Друштвени дијалог „Међугенерацијска солидарност“
У Београду је данас одржан друштвени дијалог „Међугенерацијска солидарност“, 22. по реду у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Концепт овог друштвеног дијалога, заснован на популаризацији солидарности, уважавању и поштовању различитих старосних група, уједно и на идеји да се кроз интеграцију старијих и јачање њихове економске независности спречи њихова даља дискриминација и искљученост у свим сегментима друштвеног живота, окупио је велики број представника државних органа и институција, цивилног сектора и експерата у овој области.
Култура старења је људско право, а старење је привилегија, али се врло ретко посматра на тај начин, рекла је министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић и додала да су „сребрна економија“ и „сребрно предузетништво“ основа за међугенерацијску солидарност.
Она је подсетила да се људима када оду у пензију смањују приходи, али да им се не смањују трошкови и да се развијањем „сребрне економије“ развија потпуно нови сектор због процентуално већег учешћа настаријих у друштву и задовољавању њихових потреба.
Стварање друштва једнаких могућности, друштва које јача солидарност, уважава и прихвата разлике без баријера, друштва које брине о сваком свом становнику, јесте и биће један од главних циљева рада свих институција Републике Србије, истакла је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић.
Учесници дијалога на крају скупа усвојили су обавезујућа поступања и сагласили се о неопхдоности укључења међугенерацијске солидарности у све јавне политике како би се свим генерацијама, кроз активно учествовање у креирању и спровођењу политика, дала могућност да остваре свој потенцијал.
Улагање у младе генерације постаје све важније, јер успех младих омогућава друштву да подржи оне старије који зависе од туђе помоћи. Управо због тога висока незапосленост младих, прерано напуштање школовања, несигурност запослења, проблеми су које креатори јавних политика у Републици Србији морају ефикасније решавати, јер директно утичу на квалитет живота свих генерација, каже се између осталог у обавезујућим поступањима.