Друштвени дијалог „Систем социјалне заштите“
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог прихватило је иницијативу организација цивилног друштва које се баве социо-економским питањима да организује дијалог са представницима државних органа на коме ће упоредити чињенице, предлоге, критике и планове о томе какво је стање социјалне заштите у Србији, изјавила је 10. јуна министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић отварајући тематски друштвени дијалог о систему социјалне заштите.
Стога је, како је додала, у оквиру својих надлежности предложила представницима Министарства за рад, социјална и борачка питања да узму активно учешће у дијалогу о систему социјалне заштите у Србије и да заједно са осталим учесницима скупа говоре о актуелној ситуацији у овој области, колико се новца троши из буџета свих нивоа за социјалну заштиту и на који начин се обезбеђује помоћ људима у стању високе социјалне потребе. С друге стране омогућено је и цивилном сектору да изнесе ставове и предложи сугестије и примедбе на решење проблема у овој изузетно важној области. Дијалог је по нашем мишљењу пут до компромиса којим ћемо омогућити да и у овој области унапредимо људска права, најважније, он је алат којим обезбеђујемо нешто добро за све непосредне кориснике социјалне заштите у Србији, нагласила је Чомић.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања увек је отворено за дијалог, поручила је на скупу проф. др Дарија Кисић Тепавчевић и додала да подржава све конструктивне предлоге који воде унапређењу система социјалне заштите у Републици Србији, социјалној сигурности и добробити свих њених грађана. Подсетила је да су у изради два важна стратешка документа – Стратегије о социјалној заштити и Стратегије деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите у заједници за период 2021-2026. године, са пратећим акционим плановима, а да се ради и на изради измена Закона о социјалној заштити.
Демографске промене један су од најважнијих фактора који утичу на систем социјалне заштите и његову одрживост. Повећање удела старијег становништва повећаће потребе за здравственим услугама и пензијама, а уз то посебно морамо водити рачуна о старијим особама у руралним и удаљеним местима, истакла је Борка Јеремић, заменица директора Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) за Србију. Не смемо заборавити главну сврху система социјалне заштите, а то је уклањање неједнакости и подршка онима који живе у сиромаштву и било које реформе не смеју ово изгубити из вида, додала је Јеремић.
Систем је адекватно одговорио на изазове током пандемије ковид 19, те је сада тренутак за његово унапређење у смислу ефикаснијег таргетирања помоћи и подршке осетљивим групама, истакла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић. Она је указала на неопходност подршке за самостални живот особама са инвалидитетом као и услуге личног пратиоца деци са инвалидитетом, наставак процеса деинстуционализације, али и унапређивање система социјалне заштите и финансијске подршке породици са децом.
На скупу су поред стaлне кooрдинaтoрке УН у Србиjи Фрaнсoaз Жaкoб и стaлне кooрдинaтoрке УНДП у Србиjи Фрaнсин Пикaп говорили и представници Министарства за бригу о породици и демографију, Министарства за финансије и Тима за социјално укључивање и смањење диромаштва. Ставове цивилног сектора представили су Данило Ћурчић из Иницијативе А11, Саша Стевановић из Мреже организације за децу (МОДС), Сарита Брадаш из Фондације центра за демократијје и Жарко Шундерић из Центра за социјалну политику.
На крају скупа формулисана су обавезујућа поступања са друштвеног дијалога о систему социјалне заштите у Републици Србији, договорена од стране организација цивилног друштва, представника надлежних Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарства за бригу о породици и демографију.
Тематски дијалог је организован уз подршку Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) за Србију.
