Министар Жигманов честитао празник мађарској националној мањини, 23. октобар

 Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов честитао је председнику Националног савета мађарске националне мањине Арпаду Фремонду и свим припадницима мађарске националне заједнице у Србији национални празник, 23. октобар, Дан почетка револуције и ослободилачке борбе 1956. године.

Овај празник прославља се у помен на устанак мађарског народа против совјетске доминације и тадашње комунистичке владе у Мађарској. Тог дана у Будимпешти, на хиљаде студената и радника изашло је на улице тражећи демократске реформе, повлачење совјетских трупа, слободу говора и политичких затвореника.

Протести су убрзо прерасли у масовни покрет, а ситуација се заоштрила када је мађарска полиција отворила ватру на демонстранте, што је довело до оружаног сукоба. Устаници су успели да привремено преузму контролу над деловима Будимпеште и формирају нову владу под вођством Имре Нађа, који је обећао увођење реформи и излазак Мађарске из Варшавског пакта.

Међутим, совјетска власт је убрзо реаговала, шаљући тенкове и војску како би угушила устанак. До средине новембра 1956. године, револуција је била сломљена, а хиљаде Мађара су погинули у борбама или су касније били ухапшени и погубљени, док су многи побегли из земље. Тадашње југословенске власти примиле су више од 20.000 избеглица из Мађарске. Иако је револуција на крају угушена, она је остала снажан симбол борбе за слободу.

Колико је ово важан датум у мађарској историји, показује и чињеница да је Трећа Мађарска Република проглашена баш 23. октобра, 1989. године, а нова, демократски изабрана Скупштина је 23. октобар и званично прогласила државним празником.

Мађарска национална мањина је најбројнија и најбоље интегрисана национална мањина у Републици Србији. Томе доприносе добро организоване институције ове националне мањине као и висок ниво политичке партиципације у јавној власти. Према попису становништва из 2022. године, у Србији живи 184.442 Мађара. Највећи број живи у АП Војводина и у већини су римокатоличке вероисповести.

Образовање на мађарском језику присутно је од вртића до факултетског нивоа. Мађари у Србији имају свој дневни лист „Мађар Со“ (Мађарска реч), и целодневне радио и телевизијске програме на матерњем језику, а област културе је најразвијенија од свих мањинских заједница. Службена употреба мађарског језика и писма постоји на територији целе АП Војводина. О свему томе брине Национални савет мађарске националне мањине у Републици Србији, а политичку артикулацију интереса спроводи најјача политичка странка, Савез војвођанских Мађара.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и овом приликом истиче да Влада Републике Србије, и сви нивои власти, настављају и даље посвећено да раде на обезбеђивању свих потребних предуслова како би припадници националних мањина у Републици Србији успешно наставили да развијају своје националне институције и перспективу своје заједнице.