Подаци на једном месту за ефикасније остваривање права националних мањина
Државни секретар проф. др Рејхан Куртовић изјавио је да је Република Србија водећа у региону по питању нормативног и институционалног система заштите националних мањина, и да је у смислу спровођења различитих мањинских политика, испред многих земаља у Европи. У исто време, др Куртовић је нагласио да је у циљу још ефикаснијег остваривања права припадника националних мањина, неопходно израдити посебан софтвер, као јединствену базу података за ефикасно вођење етносензитивне статистике и прикупљање података о националној припадности на једном месту.
Говорећи јуче као уводничар на скупу „Одрживи оквир за прикупљање података о националним мањинама“, који је Канцеларија Савета Европе у Београду организовала на Правном факултету БУ, др Куртовић је истакао да је Устав Србије из 2006. године афирмативан када је реч о заштити мањинских права, где су мањинска права загарантована у најширем могућем смислу, како непосредно тако и посредно кроз норме које гарантују равноправност и забрану асимилације и дискриминације.
Посебан законодавни оквир, рекао је државни секретар, показује да смо као држава усвојили све међународне стандарде у области заштите права националних мањина, а Закон о националним саветима националних мањина издваја Србију као државу која гарантује посебне мањинске самоуправе у виду националних савета националних мањина. Ово је посебно важно у погледу колективних права мањина, као што су службена употреба језика и писма, информисање, образовање и култура.
Он је, са друге стране, указао на неопходност вођења етносензитивне статистике која је кључна за прецизно и тачно праћење остваривања мањинских права за сваку националну мањину понаособ, али и за даље остваривање права припадника националних мањина уопште. Потребно је створити јединствену базу података која ће садржати све битне елементе за припаднике националних мањина, путем које ћемо имати јасну слику о положају све 24 националне мањине. Ми активно радимо на томе, а наше тежње подразумевају, између осталог, и широк консултативни процес који ће укључивати локалне самоуправе, АП Војводину, где живи највећи број националних мањина, различите републичке органе, националне савете националних мањина, независна регулаторна тела, организације цивилног друштва, академску заједницу, квалификоване експерте, Реоублички завод за статистику и друге релевантне чиниоце, рекао је он.
Као један од кључних елемената др Куртовић је навео подизање свести код припадника националних мањина о значају изјашњавања о националној припадности приликом запошљавања и на свим другим местима где је то потребно.
Државни секретар је поручио да у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, надлежном за ову област, постоји изразита политичка воља за унапређење евиденције и статистика, и да нема никакве политичке препреке да се она спроведе у дело.
Шеф Канцеларије Савета Европе Јанош Бабић позвао је националне савете националних мањина да охрабре своје припаднике да користе свој језик и декларишу свој национални статус. Такође, поновио је подршку Канцеларије Савета Европе овим напорима и изразио уверење да ће нови софтвер за прикупљање података допринети још бољој имплементацији међународних препорука и примени законодавства у овој области.
На скупу су испред Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог учествовале и помоћница министра у Сектору за националне мањине Биљана Марковић и самостална саветница Гордана Говедарица, затим представници Министарства просвете, Министарства културе, Министарства правде, професори Факултета политичких наука и Правног факултета, представници међународних организација – Делегације ЕУ, ОЕБС-а, ЕЦМИ-ја, националних савета националних мањина, Републичког завода за статистику, покрајинских институција, независних тела попут Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Заштитника грађана и Повереника за заштиту равноправности, невладиних организација, као и многи други.
Домаћин скупа био је проф. др Марко Јовановић, проректор за међународну сарадњу Правног факултета, док су презентације одржали експерти Александра Вујић и Патрик Симон, који су представили налазе истраживања о одрживом оквиру за прикупљање података о националним мањинама.
