Друштвени дијалог „Социјална политика и здравствена заштита“
Министарка Гордана Чомић истакла је да овај скуп представља полазну основу за израду нацрта закона о родној равноправности, чији би предлог пред посланицима требало да се појави до краја пролећног заседања.
Поред тога, како је нагласила, грађани који живе у удаљеним срединама, где здравствена заштита није довољно доступна, не одлазе код лекара, трпе због „ситнице“, а на крају се та „ситница“ заврши губитком органа, екстремитета или живота.
Јанковић је поручила да држава због тога не сме живот у удаљеним местима оставити без адекватне подршке и да је потребно организовати мобилну здравствену заштиту.
Остваривање права на равноправност лежи и у креирању добре социјалне политике, која је најважнији део економске политике, предочила је она и нагласила да је поред финансијске подршке вeома важна и сервисна подршка.
Стварност је другачија јер је помоћ, нарочито женама које највише брину о породици, потребна ако желе да изађу на тржиште рада и око подизања детета. Због тога је важно усклађивање радног времена предшколских установа, навела је Јанковић и истовремено упозорила на то да недовољну подршку имају и најстарији суграђани и особе са инвалидитетом.
Питање родне равноправности није питање права жена, већ питање равноправности свих грађана, једнаког приступа свим правим и услугама и у томе не смемо заборавити мушкараце, закључила је она.
Државни секретар Министарства здравља Мирсад Ђерлек рекао је да се на скрининг који се организује у руралним срединама јавља мало жена, што је у 21. веку недопустиво.
Морамо више кроз медије и друштвени дијалог говорити о томе колико су важни превентивни прегледи, јер губимо животе, упозорио је он и додао да је у руралним срединама и даље табу тема или срамота за жену да каже да има проблем са репродуктивним органима.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић потврдила је да је криза изазвана пандемијом коронавируса много више погодила жене него мушкарце, јер су управо оне заступљене у секторима који су највише погођени кризом, попут туризма, угоститељства, хотелијерства.
Према њеним речима, жене су и пре пандемије више радиле кућне послове, а према анализи, коју је урадила Међународна организација рада, да је жена тржишно плаћена за послове које је обављала код куће за време пандемије имала би плату од 546 евра.
Oна је указала и на проблем примене закона, истичући да су у Србији многи закони добри, али да се не примењују у пракси, као и да се то не кажњава.
Нема санкције, нема казне, нема одговорности. Ми донесемо један добар закон по свим европским стандарима и на крају се он не поштује, због чега грађани губе поверење у институције и систем, објаснила је Савић.
Она је навела пример Закона о раду, у којем се наводи да рад на одређено време може трајати максимално две године, а у пракси траје и по 10 до 15 година.
Директорка Канцеларије UN Wоmen у Србији Милана Рикановић истакла је да је пандемија коронавируса још више повећала неравноправност која је постојала у нашем друштву, наводећи да је неопходно унапредити области социјалне и здравствене заштите.
Скупу су присуствовали и представници Скупштине Србије, државних органа и институција, покрајинских секретаријата, независних тела, међународних организација, организација цивилног друштва, струковних удружења, синдиката и академске заједнице.
