У Вршцу одржан семинар о сарадњи на заштити и унапређењу људских и мањинских права
Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине Републике Србије, уз подршку Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Србији, организовао је у Вршцу дводневни семинар посвећен сарадњи у области заштите и унапређења људских и мањинских права.
У име Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, на семинару су учествовале Светлана Ђорђевић, виша саветница и Тања Срећковић, самостална саветница, обе из Сектора за људска права.
Отварајући скуп, председник скупштинског Одбора Александар Марковић нагласио је важност повезивања и одржавања континуитета у сарадњи између извршне, законодавне и судске власти, покрајинских и локалних органа и институција, независних тела и организација цивилног друштва. Он је, овом приликом, најавио прву посету након семинара Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог ради договора и планирања заједничких активности у наредном периоду.
Аугуста Федерстон, виша саветница за људска права и спречавање дискриминације у Мисији ОЕБС-а у Србији, нагласила је да ће Мисија ОЕБС-а наставити да подржава јавна слушања као и друге активности Народне скупштине РС у циљу унапређења стања људских и мањинских права и антидискриминације.
Виша саветница у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог СветланаЂорђевић представила је на семинару нормативни и стратешки оквир у области људских и мањинских права. Она је, том приликом, подвукла да је, у извештајима међународних и регионалних тела, упостављени нормативни оквир увек оцењиван као добар, док је имплементација и даље изазов на којем треба радити.
У погледу стратешког оквира, Светлана Ђорђевић је нагласила важност континуитета који наша држава одржава у већини докумената. Указала је, овом приликом, на значај доношења Закона о планском систему, те на кровне и многобројне законе у области заштите људских и мањинских права.
У том контексту, она је указала на кључни принцип ЛНОБ (да нико не буде изостављен) из Агенде 2030 Уједињених нацја (УН) приликом доношења законских и стратешких докумената.
Светлана Ђорђевић је, такође, истакла да је друштвени дијалог, као механизам, важан у процесу израде законских и стратешких документа и позвала, овом приликом, учеснике да подносе иницијативе за отварање дијалога о питањима од значаја.
На панелу који је посвећен улози скупштинског Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова у раду Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права, говорили су самостална саветница у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог Тања Срећковић и секретар поменутог Савета Душан Покушевски, координатор Платформе организација за сарадњу са УН механизмима за људска права.
Тања Срећковић је истакла да Савет за праћење УН препорука за људска права обележава ове године деценију континуираног рада, а од самог оснивања у његовом раду учествују представници скупштинског Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова. Са Одбором су организована бројна јавна слушања на којима су представљене препоруке из закључних запажања Комитета УН-а, али и препоруке Савета за људска права у оквиру Универзалног периодичног прегледа, као и јавна слушања у вези са актуелним питањима из области људских и мањинских права, као што је повезивање сектора бизниса са људским правима.
Још један пример добре праксе у мултисекторској сарадњи показује недавно усвајање Опционог протокола уз Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, где су јединство о потреби да се грађанима наше државе пружи додатни механизам заштите у области економских, социјалних и културних права исказале организације цивилног друштва, независна тела, надлежна министарства и народни посланици.
Савет је за десет година значајно унапредио свој рад, рекла је Тања Срећковић, од укључивања Привредне коморе и Сталне конференције градова и општина у чланство, одржавања тематских седница на иницијативу организација цивилног друштва и представљања извештаја из сенке на седницама Савета, до електронске базе податка на основу које ће се вршити годишња праћења стања људских права, истакла је она и додала да су Мисија ОЕБС-а у Србији и Тим за људска права УН-а у Србији од самог почетка препознали потенцијал овог националног механизма и пружали му, свих ових година, подршку у раду.
Душан Покушевски је указао на потребу да држава успостави координациони механизам поступања по одлукама уговорних тела УН-а у вези са индивидуалним представкама грађана.
На Семинару су, поред народних посланика, учествовали представници академске заједнице, независних државних органа, тужилаштва и организација цивилног друштва.