Спровођење препорука Уједињених нација у области људских права у континуитету од 2014. године прати Савет Владе за праћење примене препорука УН за људска права, испунивши тиме препоруке из другог циклуса УПР-а.
Саветом председава министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а чланове су представници 18 органа и институција задужених за област људских права, представници Платформе организација цивилног друштва. Седнице посматрају Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова и Одбор за права детета Народне скупштине Повереник за заштиту равноправности, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Заштитник грађана, организације цивилног друштва и међународне организације.
Задаци Савета су да разматра и прати примену препорука које Република Србија добија у процесу Универзалног периодичног прегледа Савета за људска права, препорука уговорних тела Уједињених нација и специјалних процедура; предлаже мере за примену и испуњење добијених препорука механизама Уједињених нација у области људских права у складу са Планом за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права и методологијом Савета; даје мишљења о напретку људских права у извештајном периоду и даје стручна објашњења о стању људских права и резултатима који су остварени применом препорука; израђује годишње извештаје о испуњености препорука механизама Уједињених нација у области људских права.
Израда годишњих извештаја о испуњености препорука механизама Уједињених нација у области људских права је уведена Одлуком Савета из 2023. године, које ће између осталог олакшати израду периодичних извештаја који се достављају уговорним телима УН-а и Савету за људска права, а у крајњем циљу ефиаксније мерити реализацију препорука, користити механизам раног упозоравања у случају застоја код спровођења одређених препорука и сагледати области у којима треба појачати поље деловања.
Рад Савета заснива се на принципима инклузивности и транспарентности. Инклузивност подразумева да су у рад Савета укључени поред органа извршне власти и представници Парламента, независних тела, организација цивилног друштва, и других релевантних актера. У прилог транспарентности говори и чињеница да Савет заједно са Парламентом и организацијама цивилног друштва организује јавна слушања и конференције посвећене примени препорука које Србија добија од УН-а.
У погледу састава Савета значајна унапређења су постигнута 2023. године, тиме што је у чланство Савета, поред ресорних министарстава укључена Привредна комора Србије, у циљу примене препорука које се односе на израду Националног плана за бизнис и људска права, као и Стална конференција градова и општина, ради ефикаснијег и координираног приближавања УН механизама и препорука јединицима локалне самоуправе, имајући у виду да највећи број препорука захтева примену на локалном нивоу.
У циљу ефикаснијег праћења спровођења препорука, на иницијативу Савета, а уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији и Тима за људска права УН у Србији, креирана је и Платформа организација за сарадњу са механизмима УН за људска права која броји 26 организација цивилног друштва. Укљученост Платформе у рад овог тела не омета њихову независност и могућност подношења извештаја из сенке механизмима за људска права. Савет Платформу види као партнера за сарадњу са механизмима УН за људска права и наставља, уз ОХЦХР у Србији, да пружа подршку у раду. Представницима Платформе је обезбеђена стална столица у Савету за два представника.
Рад Савета је унапређен 2023. године кроз обезбеђивање сталне столице Платформи организација за сарадњу са УН механизмима.
У раду Савета су установљене и нове праксе:
- Тематске седнице на иницијативу Платформе;
- Укључивање ставова ОЦД приликом израде државних извештаја о испуњености препорука;
- Представљање алтернативних извештаја члановима Савета и државне делегације, што је недавно био пример у погледу УПР процеса и Комитета за људска права.
Савет је развио посебан План за испуњавање препорука, који тренутно садржи 481 добијену и прихваћену препоруку механизама УН за људска права и на чијој реализацији радимо
Такође, рад Савета је додатно унапређен и оснажен, захваљујући електронској бази за праћење примене УН препорука коју нам је уступио ОХЦХР.
Институционализована сарадња са УН механизмима за људска права, кроз рад овог тела Владе, уз континуирану снажну подршку националног експертског Тима за људска права УН-а у Србији (престао са радом 2024.г.) и Мисије ОЕБС-а у Србији је добила на квалитету у претходном периоду.
