У Србији 14 језика националних мањина у службеној употреби, 60.000 деце и младих образује се на мањинским језицима
Поводом 21. фебруара, Међународног дана матерњег језика, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог истиче да је Влада Републике Србије посвећена неговању матерњег језика, како већинског народа, тако и језика националних мањина, свесна да је језик од изузетне важности за очување и развој идентитета сваког појединца.
Република Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима Савета Европе, чиме је показала жељу да допринесе заштити и очувању мултикултурализма и вишејезичности у Србији. Ратификацијом овог међународноправног акта, посвећеног заштити и унапређењу мањинских језика, Република Србија се обавезала да штити све језике којима се служе припадници националних мањина и то у образовању, медијима, управним и судским поступцима, економском, друштвеном и културном животу. Ова права прописује и Устав Републике Србије те бројних закони и имају богату и разнородну примену у пракси.
У контексту очувања језика националних мањина, Република Србија обезбеђује, осим на српском језику, целокупно образовање на матерњем језику на још осам језика: албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском језику. Осим тога, још осам језика се изучава у оквиру наставног предмета Матерњи језик са елементима националне културе: буњевачки, влашки, македонски, немачки, ромски, словеначки, украјински и чешки језик. Око 60.000 деце и младих похађа наставу на мањинским језицима на свим нивоима образовања, од предшколског до универзитетског нивоа.
Право на информисање на језику националне мањине остварује се у штампаним и електронским медијима, нарочито на подручју Аутономне Покрајине Војводина. На мањинским језицима се издају новине, часописи, публикације, зборници, а електронски медији, радио и телевизија, емитују програме на језицима националних мањина, док се, у новије време, језици националних мањина користе као средство информисања, и уопште јавне комуникације, на интернет порталима и друштвеним мрежама.
Радио-телевизија Војводине на свом другом каналу емитује програм на 13 језика мањинских заједница које живе на простору Војводине, највише на мађарском, затим следе програми на румунском, словачком, русинском, ромском , хрватском, украјинском, македонском, буњевачком, немачком, бугарском, чешком и руском језику.
Радио Нови Сад на свом другом програму емитује целодневни радио програм на мађарском језику, док на трећем програму емитује програм на 14 језика. То су албански, бугарски, буњевачки, македонски, немачки, ромски, румунски, руски, русински, словачки, украјински, хрватски, црногорски и чешки језик.
Радио-телевизија Србије емитује ТВ и радио програме на албанском и ромском језику. Што се тиче штампаних медија, према подацима надлежног покрајинског секретаријата који финансира новине које објављују информације на језицима националних мањина, а које издају издавачи основани од националних савета националних мањина, за 22 мањинска гласила у 2024. години издвојено је укупно 490 милиона динара.
У Републици Србији је у службеној употреби, поред српског језика, још 14 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, буњевачки, влашки, мађарски, македонски, ромски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на територији 54 јединице локалне самоуправе, с тим да су влашки и ромски језик у службеној употреби само у појединим насељеним местима.
Међународни дан матерњег језика обележава се сваке године 21. фебруара, с циљем промовисања језичке и културне разноликости, као и вишејезичности. Овај дан је установио УНЕСКО 1999. године, на предлог Бангладеша, a у знак сећања на студенте који су 21. фебруара 1952. године изгубили животе у Даки, тражећи признавање свог матерњег, бенгалског језика.
Према подацима ове светске организације, у свету се говори више од 7.000 језика, од којих је приближно 1.500 угрожено и ризикује да у блиској будућности нестане. УНЕСКО процењује да више од 40 одсто светског становништва нема приступ образовању на језику који говори или разуме. Обележавањем овог дана, светска јавност се подсећа на важност очувања свих језика као наслеђа човечанства и промовише образовање на матерњем језику.
Република Србија је поносна на политике мултикултуралности које постоје, нарочито у делу вишејезичности у јавности. То је друштвена и културна вредност која ни од кога и никада не сме да буде доведена у питање или оспоравана, него мора да се негује и стално развија, што су и праксе власти у Републици Србији.
