Društveni dijalog „Dečji, rani i prinudni brakovi“
Stupanje dece u rane brakove predstavlja kršenje jednog od osnovnih ljudskih prava, pravo na detinjstvo i pravo izbora, vodi u začarani krug siromaštva, uzrokuje napuštanje škole, dovodi do trudnoće i porođaja u maloletničkom dobu. Republika Srbija je prepoznala ovaj problem i uredila je pravni i strateški okvir i postiže rezultate, ali svi zajedno moramo da nastavimo borbu protiv ove neprihvatljive društvene pojave – poruka je sa društvenog dijaloga „Dečji, rani i prinudni brakovi“ održanom danas u Palati „Srbija“ koji je započeo minutom ćutanja povodom tragične smrti dvogodišnje devojčice iz Bora Danke Ilić.
Skupu u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Romskom ženskom mrežom, Romskim ženskim centrom „Bibija“ i Fondacijom Trag, otvorio je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, naglašavajući da dečji brakovi uništavaju detinjstvo.
Te devojčice, rekao je ministar, imaju manje šanse da se školuju, a mogu biti izložene nasilju i zlostavljanju. Ministar je podvukao da su osnovni uzroci dečijih ranih i prinudnih brakova siromaštvo, nizak stepen obrazovanja, rodna neravnopravnost, a zabrinjavajuće je često prisustvo indikatora krivičnih dela trgovine ljudima i prinudnog zaključenja braka.
Odlučno odbacujemo da su ovi i ovakvi brakovi sastavni deo kulturnog koda prisutnog u romskoj zajednici, podvukao je ministar Žigmanov.
Potpredsednica vlade, ministarka kulture i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Maja Gojković je naglasila da je Vlada Republike Srbije rodnu ravnopravnost i puno ostvarivanje ljudskih prava postavila u sam vrh svojih prioriteta. Svačije detinjstvo moralo bi da bude ispunjeno bezbrižnošću, lepotom i verom u budućnost njihovog života. Sve dok svedočimo bilo kom obliku njegovog ugrožavanja, a posebno neprihvatljivom sklapanju dečjih, ranih i prinudnih brakova, neophodan je dijalog na ovu temu i odlučno delovanje na sprečavanju i iskorenjivanju ovog tipa društvenih devijacija, poručila je Gojković.
Ministarka prosvete prof. dr Slavica Đukić Dejanović naglasila je da je obrazovanje jedan od načina i puteva u borbi protiv predrasuda i stereotipa, a ostajanje u obrazovanju jedan od najboljih mehanizama borbe protiv ulaska u maloletničke brakove. Ministarka za brigu o porodici i demografiju prof. dr Darija Kisić je istakla da je dečiji brak jedan je od oblika nasilja i kao takav mora i treba da ima nulti stepen tolerancije.
U društvenom dijalogu učestvovali su i Aleksandar Marković, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije, Danijela Vujičić, predsednica Odbora za Kosovo i Metohiju NSRS, dr Željko Brkić, državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Marina Simović Drašković, v.d. direktora Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, Ljiljana Mihajlović, ispred Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Milka Damnjanović, direktorka Trag fondacije, Slavica Vasić Mitrović, predsednica UO Romske ženske mreže Srbije, Nataša Tasić Knežević, solistkinja opere i aktivistkinja, Nina Mitić, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, te dr Gordana Damnjanović, pomoćnica gradonačelnika Grada Kragujevca.
Istraživanje o ranim i prinudnim brakovima prezentovala je Gordana Stevanović Govedarica, ekspertkinja, a o svojim životnim iskustvima govorile su Anica Stoilkovska, Biljana Jovanović i Sofija Osmanović. Skupu je prisustvovao i zaštitnik građana Zoran Pašalić i predstavnici romskih nevladinih organizacija.
Društveni dijalog održan je u okviru Meseca romskog ženskog aktivizma koji je započeo 8. marta, na Dan žena, a završava se 8. aprila, na Međunarodni dan Roma.
Saglasnost o postupanjima, 5. april 2024. godine
