Društveni dijalog “Pravosuđe, državna uprava i lokalna samouprava i zaštita ljudskih prava i ravnopravnost polova – ishodi referenduma“, Beograd
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije organizovalo je danas društveni dijalog “Pravosuđe, državna uprava i lokalna samouprava i zaštita ljudskih prava i ravnopravnost polova – ishodi referenduma“.
Ako odluka građana bude da se prihvate dopune Ustava, biće mnogo novih zakona oko kojih će biti potrebno mnogo dobrih i detaljnih dijaloga, i to ne zbog predstavnika pravosuđa, već najviše zbog građana koji treba da osete više pravde, pravičnosti, jednakosti, manje korupcije, više osećanja zaštićenosti ljudskih prava, naglasila je Čomić i dodala da je to razlog zašto je ministarstvo na čijem je čelu uložilo napore zajedno sa Ministarstvom za evropske integracije, da se o ovoj temi razgovara.
Jer ako išta ima evropski duh u našem društvu, kako je istakla, to je onda način na koji su donete dopune Ustava, a smisao i razlozi za donošenja ustavnih dopuna su jedan od najevropskijih poteza koje smo učinili na putu evrointegracija i jedan od najsnažnijih dokaza da je to dobro za Srbiju.
Čomić je rekla da Srbija, nažalost, nema neku detaljnu istoriju dijaloga o ustavnim promenama uključujući i one vezane za ustave iz 1996, pa i 1992. godine kao i onaj iz 1990.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović naglasila je da će 16. januara, na referendumu za ustavne promene, zaokružiti „da“ jer je to šansa koju ne bi trebalo propustiti.
To je važno zbog evropskih integracija, ali je presudan deo taj što građani unazad najmanje deceniju i više očekuju nezavisnije pravosuđe, efikasniju borbu protiv korupcije, a naša je obaveza da odgovorimo na ta očekivanja i zahteve građana.
To je izuzetno važna stvar za građane i pitanje o kojem se ne odlučuje na primeru ličnih preferenci – ne radi se o grbu, izgledu zastave ili himni, navela je ministarka i ocenila da su ustavne promene i referendum na kojem će se građani o tome izjašnjavati suštinski korak napred.
Joksimović je ukazala na važnost potrebe da se objasni na koji način ustavne promene mogu da doprinesu unapređenju ljudskih prava i pristupu pravdi, pravičnosti i jednakom postupanju, što je za građane najvažnije.
Prema njenim rečima, sva relevantna istraživanja u poslednjih 10 godina u kontekstu EU su ukazala na to da su građani, pored ličnog i ekonomskog standarda, kao jedno od dominantnijih očekivanja naveli vladavinu prava i reformu pravosuđa, koja treba da pomogne i efikasniju borbu protiv korupcije i pristup pravdi i pravičnosti za sve.
Reforme pravosuđa su, kako je predočila, važne ne samo u kontekstu ispunjavanja zahteva EU.
Ne postoji nametnuto rešenje, već dobra evropska pravna praksa na osnovu koje je Venecijanska komisija, kao stalno ekspertsko telo, dala pozitivnu ocenu da su predlozi ustavnih promena u skladu sa najvišim evropskim pravnim praksama i standardima, objasnila je Joksimović.
Tematski društveni dijalog „Pravosuđe, državna uprava i lokalna samouprava i zaštita ljudskih prava i ravnopravnost polova – ishod referenduma“ održan je danas u Beogradu, kao prvi od tri koja će biti organizovana do 16. januara, kako bi se građanima pomoglo da slobodno odlučuju da li će ili neće izaći na referendum i prihvatiti predložene ustavne promene.
Naredni dijalog biće 5. januara u Novom Sadu, a treći 12. januara u Kragujevcu.
