Aktivnosti Ministarstva u 2024. – Sektor za društveni dijalog

Tokom 2024. godine, Sektor za društveni dijalog, kao alat demokratije koji omogućava da uključivanjem različitih aktera društvene zajednice sagledamo i razumemo drugačija iskustva i znanja, postavimo i predložimo rešenja za pitanja od interesa za građane Republike Srbije, organizovao je i održao ukupno 15 društvenih dijaloga.

Održani društveni dijalozi pokrili su širok dijapazon društvenih tema, od kojih je najveći broj bio posvećen mladim ljudima, njihovoj viziji budućnosti i uključivanja u društvene procese, ali nisu izostale ni teme posvećene osetljivim društvenim grupama, kao što je borba protiv ranih, prinudnih i dečjih brakova, diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije, podrška društveno poželjnim praksama kao što je filantropija, podrška devojčicama i dečjim pravima, socijalnom preduzetništvu, teme o interkulturalnom razumevanju i važnoj ulozi medija u prevenciji diskriminacije, podrška deci i mladima sa intelektualnim teškoćama, unapređenje politika pristupačnosti, pa sve do globalne teme ostvarivanja Agende 2030 UN i ciljeva održivog razvoja.

Društveni dijalozi okupljali su brojne učesnike. Na svakom je bilo prisutno više desetina predstavnika nadležnih državnih institucija, parlamenta, ministarstava ili vladinih agencija, predstavnika civilnog društva, udruženja, organizacija i pojedinaca koji su neposredno, a neretko i lično, zainteresovani za temu koja je predmet dijaloga, za traženje rešenja i ishode sadržane u saglasnosti o postupanjima do kojih se na kraju dijaloga dolazilo.

Takođe, mesto održavanja društvenih dijaloga nije bilo ograničeno samo na glavni grad, Beograd, niti na Palatu „Srbija“, već se deo njih održao od severa Srbije, Novog Sada, preko Kruševca, Kragujevca,  do Niša i Sjenice u kojoj je održan trodnevni skup sa četiri društvena dijaloga posvećenih mladim ljudima, i uz učešće 75 predstavnika mladih iz brojnih gradova širom Srbije i različitih nacionalnih manjina.

Godina je započela društvenim dijalogom o filantropiji, aktivnošću koja je predviđena Akcionim planom uz Strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. Na dijalogu je ukazano da bi mnoge kompanije, organizacije građanskog društva i pojedinci mnogo više donirali najugroženijima kada bi bilo zakonski rešeno postojanje kompenzacionog fonda za povraćaj PDV-a na donacije. Učesnici su, takođe, ukazali na značaj upoznavanja šire javnosti o važnosti filantropije što se može postići prikazivanjem rezultata filantropskih aktivnosti.

Zatim je, sredinom marta, održan društveni dijalog pod nazivom „Dijalogom do ostvarivanja ciljeva održivog razvoja“. Ključni ciljevi održivog razvoja odnose se na rešavanje problema najosetljivijih i najugroženijih društvenih grupa – iskorenjivanje siromaštva, kvalitetnije obrazovanje, jačanje položaja mladih, rodna ravnopravnost, zdrava životna sredina, kao i unapređenje poštovanja ljudskih prava i vladavine prava. Dijalog je okupio sve ključne aktere u sprovođenju Agende 2030, a u njemu su učestvovali i ambasadori SR Nemačke i Švajcarske konfederacije.

Dve nedelje kasnije, održan je društveni dijalog na temu „Dečji, rani i prinudni brakovi“. Na njemu je ukazano da  stupanje dece u rane brakove predstavlja kršenje jednog od osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na detinjstvo i pravo izbora. Takva prakasa vodi u začarani krug siromaštva, uzrokuje napuštanje škole, dovodi do trudnoće i porođaja u maloletničkom dobu. Republika Srbija je prepoznala ovaj problem i uredila je pravni i strateški okvir i postiže rezultate. Međutim, društveni dijalog je organizovan da se još jednom skrene pažnja na to da posao nije završen i da treba svi zajedno da nastavimo borbu protiv ove neprihvatljive društvene pojave.

Deo obaveza Republike Srbije je i primena preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope, te je u cilju ispunjenja te obaveze (preporuka CM/Rec (2010)5), sredinom jula organizovan društveni dijalog na temu preporuke u vezi sa merama usmerenim na borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta. Dijalog je održan 15. jula 2024. godine, u saradnji sa Savetom Evrope, imao je pet panela i okupio više desetina učesnika iz državnih institucija, nadležnih ministarstava, nezavisnih tela, sudske vlasti i tužilaštva, kao i pripadnike brojnih nevladinih organizacija koje se bave ovom temom. Na dijalogu su konstatovani napredak, ali i izazovi u ovoj oblasti, te iznet stav Ministarstva, u više navrata javno istican, o potrebi pravne regulative istopolnih zajednica. Ministarstvo je, ujedno, ukazivalo i na to da je otpor značajnog dela društva veliki, te da je jasno javno manifestovan, te da je jedan od načina za prevazilaženje suprotstavljenih stavova konsultativni proces u okviru ovakvih dijaloga, kako bi se približili suprotstavljeni stavovi i došlo do pravne regulative koja neće izazvati toliki otpor, a ujedno će obezbediti pravnu sigurnost LGBTI+ osobama.

Povodom Dana devojčica, 11. oktobra, u Narodnoj skupštini organizovan je društveni dijalog „Devojčice i vizija njihove budućnosti u Srbiji“, koji je predstavljao priliku da se skrene pažnja javnosti na mlade u pojedinim nerazvijenim sredinama, pre svega na devojčice koje nailaze na različite probleme u ostvarivanju svojih prava. Učešće u dijalogu uzele su devojčice iz više desetina nerazvijenih opština Republike Srbije i u razgovoru sa predstavnicima državnih organa i institucija, akademske zajednice, civilnog društva i drugim značajnim ličnostima predstavile izazove sa kojima se svakodnevno susreću.

Dan kasnije, u Kragujevcu, Sektor je organizovao društveni dijalog sa temom „Značaj i prednosti socijalnog preduzetništva“. Dijalog je bio posvećen ideji razvoja socijalnog preduzetništva i ostvarivanju većeg stepena društvene uključenosti teže zapošljivih lica i lica u stanju socijalne potrebe. Učesnici dijaloga su imali priliku da se upoznaju sa ključnim aktivnostima, strategijama i politikama EU koji se odnose na ovu oblast, uključujući i Evropski plan za socijalnu ekonomiju. Takođe, predstavljena su i zakonska rešenja u Republici Srbiji, kao što su Zakon o socijalnoj ekonomiji i mere podrške socijalnim preduzećima. Na dijalogu su predstavljeni primeri dobre prakse kao što je, na primer, SMART kolektiv, zatim beogradski časopis „Liceulice“ i „Radanska Ruža d.o.o.“ iz Lebana.

Na trodnevnom Omladinskom forumu u Sjenici, održanom od 15. do 17. novembra, održana su četiri društvena dijaloga posvećena mladima – „Mehanizmi za učešće mladih“, „Inicijativa za interkulturalno razumevanje“, „Uloga medija u prevenciji diskriminacije“ i „Kako do jednakih mogućnosti za sve mlade u Srbiji?“. Forum je okupio 75 mladih pripadnika nacionalnih manjina iz svih krajeva Srbije, a organizovalo ga je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Kancelarijom Saveta Evrope u Beogradu. Na dijalozima, kao i tokom trodnevnog Foruma, vođene su otvorene i zanimljive rasprave, postavljana brojna pitanja i razmenjena značajna iskustva iz kojih je proisteklo 75 preporuka koje obuhvataju oblast obrazovanja, rada, zapošljavanja, informisanja, učešća mladih i sprečavanja diskriminacije kao i opšte preporuke koje imaju za cilj unapređenje položaja mladih iz manjinskih zajednica.

Zatim je 27. novembra, u saradnji sa Udruženjem „Deca bez granica“, u Beogradu održan društveni dijalog na temu „Modeli podrške deci i mladima sa intelektualnim teškoćama“. Na dijalogu su sagledane potrebe i predloženi načini podrške ovoj ranjivoj društvenoj grupi. Cilj dijaloga bio je da se o navedenoj temi govori sa različitih strana, kako bi se videlo kakvo je stanje, šta su izazovi, i ponudili najsavremeniji modeli za unapređenje položaja dece i mladih sa intelektualnim teškoćama, kako bi se ostvarili ciljevi rehabilitacije i socijalne integracije uz podsticanje samostalnosti i autonomije. Učesnici dijaloga, među kojima je bilo predstavnika Narodne skupštine, Vlade Srbije, Evropske unije, međunarodne i akademske zajednice, a posebno članovi udruženja i saveza koji se bave ovom temom, govorili su o važnosti unapređenja i razvoja usluga socijalne zaštite kao što su usluga ličnog pratioca, personalnog asistenta, osnivanje inkluzivnih centara, stanovanje uz podršku i dr., Istaknuta je važnost unapređenja obrazovanja kroz jačanje inkluzije i uvođenje posebnih programa obrazovanja za decu sa težim oblicima intelektualnih teškoća uz pomoć asistivnih tehnologija, kao i razvoj kvalitetne i adekvatne zdravstvene zaštite kroz podizanje svesti pedijatara o dijagnostici poremećaja spektra autizma i intelektualnih teškoća i omogućavanja refundacije troškova defektoloških i drugih tretmana.

Krajem godine, u saradnji sa organizacijom OPENS iz Novog Sada, organizovana su tri društvena dijaloga, u Novom Sadu, Kruševcu i Nišu,  u vezi sa rezultatima unapređenja i zaštite mentalnog zdravlja mladih na lokalnom nivou. U svakom od ovih gradova, kroz formu dijaloga sa predstavnicima jedinica lokalne samouprave i organizacija civilnog društva, predstavljeni su rezultati koji su ishod Saglasnosti o postupanju društvenog dijaloga „Mentalno zdravlje mladih“, održanog oktobra 2023. godine Na dijalozima je pomoćnik ministra Aleksandar Radosavljević predstavio ključne elemente iz dokumenta Saglasnost o postupanju kojim su okončani do sada realizovani dijalozi o mentalnom zdravlju. Isticao je značaj jačanja intersektorske saradnje i koordinisanog delovanja svih nadležnih institucija u cilju ranog prepoznavanja i pravovremenog reagovanja, posebno kada je mlada populacija u pitanju. U tim dijalozima, on je podvukao da zaštita mentalnog zdravlja treba da bude koordinisana, sveobuhvatna, pre svega prilagođena potrebama mladih i stalno dostupna na agendama svih nadležnih institucija. 

Poslednji društveni dijalog u 2024. godini održan je 20. decembra u Beogradu pod nazivom „Politike pristupačnosti izgrađenog okruženja- Srbija na putu ka Evropskoj uniji“. Dijalog je organizovan u saradnji sa Kabinetom ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, političkog i ekonomskog osnaživanja žena i sprečavanja nasilja nad ženama Tatjane Macure i Tima UN u Srbiji. Učesnici su se saglasili da je potrebno organizovati nacionalnu kampanju kako bi se afirmisala tema o uklanjanju barijera i obezbedio dostojanstven život bez njih. Takođe, zaključeno je da je neophodno strateško planiranje razvoja pristupačnosti. Pozivali su jedinice lokalne samouprave da analiziraju postojeće stanje i omoguće pristupačnost saobraćajne i urbanističke infrastrukture, javnih površina, dostupnost javnih usluga, kao i da planiraju i povećaju budžete opredeljene za ove namene. Predloženo je i uspostavljanja kontakt osoba za pitanja pristupačnosti u jedinicama lokalne samouprave.

Tokom trećeg kvartala 2024, u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 broj 021 – 9898/2023-1 kojim su usvojene Smernice za organizovanje društvenog dijaloga, Sektor za društveni dijalog je započelo postupak pripreme i izrade Izveštaja o ishodima realizovanih društvenih dijaloga u 2023. godini, koji je završen do kraja godine. Kvantitativni i kvalitativni podaci i informacije iz godišnjeg Izveštaja služe da se prati ispunjenost preuzetih obaveza, kada je reč o izmenama i dopunama propisa, da se sagleda gde i koliko je društveni dijalog doprineo u izradi i unapređenju planskih dokumenata institucija Republike Srbije, te kao institucionalna memorija za sve započete radnje koje su inicirali učesnici društvenog dijaloga.

Izveštaj sublimira prikupljene podatke svih institucija/organizacija u Republici Srbiji koje su bili predlagači inicijative za društveni dijalog, ili su isti vodile, realizovale i u njemu učestvovale, te na jednom mestu prikazuje šta je urađeno, koja je institucija, i u kojim vremenskim rokovima, pokrenula određene procese, koji su rezultati postignuti, koje su konkretne promene ostvarene za određenu ciljnu grupu, u kojim vremenskim rokovima, kao i na koji način su rezultati društvenog dijaloga uticali na ispunjenost ciljeva iz Agende 2030 Ujedinjenih nacija (Ciljeva održivog razvoja).