Конференција о родној равноправности у Бечу
Виши саветник др Биљана Стојковић и самостални саветник Ивана Гајић из Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог учествовале су у раду Конференције за родну равноправност, која је одржана 6. и 7. маја 2025. године у Бечу, под покровитељством Финске као земље која председава Организацијом за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).
На овом скупу је учествовало око 300 представника из земаља које су чланице ОЕБС-а. Учешће наших представника подржала је Мисија ОЕБС-а у Србији са којом Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог остварује међународну сарадњу управо у области унапређења родне равноправности.
Из разумљивих разлога, у фокусу ове конференције је била Агенда за жене, мир и безбедност ради решавања све бројнијих безбедносних изазова и криза, чему је посвећена и прва сесија на овој конференцији, уз апострофирање последицс ратног сукоба између Русије и Украјне по безбедност жена.
Председавајући овом конференцијом Веса Хакинен из Финске и угледне званице из других земаља изложили су своје виђење могућности за унапређење примене Резолуције 1325 Уједињених нација – Жене, мир и безбедност, која је донета пре четврт века. При том, треба имати у виду да је Република Србија, почев од 2010. године донела два средњорочна Национална акциона плана за примену Резолуције 1325 СБ УН – Жене, мир и безбедност, управо уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији и да је у току је поступак усвајања и трећег по реду плана, који је израдила мултисекторска Радна група у којој партиципирају и представници нашег Министарства, а на чијем је челу Министарство одбране.
Имајући у виду да је др Биљана Стоковић била координаторка израде ова два Национална акциона плана и активно радила на њиховом спровођењу, она је истакла да поред ресорних државних органа, у претходном 15-годишњем периоду су у Републици Србији примену ове резолуције активно подржавале Женска парламентарна мрежа на републичком и покрајинском нивоу, Мрежа женских организација цивилног друштва, затим независни институт попут Повереника за заштиту равноправности и посебно образоване комисије у локалним скупштинама општина или градова које прате примену овог плана.
Потпуковник, МА Горан Топаловић из Војске Србије, учествовао је на првом панелу износећи резултате својих седмогодишњих истраживања о положају жена у кризним ситуацијама и на ратним жариштима широм света, као и примени Резолуције 1325 УН у мировним операцијама.
Када је у питању друга сесија, која се бавила темом спречавања насиља над женама и девојчицама, у име Републике Србије је учествовала Бранкица Јанковић, повереник за заштиту равноправности која је истакла да проблем насиља према женама и родно засноване дискриминације лежи у постојању традиционалних и патријархалних образаца, за чије сузбијање нису довољни закони већ је потребно деловање свих актера у друштву.
Ивана Гајић је у дискусији у оквиру треће сесије на конференцији која се осносила на Промовисање једнаких могућности за жене и девојчице у дигиталном добу посебно истакла пример добре праксе из Републике Србије, будући да је једна од приоритетних активности у Акционом плану за спровођење Програма Владе 2023-2026 била израда софтвера у области родне равноправности и веб апликације за прикупљање података разврстаних по полу, у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, уз подршку немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (BMZ) и Немачке организације за међународну сарадњу (GIZ). Овај софтвер и веб-апликација успешно су тестирани у јануару 2025. године, а ради успешног функционисања веб-апликације, спроведено је три круга обука запослених из Групе за унапређење родне равноправности Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог за администраторе веб-апликације, а у мају ове године ће бити реализоване још три обуке, али овај пут за кориснике те веб апликације на свим нивоима власти у Републици Србији.
Такође, је истакнуто да је у Стратегији за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године и пратећим акционим плановима, у оквиру првог посебног циља и мере 1.5. предвиђено је успостављање системске подршке за учешће жена у друштвеним и технолошким иновацијама и повећању корисности од иновационе делатности. Осим тога, наше представнице истакле су да у Републици Србији постоје бројни програми подршке женама при запошљавању преко онлајн платформе, програми усвршавања и онлајн обука.
Што се тиче злоупотребе савремених средстава комуникације за родно засновано насиље, то је заиста карактеристика савременог света, а Република Србија се том изазову, између осталог, супротставља едукацијом младих, увођењем платформе „ЧУВАМ ТЕ“ при Министарству просвете, увођењем Националне СОС телефонске линије за пријаву сваког облика насиља над женама и девојчицама која је доступна 24 сата сваког дана у недељи, при Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и на друге начине. Рецимо, Законом о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, уређено је образовање, организација, надлежност и овлашћења посебних организационих јединица државних органа ради откривања, кривичног гоњења и суђења за кривична дела уређена овим законом. У складу са овом законском регулативом у Републици Србији у област високотехнолошког криминала спадају и кривична дела где се рачунари и рачунарске мреже јављају као средство извршења кривичних дела преваре, код злоупотреба платних картица на интернету, злоупотреба у области електронске трговине и банкарства, злоупотребе деце у порнографске сврхе на интернету (тзв. дечја порнографија), говора мржње на интернету (ширење националне, расне, верске мржње и нетрпељивости и сл.). С тим у вези образована су посебна одељења за викотехнолошки криминал у Министарству унутрашњих послова, посебна тужилаштва и сл.
Овај скуп у Бечу је завршен изношењем препорука организатора скупа из ОЕБС-а усмерених на унапређење родне равноправности, посебно у питањима која се јављају као одговор на безбедносне изазове савременог друштва, у шта у много већој мери треба да буду укључене жене као актери и као доносиоци одлука које се тичу мира и безбедности у друштву.
