Društveni dijalog „Ekonomsko osnaživanje žena“
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije, uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), organizovalo je danas društveni dijalog na temu „Ekonomsko osnaživanje žena“.
Tom prilikom je istaknuto da su žene u Srbiji diskriminisane jer, iako brojnije od muškaraca, one teže dolaze do posla, manje su plaćene od muškaraca za isti posao, ne postavljaju se često na rukovodeće pozicije, vlasnice su svega 25 odsto ukupne imovine u našoj zemlji, a neretko se na tržištu rada suočavaju i sa gubitkom posla kada odluče da postanu majke.
Ministarka Gordana Čomić istakla je da su svi ti stavovi polazna osnova za pravljenje članova novog nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, na koji se čeka dugo, a koji bi trebalo da doprinese boljem položaju žena i jednakim uslovima u svim oblastima za oba pola.
Ona je navela da će svi na koje se Zakon o rodnoj ravnopravnosti odnosi dobiti prostor da kažu svoje mišljenje kako bi život bilo koje samohrane majke, žene žrtve diskriminacije i svakog pojedinačno bio bolji.
Poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković naglasila je da je jako važno da sve što bude propisano novim zakonom ne ostane mrtvo slovo na papiru, ali i da se vodi računa o efektima tih propisa i njihovoj usaglašenosti u realnom životu.
U skladu sa tim, ona je iznela podatak da je ograničenje broja zaposlenih u javnom sektoru imao veći negativan uticaj na žene nego na muškarce.
Najveća neravnopravnost za žene u oblasti rada je zbog tradicionalnih odnosa i rodnih uloga u našem društvu. To je nešto što se ne može izmeniti jednim zakonom, već se menja u našoj kulturi, nauci, medijima, obrazovanju. To su ključne oblasti za izmene onih rodnih obrazaca koje se kasnije odražavaju na diskriminaciju na tržištu rada, objasnila je Janković.
Ona je ukazala na to da je problem sa kojim žene suočavaju kada dođu na razgovor za posao i to što se sagledava i njen fizički izgled i porodični status.
Pored toga, kako je podvukla, u našem društvu mora da postoji nulta toleranicija za seksizam, seksualno uznemiravanje i mizoginiju.
Predstavnica Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Snežana Vuković prenela je da ovo ministarstvo radi na projektu kojem bi bile obuhvaćene sve škole i nastavnici, a koji se tiče seksualnog obrazovanja i vaspitanja, ali i rodne ravnopravnosti.
Prema njenim rečima, značajni su pomaci u ravnopravnosti polova napravljeni uvođenjem dualnog obrazovanja, koje je doprinelo tome da sve više devojčica bira modele kao što su mašinski tehničar, industrijski tehničar, IT i ostale poslove koji su navođeni kao „muška zanimanja“.
Pored toga, kako je dodala, više žena upisuje fakultete u odnosu na muškarce, ali i završava, tako da je 2019. bilo upisano 25.000 žena i 17.500 muškaraca.
Predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković naglasio je da ne sme da nas zavara podatak da više žena upisuje i završava fakultet, jer one nakon toga upadaju u prazano polje nemoći.
On je podvukao da su zbog diskriminisanog položaja žena u našoj zemlji svi podjednako krivi –muškarci, žene, vladini i nevladini sektori, naglasivši da ovog puta donošenje novog zakona o rodnoj ravnopravnosti ne sme biti zaustavljeno.
Direktorka Sektora preduzetništva u Privrednoj komori Srbije (PKS) Branislava Simanić istakla je da je ekonomsko osnaživanje žena jedan od strateških projekata države.
Ona je predstavila rezultate koje je PKS uradila u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku, iz kojih je zaključeno da su žene u Srbiji brojnije od muškaraca, da imaju skoro isti nivo obrazovanja, žive pet godina duže, ali da teže dolaze do posla, pre dobijaju otkaz, manje su plaćene za isti posao, kao i da se teško biraju na rukovodeće položaje.
Kada je reč o vlasničkoj strukturi, samo 13 odsto žena su vlasnice poljoprivrednih domaćinstava, predočila je Simanić i iznela podatak da su za isti posao žene manje plaćene i do 16 odsto.
Šefica Agencije UN Women Milana Rikanović podsetila je na to da je međunarodna obaveza Srbije da donese novi zakon o rodnoj ravnopranvosti.
Prema njenim rečima, podaci o položaju žene sada su daleko nepovoljniji zbog pandemije virusa korona i da su te razlike na tržištu rada između muškaraca i žena još veće.
Rikanović je naglasila i da svaka mera iz Zakona mora da bude praćena budžetom, jer bez novca ciljevi ne mogu da se prevedu u stvarne živote.
Tematskom dijalogu su, pored govornika, prisustvovali i predstavnici Narodne skupštine Srbije, Skupštine AP Vojvodine, državnih organa, nezavisnih tela, međunarodnih organizacija, organizacija civilnog društva i akademske zajednice.
Izvor: https://www.srbija.gov.rs/vest/518825/novi-zakonski-okvir-za-bolji-polozaj-zena.php
Autor: TANJUG
