Међународна конвенција о заштити свих лица од присилних нестанака (CED)

Конвенција о присилним нестанцима (ICED)

Међународна конвенција о заштити свих лица од присилних нестанака УН је међународни инструмент о људским правима легислативног карактера. Одредбама те конвенције утврђена су индивидуална и колективна  права,  одређене  мере  за надзор над њиховим поштовањем и  основан Комитет за присилне нестанке Уједињених Нација, који настоји да се уговорнице придржавају преузетих обавеза.

Међународна конвенција о заштити свих лица од присилних нестанака усвојена је Резолуцијом Генералне скупштине A/RES/61/177 20. децембрa 2006. године и ступила је на снагу 23. децембра 2010. Земље које ратификују Конвенцију пристају да буду правно везане њoме и називају се државама потписницама.

Република Србија је Конвенцију ратификовала 2011.године („Службени гласник РС- Међународни уговори“, број 1/2011), чиме је између осталог прихватила обавезу да Комитету за присилне нестанке подноси извештаје  о предузетим  мерама  и  постигнутом напретку у  обезбеђивању поштовања права признатих у Конвенцији.

Сходно члану 29. Конвенције, државе уговорнице се обавезују да Комитету за присилне нестанке подносе извештаје о мерама које су усвојиле ради остваривања права признатих у  тој конвенцији, као и о напретку оствареном у уживању тих права и то  у року од две године, од дана ступања на снагу Конвенције за сваку заинтересовану државу уговорницу понаособ, а потом, увек кад Комитет то затражи.

Иницијални извештај о примени Међународне конвенције о заштити свих лица од присилних нестанака односи се на период 2011 – 2013. године, састављен је у складу са Смерницама о форми и садржају извештаја и доставља се у складу са чланом 29. Конвенције. Извештај се састоји из два дела. Први део извештаја садржи:  а) информације о присилним нестанцима у вези са оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ и на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија; б) информације о општем правном оквиру Републике Србије према ком су присилни нестанци забрањени; в) примере судске праксе где су одредбе Конвенције на снази; г) институционални оквир Републике Србије у поступању у вези са одредбама Конвенције. Други део извештаја односи се на информације о примени појединачних чланова Конвенције (1 – 25).

Комитет за присилне нестанке размотрио је извештај који је поднела Србија у складу са чланом 29. став 1. Конвенције (CED/C/SRB/1) на својим 124. и 125. састанцима (CED/C/SRB. 124 и 125), одржаним 4. и 5. фебруара 2015. године. На свом 135. састанку, одржаном 12. фебруара 2015. године, Комитет је усвојио следећа закључна запажања.

У складу са ставом 37. Закључних запажања о Иницијалном извештају Републике Србије о примени Конвенције, Република Србија је Комитету за присилне нестанке доставила Други периодични извештај о примени Међународне конвенције о заштити свих лица од присилних нестанака.

Делегација Републике Србије представила је други периодични извештај  Републике Србије о примени Међународне конвенције о заштити свих лица од присилних нестанака на 28. заседању Комитета за присилне нестанке у Женеви, 18. марта 2025. године.

Након интерактивног дијалога са члановима делегације Републике Србије, Комитет је на свом 529. састанку, који је одржан 27. марта 2025. године усвојио Закључна запажања УН Комитета за присилне нестанке поводом разматрања Другог периодичног извештаја Републике Србије о примени Међународне конвенције о заштити свих лица од присилних нестанака.

У складу са намером Министарства за људска и мањинска права и друштевни дијалог да на што свеобухватнији начин служи заштити и унапређењу људских и мањинских права у Републици Србији, као и са жељом да рад свих органа државних власти буде транспарентан, кликом на доње линкове можете извршити увид и преузети:

Све горе наведене документе на енглеском језику можете пронаћи на интернет-страници канцеларије УН Високог комесара за људска права, кликом на следећи линк: https://tbinternet.ohchr.org/_layouts/15/TreatyBodyExternal/Countries.aspx?CountryCode=SRB&Lang=EN.