Друштвени дијалог „Предлог стратегије развоја и васпитања у Републици Србије“
На друштвеном дијалогу у вези са Предлогом стратегије развоја образовања и васпитања у Републици Србији који је данас организовало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, министарка Гордана Чомић, изјавила је да деца која ће истеком ове стратегије 2030. године кренути у први разред, никоме још нису на памети. За њих радимо данас. Деца која ће завршити средњу школу, данас су у петом разреду. Деца која ће тада дипломирати, ове године ће завршити основношколско образовање.
Нема сликовитијег примера на основу којег ћемо показати да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја алат развоја Србије. Баш као што је и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог алат свим корисницима за које је надлежно, па тако и националним саветима, осносно свим представницима чије интересе национални савети бране, али једнако тако и дискриминисанима, заборављенима, онима без права, онима са фиктивним правом, дакле свима који живе у неправди и неједнакости, подсетила је.
Једино ако имамо дијалог о образовању, онда улажемо у развој Србије, јер овде није реч само о томе какав квалитет образовања треба да имају националне мањине у Србији, већ је овде реч о нашем заједничком развоју, истакла је Чомић.
Шта год био исход нашег разговора, молба је да ово запамтимо: да радимо за децу која се још нису родила и децу која не знају да ми седимо у овој сали, јер су тренутно у основној школи, нагласила је Чомић.
Бранко Ружић, први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развој, овом приликом изјавио је да је интенција свих министара у Влади да сваки важан стратешки документ изградимо заједно, на један инклузиван начин.
Када је реч о правима националних мањина, једно од најважнијих је очување културног идентитета, пре свега образовање и доступност образовања. Важно је да оставимо што шири оквир у овој стратегији, како бисмо те 2030. године могли да наставимо даље да унапређујемо овај веома важан сегмент нашег образовног система – нагласио је Ружић.
Драго ми је да можемо да разменимо мишљења о примени међународних стандарда који су у великој мери инкорпорирани у читав наш законодавни оквир, подсетио је. Министарство просвете, науке и технолошког развоја интензивно ради на унапређивању доступности и квалитету образовања за припаднике и припаднице националних мањина кроз три модалитета образовања. У току прошле године ангажовано је 469 наставника или наставница који предају изборни програм матерни језик са елементима националне културе за 14510 ученика.
Присутнима су се, у уводном делу обратили и Муамер Бачевац, народни посланик, председник Одбора за људска и мањинска права и родну равноправност, Надиа Ћук, заменица шефа Мисије Савета Европе у Београду и Борче Величковски, испред координације националних савета националних мањина.
