, у институцијама и установама Покрајине, у службеној употреби је пет језика и писама националних мањина – мађарски, словачки, русински, румунски и хрватски, док су у многим локалним самоуправама, тамо где су се бројношћу стекли услови, у службеној употреби и други мањински језици и њихова писма.
Велики посао превођења свих службених докумената, Службеног гласника АП Војводина, као и симултаног превода на пет језика седница покрајинског парламената обавља посвећена и висококвалификована група преводилаца.
Прошле недеље, министар Томислав Жигманов, државни секретар проф. др Рејхан Куртовићи и помоћница министра из Сектора за националне мањине Биљана Марковић срели су се, у оквиру посете покрајинским органима, и са запосленим преводиоцима у покрајинској администрацији и са њима обишли салу Скупштине АП Војводина и кабине у којима током седница раде. Делегацију Министарства дочекале су Жужана Мацко, подсекретарка Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице и Силвиа Палфи, начелница Одељења за остваривање права националних мањина и преводилачке службе.
„Култура и језик чине идентитет националних заједница и чувањем језика и културе, свака заједница чува себе и своју самобитност. Србија је земља богата националним мањинама, које законодавно, финансијски и на друге начине штити, негује и подржава. Пример рада администрације на шест језика (већински и пет мањинских) редак је у Европи“, изјавио је, том приликом, министар Жигманов одајући признање раду запослених преводилаца.
Преводилачка служба на покрајинском нивоу постоји од 1968. године, када је Покрајински секретаријат за информације примио осам преводитељки – две за мађарски, две за словачки, две за румунски и две за русински језик. Данас је ово Одељење део Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, у ком од 2003. године, поред преводилаца за мађарски, румунски, русински и словачки језик, раде и преводиоци за хрватски језик, који је те године постао пети језик националне мањине у службеној употреби у АПВ.
Одељење за преводилачке послове практично је сервис за услуге које користе сви покрајински органи ‒ Скупштина АПВ и сви покрајински секретаријати, службе, фондови и организације које оснива покрајинска влада, а за помоћ им се јављају и индиректни корисници буџетских средстава којима је Покрајина оснивач, на пример – Клинички центар Војводине.
Преводилачка служба АПВ игра значајну улогу у остваривању једног од права националних мањина – службене употребе језика и писма националних мањина у државним институцијама. Паралелно са тим, у великој мери доприноси очувању језика националних мањина, самим тим и културе и идентитета националних мањина, као и духа мултикултуралности и толеранције у мултиетничкој средини. По томе је АП Војводина препознатљива, а по броју етничких заједница које живе у покрајини, може се слободно рећи, јединствена у Европи.
