Министар Жигманов честитао мађарској националној мањини њихов празник, 15. март

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов честитао је председнику Националног савета мађарске националне мањине Арпаду Фремонду и свим припадницима мађарске заједнице у Србији њихов празник, 15. март, дан када је 1848. године почела национална револуција.

Поред општих обележја европских устанака против феудалних властодржаца, ослобађања кметова и борбе за друга основна људска права, ова револуција је имала првенствено карактер мађарске борбе за самосталност и независну државу. Циљ мађарске револуције 1848/49. године било је окончање владавине Хабсбурговаца, као и стицање независности и успостављање уставног уређења. Због тога се 15. март 1848. године сматра једним од најславнијих дана у историји мађарског народа и њихове тежње за слободом, који празнују и Мађари у Републици Србији.

Мађарска национална мањина је најбројнија мањинска заједница у Србији. Има веома развијену мањинску националну инфраструктуру и најбоље је интегрисана у друштво Републике Србије, чему доприносе добро организоване институције ове националне мањине као и висок ниво политичке партиципације у јавној власти.

Према попису становништва из 2022. године, у Србији живи 184.442 Мађара и чине 2,77 одсто од укупног броја становника наше земље. Као и бројне друге националне заједнице, па и већинско становништво, и Мађари бележе значајан демографски пад у односу на претходни попис становништва.

Највећи број Мађара живи на територији Аутономне покрајине Војводина, у осам градова или општина чине апсолутну или релативну већину, док је Град Суботица њихов образовни, културни и политички центар. Највећи део Мађара је римокатоличке, а мањи реформатске и евангеличке вероисповести.

Образовање на мађарском језику присутно је од вртића до факултетског нивоа. Мађари у Србији имају свој дневни лист „Мађар Со“ (Мађарска реч), и целодневне радио и телевизијске програме на матерњем језику, као и бројне установе и активности у области културе. Мађарски језик је у службеној употреби у раду органа АП Војводине, као и у великом броју јединица локалне самоуправе. Национални савет мађарске националне мањине у Републици Србији има значајна овлашћења у овим областима, а политичку артикулацију интереса спроводи најјача политичка странка мађарске мањине, Савез војвођанских Мађара.

Власти у Републици Србији, Аутономној покрајини Војводини, те јединицама локалне самоуправе и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од примене закона, преко материјално-финансијских средстава, до мањинских сензитивних политика – како би Мађари у Републици Србији успешно наставили да развијају своје националне институције и перспективу припадника своје заједнице.