Konferencija o rodnoj ravnopravnosti u Beču
Viši savetnik dr Biljana Stojković i samostalni savetnik Ivana Gajić iz Sektora za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog učestvovale su u radu Konferencije za rodnu ravnopravnost, koja je održana 6. i 7. maja 2025. godine u Beču, pod pokroviteljstvom Finske kao zemlje koja predsedava Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Na ovom skupu je učestvovalo oko 300 predstavnika iz zemalja koje su članice OEBS-a. Učešće naših predstavnika podržala je Misija OEBS-a u Srbiji sa kojom Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ostvaruje međunarodnu saradnju upravo u oblasti unapređenja rodne ravnopravnosti.
Iz razumljivih razloga, u fokusu ove konferencije je bila Agenda za žene, mir i bezbednost radi rešavanja sve brojnijih bezbednosnih izazova i kriza, čemu je posvećena i prva sesija na ovoj konferenciji, uz apostrofiranje posledics ratnog sukoba između Rusije i Ukrajne po bezbednost žena.
Predsedavajući ovom konferencijom Vesa Hakinen iz Finske i ugledne zvanice iz drugih zemalja izložili su svoje viđenje mogućnosti za unapređenje primene Rezolucije 1325 Ujedinjenih nacija – Žene, mir i bezbednost, koja je doneta pre četvrt veka. Pri tom, treba imati u vidu da je Republika Srbija, počev od 2010. godine donela dva srednjoročna Nacionalna akciona plana za primenu Rezolucije 1325 SB UN – Žene, mir i bezbednost, upravo uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji i da je u toku je postupak usvajanja i trećeg po redu plana, koji je izradila multisektorska Radna grupa u kojoj participiraju i predstavnici našeg Ministarstva, a na čijem je čelu Ministarstvo odbrane.
Imajući u vidu da je dr Biljana Stoković bila koordinatorka izrade ova dva Nacionalna akciona plana i aktivno radila na njihovom sprovođenju, ona je istakla da pored resornih državnih organa, u prethodnom 15-godišnjem periodu su u Republici Srbiji primenu ove rezolucije aktivno podržavale Ženska parlamentarna mreža na republičkom i pokrajinskom nivou, Mreža ženskih organizacija civilnog društva, zatim nezavisni institut poput Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i posebno obrazovane komisije u lokalnim skupštinama opština ili gradova koje prate primenu ovog plana.
Potpukovnik, MA Goran Topalović iz Vojske Srbije, učestvovao je na prvom panelu iznoseći rezultate svojih sedmogodišnjih istraživanja o položaju žena u kriznim situacijama i na ratnim žarištima širom sveta, kao i primeni Rezolucije 1325 UN u mirovnim operacijama.
Kada je u pitanju druga sesija, koja se bavila temom sprečavanja nasilja nad ženama i devojčicama, u ime Republike Srbije je učestvovala Brankica Janković, poverenik za zaštitu ravnopravnosti koja je istakla da problem nasilja prema ženama i rodno zasnovane diskriminacije leži u postojanju tradicionalnih i patrijarhalnih obrazaca, za čije suzbijanje nisu dovoljni zakoni već je potrebno delovanje svih aktera u društvu.
Ivana Gajić je u diskusiji u okviru treće sesije na konferenciji koja se osnosila na Promovisanje jednakih mogućnosti za žene i devojčice u digitalnom dobu posebno istakla primer dobre prakse iz Republike Srbije, budući da je jedna od prioritetnih aktivnosti u Akcionom planu za sprovođenje Programa Vlade 2023-2026 bila izrada softvera u oblasti rodne ravnopravnosti i veb aplikacije za prikupljanje podataka razvrstanih po polu, u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, uz podršku nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Ovaj softver i veb-aplikacija uspešno su testirani u januaru 2025. godine, a radi uspešnog funkcionisanja veb-aplikacije, sprovedeno je tri kruga obuka zaposlenih iz Grupe za unapređenje rodne ravnopravnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog za administratore veb-aplikacije, a u maju ove godine će biti realizovane još tri obuke, ali ovaj put za korisnike te veb aplikacije na svim nivoima vlasti u Republici Srbiji.
Takođe, je istaknuto da je u Strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine i pratećim akcionim planovima, u okviru prvog posebnog cilja i mere 1.5. predviđeno je uspostavljanje sistemske podrške za učešće žena u društvenim i tehnološkim inovacijama i povećanju korisnosti od inovacione delatnosti. Osim toga, naše predstavnice istakle su da u Republici Srbiji postoje brojni programi podrške ženama pri zapošljavanju preko onlajn platforme, programi usvršavanja i onlajn obuka.
Što se tiče zloupotrebe savremenih sredstava komunikacije za rodno zasnovano nasilje, to je zaista karakteristika savremenog sveta, a Republika Srbija se tom izazovu, između ostalog, suprotstavlja edukacijom mladih, uvođenjem platforme „ČUVAM TE“ pri Ministarstvu prosvete, uvođenjem Nacionalne SOS telefonske linije za prijavu svakog oblika nasilja nad ženama i devojčicama koja je dostupna 24 sata svakog dana u nedelji, pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i na druge načine. Recimo, Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, uređeno je obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja posebnih organizacionih jedinica državnih organa radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela uređena ovim zakonom. U skladu sa ovom zakonskom regulativom u Republici Srbiji u oblast visokotehnološkog kriminala spadaju i krivična dela gde se računari i računarske mreže javljaju kao sredstvo izvršenja krivičnih dela prevare, kod zloupotreba platnih kartica na internetu, zloupotreba u oblasti elektronske trgovine i bankarstva, zloupotrebe dece u pornografske svrhe na internetu (tzv. dečja pornografija), govora mržnje na internetu (širenje nacionalne, rasne, verske mržnje i netrpeljivosti i sl.). S tim u vezi obrazovana su posebna odeljenja za vikotehnološki kriminal u Ministarstvu unutrašnjih poslova, posebna tužilaštva i sl.
Ovaj skup u Beču je završen iznošenjem preporuka organizatora skupa iz OEBS-a usmerenih na unapređenje rodne ravnopravnosti, posebno u pitanjima koja se javljaju kao odgovor na bezbednosne izazove savremenog društva, u šta u mnogo većoj meri treba da budu uključene žene kao akteri i kao donosioci odluka koje se tiču mira i bezbednosti u društvu.
