Универзални периодични преглед (UPR)

Универзални периодични преглед (UPR) je специфичан механизам надзора над поштовањем људских права у свим земаљама чланицама Уједињених нација, који је у надлежности Савета за људска права.

Успостављен је Резолуцијом ГСУН 60/251 од 3. апирла 2006. године, а примењује се од 2008. године. Универзални периодични преглед се, као вид мониторинга о стању људских права, разликује од праћења

примене осталих уговора Уједињених нација и разликује од осталих уговора Уједињених нација и одражава више политичке него експертске ставове, будући да у њему учествују искључиво државе чланице УН.

У складу са ставом 5 анекса Резолуције 5/1 Савета за људска права Уједињених нација од јуна 2007. године, УПР се заснива на:

Разматрању три извештаја:

Извештај државе чланице УН;
Извештај Канцеларије високог комесара за људска права УН који се заснива на информацијама уговорних тела УН и специјалних процедура УН;
Извештај Канцеларије високог комесара за људска права УН који се заснива на информацијама од акредитованог независног државног органа – Заштитник грађана (према Париским принципима УН-а) и организација цивилног друштва.

Интераквтивном дијалогу државне делегације са представницима држава, чланица Савета за људска права (47) и осталих заинтересованих држава чланица УН.

Држава доставља Извештај Савету за људска права обично око три месеца пре разматрања извештаја. За сваку земљу се бира Тројка – представници/известиоци три државе чланице Савета за људска права преко које се остварује сарадња државе која пролази кроз Универзални периодични преглед и Радне групе Савета за људска права. Десетак дана пре представљања извештаја у интерактивном дијалогу, Тројка држави доставља листу питања заинтересованих држава чланица УН. Државна делегација током интерактивног дијалога треба да одговори на та питања. На челу државне делегације обично је министар, а чланови су експерти из надлежних институција. На тај начин постиже се да држава може на лицу места да одговори на конкретна питања, али и да истовремено, уколико је потребно, заузме одређене политичке ставове.

По завршетку интерактивног дијалога Тројка – припрема Извештај Радне групе Савета за људска права. У припрему овог извештаја активно је укључена и држава која пролази кроз Универзални периодични преглед. Држава је дужна да размотри све препоруке које је добила од држава чланица УН учесница у УПР-у и изјави које прихвата. Све препоруке, и оне које је држава прихватила, делимично прихватила или није прихватила, са коментарима се уносе у Извештај. Извештај, који садржи преглед интерактивног дијалога, препоруке и добровољна обећања државе (уколико их је држава дала), Радна група Савета за људска права усваја на пленарној седници.

Један циклус УПР-а је са четири продужен на четири и по године и током циклуса се одржава 14 сесија, а у свакој од сесија се разматра по 14 држава.

ИЗВЕШТАЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Извештај Републике Србије за четврти циклус Универзалног периодичног прегледа (UPR)

Влада Републике Србије је на седници одржаној 2. фебруара 2023. године усвојила Извештај Реублике Србије за четврти циклус Универзалног периодичног прегледа (UPR)

Извештај за IV циклус UPR-a, који се односи на период од почетка 2018. до краја 2022. године, Република Србија има обавезу да поднесе Савету за људска права УН-а најкасније до 6. фебруара 2023. године (став 5. Анекса Резолуције 16/21 Савета за људска права УН-а). Извештај је ограничен на 10.700 речи на енглеском језику.

Процес у оквиру четвртог циклуса UPR-a, у складу са процедуром, настављен је у мају 2023. године.

Државна делегација Републике Србије је, на позив Савета за људска права УН, представила Извештај Републике за Четврти циклус Универзалног периодичног прегледа (УПР) на 43. заседању Радне групе Савета за људска права Уједињених нација, од 9. до 12. маја 2023. године, у Женеви. Делегацију је предводио Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а чланови делегације су били представници институција које су учествовале у изради државног извештаја за Четврти циклус Универзалног периодичног прегледа.

Република Србија је у процесу дијалога од 94 државе чланице Уједињених нација добила укупно 256 препорука. У складу са процедурама, држава је била дужна да размотри све препоруке, које је добила у УПР-у и изјасни се о томе које од њих прихвата. Делегација Србије је, у складу са праксом досадашњих националних делегација, које су у претходним циклусима УПРа представљале Србију и које су такође, биле репрезентативне, како по својој бројности чланова, тако и заступљености ресора у свом саставу, одабрала је приступ изјашњавања о статусу препорука које прихвата на лицу места. Прихваћено је 193 препорука, и то оних чије је спровођење предвиђено Аквионим планом за спровођење програма Владе, као и оних које се односе на ктивности које већ наша држава у континуитету спроводи.

Влада Републике Србије је закључком 05 бр. 337-00-7661/2023 од 25. 8. 2023. године усвојила Одговоре на препоруке држава чланица УН-а у оквиру Четвртог циклуса УПР-а, у којима се изјаснила о статусу преосталих 63 препорука и то на начин да је прихватила 36 препорука, 7 делимично прихватила и 20 нотирала.

Извештај о Републици Србији у оквиру Четвртог циклуса УПР усвојен је 3. октобра 2023. године у Женеви. Државну делегацију је предводио министар Жигманов. Усвајању је претходила дебата у којој је учествовало 12 држава чланица Уједињених нација (Руска федерација, Шри Ланка, Тунис, Танзанија, Венецуела, Вијетнам, Зимбабве, Албанија, Ангола, Буркина Фасо, Република Хрватска, Мађарска и Казахстан), Популациони фонд Уједињених нација – UNFPA, шест организација цивилног друштва (International Gey and Lesbian Association, Human Rights House, IAN International, Association for Human Rights and migrations, Center for Human Rights, International organization for elimination all forms of racial discrimination).

Учешће Републике Србије у Четвртом циклусу Универзалног периодичног прегледа резултат је свеобухватних консултација Парламента, Владе, организација цивилног друштва и међународних организација пре свега Тима за људска права УН-а у Србији и Мисије ОЕБС-а који дају пуну подршку током читавог процеса. Препоруке које су нам у овом процесу УПР упућене у највећем делу су комплементарне са напорима Републике Србије да се даље унапреди стање људских права у Републици Србији. Из тог разлога не изненађује чињеница да је наша држава прихватила у потпуности 90 одсто упућених препорука. Услед природе препорука државна делегација је била у позицији да се на лицу места изјасни да прихвата чак 193 препоруке, о преосталих 63 препорука Влада Републике Србије је доставила писано изјашњење и то на начин да је 36 препорука прихваћено, 20 нотирано, док је 7 препорука делимично прихваћено. За препоруке које су нотиане процене Владе су биле да или исте није могуће применити у облику како су изречене или захтевају измене законског оквира за који у овом тренутку не можемо гарантовати да ће се извршити у извештајном периоду. Шеф делегације је известио о спремности и вољи наше државе да настави да унапређује стандарде у области људских права и спроводи препоруке. Иако је државни извештај разматран у мају месецу, Савет је обавештен даје наша држава своју посвећеност процесу УПР показала тако што је већ неке од упућених препорука реализовала, а неке започела да реализује. Наиме, Народна скупштина је 6. септембра 2023. године усвојила Закон о потврђивању Опционог протокола уз Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима. На овај начин је Република Србија заокружила систем међународне заштите у области економских, социјалних и културних права, што је Савет за људска права на усвајању извештаја поздравио.