Одржан друштвени дијалог „Модели подршке деци и младима са интелектуалним тешкоћама“

 У организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, и у сарадњи са Удружењем „Деца без граница“, данас је у Палати „Србија“ одржан друштвени дијалог на тему „Модели подршке деци и младима са интелектуалним тешкоћама“, на којем су отворене теме, сагледане потребе и предложени начини подршке овој рањивој друштвеној групи.

На почетку дијалога, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов је изјавио да је ова важна тема недовољно видљива у подручју јавности, те да је циљ овог скупа да се о њој говори са различитих страна, како би се видело какво је стање, шта су изазови и понудили модели за унапређење положаја деце и младих са интелектуалним тешкоћама.

Друштво у коме живе особе са интелектуалним тешкоћама, рекао је, мора показати спремност да их не само прихвата, већ и да примени најсавременије моделе подршке који се увелико примењују у развијеним земљама. Само на тај начин можемо остварити циљеве рехабилитације и социјалне интеграције уз подстицање самосталности и аутономије. Кључно у овом процесу је мењање ставова и предрасуда у друштву према деци и омладини са интелектуалним тешкоћама, који су нажалост и даље присутни.

Министар је подсетио да се особе с интелектуалним тешкоћама широм света суочавају са стигматизацијом и значајним препрекама у остваривању својих основних права. У посебном положају се налазе њихове породице, које су неретко основни стуб подршке.

Иако је у Србији последњих година дошло до унапређења законодавног оквира, додао је он, деца и млади са интелектуалним тешкоћама и даље се суочавају са бројним изазовима у погледу доступности свих услуга које им омогућавају квалитетнији живот. Свесни смо да без квалитетне подршке и учешћа државе они остају институционализовани и „невидљиви грађани“. Заједно са организацијама које заступају интересе ове деце и родитеља, са другим институцијама и министарствима Владе Републике Србије, међународним организацијама и партнерима, можемо направити добру платформу за даље унапређење положаја ове друштвене групе, рекао је министар и додао да у Реформској агенди Владе Републике Србије, као кључном документу наших европских интеграција, има део мера које се односе на ову друштвену групу.

Не смемо заборавити, поготово код особа са интелектуалним тешкоћама, подвукао је министар, да су упркос различитостима у способности једнаки у правима, те да им је на првом месту потребно разумевање, знање и стручност, што захтева пуну посвећеност читаве заједнице и државе.

Проф. др Рејхан Куртовић, државни секретар, рекао је да су деца и млади будућност наше државе и да са посебном пажњом морамо развијати политике које се односе на њих, а посебно на децу и младе са интелектуалним потешкоћама. Евидентно је да после пандемије коронавируса имамо све израженији број деце са интелектуалним потешкоћама и различитим оболењима, рекао је Куртовић, наглашавајући да су бројке забрињавајуће последњих неколико година и да као држава морамо са свих нивоа власти, у складу са својим капацитетима, дати допринос у решавању проблема са којима се деца и млади са интелектуалним потешкоћама суочавају.

У том смислу, додао је, као Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог желели смо, са нивоа људских права, антидискриминације и друштвеног дијалога, да покренемо овакав дијалог који ће свеобухватно третирати наведене теме и укључити све релевантне субјекте који непосредно и посредно могу појединачно одговорити на изазове са којима се ова категорија наших грађана суочава.

Народна посланица и чланица Одбора за здравље и породицу Народне скупштине Републике Србије др Лидија Шарац је у свом обраћању истакла да су деца и млади са интелектуалним тешкоћама дуго били невидљиви, живели изоловано и готово без икаквих права. Рад на овом проблему је изузетно важан, јер породице и ова деца имају значајан потенцијал и пуно право да остваре све оно што им припада. Доста је уређено, али овом тематиком морамо још озбиљније да се бавимо кроз прихватање иницијатива и предлога у Народној скупштини који би унапредили положај ових младих људи, рекла је она.

Никола Бертолини, из Делегације Европске уније у Србији, нагласио је да нема веће сврхе од чувања и заштите наше деце. О је саопштио да ускоро почиње програм ЕУ који је посвећен младим људима, њиховом запошљавању и социјалној инклузији најрањивијих група, те позвао институције и друштво да се укључе кроз слање пројеката.

Доц. др Снежана Вуковић, помоћница министра просвете, подсетила је да у Србији већ 15 година постоји инклузивно образовање са значајним резултатима. Тако, од 2009. године, између осталог, свака школа и предшколска установа у Србији има тим за инклузивно образовање, а уведени су и ресурс центри и асистивна технологија.

Биљана Барошевић, помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, истакла је да ово министарство, поред осталог, даје озбиљну подршку савезима и удружењима особа са инвалидитетом, као и предузећима за професионалну рехабилитацију које запошљавају близу хиљаду особа са инвалидитетом. Помоћник министра здравља проф. др Небојша Тасић је говорио о важности раног препознавања и скрининга за бољу здравствену заштиту ове деце и о успостављању Регистра деце са сметњама у развоју.

У другом делу дијалога учествовале су експерткиње др Александра Рабреновић, мр Тијана Малезић Репајић и др Јелена Ђорђевић. Др Рабреновић, уједно и председница УО Удружења „Деца без граница“ и консултанткиња пројекта „Београд – инклузивни град“ који финансирају ЕУ и Аустријска развојна агенција, навела је да је у свету значајан пораст броја деце са аутизмом.

На скупу су учесници дијалога, првенствено представници удружења и невладиних организација које се баве овом темом, говорили о важности унапређења и развоја услуга социјалне заштите као што су услуга личног пратиоца, персоналног асистента, оснивање инклузивних центара, становање уз подршку и др., те унапређења образовања кроз јачање инклузије и увођење посебних програма образовања за децу са тежим облицима интелектуалних тешкоћа уз помоћ асистивних технологија, као и развој квалитетне и адекватне здравствене заштите кроз подизање свести педијатара о дијагностици поремећаја спектра аутизма и интелектуалних тешкоћа и омогућавање рефундације трошкова дефектолошких и других третмана.

Друштвени дијалог водио је помоћник министра из Сектора за друштвени дијалог Александар Радосављевић, а присутне су биле државна секретарка др Стана Божовић, помоћнице министра др Нина Митић и Снежана Тркуља и шефица кабинета Александра Рашковић.

Фото: ДејанУрошевић