Društveni dijalog „Predlog nacrta Zakona o istopolnim zajednicama“
Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, izjavila je da je danas prvi dijalog o Predlogu nacrta Zakona o istopolnim zajednicama, kojim Srbija pokazuje samostalnost odluke da ljudska prava budu primenjena na sve građane i građanke Republike Srbije, jednako, pa čak i na manjinsku grupu LGBT populacije, koja ima prava da zakonom uredi prava i obaveze međusobnog života.
Dijalog je jedini mehanizam putem kojeg možete razgovarati o razlozima, zašto neko smatra da ljudi, zbog svojih ličnih svojstava – volje za životom u istopolnim zajednicama ne mogu da imaju ista prava kao i svi drugi ljudi, izjavila je.
Čomić izražava nadu da će predlozi, ideje, opaske, primedbe svih zainteresovanih u Srbiji biti takve da se napravi najbolji mogući zakon. To dugujemo Srbiji koja se na ovaj način penje na lestvici društava koja poštuju ljudska prava i biće verovatno 49. ili 50. zemlja na planeti koja će ovakav zakon usvojiti, naglasila je.
Prema njenim rečima, ovaj zakon će biti pokazatelj da Srbija razume kulturu ljudskih prava i prava ljudi da žive u istopolnoj zajednici.
Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Republici Srbiji je uputila čestitke ministarki Čomić za spremnost i intencije da Srbiju povede na put bez diskriminacije i socijalne inkluzije svih njenih građana. Pohvalila je široku uključenost civilnog društva i pripadnika LGBT zajednice u procesu konsultacija, jer, kako navodi, participacija mnogo različitih grupa i perspektiva, vodi ka dobrim rezultatima.
Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti podsetila je da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kroz preporuke za unapređenje ravnopravnosti, u svojim izveštajima, više puta ukazivao na potrebu za donošenjem propisa kojima se omogućava registracija istopolnih parova i regulišu dejstva, pravne posledice i način prestanka registrovanih partnerstava. Praksa institucije pokazuje da pripadnici LGBT zajednice najviše podnose pritužbe zbog diskriminacije u javnoj sferi gde su izloženi neprimerenom govoru pa i govoru mržnje.
Na skupu je zaključeno da bi se usvajanjem ovog zakona u punoj meri afirmisale vrednosti na kojima se temelji naše društvo, a koje su izražene najvišim pravnim normama, ustavnim normama kao vladavina prava, socijalna pravda, načela građanske demokratije, ljudska i manjinska prava i slobode, pripadnost evropskim principima i vrednostima, kao i izrirčita zabrana diskriminacije posredne ili neposredne po bilo kom osnovu.
U društvenom dijalogu učestvovali su narodni poslanici, predstavnici državnih organa i institucija, organizacija civilnog društva koje se bavi pravima LGBTI osoba, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja, međunarodne organizacije.
