Društveni dijalog „Sistem socijalne zaštite“
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prihvatilo je inicijativu organizacija civilnog društva koje se bave socio-ekonomskim pitanjima da organizuje dijalog sa predstavnicima državnih organa na kome će uporediti činjenice, predloge, kritike i planove o tome kakvo je stanje socijalne zaštite u Srbiji, izjavila je 10. juna ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić otvarajući tematski društveni dijalog o sistemu socijalne zaštite.
Stoga je, kako je dodala, u okviru svojih nadležnosti predložila predstavnicima Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja da uzmu aktivno učešće u dijalogu o sistemu socijalne zaštite u Srbije i da zajedno sa ostalim učesnicima skupa govore o aktuelnoj situaciji u ovoj oblasti, koliko se novca troši iz budžeta svih nivoa za socijalnu zaštitu i na koji način se obezbeđuje pomoć ljudima u stanju visoke socijalne potrebe. S druge strane omogućeno je i civilnom sektoru da iznese stavove i predloži sugestije i primedbe na rešenje problema u ovoj izuzetno važnoj oblasti. Dijalog je po našem mišljenju put do kompromisa kojim ćemo omogućiti da i u ovoj oblasti unapredimo ljudska prava, najvažnije, on je alat kojim obezbeđujemo nešto dobro za sve neposredne korisnike socijalne zaštite u Srbiji, naglasila je Čomić.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uvek je otvoreno za dijalog, poručila je na skupu prof. dr Darija Kisić Tepavčević i dodala da podržava sve konstruktivne predloge koji vode unapređenju sistema socijalne zaštite u Republici Srbiji, socijalnoj sigurnosti i dobrobiti svih njenih građana. Podsetila je da su u izradi dva važna strateška dokumenta – Strategije o socijalnoj zaštiti i Strategije deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici za period 2021-2026. godine, sa pratećim akcionim planovima, a da se radi i na izradi izmena Zakona o socijalnoj zaštiti.
Demografske promene jedan su od najvažnijih faktora koji utiču na sistem socijalne zaštite i njegovu održivost. Povećanje udela starijeg stanovništva povećaće potrebe za zdravstvenim uslugama i penzijama, a uz to posebno moramo voditi računa o starijim osobama u ruralnim i udaljenim mestima, istakla je Borka Jeremić, zamenica direktora Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) za Srbiju. Ne smemo zaboraviti glavnu svrhu sistema socijalne zaštite, a to je uklanjanje nejednakosti i podrška onima koji žive u siromaštvu i bilo koje reforme ne smeju ovo izgubiti iz vida, dodala je Jeremić.
Sistem je adekvatno odgovorio na izazove tokom pandemije kovid 19, te je sada trenutak za njegovo unapređenje u smislu efikasnijeg targetiranja pomoći i podrške osetljivim grupama, istakla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Ona je ukazala na neophodnost podrške za samostalni život osobama sa invaliditetom kao i usluge ličnog pratioca deci sa invaliditetom, nastavak procesa deinstucionalizacije, ali i unapređivanje sistema socijalne zaštite i finansijske podrške porodici sa decom.
Na skupu su pored stalne koordinatorke UN u Srbiji Fransoaz Žakob i stalne koordinatorke UNDP u Srbiji Fransin Pikap govorili i predstavnici Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Ministarstva za finansije i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje diromaštva. Stavove civilnog sektora predstavili su Danilo Ćurčić iz Inicijative A11, Saša Stevanović iz Mreže organizacije za decu (MODS), Sarita Bradaš iz Fondacije centra za demokratijje i Žarko Šunderić iz Centra za socijalnu politiku.
Na kraju skupa formulisana su obavezujuća postupanja sa društvenog dijaloga o sistemu socijalne zaštite u Republici Srbiji, dogovorena od strane organizacija civilnog društva, predstavnika nadležnih Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.
Tematski dijalog je organizovan uz podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) za Srbiju.
