Друштвени дијалог „Предлог нацрта Закона о истополним заједницама“
Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, изјавила је да је данас први дијалог о Предлогу нацрта Закона о истополним заједницама, којим Србија показује самосталност одлуке да људска права буду примењена на све грађане и грађанке Републике Србије, једнако, па чак и на мањинску групу ЛГБТ популације, која има права да законом уреди права и обавезе међусобног живота.
Дијалог је једини механизам путем којег можете разговарати о разлозима, зашто неко сматра да људи, због својих личних својстава – воље за животом у истополним заједницама не могу да имају иста права као и сви други људи, изјавила је.
Чомић изражава наду да ће предлози, идеје, опаске, примедбе свих заинтересованих у Србији бити такве да се направи најбољи могући закон. То дугујемо Србији која се на овај начин пење на лествици друштава која поштују људска права и биће вероватно 49. или 50. земља на планети која ће овакав закон усвојити, нагласила је.
Према њеним речима, овај закон ће бити показатељ да Србија разуме културу људских права и права људи да живе у истополној заједници.
Франсоаз Жакоб, стална координаторка Уједињених нација у Републици Србији је упутила честитке министарки Чомић за спремност и интенције да Србију поведе на пут без дискриминације и социјалне инклузије свих њених грађана. Похвалила је широку укљученост цивилног друштва и припадника ЛГБТ заједнице у процесу консултација, јер, како наводи, партиципација много различитих група и перспектива, води ка добрим резултатима.
Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности подсетила је да је Повереник за заштиту равноправности, кроз препоруке за унапређење равноправности, у својим извештајима, више пута указивао на потребу за доношењем прописа којима се омогућава регистрација истополних парова и регулишу дејства, правне последице и начин престанка регистрованих партнерстава. Пракса институције показује да припадници ЛГБТ заједнице највише подносе притужбе због дискриминације у јавној сфери где су изложени непримереном говору па и говору мржње.
На скупу је закључено да би се усвајањем овог закона у пуној мери афирмисале вредности на којима се темељи наше друштво, а које су изражене највишим правним нормама, уставним нормама као владавина права, социјална правда, начела грађанске демократије, људска и мањинска права и слободе, припадност европским принципима и вредностима, као и изрирчита забрана дискриминације посредне или непосредне по било ком основу.
У друштвеном дијалогу учествовали су народни посланици, представници државних органа и институција, организација цивилног друштва које се бави правима ЛГБТИ особа, Повереник за заштиту равноправности, Повереник за информације од јавног значаја, међународнe организацијe.
