Дан националне културе Румуна – 15. јануар
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов честитао је председнику Националног савета румунске националне мањине Валентину Ардељану и свим припадницима румунске националне мањине у Републици Србији 15. јануар – Дан националне културе Румуна, уједно и дан рођења румунског песника Михаја Еминескуа. Према одлуци Националног савета румунске националне мањине, ово је један од четири празника Румуна у Републици Србији.
Михај Еминеску (1850-1889) био је први модерни песник у румунској књижевности, романописац и новинар. Његово дело обележило је румунску књижевност 19. века, а био је познат по својој романтичној поезији, као и по снажном националном духу и љубави према румунском народу и култури.
Прве песме објавио је већ са 16 година, а његова рукописна заоставштина састоји се од 46 томова и око 14.000 страница. Дела су му превођена на више од 60 језика. Поред румунског, говорио је и грчки, латински, италијански, француски, шпански, турски, албански и српски језик. У листу Тимпул (Време) објављивао је српске народне песме косовског циклуса: „Бој на Косову”, „Косовка девојка”, „Смрт мајке Југовића” и друге.
Румунска национална заједница у Републици Србији, према попису становништва из 2022. године, броји 23.044 припадника. Од укупног броја, 3.449 Румуна живи на територији централне Србије, а 19.595 у Војводини, претежно у централном и јужном Банату. Када су у питању појединачне локалне самоуправе, највећи број Румуна живи у Панчеву, Алибунару, Вршцу, Ковачици, Зрењанину, Житишту, као и у Београду. Међу најпознатије Румуне у Србији спадају књижевник Васко Попа и стонотенисер Илије Лупулеску.
Румуни у Републици Србији имају своје самоуправно тело – Национални савет румунске националне мањине. Први сазив овог савета изабран је на електорској скупштини 7. децембра 2002. године у Вршцу, где је и седиште савета. Национални савет је током година постигао значајне резултате у области културе, образовања, информисања и службене употребе румунског језика и писма, једног од шест језика у службеној употреби у АП Војводина.
Средства за финансирање рада Националног савета обезбеђују се из буџета Републике Србије, АП Војводине, јединица локалне самоуправе, донација и осталих прихода. Осим средстава за рад националних савета националних мањина, надлежни републички, покрајински и локални органи издвајају финансијска средства и за рад институција (установа и верских организација), које су од значаја за румунску националну мањину, као и за пројекте који афирмишу културу и образовање румунске националне мањине и информисање на румунском језику. Када је реч о информисању, оно се одвија у оквиру Радио-телевизије Војводина и Новинско-издавачке установе „Либертатеа“, која издаје истоимени недељник.
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Влада Републике Србије наставиће посвећено да раде на обезбеђивању свих потребних предуслова како би румунска национална заједница у Републици Србији наставила да ужива права која им по закону припадају и развија националне институције у циљу сигурне и стабилне перспективе за припаднике своје заједнице.
