Međunarodni dana borbe protiv govora mržnje, 18. jun

 Na Međunarodni dan borbe protiv govora mržnje, 18. jun, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog upozorava na razarajuće dejstvo sve prisutnijeg govora mržnje u javnom diskursu, i poziva na kontinuiranu borbu protiv ove opasne društvene devijacije modernog vremena.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov je, tim povodom, podsetio da je sloboda govora univerzalno ljudsko pravo, ali da ta sloboda nije apsolutna. Poštovanje ovog ljudskog prava pretpostavlja određena ograničenja i obaveze pojedinca, udruženja i državnih institucija na uvažavanje prava i interesa drugih, dodao je Žigmanov.

On je podsetio da govor mržnje podstiče predrasude, širi neprijateljstvo i diskriminaciju, često poziva na nasilje i šalje poruke netrpeljivosti i netolerancije, zagovara propagandne aktivnosti protiv pojedinca ili grupe na osnovu njihovog ličnog ili pretpostavljenog svojstva, i, što je sve prisutnije, zbog različitog političkog ili ideološkog mišljenja.

Iz toga proističe naša obaveza za realno sagledavanje postojećih politika i praksi u društvu, trendova komunikacije, naročito u javnom prostoru, medijima i na društvenim mrežama u cilju preduzimanja neophodnih mera za borbu protiv govora mržnje, rekao je ministar Žigmanov.

Vlada Republike Srbije, podvukao je on, pokazuje čvrstu opredeljenost da svojim politikama i mehanizmima utiče da se u svim sektorima ojača borba protiv govora mržnje, obezbedi primena zakona i poveća nivo odgovornosti za svaki vid nasilja i zloupotreba. To je pokazala usvajanjem brojnih zakona i strateških dokumenata, kao i prihvatanjem preporuka država članica Ujedinjenih nacija u okviru Četvrtog ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda koje se odnose na govor mržnje, zaključio je ministar Žigmanov.

Ujedinjene nacije su 18. juna 2019. godine pokrenule Strategiju i plan protiv govora mržnje koji je prepoznat kao svaka vrsta komunikacije u govoru, pisanju ili ponašanju koja napada ili koristi pežorativni ili diskriminatorni jezik u odnosu na osobu ili grupu na osnovu njihove verske i etničke pripadnosti, rase, boje kože, porekla, pola ili drugog ličnog svojstva.

Govor mržnje prepoznat je i sankcionisan zakonodavstvom Republike Srbije i to u članu 11. Zakona o zabrani diskriminacije, koji zabranjuje izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica, ili grupe lica, zbog njihovih ličnih svojstava, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola, i na drugi način.

I drugi zakoni u sferi ljudskih prava, kao što su Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, ali i Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, sadrže odredbe koje se odnose na govor mržnje.