Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima
Na Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podseća da je trgovina ljudima još uvek veoma raširen oblik kriminala, koji utiče na živote miliona ljudi širom sveta oduzimajući im najveće vrednosti – slobodu i dostojanstvo. Žrtva trgovine ljudima može biti svako ljudsko biće od dece, žena i muškaraca koji su prisiljeni, prevareni ili navedeni na prostituciju, različite oblike rada, usluga, čak i na vršenje krivičnih dela protiv svoje volje.
Republika Srbija svojim zakonodavnim rešenjima i politikama Vlade odlučno se bori protiv trgovine ljudima, kao drastičnog oblika kršenja ljudskih prava i stavljanja ljudskih bića u krajnje nehuman društveni položaj. Prema podacima iz izveštaja vladinog Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, u našoj državi je u 2023. godini zabeleženo 168 novih prijava, što je za 30 više nego godinu dana ranije. Formalno je identifikovano 66 žrtava trgovine ljudima, što predstavlja povećanje od 6,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Većinu identifikovanih žrtava čine žene, čak 72 odsto, što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja, navodi se u Izveštaju.
Seksualna eksploatacija po prvi put nije najdominantniji oblik trgovine ljudima. Najučestaliji oblik je bila prinuda na prosjačenje sa udelom od 29,3 odsto, na drugom mestu po učestalosti je radna eksploatacija 22,7 odsto, seksualna eksploatacija se javlja u 20 odsto slučajeva, prinuda na brak u 14,7 odsto, a prinuda na vršenje krivičnih dela u 13,3 odsto slučajeva.
Prema podacima ovog Centra, procenat dece među žrtvama je značajno porastao u odnosu na prethodne dve godine i iznosi čak 62 odsto. Prosečna starost dece žrtava je 12 godina, dok je generalno prosečna starost identifikovanih žrtava 19 godina, što je spuštanje starosne granice u odnosu na godinu ranije kada je bila 24,5 godina.
Posebno zabrinjava rasprostranjenost eksploatacije zloupotrebom digitalnih tehnologija – čak 39 odsto žrtava je posledica vrbovanja na društvenim mrežama, kroz ponude za posao, te je u tom smislu potrebno raditi kako na informisanju javnosti tako i na povećanju digitalne pismenosti društvenih grupa u povećanom riziku, kako bi se na vreme prevenirale posledice.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ukazuje da, osim razvijenih politika i mera Vlade koje se sprovode u borbi protiv trgovine ljudima, i svako od nas može da pomogne u borbi protiv trgovine ljudima skretanjem pažnje na ovu negativnu društvenu pojavu, na njene posledice, ali i da prijavi ukoliko primeti da je neko potencijalna žrtva ili žrtva eksploatacije. Ovaj društveni problem zahteva kontinuiranu brigu šire javnosti i samo stalnim informisanjem i angažovanjem moći ćemo zajednički da stanemo na put ropstvu u savremenom svetu.
Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a obeležava se svakog 30. jula u cilju podizanja svesti o ovom problemu u javnosti i osnaživanja aktivnosti i mera za sprečavanje ovog ozbiljnog kršenja ljudskih prava.
