Министар Жигманов честитао празник припадницима хрватске заједнице у Републици Србији, благдан светог Јосипа
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов честитао је припадницима хрватске националне заједнице у Републици Србији њихов национални празник, 19. март, благдан светог Јосипа, заштитника хрватског народа.
Благдан светог Јосипа, тесара из Галилеје, заручника Марије и Исусовог хранитеља, један је од четири празника Хрвата који, према Закону о заштити права и слобода националних мањина, празнују припадници хрватске заједнице у Републици Србији. Одлука о томе усвојена је на седници Националног савета хрватске националне мањине средином 2005. године и потврђена од стране Савета за националне мањине. Свети Јосип је као заштитник хрватског народа проглашен одлуком Хрватског сабора из 1687. године.
Хрвати у Србији су аутохтон народ, који просторе, пре свега Војводине, настањује у миграцијама, које су се у неколико таласа одвијале од позног средњег века па све до краја 20. века. Према последњем попису становништва из 2021. године, у Републици Србији живи 39.107 Хрвата, што је, као и у случају бројних других националних мањина, као и већинског српског становништва, значајан демографски пад у односу на попис од пре десет година.
Статус националне мањине Хрвати у Србији стекли су усвајањем поменутог Закона о заштити права и слобода националних мањина из фебруара 2002. године, чиме се сврставају у групу тзв. нових националних мањина. Више од три четвртине припадника ове националне заједнице живи на територији Аутономне покрајине Војводине, знатан број их живи у Београду те у другим већим градовима у Србији. Територијално су изузетно дисперзирана заједница – ни у једној јединици локалне самоуправе нису ни у релативној већини. Град Суботица њихов је образовни, културни и политички центар. Највећи део Хрвата је римокатоличке вероисповести.
Током историје, Хрвати у Србији сачували су свој национални идентитет, а у протеклих 20 година су успели да успоставе респектабилну мањинску националну инфраструктуру. Најразвијеније подручје рада је простор културе – више од 40 друштава, 30-ак објављених књига, научни и часопис за књижевност. Са поносом истичу како је најцитиранији научник у Србији – академик Иван Гутман из Сомбора, припадник хрватске заједнице.
О информисању на хрватском језику брине недељник „Хрватска ријеч“, 15-о минутни дневни информативни програм на Радио-телевизији Војводине, две полусатне емисије недељно на Трећем програму Радио Новог Сада, те неколико листова у оквиру Католичке цркве и културних друштава. Образовање на хрватском језику одржава се од вртића до средње школе, у неколико школа на територију Града Суботице и Бачког Моноштора, а службена употреба хрватског језика и писма је у институцијама АП Војводине, Града Суботице и 15-ак насељених места. О свему томе брине Национални савет хрватске националне мањине у Републици Србији, а политичку артикулацију интереса спроводи најјача политичка странка, Демократски савез Хрвата у Војводини.
